Digitalizacija se i dalje ubrzano razvija, a već sad zaključujemo i možemo da predvidimo na koji način će ona oblikovati budućnost svih nas. Digital Global Overview izveštaj za 2023. godinu pokazuje da danas ima 5,16 milijardi internet korisnika širom sveta, što je gotovo 65 odsto ukupne svetske populacije, a upravo će njima digitalizacija doneti još veće promene.

9 od 10 korisnika interneta je i na društvenim mrežama

Očekivano, upotreba društvenih mreža nastavlja da raste, pa je početkom godine broj korisnika dostigao 4,75 milijardi, odnosno na društvenim mrežama je više od 92 odsto svih korisnika interneta. To je godišnji rast za tri odsto, a prosečan korisnik interneta danas provodi šest sati i 37 minuta na mreži dnevno.

Pored svih drugih navika, koje smo na globalnom nivou uveliko usvojili, hajde da vidimo kakve promene su zahvatile i ostale, funkcionalne aspekte naše svakodnevice u Srbiji i šta nas očekuje u bliskoj budućnosti.

Istraživanje koje je sprovela kompanija Visa o novim digitalnim navikama potrošača u Srbiji, pokazuje da više od trećine ispitanika smatra da će im navike postati digitalnije, pre svega u oblasti finansija, a slede kupovina i posao sa 31, odnosno 23 odsto. Zanimljivo je da je četiri od 10 ispitanika navelo da bi im se značajno poboljšao život većom upotrebom aplikacija i onlajn platformi za usluge javne administracije.

Prihvatanje novih tehnologija zahteva vreme, ali na osnovu postojećeg stanja možemo da mapiramo tri navike koje ćemo zasigurno promeniti u narednih pet godina.

1. Digitalni novčanici

Oni stariji se verovatno nerado sećaju kada su plaćanja obavljali na šalterima, u pošti. Strpljivo čekanje u redu, gužve, gomila papirnih listova koji se ručno popunjavaju, sve to će uskoro biti potpuno nezamislivo.

Digitalna transformacija je uticala i na industriju platnih usluga, te sada možemo obavljati plaćanje na bezbroj različitih načina, bilo gde i bilo kada. Istraživanje Nove digitalne navike pokazalo je da svaki drugi ispitanik najčešće koristi elektronsko bankarstvo i digitalna plaćanja. Pored digitalnih kartica i raznih vrsta aplikacija za vršenje transakcija, sada i naši mobilni telefoni i drugi pametni uređaji mogu biti sredstvo plaćanja.

2. Digitalizacija usluga i administracije

Javna administracija je sektor koji ispitanici u Srbiji smatraju izuzetno važnim i u kojem žele veći stepen digitalizacije, odnosno – mogućnost lakšeg završavanja obaveza onlajn ili aplikacijom. Građani tako očekuju da porez, različite takse, zdravstvene usluge, pribavljanje dokumenata i druge administrativne poslove regulišu jednostavnije i brže, bilo da se to radi onlajn i preko neke od aplikacija ili uživo, plaćanjem beskontaktno karticom ili mobilnim uređajima.

Banke su dobar primer ove prakse, jer budući da su mnoge usluge dostupne na dodir prsta, navike ljudi su postale toliko digitalizovane da je za neke čak i odlazak u banku već danas stvar prošlosti.

3. Digitalizacija procesa Al tehnologijom

Od kada je krajem novembra pušten u rad novi chat bot- ChatGPT, Al tehnologija postala je vruća tema. Bilo da su to sistemi koji prate biometričke podatke, samovozeći automobili ili softver koji prati finansije i piše tekstove, Al tehnologija širi se na mnoge industrije.

Veštačka inteligencija se može koristiti za automatizaciju mnogih rutinskih zadataka poput unosa podataka, zakazivanja i korisničkih usluga, što u budućnosti može značajno uštedeti vreme i poboljšati efikasnost na mnogim radnim mestima. Pored ovoga, Al se može koristiti i za analizu velikih količina podataka i odlučivanje o složenim procesima, kao što su prepoznavanje trendova, predviđanje rezultata i predlaganje određenih akcija.

Koliko god bile iznenađujuće i nagle, promene koje nove tehnologije i digitalizacija donose u naše živote, treba posmatrati kroz prizmu društvenog napretka koji je do skoro bio nezamisliv. Zato nas u narednih 5 godina očekuju uzbudljive prekretnice i sigurno značajne izmene u načinu na koji ćemo provoditi naše

Чланак Tri navike koje ćemo promeniti u narednih pet godina се појављује прво на Biznis i Finansije.

Globalno partnerstvo za veštačku inteligenciju je nastalo na inicijativu Emanuela Makrona i Džastrina Trudoa 2020. godine, uz podršku G7, i sada broji ukupno 29 članica, među kojima su Francuska, Kanada, SAD, Indija i druge države većinom članice Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD).

Organizacija je podržana od strane sekretarijata čiji je domaćin OECD u Parizu, zajedno sa dva ekspertska centra, jednim u Montrealu i drugim u Parizu. Prvi samit organizacije je virtuelno održan u Kanadi 2020. godine, dok je drugi održan u Parizu 2021. gde je Emanuelu Makronu uručen izveštaj o radu.

Kriterijumi za članstvo su napredak razvoja veštačke inteligencije, i posvećenost odgovornom razvoju veštačke inteligencije. Ove godine su samo četiri države primljene u članstvo (Turska, Argentina, Senegal i Srbija), dok je Srbija prva članica iz regiona.

Prijem u Globalno partnerstvo za veštačku inteligenciju je veliko priznanje za Srbiju od strane 26 država koje su glasale o prijemu Srbije u inicijativu, dodaje se.

– Članstvo dokazuje da je Srbija strateški dobro postavila svoj razvoj u modernim tehnologijama, gde je razvoj veštačke inteligencije jedan od prioriteta Vlade. Ove godine očekujemo rekordan izvoz IKT usluga od preko 2,7 mlrd EUR, gde veštačka inteligencija ima sve veći uticaj – izjavila je predsednica Vlade Ana Brnabić.

Ciljevi organizacije su premošćavanje jaza između teorije i prakse u vezi sa veštačkom inteligencijom, podržavanje najsavremenijih istraživanja iz oblasti veštačke inteligencije i usmeravanje odgovornog razvoja i upotrebe veštačke inteligencije u skladu sa ljudskim pravima, osnovnim slobodama i zajedničkim demokratskim vrednostima.

Članstvom u ovu organizaciju, Srbija će imati pristup najsavremenijim tokovima u oblasti veštačke inteligencije, kao i priliku da doprinese razvoju tehnologije koja će oblikovati budućnost privrede, navedeno je. Članstvo će pomoći i promociji rezultata Srbije kod najznačajnijih svetskih privreda i omogućiti dalji razvoj IT sektora u Srbiji.

