Srbija se u privlačenju talentovanih profesionalaca i kapitala „izbeglih“ iz Rusije pojavljuje kao predvodnik, piše američki časopis „Volstrit džurnal“ (Wall Street Jorunal).

Američki dnevnik ističe se da je veliki broj ruskih državljana, preduzetnika, vlasnika visoko tehnoloških firmi i IT profesionalaca koji su napustili Rusiju nakon početka rata, izabralo Beograd ili Novi Sad, pre Dubaija ili nekih drugih gradova, za preseljenje i život.

Jedan od njih ističe da je Srbija odlično mesto za život porodice kada je reč o obrazovanju, zdravstvenoj zaštiti i poreskom sistemu za strance, a nije naodmet i prijateljski stav prema Rusima, koji je izostao u ostatku Evrope.

Desetine hiljada ruskih inženjera, programera, preduzetnika, umetnika i naučnika došlo je poslednjih meseci u Srbiju. Skoro 700 firmi povezanih sa Rusijom otvorilo je filijale u kojima zapošljava hiljade Rusa, a prema vladinim podacima oko 1.500 ruskih građana osnovalo je nove kompanije od februara. Mnogi jednostavno iskoriste bezvizni režim i ostanu u Srbiji radeći na daljinu za strane poslodavce, navodi se u tekstu „Volstrit džurnala“.

Zemlje se takmiče da privuku bežeću rusku elitu

– Zemlje se takmiče da privuku bežeću rusku elitu i Srbija je u dobroj poziciji da profitira od te injekcije vrednog ljudskog i finansijskog kapitala – rekao je Ivan Vejvoda, stalni saradnik Instituta za humanističke nauke u Beču.

Putinov režim je, navodi se u tekstu, pokušao da zaustavi „krvarenje“ tako što je IT profesionalce izuzeo iz poziva i ponudio poreske olakšice, jeftinije kredite i povlašćene hipoteke tehnološkim radnicima, je to do sada ostalo bez efekta.

Nekoliko dana nakon invazije, ruski tehnološki giganti kao što je „Jandeks“, kao i kompanije na zapadu sa velikim ruskim osobljem poput „Luksoft“, programer softvera i „Vargaming“, dizajner PC igara, preselili su deo osoblja u Srbiju.

„Luksoft“, koji razvija softver zasnovan na veštačkoj inteligenciji za banke, telekomunikacije i proizvođače automobila kao što su „BMW“ i „Folksvagen“, preselio je 1.000 viših inženjera iz Rusije u Beograd, a u toku je dovođenje još 1.000, rekao je Mihajlo Postić, predstavnik kompanije u Srbiji.

Vlada Srbije je pomogla sa četiri čarter leta Er Srbije, za osoblje i njihove porodice i brzo izdala radne i boravišne dozvole, rekao je Postić.

„Volstrit džurnal“ navodi da Postićeva firma sada pregovara sa vladom o potencijalnoj investiciji u stambeni prostor za smeštaj više hiljada radnika koji nameravaju da se trajno zaposle.

„Ako je dobro za Majkrosoft…“

Podsticaji za strane investitore uključuju popust od 70 odsto na poreze i socijalne doprinose za pet godina, kao i druge subvencije, rekao je Nenad Paunović, iz kabineta Vlade Srbije.

Sistem je prvobitno dizajniran da se dopadne zapadnim kompanijama kao što je „Majkrosoft“, koja vodi razvojni centar u Beogradu a uskoro otvara i veliki kampus.

Osećaj dobrodošlice, kao i način života u Beogradu, živoj prestonici sa živom kulinarskom i zabavnom scenom, bili su ključna atrakcija, rekao je Nikola Stojanović, direktor kompanije „Vargejming“ u Srbiji, koji je preselio 300 zaposlenih iz Sankt Peterburga.

Neki od „prognanika“ su nastavili da stvaraju sopstveni biznis, navodi američki časopis.
Procenjuje se, navodi „Volstrit džurnal“, da je do milion Rusa napustilo Rusiju od 23. februara, kao i da su mnogi poneli svoje poslove sa sobom, a da mnogi od njih sada hrle u Srbiju, zemlju koja želi da se pridruži EU i koja uživa trgovinu bez carina sa blokom.

– Kako EU prekida ekonomske veze sa Moskvom, ova slovenska nacija je postala mostobran za ruske kompanije i diplomce, posebno tehnološke radnike. Neki izgnanici su ovde da bi mogli da održavaju poslovne veze sa Zapadom, uprkos sankcijama. Drugi jednostavno beže od autoritarnog režima predsednika Vladimira Putina – navodi se u tekstu.

