U Srbiji je za samo šest godina ugašeno oko 40.000 stočarskih gazdinstava. Zbog krize u stočarstvu i niskih otkupnih cena sirovog mleka poljoprivrednici traže hitnu pomoć države. Mlekarska industrija takođe upozorava na sve dublju krizu, a o snazi domaćeg tržišta govori i podatak da samo dve kompanije ostvaruju gotovo polovinu ukupnih poslovnih prihoda u ovoj delatnosti. Najvećim dobitnicima se proglašavaju veliki trgovinski lanci, čijim maržama se objašnjava paradoks da iako je otkupna cena sirovog mleka u Srbiji znatno niža nego u EU, mi pijemo skuplje mleko po litri nego pojedini stanovnici Unije. Aktuelno povećanje premija za mleko, međutim, neće rešiti problem sve dok subvencije budu socijalnog a ne razvojnog karaktera, upozoravaju stručnjaci, počev od toga da na visinu subvencija utiče kvalitet proizvedenog mleka.
Periskop
8. DRUŠTVENA ODGOVORNOST NA KINESKI NAČIN: Marks uzvraća udarac
Zapadni investitori iznenada su se našli u šoku kada je kineska vlada odlučila da blagostanje Kineza stavi iznad njihovih profita. Očekivanje zapadnjaka da je riječ samo o praznoj retorici kineskih lidera pokazala su se kao pogrešna, a ova greška koštaće dugoročno zapadne investitore stotine milijardi dolara.
10. NAMENSKI AVIONI ZA GAŠENJE POŽARA: Kada gori, zovi kanader
Borba sa sve češćim i pogubnijim šumskim požarima vodi se iz vazduha, a kanaderi su glavni junaci tih bitaka iako obično zaboravljamo na njih kada prođu letnje žege.
12. DA LI JE EKONOMSKI IMPERIJALIZAM USPEO U ONOME U ČEMU ORUŽJE NIJE: Kada će se završiti Prvi svetski rat?
Srbija danas, čitav vek nakon kraja Prvog svetskog rata, ima ako ne istu, onda vrlo sličnu ekonomsku poziciju u odnosu na velike sile.
Biznis
14. POSLOVANJE LOGISTIČKIH KOMPANIJA U PANDEMIJI: Najbliže postaje važnije od najjeftinijeg
Sa rastom cena transporta koje su dostigle istorijski maksimum, logističke kompanije su se brzo vratile na put „stare slave“. Industrijske nekretnine su tokom prošle i ove godine zabeležile značajan rast u Srbiji, posebno u okolini Beograda. Ipak, u ovdašnjim logističkim kompanijama tvrde da trenutna situacija nije održiva za sve. To se već vidi po reakcijama privrede, koja uveliko traži robu na bližim tržištima.
16. DOMAĆI PROIZVOĐAČI INDUSTRIJSKIH MAŠINA: Oskudica u radnicima veći problem od korone
Iako su tokom pandemije delile teškoće cele prerađivačke industrije u Srbiji, kompanije koje se bave mašinogradnjom uspele su ne samo da prežive, nego i da dođu do inostranih klijenata. Domaći proizvođači industrijskih mašina ne oskudevaju u inovacijama, ali zato oskudica u kvalitetnim inženjerima i stručnim radnicima postaje najveća pretnja za njihovo poslovanje.
18. KARTELIZACIJA PROIZVODNJE CEMENTA I DUVANA U SRBIJI: Neka ostane među nama
Iako industrije cementa i duvana u Srbiji nisu uništene u procesu privatizacije kao neke druge delatnosti, proizvodnja je nastavljena na štetu domaćih radnika, dobavljača i razvoja sirovinske baze. To je posledica kartelizacije tržišta i dogovora između njenih nosilaca kako maksimizirati zaradu, bez obzira kako to utiče na proizvodnju, zaposlenost, izvoz, platni bilans, investicije i druge interese zemlje domaćina.
20. DRAGANA MILANOVIĆ, DIREKTORKA KOMPANIJE „ROBERTO BARESSI“: Kad filolog odbije da radi „mirniji“ posao
Iako je Dragana Milanović diplomirala italijanski jezik i književnost, umesto nekog „mirnijeg“ posla izabrala je da od starih mašina za šivenje, preostalih iz ugašenog posla njenih roditelja, i sestrine skromne ušteđevine, napravi sopstvenu proizvodnju kvalitetnih i modernih košulja. Posle osam godina rada, preduzeće „Roberto Baressi“ je poznato širom Srbije. Usred krize, koja je posebno pogodila proizvođače poslovne odeće, kompanija ne brine o egzistenciji već pravi planove za izvoz, a Dragana Milanović je proglašena za mladog menadžera 2020. godine u izboru Srpske asocijacije menadžera.