Srbija je prva država u regionu Jugoistočne Evrope koja je usvojila Strategiju za razvoj veštačke inteligencije 2019. godine, kao i prva država u regionu koja je osnovala Institut za razvoj veštačke inteligencije i pustila u rad superkompjuter za razvoj veštačke inteligencije.

Izvor: Ekapija

Foto: Pixabay

Чланак Srbija prva u regionu postala članica Globalnog partnerstva za veštačku inteligenciju се појављује прво на Biznis i Finansije.

Sve su to veoma različite kompanije, ali imaju jednu zajedničku stvar: brzo su rasle kako je pandemija izazvala potražnju za digitalnim proizvodima i uslugama — i uhvaćene su na nogama kada je kombinacija povratka (relativne) normalnosti, rasta kamatnih stopa , a inflacija je zaustavila dobra vremena.

„Na početku COVID-19 početkom 2020. godine, svet se brzo kretao onlajn i nalet e-trgovine doveo je do ogromnog rasta prihoda. Mnogi ljudi su predviđali da će to biti trajno ubrzanje koje će se nastaviti čak i nakon završetka pandemije“, Zakerberg napisao je u dopisu zaposlenima zašto otpušta 11.000 radnih mesta u Meti.

„I ja jesam, pa sam doneo odluku da značajno povećam naše investicije. Nažalost, ovo se nije odigralo onako kako sam očekivao“, napisao je on.

Ni on nije bio jedini, sa mnogim drugim tehnološkim svetlima koji su u poslednje vreme izražavali slična razmišljanja: „Previše smo zapošljavali za svet u kome se nalazimo“, napisali su osnivači Stripe-a u dopisu zaposlenima u kojem su najavljivali da će otpustiti 1.000 radnika, ili 14% njenog osoblja.

Kako su pogrešno shvatili situaciju

Sve ovo postavlja prirodno sledeće pitanje. Kako su ovi vrhunski tehnološki rukovodioci — za koje se generalno pretpostavlja da su dokazani, inteligentni, sposobni poslovni lideri sa pristupom brdima vrednih podataka — tako pogrešno shvatili situaciju?

U duhu pravičnosti, to nije bilo sasvim nelogično. U prvim danima pandemije, nekoliko kompanija je pauziralo zapošljavanje ili otpuštalo kao meru uštede, pod pretpostavkom da će kriza usporiti ekonomiju.

„Biće potrebno dosta vremena — možda nekoliko kvartala — pre nego što budemo sigurni da je virus obuzdan“, napisala je ugledna kompanija rizičnog kapitala Sekuoia u memorandumu iz marta 2020. upozoravajući startape na teška vremena koja su pred nama. „Biće potrebno još više vremena da se globalna ekonomija oporavi. Neki od vas će možda osetiti smanjenje potražnje; neki od vas možda će se suočiti sa izazovima ponude.“

Umesto toga, desilo se suprotno, pošto su ljudi provodili više vremena kupujući na mreži, gledajući video snimke na IouTube-u ili TikTok-u, igrajući igrice poput Roblok-a ili „Among Us“ i generalno ulivajući dolare u tehnološki sektor.

Startapi su prikupili novac u količinama koje suze za oči, čak i kada su velike tehnološke kompanije videle da su njihove cene akcija porasle. Čak je i industrija PC računara koja se dugo patila doživela renesansu jer su ljudi kupovali novu opremu za rad od kuće.

Lako je zamisliti kako je taj iznenadni preokret izgledao kao druga šansa, prilika da se udari dok je gvožđe vruće i juri velike ambicije. Sa niskim kamatnim stopama, visokim procenama i radom na daljinu koji nudi nivo pristupa talentima bez presedana, osećao se kao ključni trenutak u istoriji tehnologije. Lideri poput Larija Elisona iz Oracle-a otišli ​​su toliko daleko da su hvalili alatku za video konferencije Zoom, dragu osobu iz ere pandemije, kao „osnovnu uslugu“ koja je trajno preokrenula radni svet.

Tehnologija više nije centar univerzuma

Ipak, odavno postoje znaci da dobra vremena neće trajati večno. Pre skoro godinu dana, Zoom je izvestio o rastu koji je bio znatno ispod očekivanja Volstrita, u znaku da će dostupnost vakcina i generalno ponovno otvaranje globalne ekonomije oslabiti oslanjanje na tehnologiju. Tokom leta, Roblok je rekao da očekuje da će poslovati sa gubitkom u doglednoj budućnosti jer je njegova mlađa korisnička baza provodila više vremena na otvorenom. Tehnologija i dalje igra ključnu ulogu u svakodnevnom životu, ali više nije centar univerzuma.

Tako da je razumljivo, u izvesnoj meri, da su osnivači poput Zakerberga ulagali kao da se svet zauvek promenio. Ali opet, ništa ne traje večno. I ova kockanja su na kraju koštala hiljade ljudi života, ako ne i dovela ih u opasnost od deportacije iz SAD u slučaju imigrantskih tehnoloških radnika.

Pozitivno je da Zakerberg i drugi izvršni direktori preuzimaju odgovornost za svoje greške ovde. Ali ovi lideri su takođe pokazali zapanjujuću naivnost u najboljem slučaju i direktan neuspeh mašte u najgorem slučaju kada kažu da to nisu očekivali.

Izvor: Biznis insajder/Kamatica.com

Foto: Pixabay

Чланак Kako su pogrešno shvatili situaciju tehnološke kompanije i sada snose posledice се појављује прво на Biznis i Finansije.

Minerali su glavne žrtve u nastojanjima da se ubrza razvoj čistih energija. Prema nedavnom izveštaju Međunarodne agencije za energiju, da bi se dostiglo „nulto“ ispuštanje ugljenika u atmosferu do 2050. godine, potražnja za takozvanim „kritičnim“ mineralima – litijumom, bakrom, kobaltom, niklom i drugim – porašće šest puta, dok japanski Nacionalni institut za istraživanje životne sredine procenjuje da će ona rasti i do sedam puta. Ako naftaši viču „buši, buši!“, zelena industrija vapi „kopaj, kopaj!“

Pored stručnjaka za ekologiju i ekonomisti sve više ističu da nema drugog izlaza za budućnost do onog koji vodi napuštanju fosilnih goriva. Problem je, međutim, u tome što baterije, vetroturbine, solarne ploče i drugi uređaji za proizvodnju obnovljive energije gutaju ogromne količine minerala, a njihovo pribavljanje je daleko od tehnološkog napretka.

