Kompanije su se našle u sporu jer su obe sklopile zasebne dogovore sa istim indijskim dobavljačem – Future Groupom.

Analitičari smatraju da bi pravna bitka u kojoj se američki gigant suočava s lokalnom perjanicom koja ima prednost domaćeg trenera, mogla oblikovati rast e-trgovine u Indiji u narednim godinama, piše BBC, a prenosi Index.hr.

“Mislim da je ovo velika stvar. Amazon nikad nije imao ovakvog suparnika ni na jednom tržištu”, kaže Satish Meena, viši analitičar konsultantske kompanije Forester.

Amazon agresivno širi svoju prisutnost

Amazon je svog osnivača Džefa Bezosa učinio najbogatijim čovekom sveta, (iako je u međuvremenu izgubio tu titulu), koji je transformirao globalnu maloprodaju.

Ali, izvršini direktor Reliancea i najbogatiji Indijac, Mukesh Ambani, takođe ima sličnu reputaciju. Analitičari smatraju da će njegovi maloprodajni planovi predstavljati izazov Amazonu, kao i FlipKartu, čiji je vlasnik Walmart.

Amazon agresivno širi svoju prisutnost u Indiji, gde se nada da će da profitira na rastućem tržištu e-trgovine. Reliance takođe planira da širi svoju e-trgovinu i svoje poslovanje mešovitom robom.

Future Group nedavno je sklopio ugovor sa Reliance Industriesom o prodaji maloprodaje vredne 3,4 milijarde dolara. Od 2019. godine Amazon poseduje 49 posto deonica.

Amazon tvrdi da je tom kupivinom deonica Future Groupu onemogućena prodaja odabranoj grupi indijskih kompanija, među ostalima i Relianceu.

Future Retail, koji uglavnom čine fizičke prodavnice, teško je pogođen pandemijom i tvrdi da je dogovor s Relianceom ključan za spašavanje kompanije. Poslednja runda na sudu pripala je Future Groupu. Prošlog ponedeljka, visoki sud u Delhiju poništio je odluku od prethodne nedelje kojom se prodaja zaustavlja. Amazon je uložio žalbu.

Ako se dopusti Relianceova kupovina, to bi njegovom maloprodajnom ogranku omogućilo pristup više od 1800 trgovina u 420 indijskih gradova, kao i veleprodajnom i logističkom ogranku Future Groupa.

“Reliance ima novac i uticaj koji je potreban na ovom tržištu, ali nema stručnost za vođenje e-trgovine”, kaže Meena za BBC.

Ako Amazon uspe u svojim namerama, usporiće planove ključnog konkurenta za proboj u e-trgovinu. Amazon i Reliance spremni su da se bore za indijsko tržište zbog velikog potencijala za rast.

“Ne postoji nijednog drugo tržište nakon SAD-a i Kine koje pruža takve prilike”, smatra Meena.

U e-trgovini sve veća gužva

Indijski maloprodajni sektor vredi 850 milijardi dolara, ali trenutno se samo jedan mali deo odnosi na e-trgovinu. Ali, Forester ukazuje da će indijsko tržište rasti 25,8 odsto godišnje i 2023. godine dosegnuti 85 milijardi dolara.

Zbog toga je u e-trgovini sve veća gužva, a tržište je sve konkurentnije. Osim Amazona, WalMart je takođe sklopio partnerstvo sa domaćim brendom e-trgovine FlipKartom. Uključio se čak i Fejsbuk , plativši 5,7 milijardi dolara za 9.9 odsto udela u Jio Platformsu, kojem je većinski vlasnik Reliance Industries.

Mešovita roba je najveći zalogaj u maloprodaji u Indiji jer na to otpada oko polovine ukupne potrošnje. Trenutno u e-trgovini dominiraju dugotrajni proizvodi poput mobilnih telefona.

Međutim, pandemija je ubrzala prelazak na e-trgovinu i kad su u pitanju svakodnevne potrepštine, delom i zato što Indija ima jedan od najstrožih lokdauna.

Mešovita roba postaje glavno bojište

“Ljudi su zatvoreni u kućama, pa sve više njih koristi onlajn usluge. Mešovita roba postaje glavno bojište, a covid-19 je to samo ubrzao”, kaže Himanshu Bajaj iz konsultantske kompanije At Kearney.