Izvor: Tanjug/24sedam.rs

Foto: Pixabay

Чланак Ko je sve doveo ruske IT profesionalce, i zašto baš u Srbiju се појављује прво на Biznis i Finansije.

Univerzitet u Novom Sadu je gotovo odmah nakon akreditacije 2015. godine, odustao od studijskog programa Informacioni inženjering na Fakultetu tehničkih nauka. Iako ima master studije nauke o podacima (data science), ni novosadski Prirodno-matematički fakultet formalno ne školuje buduće stručnjake za ovu profesiju, već master matematičare. Nijedan državni univerzitet u Srbiji nije posvećen ovoj oblasti, već se toga prvi setio jedan privatni univerzitet.

Srbija školuje IT stručnjake koje ne angažuje dovoljno za bržu digitalizaciju državne uprave, a još manje pokazuje inicijativu da u javnom interesu uposli jednu od najtraženijih profesija u ovom veku – stručnjake za nauku o podacima. Da biste postali data naučnik, morate da uložite mnogo vremena i sopstvena sredstva u neformalno obrazovanje, bez obzira koji fakultet ste završili. Trud se isplati većini onih koji se odluče na ovo samostalno ulaganje, a svoje znanje dalje razvijaju u nekoj od brojnih privatnih kompanija koje traže data naučnike. Potražnja je veća od ponude, plate su odlične, ali za veću primenu nauke o podacima potrebno je više formalno školovanih stručnjaka za ovu oblast, što bi bilo korisno i za državu i za privatni sektor.

O ovoj temi i budućnosti nauke o podacima za B&F govori Isidora Gatarić, mlada naučnica iz Novog Sada koja ima dugogodišnje iskustvo u istraživanju i naprednoj analizi podataka. Završila je osnovne i master studije na Odseku za psihologiju Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. Stekla je master i u oblasti računarstva i društvenih nauka na Univerzitetu u Beogradu, a upravo je na multidisciplinarnim doktorskim studijama. Isidora Gatarić je i ambasadorka organizacije „Žene u nauci o podacima“ za Evropu i Srbiju. Bavi se prediktivnom analitikom podataka, pre svega u poslovne svrhe, a svoje znanje je stekla kroz neformalno usavršavanje.

B&F: Da li je i koliko nauka o podacima pouzdana?

Isidora Gatarić: To je još uvek diskutabilno pitanje na koje odgovor daje više faktora. Koliki su uzorci koje koristite, kakve modele pravite i koliko dobro poznajete teoriju svoje nauke – ali i da li ste spremni da se „igrate“. Nauka o podacima zahteva strpljenje, nekada upotrebu i po nekoliko različitih modela kako biste otkrili koji odgovara vašem zadatku. Ovo nije samo tehnička disciplina, već podrazumeva i veštine i znanja koja su potrebna za tumačenje i predstavljanje tih podataka.

B&F: Kako se u Srbiji stiču ova znanja i veštine? 

Isidora Gatarić: U Srbiji se, barem formalno, vrlo teško stiču ova znanja. Faktički, ne stiču se. Postoje fakulteti koji su više ili manje orijentisani ka nauci o podacima, pa tako studenti koji završe FON, FTN, PMF ili Matematički fakultet u Beogradu imaju bolju polaznu osnovu iz oblasti statistike, programiranja, matematike, algoritama… ali ni oni nisu potpuno spremni za pravi rad i to je velika mana. Ovo je slučaj i u velikom delu sveta, ne samo kod nas, ali je u Srbiji ovaj deficit u formalnom obrazovanju vidljiviji jer smo mala zemlja i posebno kaskamo za svetskim trendovima.

B&F: Zašto je tako?

Isidora Gatarić: Inicijative postoje, ali iz nekog razloga nemaju podršku. Naše formalno obrazovanje je veoma zatvoreno za promene i nije dovoljno spremno da se okrene ka ovoj nauci, pa budući stručnjaci osnovna znanja stiču na fakultetima i dopunjavaju „praznine“ neformalnim putevima – na treninzima, individualnim časovima, praksama.

B&F: Ali vlada veliko interesovanje za ovo zanimanje. Veliko interesovanje bi trebalo da znači da se prosveta prilagođava i pokušava da zadrži svoje stručnjake od kojih bi država imala korist. Da li biste, u ovom trenutku, mogli da se zaposlite u odgovarajućoj državnoj ustanovi i radite na primeni znanja iz nauke o podacima u javnom interesu – na primer, predikcija budućnosti u ekonomskoj politici?