Naime, 99% rudarenja metala se i dalje oslanja na fizičko vađenje čvrstih ruda, dok njihova prerada stvori godišnje oko 100 milijardi tona otpada. Tom prilikom se troši toliko energije da je rudarska industrija jedan od rekordera u proizvodnji ugljen dioksida sa 3,6 milijardi tona godišnje, što je 10% od ukupnih emisija. Istraživanja pokazuju i da jedan rudnik ima negativni uticaj na životnu sredinu koji se prosečno širi u prečniku od 70 kilometara.

Ironija je u tome da bez sve većeg broja rudnika i sve masovnijeg kopanja minerala, nema ni razvoja zelene industrije. Električnim automobilima, ako isključimo čelik i aluminijum, treba šest puta više minerala nego njihovim benzinskim kolegama. Jednoj vetroelektrani na morskoj pučini neophodno je čak 13 puta više minerala od gasne elektrane koja proizvodi istu količinu struje.

S druge strane, iskopavanja su spora i ne mogu da prate diktat zelenog poslovanja, pa je nesklad između tražnje i ponude bivao sve veći i pre nego što su korona i rat u Ukrajini doveli ovo tržište do ključanja. Cene litijuma, kobalta i bakra toliko skaču da ih je teško ispratiti i na dnevnom nivou, ali za proizvođače, poput onih koji prave baterije, još su gore nestašice litijuma i drugih retkih metala.

Ekološka cena prelaska na čistu energiju

Prosečno vreme da se nalazište minerala pretvori u rudnik premašuje 16 godina, od čega je potrebno bar deset za planiranje, a preostalo vreme za kopanje i izgradnju infrastrukture. To znači da će zelena industrija u narednim decenijama morati da čeka u redu za „šačicu“ retkih minerala. Kompanijama na Zapadu život dodatno zagorčava politika, jer se 60% „kritičnih“ minerala nalazi u državi koje njihove vlade uporno proganjaju – u Kini.

Preostala nalazišta su takođe jako koncentrisana: većina kobalta u svetu potiče iz Demokratske Republike Kongo, bogatija nalazišta litijuma se nalaze u Boliviji i Čileu, a nikla u Indoneziji. Sve i da se desi nemoguće – da svetsku politiku povedu pametni ljudi i da se geopolitička situacija stabilizuje – veliki broj potrebnih minerala na relativno malom prostoru predstavlja znatan rizik, jer celi prostori mogu biti uništeni sve češćim i razornijim prirodnim katastrofama, za koje opet možemo da zahvalimo klimatskim promenama.

Dakle, kolika bi mogla biti ekološka cena prelaska na čistu energiju izražena u „proždiranju“ minerala? Kao i i mnogim drugim „biti ili ne biti“ pitanjima, stručnjaci se slažu jedino oko toga da se – ne slažu. U organizaciji „Karbon treker“, koja proučava uticaj klimatskih promena na finansijski sektor, imaju sledeću računicu. Danas naš energetski sistem zahteva da prerađujemo 13 milijardi tona fosilnih goriva godišnje, a srazmerna količina potrebnih minerala bi iznosila svega 4,3 miliona tona za godinu dana, odnosno oko 300 puta manje.

Dalje, računajući i ugljenik koji se ispusti pri iskopavanju i preradi litijuma, kobalta i nikla, električni automobil tokom svog životnog veka proizvede dva do četiri puta manje ugljenika od benzinskog. Takođe, za razliku od fosilnih goriva, neki minerali mogu da se prerađuju i stotinu puta. Reciklaža čelika, aluminijuma i bakra je već uobičajena, ali se tek razvija kada je reč o litijumu i drugim retkim metalima.

Procenjuje se da će do 2040. godine količina prerađenih minerala, uglavnom bakra, kobalta, nikla i litijuma iz istrošenih baterija, biti uvećana na oko 1,2 miliona tona, što bi činilo oko 10% ukupne potražnje za ovim metalima. Računa se i na napredak novih tehnologija u njihovoj preradi, koje bi smanjile potrebne količine u proizvodnji. To se već dogodilo sa srebrom i silicijumom koji se koriste za solarne ploče, kada je tražnja za sunčevom energijom naglo porasla.

Ali ohrabrujuća računica „hramlje“ kada se analiziraju opasnosti od uništavanja biodiverziteta i zagađenja otpadom prilikom iskopavanja minerala. Najnoviju takvu analizu je uradio Bečki institut za ekonomiju, koji je ispitao uticaj na životnu sredinu za devet ruda: boksit, bakar, zlato, gvožđe, olovo, mangan, nikl, srebro i cink. Izuzev olova, rudarenje ostalih metala je doživelo procvat u poslednje dve decenije. Rezultati su bili poražavajući.

Četiri petine rudnika se nalazi u pet od šest područja sa najbogatijim biodiverzitetom, gde se rudarenje od 2000. godine pritom više nego udvostručilo. Polovina rudnika u svetu je udaljena 20 ili manje kilometara od zaštićenih područja, dok je 480 miliona tona ili 8% ukupno iskopanih metala u 2019. poticalo iz zaštićenih područja.

Laura Sonter sa Univerziteta u Kvinslendu je 2020. godine predvodila tim stručnjaka koji su analizirali potencijalni ugljenični otisak koji će proizvesti poslovanje rudnika u svetu. Obradili su podatke za 62.000 postojećih i 45.000 rudnika u razvoju. Dobijeni nalazi pokazuju da bi oni svi zajedno negativno uticali na površinu od preko 50 miliona kvadratnih kilometara, što je više od trećine celokupnog kopna na planeti, bez Antarktika. Istraživanje je utvrdilo i da se 31% tog zemljišta nalazi u oblastima od neprocenjive važnosti kada je reč o zaustavljanju gubitka biodiverziteta, a 8% ovih područja je i zakonski zaštićeno.

Rudnici na solarni pogon

Oba navedena istraživanja sugerišu da je porast tražnje za mineralima podstakao i nelegalno rudarenje. Kolika je opasnost od takvih bušotina, mogu da ilustruju štete u rudnicima koji su se, barem na papiru, pridržavali osnovnih ekoloških načela. Tako je, na primer, pošto je pukla brana jalovišta rudnika u Peruu 2019. godine, u reku Mantaro ispušteno 67.000 kubika bakarnog otpada s cijanidom. Rudnik bakra i zlata „Grasbert“ u Indoneziji, inače jedan od najvećih u svetu, zagadio je reke i potoke u obližnjem Nacionalnom parku „Lorenc“, najvećem u jugoistočnoj Aziji.

Rudarstvo je, naime, najveći izvor ljudskog otpada, uglavnom u obliku izmrvljenih stena, a tu su i jalovišta sa prilično loše održavanim branama. Ove brane su i same najčešće izgrađene od otpadnih stena, pa stoga sadrže razne otrovne materije. Ali nesreće koje se događaju u poslovanju rudnika nisu katastrofalne samo po životnu sredinu, već odnose i brojne ljudske živote.