Finansije
22. STANJE NA TRŽIŠTU BANKARSKIH GARANCIJA U SRBIJI: Kako radimo kad se ne poznajemo
Prema podacima Narodne banke Srbije, u junu ove godine stanje potencijalnih plasmana po plativim i činidbenim bankarskim garancijama u Srbiji iznosilo je 412 milijardi dinara, odnosno oko 3,5 milijardi evra. To je rast od skoro 60% u odnosu na kraj 2015. godine. U bankama kažu da je najveća potražnja za bankarskim garancijama u segmentima građevinarstva i infrastrukture, a najzastupljenije su garancije za učešće na tenderu, dobro izvršenje posla, povraćaj avansa i obezbeđenje plaćanja.
24. NAPLATA I OSIGURANJE POTRAŽIVANJA: Prevencija bankrota
Polisa osiguranja potraživanja (Trade Credit Insurance) odnosi se isključivo na naplatu potraživanja koja preduzeća imaju među sobom. Najzastupljenija je u farmaceutskim kompanijama, agrobiznisu, kompanijama koje prodaju IT opremu, a interesovanje je skočilo od početka pandemije uprkos državnim dotacijama koje bi mogle da obezbede bolju naplatu potraživanja, i koje su mnogim preduzećima omogućile da zadrže nos iznad vode.
28. KOJU PRAVNU FORMU ODABRATI U ZAPOČINJANJU SOPSTVENOG POSLA: Odluka zavisi od toga koliko je isplativa delatnost
U želji da sebi obezbede vreme za ono što im je suštinski važno u razvoju ideje, inovatori se često odlučuju za pravnu formu u organizovanju svog poslovanja koja će biti najmanje administrativno zahtevna. Ali baš to može biti zamka koja će uticati na dalji razvoj posla.
30. USIJANJE CENA ELEKTRIČNE ENERGIJE U EU: Da li je zeleno uteralo struju u crveno?
Zbog rekordnog skoka cene struje na tržištu EU, države jedna za drugom intervenišu na tržištu kako bi se smanjio udar na najugroženija domaćinstva. Španija je za sada preduzela najradikalnije mere, sa procenom da će one koštati državni budžet ove godine oko 1,4 milijarde evra. Evropska komisija je zasuta optužbama da će se posledice pogoršane strukture veleprodajnog tržišta energije i najveći trošak u sprovođenju Zelenog dogovora prevaliti na leđa najsiromašnijih.
Temat – Mlekarska industrija
35. TRŽIŠTE MLEKA U SRBIJI: Dve firme vuku polovinu ukupnih prihoda
Mikro preduzeća su ubedljivo najbrojnija u mlekarskoj industriji Srbije, ali ona ostvaruju tek nešto više od 2% ukupnih poslovnih prihoda u ovoj delatnosti. Svega dve kompanije spadaju u velike i one generišu skoro polovinu ukupnih poslovnih prihoda, a samo jedno preduzeće premašuje prihode od 10 milijardi dinara godišnje. Skoro 83% izvoza mlečnih proizvoda plasira se na svega tri tržišta u regionu, a najveći izvoznici su ujedno i najveći uvoznici.
38. KONKURENTNOST NAŠE MLEKARSKE INDUSTRIJE: Trgovci „konkurentniji“ od proizvođača
Pokazatelji da su naše mleko i mlečni proizvodi sve prisutniji i na najzahtevnijim tržištima, poput EU ili Rusije, svakako su dobra vest, ali treba imati u vidu da se većina mlečnih prerađevina i čak 90 odsto mleka u svetu troši u lokalu, zbog lake kvarljivosti. Da bi naši proizvođači zadržali svoj udeo na srpskom tržištu pred narastajućom i vrlo izdašno subvencionisanom konkurencijom iz EU, potrebno je unaprediti ne samo proizvodnju, nego i distribuciju. Trenutno, svoj rad najmanje uspevaju da naplate proizvođači mleka, njegovi prerađivači su redovno u egzistencijalnim problemima, a veliki trgovci diktiraju tržišne uslove i čini se da najbolje prolaze u „mlečnom“ lancu.