Isidora Gatarić: Mislim da ne bih imala gde, ali ni kako. Stručnjak iz industrije se vrlo teško, gotovo nemoguće vraća na fakultete. Kada neko godinama gradi karijeru na fakultetu, logično je da prolazi kroz različite faze napredovanja, a ukoliko ste diplomirali i otišli sa fakulteta, propustili ste deset godina tokom kojih su vaše akademske kolege objavile niz radova na osnovu kojih se boduju za ostanak na fakultetu – i teško ćete ih dostići. Kod nas je, nažalost, taj broj radova još uvek kriterijum za kvalitet. Nisam sigurna da se uopšte radi na izmeni ovog statusa, ali ostaje nada da će se na tome nekad raditi.

B&F: Postoje korporacije koje lobiraju za svoje industrije i uspevaju da, velikim ulaganjima, menjaju i kurikulume. Da li u Srbiji postoje ovakve kompanije i da li je ovaj vid lobiranja prihvatljiv?

Isidora Gatarić: Ovakva vrsta industrijskog ulaganja u nauku o podacima kod nas još uvek ne postoji. U svetu jeste zastupljeno. Nauka o podacima je primenjiva svuda, u psihologiji, u novinarstvu, u umetnosti i svaki fakultet bi mogao da otvori smer i školuje studente za svoje oblasti. Ne vidim ništa loše u tome da korporacije ulažu u razvoj disciplina kojima se bave jer na taj način idemo napred, a ti mladi ljudi su odmah upošljivi. Bojim se da smo daleko od toga da naši data stručnjaci prenose svoja znanja na akademskom nivou. U dosadašnjoj karijeri sam radila sa izvrsnim stručnjacima najviših rangova, ali oni nisu na tom nivou prepoznati jer nisu u akademskom svetu.

B&F: Spomenuli smo ponudu i potražnju. Iako nemamo odgovarajuće formalno obrazovanje, niti ponudu za rad za data stručnjake u javnom sektoru, zašto se ljudi okreću analizi podataka?

Isidora Gatarić: Zato što kompanije prepoznaju da su im potrebni data naučnici. Ne znaju još uvek zbog čega su im ovi stručnjaci potrebni, ali žele da investiraju i to je dobro jer govori da cene inovativnost na tržištu. Ni mi koji smo u ovom poslu ne znamo baš precizno gde su nam limiti i šta sve možemo da damo nekoj kompaniji, ali ta maglovita pozicija nije ništa loše. Nekad se to govorilo za doktore, ali mogu da kažem da i mi neprestano učimo jer nam se oblast munjevito razvija.

B&F: Da li domaći menadžeri imaju poverenja u nauku o podacima? 

Isidora Gatarić: Ako posmatramo domaće kompanije koje posluju isključivo na našem tržištu, čini mi se da još uvek ne postoji toliko poverenje. Moje lično iskustvo je da su menadžeri na vrlo visokim pozicijama, pa i vlasnici, vrlo zainteresovani da investiraju u ovaj oblik razvoja, ali to zavisi od kompanije i ne znaju baš sve šta im može doneti nauka o podacima u poslovne svrhe. Bile bi više svesne kada bi se formalno obrazovanje usaglasilo sa trendovima. U stranim kompanijama je situacija značajno drugačija, a istakla bih da je to i zbog strpljenja koje strani menadžeri imaju. Da biste dobili produkt koji je baziran na nauci, a da je ujedno visoko pouzdan i može da se proda, potrebno vam je vreme. To vreme domaći menadžeri često nemaju.

B&F: Kako reaguju menadžeri ukoliko, nakon analize podataka, dobiju rezultate i uputstva koja ima se naročito ne sviđaju?

Isidora Gatarić: To se dešava. Uglavnom sam radila sa pojedincima u kompanijama koji su cenili podatke koje dobiju, ali je bilo i nezgodnih slučajeva. Mislim da takvi odgovorni pojedinci podatke koji im se ne sviđaju odnesu kućama i nekoliko dana „odsede“ nad njima, pa shvate da ipak mogu drugačije da pristupe svojim problemima i obrnu stvari u svoju korist. Ima i onih koji „na prvu loptu“ odbace naučno zasnovane podatke kao gluposti i odustanu od predložene investicije, ali to je njihov izbor.