Gordijev čvor da prelaska na čiste energije nema bez minerala, pa time ni bez rudnika kojima očigledno još dugo neće biti zamene, mogao bi da počne da se razrešava jedino radikalnim tehnološkim promenama u samom rudarenju. Sve više rudarskih preduzeća ulaže u rudnike na solarni pogon. U njima se ruda ne iskopava, već se topi elektromagnetnim poljem i izvlači kroz uske bušotine. Trenutno se ovakva tehnologija primenjuje samo za vađenje uranijuma, ali stručnjaci smatraju da se ona može razviti do nivoa kada bi bila primenjiva na mnogo veći broj zemnih elemenata.

Trenutno je sigurno samo to da rudarstvo predstavlja „Ahilovu petu“ u razvoju zelene industrije i po svoj prilici najveći rizik da uništimo „žilu kucavicu“ naše planete u pokušajima da je spasemo.

Snežana Jeftović

Biznis i finansije, broj 197, maj 2022.

Foto: Pixabay

Чланак Čista energija i pomama za mineralima: Operacija uspela, pacijent mrtav се појављује прво на Biznis i Finansije.

Naše pravo na privatnost

„Mi se zapravo kao građani i potrošači nalazimo u makazama između dve vrste interesa, ono što se seče je naše pravo na privatnost. U nekim državama regulativa je uređenija, dobar primer je Evropska unija koja ima GDPR (General data protection regulation), sistem različitih propisa i zakona koji štiti od uzimanja fotografija i drugih podataka, a slično je i u Srbiji koja ima Zakon o zaštiti podataka o ličnosti. Postoji osnova na kojoj bi mogla da se gradi odbrana od neprekidnog „praćenja“, međutim ona se gradi birokratskim putem kroz zakone, a prakasa ukazuje da se oni na različite načine zaobilaze“, rekao je stručnjak za medije i nove tehnologije dr Mirko Stojković za „Sputnjik“.

On razume razmišljanje koji dovodi do argumenta da je ovakva vrsta nadzora nešto što smanjuje kriminal, međutim, kaže da postoje brojna istraživanja u kojima se na vrlo egzaktan način pokazuje da je smanjenje kriminala vrlo malo u odnosu na stepen kršenja prava koje ide uz digitalni nadzor.

Cilj je isključivo profit

„Kriminalci zaobilaze zakon, kao što pljačkaju banke u kojima su čuvari i kamere, isto će da rade, bez obzira na kamere koje snimaju ljude na ulicama, samo će biti oprezniji. Naći će mogućnost da hakuju kameru ili da se sakriju na neki drugi način. Problem sa takvom vrstom nadzora je zapravo za sve ostale, jer niko od nas neće da posveti život tome da ne bude prepoznat na društvenoj mreži ili da ne bude vidljiv na ulici. Mi ćemo biti ti čiji se podaci sakupljaju i obrađuju, mi ćemo biti ti čiji će način razmišljanja i ponašanja biti modifikovan u skladu sa željama najboljeg ponuđača“, tvrdi Stojković.

Cilj je isključivo profit.

„Ko plati i kaže, hoću da neko kupuje moj sladoled od vanile, hoću da kupuju žene stare između 29 i 34 godine, koje žive tu i tu, on će dobijati targetovane oblasti, vesti koje su tako formulisane da svesno ili nesvesno guraju ka kupovini onog proizvoda za koji je neki proizvođač platio takvu vrstu marketinške kampanje. Reklame koje gledamo na televiziji su samo delić onoga što formira naše stavove i naše mišljenje o raznim stvarima“.

Da li je u pitanju apsolutna kontrola i gubitak slobode?

„To je apsolutna kontrola, tu nema slobode duha, nema slobode uopšte. Mislim da je slab argument da je kriminal nešto što je osnovni cilj onih koji se bave veštačkom inteligencijom na takav način, ovakvom vrstom nadzora, jer  kriminal ne opada mnogo. Mislim da je zapravo kontrola ljudi ono što je konačno ishodište svega ovoga“, zaključuje Stojković.

Izvor: Sputnjik/B92

Foto: Pixabay

Чланак Koliko je opasna tehnologija za prepoznavanje lica i cela ta baza podataka? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Prevoznici u kontejnerskoj industriji suočili su se i pre pojave aktuelne pandemije sa velikim promenama u poslovanju. Raspoloživi kapaciteti ne mogu više da zadovolje tražnju, budući da obim tereta raste za oko 4,5% godišnje u poređenju s kontejnerskom flotom koja se uvećava za oko 3,9% godišnje. U isto vreme, povećala se konkurencija na ovom tržištu, koja dovodi do ubrzanog ukrupnjavanja u industriji i izbacuje iz igre ne samo manje uspešne prevoznike, nego i luke.

Globalni lanci snabdevanja nameću potrebu za boljim upravljanjem teretom, kako bi se izbegla zagušenja i obezbedio što sigurniji prevoz „od vrata do vrata“. Još jedna značajna promena odnosi se na zahteve da ova industrija, koja se označava kao jedan od najvećih zagađivača, prilagodi svoje brodove i način poslovanja propisima koji nalažu da se smanji negativni uticaj na životnu sredinu.

Sve to, pored gradnje kontejnerskih brodova koji mogu da prime više tereta, odnosno preko 20 000 TEU-a, zahteva i tehnološke inovacije za optimizaciju logistike.

Bezbednije, jeftinije i uz manje kašnjenja

Stručnjaci u ovoj oblasti ističu da će brzi razvoj 5G mreže omogućiti značajniju automatizaciju i primenu veštačke inteligencije, kako bi se odgovarajuće ispratili sve brojniji operativni zahtevi. Tako je Luka Hamburg već testirala 5G tehnologiju koja će pomoći inženjerima da prate i optimizuju izgradnju celokupne infrastrukture. Planira se i njena primena u svakodnevnim operacijama, jer zahvaljujući sigurnom prenosu podataka u nekoliko milisekundi može bezbedno da poveže luku i logistička poduzeća.

Uvođenje 5G mreže daje osnovu za inteligentniji lanac snabdevanja, jer omogućava upotrebu i razvoj drugih tehnologija kao što je Internet stvari (IoT) za povezivanje fizičkih objekata. Morske luke i terminali mogu da primene IoT na način da lučka oprema prenosi podatke putem senzora, kako bi se postigle nezavisnije i delotvornije operacije. Time će se dobiti velika količina podataka na koje luke mogu da se oslone u razvoju platformi za efikasno korišćenje dobijenih informacija, kako bi poboljšale postojeće i uvele nove usluge.