40. KOLIKO SE KRIZA U PROIZVODNJI MLEKA ODRAŽAVA NA MLEKARSKU INDUSTRIJU: Neizbežno poskupljenje
Kriza u stočarstvu naterala je poljoprivrednike u Srbiji da traže proglašenje vanrednog stanja u oblasti proizvodnje sirovog mleka i hitnu pomoć države. Njihov apel podržava mlekarska industrija, najbliži partner u tom proizvodnom lancu kojem ne može biti dobro ako vlasnici krava razmišljaju o smanjenju broja grla.
42. ODNOS SUBVENCIJA, CENE I KVALITETA MLEKA U SRBIJI: Pomoć bez razvoja
Posle burnih višemesečnih rasprava oko otkupne cene mleka, premije za mleko će porasti sa sedam na deset dinara. Ali sve dok su subvencije socijalnog karaktera i na njihovu visinu ne utiče kvalitet proizvedenog mleka, kao i dok se taj kvalitet vrlo slobodno tumači prilikom otkupa – teško da može biti značajnijeg napretka u prosečnom prinosu mleka na gazdinstvima.
44. KOJI SU NAJISPLATIVIJI PROIZVODI OD MLEKA: Zavisi koga pitate
Koji su najisplativiji mlečni proizvodi je pitanje na koje niko nema potpuno tačan odgovor, niti računicu. Kajmak, beli polumasni i beli masni sir drže konstantno isti nivo cena. Ekstremna situacija dogodila se 2011. godine, kada je kajmak otišao na 870 dinara po kilogramu, što predstavlja najvišu cenu do sada. Koji proizvod od mleka donosi najveći profit često zavisi i od doba godine.
46. INOVATIVNA MALA GAZDINSTVA ZA PROIZVODNJU MLEKA: Mali mlekari će promeniti industriju
Inovatori među malim mlekarima u Srbiji spoznali su da moraju da ulože u ideju da bi postali konkurentni velikim proizvođačima i prerađivačima. Kad imate ograničene kapacitete, ali veliku konkurenciju, morate da se probijete brzinom proizvodnje, kvalitetom proizvoda, ali i idejom koju će potrošači podržati, o čemu za B&F govore istaknuti mali mlekari.
48. PREDUZETNIŠTVO U OBRAZOVANJU MLEKARA: Kad ima volje, ima i načina
Srednja poljoprivredna škola u Šapcu porušila je sve žalopojke o našem obrazovanju, pre svega one da škole ne omogućavaju dobru praksu đacima i da same nisu praktične, jer ne umeju da opstanu na tržištu. Pre deset godina je bila pred zatvaranjem, a danas je samo u proizvodnji mleka treći dobavljač „Mlekare Šabac“ po veličini. Škola obrađuje 120 hektara zemlje i svu zaradu od prodaje svojih proizvoda ulaže u unapređenje uslova za nastavu, kao i u sređivanje svojih objekata i okoline. ak i u zoološki vrt, koji pored učenika, vikendom posećuju i ostali Šapčani.
50. POTROŠNJA ENERGIJE U DOMAĆIM MLEKARAMA: Izdatak težak 20 miliona evra godišnje
Troškovi energije u trideset najvećih mlekara u Srbiji imaju prosečno udeo od pet odsto u ukupnim proizvodnim troškovima, a za ove potrebe godišnje se izdvaja oko 20 miliona evra. Izdaci za utrošenu energiju su za 50 odsto manji od proseka prehrambenog sektora u Srbiji, ali i viši u poređenju sa svetskim prosekom, gde se udeo ovih troškova u proizvodnji mleka kreće od jedan do tri odsto. Najviše energije po kilogramu gotovog proizvoda potrebno je za proizvodnju mleka u prahu, dok je u poređenju sa pasterizovanim mlekom, za proizvodnju kilograma sira potrebno devet puta više vode, četiri puta više sirovine i tri puta više energije.
52. MLEKARA NA MORU: Kada krave odu u mornare
Kada je holandski inženjer i preduzetnik Piter van Vingerden odlučio da napravi mlekaru na moru u roterdamskoj luci, njegove kolege su se šalile da će krave dobiti morsku bolest. Danas 35 krava muzara živi na trećem spratu plutajućeg poljoprivrednog imanja i daju 185 litara mleka dnevno. Mleko se prerađuje u fabrici sprat niže, gde je i prodavnica mleka i jogurta.