Gorica Nikolin

Biznis i finansije, broj 196, april 2022. 

Чланак Zašto Srbija ne koristi stručnjake koje ima: Nauka o podacima u akademskoj magli се појављује прво на Biznis i Finansije.

Gotovo četvrtina stanovništva Srbije posredno je uključena u poljoprivrednu proizvodnju, a skoro 10% ukupne radne snage neposredno se bavi preradom poljoprivrednih proizvoda i proizvodnjom prehrambenih proizvoda.

U domaćem agrobiznisu je, prema podacima APR-a, registrovano skoro 12.900 aktivnih preduzeća, koja zapošljavaju oko 150.300 ljudi. Iako samo 0,64% aktivnih preduzeća u sektoru agrobiznisa čine velika preduzeća, u njima je zaposleno čak 45% od ukupnog broja zaposlenih. Samo 12% zaposlenih radi u mikro preduzećima, koja su daleko najbrojnija, budući da čine 87% od ukupnog broja aktivnih preduzeća u ovoj delatnosti, navodi se u istraživanju Ekonomskog fakulteta u Beogradu o perspektivnim zanimanjima u agrobiznisu.

Sprovedene analize su pokazale da je najveći broj zaposlenih lica u oblasti trgovine na malo poljoprivrednim proizvodima (oko 40%) i proizvodnji hrane biljnog porekla (30%), nakon čega slede i oblasti proizvodnje hrane životinjskog porekla, gajenja biljaka i uzgoja životinja. Među preduzećima koja posluju sa dobitkom, 80% radi u  sektoru gajenja biljaka, proizvodnje hrane biljnog porekla, trgovine na veliko i trgovine na malo, pa se može očekivati i dalji rast zapošljavanja u ovim delovima agrobiznisa.

Preovlađuju muškarci sa srednjom školom

U svim oblastima agrobiznisa preovlađuju radnici sa srednjim nivoom obrazovanja, koje obuhvata maksimalno završenu četvorogodišnju školu (oko 90%). Iznadprosečna zastupljenost radnika sa visokim nivoom obrazovanja karakteristična je za uslužne delatnosti u poljoprivredi (18%) i proizvodnju mešovite hrane (12%).

Teški uslovi rada u pojedinim sektorima agrobiznisa (uzgoj životinja, prerada mesa i slično) kao posledicu imaju manji broj mladih i žena među zaposlenima, ali i učešće nižekvalifikovanih radnika na pojedinim pozicijama. U starosnoj strukturi dominiraju zaposleni starosti između 30 i 54 godine, sa učešćem od 60 do 70% u ukupnom broju radnika.

Natprosečno učešće zaposlenih starosti ispod 30 godina, karakteristično je za oblasti trgovine na malo poljoprivrednim proizvodima i mešovite proizvodnje. Veći broj žena u agrobiznisu je zaposlen u oblasti trgovine na malo poljoprivrednim proizvodima (na jednog zaposlenog muškarca dolazi 2,4 žena), dok je u svim ostalim oblastima agrobiznisa, izuzev proizvodnje hrane biljnog porekla, dominantno učešće muškaraca. Najveće učešće nižekvalifikovanih radnika na pojedinim pozicijama je prisutno u oblasti uzgoja životinja (28%).

Samo trećina ima odgovarajuće kvalifikacije

U svim oblastima agrobiznisa, izuzev trgovine na malo poljoprivrednim proizvodima, u proseku oko 35% radnih mesta zahteva kvalifikacije iz oblasti agrobiznisa, dok se 65% radnih mesta odnosi na zanimanja koja zahtevaju kvalifikacije iz drugih oblasti. I pored toga, na radnim mestima koja zahtevaju kvalifikacije iz oblasti agrobiznisa zaposleno je svega 33% radnika koji imaju odgovarajuće kvalifikacije, odnosno koji su školovani za rad u oblasti agrobiznisa.

Analizom podataka prikupljenih iz različitih izvora, došlo se do zaključka da je najveći broj zaposlenih angažovan na sledećim zanimanjima: poljoprivredni tehničar za proizvodnju bilja, prehrambeni tehničar, tehničar za biotehnologiju, veterinarski tehničar, prerađivač hrane i pića, pekar, mesar i rukovalac poljoprivrednih mašina. Takođe je zapažena povećana potreba za radnicima u kompanijama koje se bave preradom i proizvodnjom hrane i pića.