Mnoga pametna rešenja zasnovana su na Internetu stvari, ali sve više se razmatra i primena Interneta vozila (IoV), koja je nešto manje razvijena. Navedena tehnologija omogućila bi delotvornije upravljanje saobraćajem u lukama, uz povećanu sigurnost i manje sudara među vozilima.

Neke luke su već uvele koncept Interneta vozila u svoje poslovanje, a jedan od primera je Luka Valensija, koja zajedno s kompanijom „MSC Mediterranean Shipping Company“ radi na njegovom integrisanju. Kamioni „MSC“-a koji posluju u Španiji, opremljeni su uređajima koji prate vozila u stvarnom vremenu i pomažu zaposlenima u Luci Valensija da predvide moguće gužve.

Uređaji za praćenje mogu biti postavljeni ne samo na kamione već i na druga mesta, na primer, na parkinge i lučke objekte, odakle bi pružali informacije o dostupnim mestima, najoptimalnijem putu do njih i očekivanom trošku.

Tehnološke promene, pored ušteda, imaju za cilj i da značajno smanje kašnjenja u isporukama, uključujući i i vanredne okolnosti kao što je aktuelna situacija uzrokovana korona virusom.

Loša strana takvih sistema je povećana ranjivost na hakerske napade, što će zahtevati mnogo veću saradnju sa univerzitetima kako bi se obezbedili odgovarajući stručnjaci.

Više će se prevoziti sirovine nego proizvodi

Očekuje se da će autonomni brodovi biti sve zastupljeniji kao i upotreba dronova za inspekciju. Predviđa se i da će 3D štampa promeniti način na koji će se brodovi snabdevati u budućnosti, odnosno da će više isporučivati sirovine nego krajnje proizvode. Pored toga, proizvođači će slati materijale na recikliranje i obnovu, kako bi ispoštovali sve ekološke standarde u proizvodnji.

Upućeni u ovo tržište predviđaju i dalju integraciju snabdevačkih lanaca, zbog čega će veze sa zaleđem i lukama postati vrlo bitan aspekt poslovanja. Uloga lučke uprave menjaće se od vlasničke uloge do aktivnog učesnika u lancu snabdevanja, dok će špediterska poduzeća, kompanije koje pružaju logističke usluge i operatori terminala poslovati sve globalnije. Veličina i kapacitet brodova, vozova i kamiona ubrzano raste, a očekuje se njihovo dalje povećanje.

Veći brodovi zahtevaju i veću dubinu, šire pristanište i veće dizalice, što luke moraju unapred da planiraju. Podjednako je bitna i održivost lučkog poslovanja, posebno u vreme kada propisi o zaštiti okoline postaju sveobuhvatniji i stroži. Luke će morati da se usredsrede na energetsku efikasnost, recikliranje ostataka materijala, skladištenje i ponovno korišćenje ugljenika. Takođe, sa napretkom blokčejn tehnologija otvaraju se nove mogućnosti za inovacije u brodarstvu, budući da postoji potreba za zajedničkom platformom i većom transparentnošću u celom logističkom lancu.

Testiranja i dalje češća od primene

Analitičari, međutim, upozoravaju da i dalje postoje mnoge prepreke, tehnološke, ekonomske, institucionalne i političke za uspešno uvođenje naprednih tehnologija u kontejnerskom saobraćaju. Dodaju da nova rešenja mogu biti politički poželjnija jer uključuju najmanji iznos državne intervencije, ali da bi se ona smatrala isplativim, moraju biti ekonomski korisna za preduzeća koja ih kupuju.

Stoga luke i terminali teže većoj povezanosti i pokušavaju da pronađu najefikasnije načine za prelazak na automatizovane procese. Recimo, Luka Antverpen u sklopu svog projekta „Smart Port Vision“ koristi automatizaciju koja se temelji na oblaku. Oblak je delotvorna baza za prikupljanje i korišćenje korisnih podataka, ali ako se kombinuje sa s Internetom stvari, može dovesti do još većih poboljšanja.

Poslovanje u morskim lukama i logistika smatraju se podobnim za primenu blokčejna zbog velikog broja učesnika u logističkom procesu. Ova tehnologija može biti korisna za skladištenje i prenos dokumentacije vezane za teret, čime bi se obezbedila tačnost i doslednost informacija u celom lancu. Ona bi mogla da obezbedi i vidljivost celokupnih procesa svim učesnicima u lancu, pa time i njihovu bolju koordinaciju, od planiranja prevoza do carinjenja robe. To bi omogućilo i bolje finansiranje trgovine i skratilo vreme za dobijanje komercijalnih odobrenja. Četvrti način primene blokčejna je automatizovanje operacija korišćenjem Interneta stvari i pametnih ugovora.

Ali i pored brojnih privatnih projekata i saradnje sa startap preduzećima koje sprovode velike morske luke, posebno ona u Roterdamu, još uvek je prisutna znatna neizvesnost oko primene i prednosti blokčejn rešenja za njihovo poslovanje.

Korišćenje dronova je takođe novitet koji ima potencijal za dalji razvoj u pomorskom saobraćaju. Dronovi se prvenstveno koriste za praćenje i kontrolu emisija gasova, budući da oni lakše dolaze do plovila koja su na moru.

Dronovi su primenjivi i u logistici, za isporuke manjih paketa i upravljanje skladištem i u kombinaciji sa dobrim logističkim softverom, mogu poboljšati efikasnost poslovanja. „Amazon“ je dobio patent za dostavu paketa dronovima, a „Volmart“ takođe testira dronove u svojim skladištima poslednjih nekoliko godina, predviđajući da će to biti budućnost u upravljanju zalihama.

Biznis & finansije 190, oktobar 2021.

Foto: Pixabay

Чланак Automatizacija pomorskog saobraćaja: Luke plove u promene се појављује прво на Biznis i Finansije.

To znači i da će se mnoge investicije u otkrivanju i eksploataciji „belog metala“ pokazati promašenim i pre nego što se izvadi prvi grumen rude.

Elektromobili su hit današnjice, a biće i narednih godina. Funkcionišu na osnovu litijum-jonske baterije, na koju odlazi skoro 45 odsto troškova izrade vozila. Ključna komponenta je litijum, laki metal bele boje iz grupe takozvanih retkih. Nije baš da ga na globusu ima malo, ali se donedavno nije samostalno proizvodio, već samo u sklopu vađenja ruda i proizvodnje drugih metala.

Grube posledice

Sa električnim vozilima i baterijama došlo je do temeljitog zaokreta i počela je prava potraga za laganim elementom. Oko 75 odsto ukupne količine ovog metala upotrebljava se za baterije, 15 odsto pri proizvodnji stakla i keramike, 4,5 odsto za pojedina maziva i cena mu je pre dve godine dostigla pik, 95.000 dolara za tonu koncetrovanog litijuma. Od tada je pala na 71.000, ali i na ovom nivou prodavcu je obezbeđena izuzetna zarada.

