Suncokretovo ulje nikad nije bilo skuplje, pa je zbog svoje poprilično niže cene svinjska mast postala izuzetno „vruća“ roba.

Potražnja za ovom namirnicom nikad nije bila veća, pa uzgajivači svinja već sad zadovonjno trljaju ruke. Kantica masti u vreme naših baka bila je neizostavna u svakoj kući, a iako ju je u drugi plan gurnulo upravo suncokretovo ulje – sada ponovo doživljava svojih pet minuta slave.

– Odrastao sam na svinjskoj masti, ne samo ja već i sva deca iz mog komšiluka. Tada nije bilo mega marketa i velikog izbora, jelo se ono što je na našem imanju bilo proizvedeno. Ne mogu da tvrdim, ali smatram da su tada svi bili i zdraviji. Svinjska mast je mnogo bolja od ulja i dobro je što se sada više koristi. Znate bar šta jedete – kaže zSlobodan Vasilijević iz Čačka koji i sam uzgaja svinje.

Jedan kilogram masti menja 4 litre suncokretovog ulja

Imajući u vidu trenutne cene, gde kilogram prve namirnice košta 200 dinara kad se kupuje direktno od proizvođača, a litar druge oko 190 dinara, jasno je da je ušteda vištestruka i da će vam za svinjsku mast biti potrebno čak četiri puta manje novca. Osim što je povoljnija dokazano je i zdravija, a hrani daje poseban ukus.

– Kvalitet masti zavisi od toga kako se svinja hranila dok se tovila. Mora imati bar 200 kilograma, a mast mora da se topi oko pet ili šest sati kako bi kasnije mogla da stoji nekoliko godina. Ukoliko nije tako odrađeno, onda je pravljenje masti uzaludan posao. Otkako je cena ulja otišla u nebesa, potražnja za svinjskom masti je drastično skočila. Prodaju se zalihe i od prethodne godine – kaže Slobodan.

Nutricionisti poručuju da se sastav svinjske masti najpre može uporediti sa maslinovim uljem, što daje izuzetno povoljan efekat na organizam. Većinu monozasićenih masti u ovoj namirnici čini oleinska kiselina, zdrava masna kiselina koja koristi radu srca i koja je povezana sa nižim nivoom lošeg holesterola.

Dodatno, istu količinu možete tokom spremanja hrana koristiti nekoliko puta, dok ulje nakon jedne upotrebe – možete samo da bacite.

Izvor: Telegraf.rs

Foto: Pixabay

Чланак Svinjska mast postala izuzetno tražena се појављује прво на Biznis i Finansije.

Koronavirus je gotovo preko noći promenio tržište rada na svetskom nivou. Neke profesije su potpuno blokirane, druge posebno dolaze do izražaja. Mnogi su se prebacili na rad od kuće. Mnogi su izgubili poslove. A šta će biti kad se sve vrati u “normalu” (šta god ta normala značila)? Koji će poslovi tad biti u ponudi?

Trenutni trendovi će se nastaviti i nakon što pobedimo epidemiju, prognozira Forbs i stavlja akcenat na poslove koji će tada biti traženi.

Pobednici

Manje-više očekivano, “veliki pobednici biće IT kompanije, zdravstveni radnici, lanci supermarketa (posebno oni sa snažnim prisustvom na mrežama), farmaceutske kompanije koje rade na lekovima za bolesti, tehnološke kompanije i usluge, poput Zooma, koji služi ljudima dok rade od kuće”.

Industrija online video igara ostaće na bezbednom terenu, a prema Financial Timesu, “tehnološke kompanije i dalje grozničavo zapošljavaju kako bi iskoristile to što se svet sve više prebacuje u digitalnu sferu, uprkos masovnim otpuštanjima na drugim mestima”. To se posebno odnosi na korporativne gigante kakvi su Amazon, Google, Apple, Microsoft, Netflix…

Na primer, Amazon trenutno zapošljava 100.000 radnika zbog prevelike potražnje, a očekuje se da će se trend online naručivanja nastaviti i posle pandemije. Kao i rast ponude poslova u IT sektoru i drugim koji daju mogućnost za rad od kuće.

“Rad od kuće je našim poslodavcima bio nepoznanica, plašili su se kako će meriti produktivnost, kako će motivisati svoje zaposlene… Sad su se uverili da je to moguće i mislim da će u budućnosti biti blaži prema tom obliku rada. Po našem sajtu, već je primetno povećanje u ponudi kad su u pitanju poslovi koji se rade od kuće”, otkriva nam Miloš Turinski sa portala Infostud, čije istraživanje je pokazalo da je, zbog situacije s koronavirusom, kod nas 12 odsto zaposlenih ostalo bez posla.

Biznis sajtovi ukazuju i na mogućnost porasta potražnje zanatskih zanimanja, a ruski stručnjak Roman Škut smatra da ljudi sa srednjim obrazovanjem, kao što su bravari i i vodoinstalateri, neće imati problema da nađu posao. On, takođe, pretpostavlja da pandemija može dovesti i do pojave novih profesija, ili vraćanja fokusa na neke stare.

“Kod nas su zanatska zanimanja bila deficitarno polje, godinama već pričamo o tome. Sad će biti interesantno videti da li će i kod nas biti toliko tražena ili lako popunjiva. Jako puno ljudi došlo iz inostranstva i pitanje je koliko će se zadržati, ali velike su šanse da će se to polje lako popuniti”, kaže Turinski za Nova.rs.

Najviše ispaštaju ugostiteljstvo, trgovina, transport…

S druge strane, sasvim je izvesno da će se neki sektori jako teško oporaviti. U ovoj situaciji najviše ispaštaju ugostiteljstvo, trgovina, transport…

“Zavisi koja trgovina i transport”, napominje Turinski. “Trgovina životnim namirnicama je, na primer, u usponu, a što se transporta tiče, kompanije koje prevoze ljude su trenutno na udaru, ali kuriri, dostavljači… To cveta i očekujemo da će se veća potražnja za tim zanimanjima nastaviti. Mada sad svi želimo da izađemo i odemo sami do radnje, dobar deo stvari će ostati onlajn”, smatra Turinski, a listi zanimanja koja će u narednom period biti tražena dodaje i radnike u marketima, u proizvodnji, građevini…

Izvor: Portal Nova.rs

Чланак Koja će se zanimanja tražiti posle pandemije? се појављује прво на Biznis i Finansije.