Ovaj visokooktanski sukob između dvojice globalnih bogataša pokazuje koliko je tržište s najvećim potencijalom rasta na svetu važno Bezosu i Ambaniju. To je takođe pokazatelj kako je stranim ulagačima teško poslovati u Indiji.

Amazon je samo poslednja na popisu poznatih stranih kompanija koje nisu uspele da nateraju svoje indijske partnere da slede naloge inostranih arbitara, nego su morale da se obrate domaćim sudovima. Indija je nedavno izgubila dve velike međunarodne arbitraže u poreznim sporovima protiv Cairn Energyja i telekomunikacijskog giganta Vodafona.

“Nema sumnje da će strani ulagači sa zaprepaštenjem gledati na ovu i slične situacije. Ova odluka poslat će signal da Indija nije pouzdano mesto za ulaganje i poslovanje”, rekao je za BBC Rupa Subramanya iz Asia Pacific Foundationa of Canada.

Amazon verojatno neće odustati bez borbe, ne samo zato što bi ova akvizicija dala Relianceu ono što analitičari nazivaju “neprimerenom prednošću”. Ali, kad se nađe nasuprot domaćeg konkurentu poput Reliancea, Amazon nije u ravnopravnom položaju.

Vladina pravila zabranjuju inostranim e-trgovačkim kompanijama da drže vlastite proizvode ili prodaju privatne brendove direktno kupcima, što se smatra protekcionističkom politikom u korist lokalne maloprodaje.

Amazon se takođe suočava s rastućim pritiskom kroz strože norme o korišćenju podataka i sve češćim pozivima na samostalnost indijskog premijera Narendre Modija, zaključuje BBC.

Чланак Svađa dva milijardera се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ćelnici Severnoatlantskog saveza (NATO) zatražili su od članica više novca za rast plata svojih radnika. Pojedine evropske članice su odbile ovaj zahtev, sa obrazloženjem da je on neprimeren s obzirom na ekonomske posledice pandemije korona virusa, izjavilo je troje evropskih diplomata agenciji Rojters.
Predloženi rast plata od 2,2 odsto bio bi najveći u protekle četiri godine. Čelnici Alijanse su podneli ovakav zahtev s namerom da rast plata bude uključen u budžet vojnog saveza za 2021. godinu, ali on nije prihvaćen s odobravanjem u vreme kada se evropske ekonomije suočavaju s najvećim padom od Drugog svetskog rata.

To je sprdačina!

Odbijanje da se izdvoje nova sredstva za ovakve namene je izazvalo dodatne napetosti u Severnoatlantskom savezu. Pre toga, američki predsednik Donald Tramp je optužio evropske saveznice da uzimaju američku zaštitu „zdravo za gotovo“, a francuski predsednik Emanuel Makorn je prošle godine izjavio da se NATO nalazi u stanju „moždane smrti“.
„Svet je u nazapamćenoj ekonomskoj krizi zbog pandemije, a oni traže novac za organizaciju u kojoj najniža plata iznosi 4.000 evra. Tražiti od država da povećaju uplate za takve namene u vreme Kovida-19 je više nego neodgovorno. To je sprdačina!“, rekao je krajnje nediplomatski jedan evropski diplomata Rojtersu.

„Samo se usklađujemo s drugim međunarodnim organizacijama“

NATO zapošljava oko 1.000 civila u svom međunarodnom osoblju, koji moraju da budu iskljućivo građani zemalja članica. Njihov posao je da daju savete, smernice i administrativnu podršku nacionalnim delegacijama u sedištu Alijanse.
U Severnoatlantskom savezu su odbili da detaljnije komentarišu problem koji je nastao zbog zahteva za povećanjem plata. Jedan od zvaničnika je Rojtersu rekao samo to da se plate civilnog osoblja usklađuju jednom godišnje na osnovu metodologije koju su dogovorile sve članice.
Kako je objasnio, to se radi u koordinaciji s drugim međunarodnim organizacijama, kao što su Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OSCE), Savet Evrope (CoE) i Evropska svemirska agencija (ESA).

Foto: Pixabay

Чланак NATO: Svađa oko povećanja plata се појављује прво на Biznis i Finansije.