Problem je u ekološki neprihvatljivim posledicama eksploatacije elementa, pri vađenju, još više pri koncetraciji kada se upotrebljava i sumporna kiselina. Za proizvodnju kilograma litijuma zagadi se i do 500 litara vode, a zagađuju se i vazduh i zemljište ne samo u blizini mesta eksploatacije.

Kako bi se produkcija elektromobila intenzivirala, moćni su zažmurili i proizvodnju neophodne sirovine skoncetrisali u Kini, nekoliko siromašnih država sa Andskog područja Južne Amerike i u Australiji, kontinentu daleko najređe naseljenim na kome se ekologiji ne poklanja dovoljna pažnja.

Veliki resursi

Trenutno najveća nalazišta su ili na slanim ležištima Čilea, Argentine, Bolivije ili u čvrstom stanju u Australiji. Tehnike pridobijanja čistog litijuma iz dve forme ležišta su dijametralno različite, ali u oba slučaja sa krupnim posledicama.

Koncetracija litijuma se retko kada radi u zemlji u kojoj se vadi, bezmalo svi litijum šalju u Kinu, gde se, na veliko nezadovoljstvo pojedinih regiona, obavlja obogaćivanje, najprljaviji segment dobijanja laganog belog metala. Evropa nema ni proizvodnju litijuma, a sasvim je skromna i proizvodnja litijum-jonskih baterija. I pre pandemijskih nevolja sa transportom komponenti, u Briselu su se pripremali da smanje zavisnost od dalekih dobavljača, što bi značilo da se na Starom kontinentu obezbedi ceo lanac elekroautombilske proizvodnje.

Pokazalo se da rezervi, mada manje nego u Južnoj Americi, ima u Španiji, Češkoj, Portugaliji, Srbiji, a najviše u Nemačkoj, gde osim rudnih nalazišta na severu i uz granicu sa Češkom, resursa ima i u pojedinim zonama termalnih voda. Tako na dubini od tri do pet kilometara vode u basenu Gornje Rajne, dužine 300, a širine 30-40 kilometara, sadrže od 200 do 400 miligrama litijuma na litar vode.

Kako je temperatura ovih voda između 120 i 200 stepeni Celzijusa, na području su odavno podignute brojne termoenergane. Nakon što se na pogon tople vode okrenu turbine i proizvede struja, voda ohlađena na 60-80 stepeni se vraća u zemlju.

Savršena tehnologija

Tehnološka novina najavljena iz Karlsruea, nemačkog sedišta za istraživanja belog metala, gotovo je neverovatna – filtriranjem otpadne vode dobija se početna količina litijumske soli. Razvijena je i nova tehnologija koncetracije metala do 99,9 odsto čistote. Nema rudarenja, niti zagađenja vode, vazduha ili zemljišta, pri radu se ne koriste ni sumporna kiselina, ni fosilna goriva… Nakon filtriranja, voda se vraća u zemlju.

Praktično, litijum se dobija kao nusproizvod u već ekološki prihvatljivoj proizvodnji struje. Uza sve, prve procene govore da bi proizvodnja bila uočljivo jeftinija nego što je u Čileu ili Argentini, gde se prva faza izdvajanja litijuma takođe radi iz podzemnih voda. Posebna vrednost novog tehnološkog postupka je odsustvo emisije ugljendioksida, čega, inače, ima u danas primenjivanim tehnologijama.

Izlazak na berzu

Kompanija „Vulkan“, u okviru koje se razvija nov izum, komercijalnu proizvodnju najavljuje već za početak 2024. godine i do tada će imati pet fabrika, svaka pri drugoj termoenergani, koje bi zbirno godišnje proizvodile oko 40.000 tona litijuma, što je dovoljno za otprilike 1,2 miliona elektroautomobila. Već su potpisali ugovore sa najvećim svetskim trgovcem baterija, kao i sa francuskim „Renoom“. Razgovori se vode i sa „Stelantisom“, matičnom kompanijom „Opela“, kao i sa „Drajmerom“.

Za izdvajanje jona metala koristi se posebno jonsko sito, sve dok se litijum ne dobije u obliku soli. Za kasniju koncentraciju je osmišljena posebna tehnologija za koju u Nemačkoj tvrde da je „zlatni biser“ domaće nauke i tehnologije.

Da bi se sve realizovalo potrebno je da kompanija „Vulkan“ uloži ne mali novac, oko 1,7 milijardi evra, a iz firme su već obavestili javnost da će inicijalnom prodajom akcija na Frankfurtskoj berzi prikupiti dve trećine potrebnog novca, dok će ostatak biti iz kredita jedne od najstarijih banaka na Starom kontinentu.

Poslovni izazov

Reč je o još jednom snažnom tehnološkom iskoraku kojim se postiže jeftinija i, što je naročito značajno, ekološki prihvatljiva, gotovo savršena, proizvodnja litijuma, a potom i baterije elektroautomobila. Inovator je iz zemlje u kojoj je autoindustrija kamen temeljac privrednog razvoja, pa će u narednom periodu svi današnji i budući proizvođači litijuma, baterija i automobila morati itekako da povećaju efikasnost, ali i da eliminišu ekološke manjkavosti kako bi uopšte opstali na tržištu.

Izvor: 021.rs, Živan Lazić, autor

Foto: Pixabay

Чланак Litijum – u iščekivanju nemačkog čuda се појављује прво на Biznis i Finansije.

Uprkos svim blagodetima napretka tehnologije, taj isti napredak nepovratno uzima i svoj danak. Ma koliko se mi pomorci osećali pametniji, napredniji, moderniji ili kakvi već, istina je sasvim drugačija. Gotovo neprimetno, postajemo ograničeniji i nesposobniji za izvršavanje sve jednostavnijih zadataka koji su nam jednom bili prirodni. Neki od njih čak i urođeni.

Uveren sam da mnogi među vama koji ovo čitate, postavljate isto pitanje: „O čemu ovaj lupeta?“

Nimalo vam ne zameram na tome. Samo mi dozvolite da objasnim moje viđenje stvari s kojim se vi, naravno, ne morate složiti.

Kako je jednostavno postalo komplikovano?

Kao i uvek, krenimo od jednostavnijih detalja, ma koliko oni danas izgledali komplikovani. Ali upravo se o tome i radi. Ono što nam je nekad bilo prirodno i jednostavno, što smo obavljali gotovo neprimetno, postalo nam je neprirodno i komplikovano. I jedno i drugo iz prostog razloga što se to danas smatra bespotrebnim i beskorisnim, jer umesto nas to rade računari.