Intervju
54. PREDRAG STARČEVIĆ, UČITELJ I JEDAN OD NAJBOLJIH EDUKATORA U SRBIJI 2020: Deca su najplemenitiji ljudi
Navikli smo da živimo u vremenu u kojem je neko poznat zato što je političar, estradna zvezda, bogataš ili u najboljem slučaju dobar sportista. Pančevo ima retku privilegiju da je jedan njegov stanovnik poznat po tome što je izuzetan učitelj. Predrag Starčević, učitelj u Osnovnoj školi „Jovan Jovanović Zmaj“, već godinama dokazuje zašto je najvažnije da deca u školi nauče kako da odrastu u dobre ljude. Zato je omiljen i među učenicima i među roditeljima, po svom pristupu obrazovanju poznat je i van granica naše zemlje, a Udruženje za podsticanje preduzetništva „ivojin Mišić“ proglasilo ga je 2020. najboljim edukatorom u Srbiji.
Skener
58. PROIZVODNJA I TRGOVINA HRANOM ZA KUĆNE LJUBIMCE: Nekom zarada, nekom bankrot
Domaći proizvođači hrane za pse i mačke kažu da je njihova delatnost jako zahtevna, pa iako je primetno da ovo tržište raste u Srbiji, nisu svi uspešni niti zaštićeni od bankrota. Zbog poremećaja koje je izazvala aktuelna pandemija, proizvođači se sada suočavaju sa nestašicom i visokim cenama sirovina i ambalaža. Trgovci takođe ističu da na ovom tržištu nema pravila. Iako se čini da prodavnice hrane za kućne ljubimce niču na sve strane, situacija se godinama bitnije ne menja, jer dok jedni otvaraju, drugi zatvaraju.
60. UTICAJ KREATIVNE INDUSTRIJE NA DOMAĆU PRIVREDU: Kreativci u zaletu
Domaća kreativna industrija, u kojoj je više od polovine zaposlenih staro između 20 i 45 godina i podjednak procenat ima visoko obrazovanje, učestvuje sa 7,4% u domaćem BDP-u. Preduzetnici, koji čine tri četvrtine kreativne industrije, povećali su dodatu vrednost za neverovatnih 200% za samo tri godine. Prema učešću dodate vrednosti u BDP-u, privatni sektor u kreativnoj industriji je iznad građevinarstva, ima nešto manji udeo nego poljoprivreda, a znatno manji nego prerađivačka industrija i trgovina.
62. DŽEJMS BOND KAO PORODIČNI POSAO: Ne dozvoli korporaciji da sve upropasti
Većina onih koji su sa nestrpljenjem očekivali premijeru najnovijeg filma o Džejmsu Bondu, ne zna da je za uspeh ovog serijala već skoro šest decenija najzaslužnije jedno porodično preduzeće. Procenjuje se da su zahvaljujući produkcijskim sposobnostima porodice Brokoli, filmovi o tajnom britanskom agentu ukupno zaradili oko 18 milijardi dolara. Sada se mnogi pitaju šta će biti sa tom franšizom, nakon što je vlasnik „Amazona“ Džef Bezos kupio filmski studio „MGM“, najpoznatiji upravo po ovom serijalu. Brokolijevi kratko odgovaraju da su naučili kako da ne dozvole korporacijama da upropaste Bonda.
Nove tehnologije
66. AUTOMATIZACIJA POMORSKOG SAOBRAĆAJA: Luke plove u promene
U evropskim lukama testiraju se napredna tehnološka rešenja, pa tako u Hamburgu rade na uvođenju 5G mreže, u Valensiji na integraciji Interneta vozila, u Antverpenu na automatizaciji zasnovanoj na „oblaku“, a u Roterdamu na mogućoj primeni blokčejna. Stručnjaci u ovoj industriji, međutim, upozoravaju da postoje brojne prepreke za uspešno usvajanje novih tehnologija, te da one, osim što su politički poželjne, moraju biti ekonomski isplative za učesnike u kontejnerskom saobraćaju.
Nauka
68. MATEMATIKA U ŽIVOTINJSKOM SVETU: Životinje znaju šta je nula
Sve veći broj istraživanja o numeričkim sposobnostima životinja otkriva da one ne samo što mogu da broje, već su u stanju da izvode i jednostavne aritmetičke operacije, poput sabiranja i oduzimanja. Ipak, najviše zaprepašćuju nalazi istraživanja među pčelama, majmunima, vranama i ribama, iz kojih se zaključuje da životinje mogu da spoznaju i tako apstraktan pojam kao što je nula. Pomenuta saznanja otvaraju nova pitanja o poreklu numeričkih sposobnosti i njihovom značaju za razvoj života.