Među preduzećima koje su anketirali stručnjaci Ekonomskog fakulteta za potrebe istraživanja, mali broj je morao da smanji broj zaposlenih, dok većina prognozira povećanu tražnju za radnicima.

Minimalno učešće najsloženijih poslova

Kada su u pitanju nivo i oblast obrazovanja zaposlenih, odgovori anketiranih preduzeća potvrđuju podatke dobijene iz drugih izvora. Najveći deo zaposlenih u preduzećima iz oblasti poljoprivrede (70-80%) obavlja jednostavne manuelne poslove. U proseku tek oko 9% pozicija u preduzećima podrazumevaju poslove koji zahtevaju visok nivo sposobnosti vezanih za usku delatnost poslovanja, dok ostali zaposleni obavljaju pomoćne aktivnosti (vođenje kadrova, finansije, pravna služba, marketing, i slično).

Kada su u pitanju preduzeća iz oblasti prerade poljoprivrednih proizvoda, najveće prosečno učešće imaju poslovi koji podrazumevaju jednostavne poslove u preradi (oko 55%), zatim nešto složeniji poslovi rukovaoca mašina za proizvodnju i preradu (oko 23%), a najmanji udeo čine najsloženiji poslovi (5-9% zaposlenih). Ostali zaposleni u preduzeću rade na poslovima koje ne predstavljaju osnovu delatnost preduzeća.

Mladi nemotivisani za usavršavanje

Ankete su pokazale da, bez obzira na prethodno obrazovanje i posao koji radnik obavlja, prosečno vreme uvođenja u posao iznosi oko tri meseca, što je relativno kratko. Ovaj podatak može sugerisati da ne postoje značajniji nedostaci u znanju i veštinama koje kandidati donose sa sobom na novi posao, ali ipak treba uzeti u obzir i specifičnu strukturu poslova koji se obavljaju u sektoru agrobiznisa, odnosno da preovlađuju manuelni poslovi, ističe se u istraživanju.

Sa druge strane, gotovo dve trećine anketiranih preduzeća je ocenilo da se suočava sa problemima prilikom pronalaženja odgovarajućih kandidata za posao. Ovo se opet može povezati sa problemima u pojedinim sektorima, kao što su uslovi rada, nivo zarada i slično.

Kada su u pitanju veštine radnika angažovanih na poslovima koji zahtevaju završenu srednju školu ili dodatnu specijalizaciju, preduzeća se suočavaju sa nedostacima stručnih i komunikacionih veština, kao i sa nedostatkom bilo kakvog praktičnog iskustva u delatnosti za koju se kandidat prijavljuje. Još jedan problem koji se javlja, naročito kod mladih, je nedostatak motivacije, želje za učenjem i usavršavanjem.

Kada su u pitanju radnici na poslovima koji podrazumevaju viši stepen kompleksnosti poslova, većina preduzeća ima problem sa pronalaženjem zaposlenih sa odgovarajućim radnim iskustvom. Znatno veći nedostaci profesionalno-tehničkih veština kod poslova na kojima se zapošljavaju radnici sa završenom srednjom školom ukazuju na veću disproporciju znanja koja učenici dobijaju u srednjim školama u odnosu na ono što je u praksi potrebno. Preduzeća ukazuju da je odsustvo funkcionalne prakse kod velikog broja obrazovnih profila u srednjim školama jedan od najvećih nedostataka sa kojima se suočavaju.

Najperspektivnija zanimanja  

Zanimanja za koja se očekuje viši nivo kvalifikacija su dominanto vezana za delatnost poslovanja preduzeća i obuhvataju najčešće različite tipove tehnologa, agronoma, veterinara, hemičara, inženjera stočarstva i sličnih kvalifikacija.

Veliki broj preduzeća ističe da usled sve veće automatizacije i mehanizacije procesa proizvodnje ima potrebu za zanimanjem „mehatroničar“, koji bi imao visok stepen znanja iz automatike, mehanike i elektronike, uz poznavanje osnovnih elemenata prehrambene tehnologije. Drugo zanimanje za kojim se očekuje rast potreba je profil tehnologa sa fokusom na prehranu ili proizvodnju voća i povrća, u zavisnosti od tipa preduzeća.

Ostala zanimanja koja će u narednom periodu biti tražena obuhvataju pozicije inženjera zaštite bilja, životne sredine i par jednostavnih zanimanja poput mesara, vozača i smenovođa.

Чланак Koja su zanimanja tražena u domaćem agrobiznisu? се појављује прво на Biznis i Finansije.