Nekad smo koristili papir i olovku kako bismo izračunali manje zahtevne matematičke operacije. U srednjoj pomorskoj školi branili su nam upotrebu kalkulatora pri rešavanju računa iz terestričke i astronomske navigacije. Podrazumeva se da smo se ljutili, bunili i da nismo imali nimalo razumevanja za takvu vrstu primitivizma i zastarelih metoda edukacije.
Da li je to bilo zaista neophodno? Verovatno nije. No, da li je to bio potpuno pogrešan pristup? Apsolutno nije. Dugoročno gledano, mi smo tako ipak razvijali i jačali svoj mozak da radi što većim kapacitetom. A danas?

Zašto mučiti mozak?

Daću vam naizgled krajnje banalan i nevažan primer za vreme u kojem živimo, u eri kompjutera koji postaju svakim danom sve sofisticiraniji. Uz njih, analogno tome, postajemo sve lenji i nesposobniji za izvršavanje sve jednostavnijih zadataka koji su se nekada podrazumevali kao nešto potpuno normalno.

Pre nekih pet, šest godina, na mostu smo stajali ja pedesetogodišnjak, kolega Nemac u ranim tridesetim i kolega Hrvat s tek navršenih trideset godina života. Nevažno je kako je došlo do rasprave među nama. Važno je da sam ja izračunao u glavi, bez olovke i papira, zbir dva trocifrena broja pre nego što su moje dvadeset godina mlađe kolege uspele da stignu do navigacijskog stola, uzmu kalkulator u ruke, upale ga i pritisnu osam dirki na kalkulatoru.

Opet, reći će neki ironično kako sam postigao neverovatan uspeh. Ali, analizirajmo.

Jedini argument mojih kolega bio je: „Zašto se mučiti računajući u glavi?” Naglasak je na mučenju. Moj dobronameran komentar je da su obojica „ograničene“ lenštine.

Sve zbog slobodnog vremena sa kojim ne znamo šta ćemo

A činjenice su sledeće: meni su računanje u glavi ili olovkom na papiru prirodne radnje. Njima dvojici su neprirodne i nepotrebne. Istovremeno, ja znam da se služim kalkulatorom, dok oni nisu u stanju da izračunaju zbir dva trocifrena broja bez njega. Ili će im za to trebati mnogo više vremena, kojeg u današnje vreme nemaju.

A nemaju vremena jer žive po načelu što jednostavnije, što brže i uz što manje truda. Tako stvaraju sebi višak slobodnog vremena koje ne znaju kako korisno da ispune.

Razgovarajući s dvojicom pomoraca koji se međusobno ne poznaju, od obojice sam čuo gotovo istu rečenicu: „Ja kad sam kod kuće, ne radim ništa. Instaliram se na kauč s daljinskim upravljačima nadohvat ruke.”

Zar iko normalan može želeti da tako živi kad je kod kuće u krugu svoje porodice? Toliko stvari nam je uskraćeno na brodu, da bismo, dok smo kod kuće, trebali da znamo kako da u njima uživamo.

Ne vidimo ono što nam je ispred nosa

Postali smo suviše zavisni od upotrebe elektronskih uređaja i pomagala, uzimajući ih kao neosporno tačan izvor informacija, verujući im bez proveravanja.

Ispričaću vam slučaj drugog oficira palube, Indijca, tokom njegovog popodnevnog dežurstva. Prilazili smo pilotskoj stanici u luci u Venecueli, iz koje je drugi brod upravo isplovljavao. Bilo je sunčano popodne s odličnom vidljivošću. Nije postojala ni najmanja sumnja da će nam taj brod proći ispred pramca i da nema brige oko njega.

Ali šta je radio moj kolega Indijac? On se nije mrdnuo od radarskog ekrana i besomučno je očitavao podatke o udaljenosti i vremenu do pozicije u kojoj će dva broda biti najbliža jedan drugom. Ni jednog trenutka mu nije palo na pamet da izađe na palubu i pogleda kolika je razdaljina, jer bezrezervno veruje elektronici, mnogo više nego sopstvenim očima i sposobnosti da proceni situaciju.

Ko bi se trudio da pređe deset metara i proveri šta se stvarno događa?

Ali šta će se desiti kada računar pogreši? Evo primera koji se dogodio u ruskoj luci Sant Petersburg, tokom ukrcavanja teškog brodskog goriva. Sa mnom je dežurao kadet, Italijan. Mlad, vredan, pametan dečko. Zato sam njemu prepustio da brod održava ravnim, bez naginjanja na jednu ili drugu stranu, uz pomoć balasta.

Kako je postajalo očito da se sve više naginjemo na desnu stranu, pitao sam ga šta radi? Odgovorio je, pomalo uvređeno, da puni balast na desnu stranu jer mu je kompjuter pokazao da je brod nagnut na levu stranu. Rekao sam mu da se odvoji od konzole koja kontroliše težinu tereta i da izađe napolje. Morao sam da ga odvučem na palubu da se uveri sopstvenim očima kako se naginjemo na desnu stranu i da svemogući računar greši.

Ali ko bi se mučio da hoda deset metara da bi napolju video šta se dešava, kad pred sobom ima ekran sa svim podacima koji su mu potrebni?

Samo od sebe nameće mi se pitanje kakvi će biti pomorci budućnosti? Ja tu budućnost ne želim da doživim.

Izvor: kapetan Aron Baretić, Pomorac.hr

Foto: Pixabay

Чланак Pomorski saobraćaj i tehnologija: Slepi kod očiju се појављује прво на Biznis i Finansije.

Studija „Saznajte ono najvažnije“ obuhvatila je 3.000 izvršnih direktora u 26 industrija i skoro 50 zemalja. Sprovedena je u saradnji sa Oksford Ekonomiks (Oxford Economics) i upoređena je sa više od 20 godina IBM-ovih godišnjih istraživanja.

„Pandemija KOVID-19 predstavlja izazov za mnoge lidere na području različitih industrijskih grana. Brojne organizacije morale su da ponovo osmisle i ubrzaju svoje strategije digitalizacije poslovanja“, rekao je direktor IBM-a za Srbiju, Makedoniju, Crnu Goru i Albaniju, Nikola Polić. „Studija ukazuje da izvršni direktori iz različitih delova sveta uglavnom razmišljaju slično kada su upitani o najvažnijim naprednim tehnologijama – Internet stvari (Internet of Things – IoT), hibridni cloud (Hybrid Cloud), veštačka inteligencija (AI) i automatizacija (Automation) – koje će učiniti njihovo poslovanje pametnijim, bržim i otpornijim na promene koje je pandemija donela svim industrijama.“

Izbor fleksibilnih i skalabilnih tehnoloških osnova

Većina anketiranih direktora su rekli da su Cloud, AI, IoT i automatizacija robotskog procesa (Robotic Process Automation (RPA), ključne tehnologije koje će doneti koristi njihovom poslovanju u narednih nekoliko godina.
Dvostruko više anketiranih direktora iz celog sveta, koji su postigli izuzetne rezultate, u odnosu na one koji nisu ostvarili bolje performanse, reklo je da su tehnološke osnove najveći izazov priznajući da je važno biti predvodnik u domenu novih tehnologija – u trenutku dok tehnologija napreduje, tako moraju i njene osnove.