Koktel
70. DOPRINOS MUZEJA LOKALNOM TURIZMU: Imaju li divni i topli ljudi svoju istoriju i kulturu?
Turisti čine čak 95% posetilaca muzeja u istočnoj Srbiji, od kojih je svega 15% stranaca. Iako je broj poseta muzejima u ovom delu Srbije porastao za 28% u periodu od 2015. do 2019. godine, a udeo stranaca uvećan 2,4 puta, primeri najposećenijih lokaliteta i muzeja dokazuju da muzeji mogu daleko više doprineti lokalnom turizmu. Jedna od neiskorišćenih mogućnosti da se više promoviše kako „divni i topli“ ljudi imaju svoju istoriju i kulturu je i razvoj „muzeja na otvorenom“, koji afirmišu nasleđe i identitet lokalnih mesta.
72. SAOBRAĆAJNA (NE)KULTURA U SRBIJI Ko je šef na četiri točka?
Manje od trećine automobila u Srbiji je registrovano na žene, a svega 35% njih ima vozačku dozvolu. Ekonomski faktor jeste bitan za ovakve razlike, ali ne i presudan jer istraživanja pokazuju da i žene sa visokim primanjima mnogo ređe voze kola nego muškarci. Mada neki muškarci za sve gluposti u saobraćaju vole da okrive žene, očigledno je da oni čine kritičnu masu za saobraćajnu nekulturu na domaćim drumovima. Ali ne mogu se kriviti za tako mali broj žena vozača, jer u Srbiji još uvek ne vladaju šerijatski zakoni koji brane ženama da voze automobile ako imaju novca i žele da ih kupe.
74. KREATORKA KOJA JE UKRSTILA MODU I NAUKU: Kad kinetičke skulpture prošetaju pistama
Mikroorganizmi, kristalizacija vode, Nikola Tesla, Higsov bozon, nervni sistem… Sve navedeno može biti inspiracija za glamurozne haljine, ako se dovoljno razumete u nauku i ako ste spremni da potrošite baš mnogo vremena na eksperimentisanje sa materijalima, kako biste sve ove pojave „upakovali“ u odeću. To je pošlo za rukom Holanđanki Ajris van Harpen, koja je poznata po saradnji sa naučnicima i institucijama poput CERN-a, ali i po korišćenju raznovrsne tehnologije, počev od 3D štampača, preko struje velikog napona, do magnetnih polja.
Komunikacije
76. LOBIRANJE NA DIGITALNOM TRŽIŠTU EU: Kad tehnološki giganti odreše kesu
Najveće tehnološke kompanije u svetu toliko dominiraju na tržištu da su počele da se ponašaju po sopstvenim pravilima. Sada Evropska unija želi da u ovu sferu uvede neka svoja pravila, ali u tim pokušajima nailazi na velike otpore. Koliko su ovakvi otpori „teški“, pokazuje i podatak da tehnološke kompanije za lobiranje u Evropi troše čak 97 miliona evra godišnje. To je više od farmaceutskog, hemijskog i finansijskog sektora zajedno.
Reprint
78. NETRANSPARENTNOST SRPSKE PRIVREDE: Srbija je jedna velika tajna
Da je Srbija „velika tajna“ istakla je u svojoj pesmi Desanka Maksimović. Kada se pojavio ovaj stih, ipak smo ga primali na jedan metafizički način. Vlast nas, međutim, suočava sa neverovatnom zbiljom, sa svakodnevnom državnom tajnom, koja se manifestuje kao volja jednog čoveka!
Vremeplov
80. ISTORIJA SIRA: Omiljeni potomak mleka
Sir je, uz jogurt i maslac, najstariji potomak mleka, rođen još u neolitu. U antici, sir su „sahranjivali“ sa preminulima, kako bi imali šta da pregrizu na onome svetu. Monasi u srednjem veku kvasili su sir slanim rastvorima i alkoholnim pićima, da bi dobio posebnu aromu, a renesansa mu je posvetila enciklopediju. Jednom švajcarskom političaru dugujemo prvu zadružnu proizvodnju sira, prvu industrijsku mlekaru američkom poljoprivredniku, a u Parizu je rođena prva specijalizovana prodavnica sira.