Oni najbolji iz celog sveta očekuju da će AI dati rezultate u naredne dve do tri godine, u dvostruko većem odnosu od onih koji imaju slabije rezultate. IBM-ova teza je da su ovi lideri možda daleko ispred svojih kolega u uvođenju veštačke inteligencije u dovoljnom obimu u svoje organizacije – stavljajući AI u središte inteligentnog obima posla naspram jednokratnih ili nepovezanih pilot projekata.

Tehnologije razvijene na infrastrukturi hibridnog clouda, kao što su AI, IoT i automatizacija mogu učiniti ključne procese u srži poslovanja (lanac snabdevanja, finansije, ljudske resurse, nabavku) prilagodljivijim i inteligentnijim – omogućavajući veću efikasnost i iskorišćenje u poslovnom okruženju koje se stalno menja i pruža više uvida u realnom vremenu kroz funkcionalne silose.

Vera u sopstvene ljude

IBM-ovim godišnjim istraživanjem je utvrđeno da je većina anketiranih generalnih direktora reklo da im je osnaživanje radne snage za rad na daljinu bio glavni prioritet tokom 2020. godine. Polovina anketiranih direktora sa izuzetnim rezultatima rekli su da je upravljanje radnom snagom koja se nalazi „bilo gde“ izazov za najviše rukovodstvo u narednih nekoliko godina, u poređenju sa 25% kolega iz 20% ispitanih kompanija sa najnižim rastom prihoda.
Pored toga, 77% generalnih direktora koji imaju bolji učinak izjavilo je da će dati prioritet dobrobiti zaposlenih čak i ako to bude uticalo na kratkoročne poslovne rezultate, u poređenju sa 39% direktora sa lošijim rezultatima, što navodi da su anketirani lideri vodećih organizacija u ovom trenutku u velikoj meri fokusirani na svoje ljude.

Partnerstvom do uspeha uz otvorene inovacije

Prema studiji IBV, direktori kompanija sa boljim rezultatima takođe su više usredsređeni na partnerstva. Ona su postala važnija za pokretanje poslovnih performansi kod 63% uspešnijih; dok je samo otprilike polovina onih sa slabijim rezultatima reklo isto. Na osnovu rezultata ove studije, IBM-ova teza je da grupa direktora iz kompanija sa dobrim učinkom sužava fokus na ono što najbolje rade, a oslanjaju se na partnere i ekosisteme za pristup kreativnim idejama i mogućnostima za inovacije.
Pored toga, IBM primećuje da mnogi lideri sve više uviđaju kako njihove organizacije mogu da pomognu u rešavanju međusobno povezanih globalnih problema poput klimatskih promena. Ekosistemi mogu da igraju ključnu ulogu u pokretanju trajnih promena.

Studija IBV uključuje preporuke IBM-a o tome kako lideri mogu da iskoriste ovaj trenutak da se resetuju i usredsrede na ono što može biti od suštinskog značaja za uspeh: odabir fleksibilnih i skalabilnih tehnoloških platformi kao što su otvoreni hibridni cloud, ulaganje u holističku dobrobit svojih ljudi i udruživanje radi uspeha uz otvoren pristup inovacijama.

Чланак IBM studija: Na osnovu mišljenja direktora fokus na talentu, tehnologiji i partnerstvu može biti ključ za napredovanje се појављује прво на Biznis i Finansije.

Navikli smo da tehnološke trendove predviđaju stručnjaci, ali šta očekuju potrošači u deceniji koja sledi? Odgovor na ovo pitanje je ponudila istraživačka kuća „ConsumerLab“, koja prati potrošačke trendove na tržištu i istovremeno ispituje njihova očekivanja u budućnosti.

Na osnovu istraživanja 50 miliona korisnika najnovijih tehnologija, iz 15 najvećih svetskih gradova, analitičari su napravili listu deset vodećih tehnologija za koje potrošači prognoziraju da će biti realnost do 2030. godine.

Robotsko odelo i odbrana od „elektronskog njuškanja“

Oko 76% anketiranih veruje da ćemo uskoro nositi „robotska odela“, odnosno da će biti dostupna pametna odeća koja će moći da uvećava ljudsku snagu.

Tri četvrtine ispitanika očekuje da će uznapredovati tehnologija koja će korisnicima omogućiti da zaštite privatnost, počev od zavaravanja nadzornih kamera, do odbrane od ostalih vidova digitalnog špijuniranja.

Komšijska solidarnost

Takođe, 78% ispitanika smatra da će uređaji za alarmiranje biti međusobno povezani unutar gradskih četvrti, što će obezbediti da komšije jedni druge upozoravaju na potencijelne pretnje.

Još veći procenat, 82% anketirarnih prognozira da će pametni uređaji u bliskoj budućnosti biti osposobljeni da upozoravaju na nadolazeće poplave, grad, i slične vremenske nepogode.

Bolje da robot upravlja našim budžetom

Nešto manje, 79% anketiranih veruje da će pametni zvučnici oko kuće uskoro projektovati zidove koji sprečavaju buku.

Skoro svaki deseti ispitanik predviđa da će veštačka inteligencija napredovati do nivoa koji će obezbediti da imamo ličnog digitalnog savetnika za upravljanje našim ulaganjima.

Konozole koje same prave igrice

Razvoj pametnih lokatora koji će nas automatski upozoravati na izbegavanje gužvi očekuje 82% anketiranih.

Istovremeno, 62% strasnih ljubitelja video igara se nada konzoloma koje će biti u stanju da samostalno kreiraju računarsku igricu na osnovu ukusa pojedinca, prateći kakve igrice je prethodno birao.

Nađi mi pravog prijatelja

Svaki sedmi ispitanik gaji nadu da će društvene mrerže uskoro moći da nam preporučuju prave prijatelje, koji će poboljšati naše psihičko zdravlje.

S druge strane, 37% anketiranih predviđa kako će se vrlo brzo roboti zloupotrebljavati za kriminalne ciljeve, poput pljački i krađe.

Foto: simisi1, Pixabay

Чланак Šta ljudi najviše priželjkuju od tehnologije u narednoj deceniji? се појављује прво на Biznis i Finansije.