Nedavno sprovedeno istraživanje sajta Startuj ukazalo je na (ne)sklad između sistema obrazovanja i potreba tržišta rada u Srbiji.

Rezultati istraživanja jasno pokazuju da postoji određena neusklađenost između slobodnih mesta na fakultetima u Srbiji i potražnje za određenim zanimanjima na tržištu.

Studente najviše privlači IT sektor

Najveći broj slobodnih mesta na fakultetima širom zemlje ove godine bio je na fakultetima IT usmerenja. Za impresivnih 4.328 slobodnih mesta konkurisalo je čak 6.997 budućih brucoša. To ukazuje na veliko interesovanje za IT sektor, ali i deficitarnost kadrova na tržištu u ovoj oblasti, navodi se u saopštenju.

Kako se dalje dodaje, među maturantima vlada manja zainteresovanost za tradicionalne fakultete.

Univerzitet u Beogradu je u prvom roku zabeležio najveći broj slobodnih mesta u odnosu na odobrena mesta na Poljoprivrednom, Rudarsko-geološkom i Šumarskom fakultetu. Na Poljoprivrednom fakultetu, na primer, ostalo je neupražnjeno 421 mesto od ukupno 790, dok je na Rudarsko-geološkom fakultetu i Šumarskom fakultetu ostalo 200, odnosno 192 slobodna mesta.

Takođe, primećuje se da su smerovi poput psihologije, stomatologije, farmacije, medicine i grafičkog dizajna najtraženiji. Na ovim smerovima se u proseku tri svršena srednjoškolca bore za jedno slobodno mesto.

Podaci o slobodnim mestima na Tehnološko-metalurškom, Pravoslavno-bogoslovskom, Fakultetu za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju, Učiteljskom i Geografskom fakultetu takođe pokazuju da je manja zainteresovanost budućih brucoša za ove studije.

Pored njih, najmanje prijava bilo je na fakultetima tehničkih usmerenja poput Fakulteta za fizičku hemije, Fizičkom fakultetu i Tehničkom fakultetu u Boru.

Najtraženije oblasti na tržištu rada

Situacija na tržištu rada otkriva drugačiju sliku u odnosu na preferencije mladih pri upisivanju fakulteta. Najtraženija zanimanja u Srbiji prema podacima sajta Startuj.com su iz oblasti:

– Trgovine i prodaje;

– IT-ja;

– Mašinstva;

– Administracije i

– Ugostiteljstva.

„Uzimajući sve to u obzir, nameće se zaključak da oblasti koje su najčešće dostupne na tržištu rada, nisu u skladu sa interesovanjima i oblastima za koje su mladi zainteresovani“, stoji u zaključku istraživanja.

Takođe se dodaje da je „specifično što su IT zanimanja i dalje deficitarna, iako broj studenata raste u ovoj oblasti i znatno lakše pronalaze prve poslove i prakse“.

U saopštenju se navodi i da plate u IT industriji za početnike premašuju prosek plata na juniorskim pozicijama u ostalim oblastima.

„Što potvrđuju i podaci sajta HelloWorld.rs da IT juniori u proseku zarađuju između 800 evra i 1.000 evra. Nesklad između sistema obrazovanja i tržišta rada predstavlja izazov za mlade ljude koji žele da se obrazuju i pronađu posao u struci“, zaključak je istraživanja.

Izvor:Telegraf Biznis
Foto: Pixabay

Чланак Nesklad između sistema obrazovanja i tržišta rada се појављује прво на Biznis i Finansije.

Izdavanje prvih identifikacionih kartica, koje će omogućiti slobodan pristup tržištu rada na Zapadnom Balkanu, očekuje se tokom Samita Otvorenog Balkana 7. i 8. juna na Ohridu“, najavio je Nenad Ðurđević, savetnik predsednika Privredne komore Srbije.

Ðurđević je to najavio na panelu „Vetrovi balkanskih promena-kako menjamo naš region“ u okviru Open Balkan foruma koji je organizacija „Limbek“ održala u Beogradu.

On je rekao da Privredna komora Srbije, zajedno sa privrednim komorama Severne Makedonije i Albanije, poslovnom zajednicom, aktivno učestvuje i daje podršku vladama u sprovođenju inicijative Otvoreni Balkan kao i da je prioritet dalja implementacija dogovorenih sporazuma.

Otvoreni Balkan

Navodeći kao glavni izazov postizanje ciljeva u zadatim vremenskim okvirima, Ðurđević ističe da je za bržu realizaciju i usaglašavanje administracija neophodno formirati implementacione i nadzorne organe na nivou inicijative Otvoreni Balkan koji bi pratili implementaciju i realizaciju celog procesa. On je naveo da je „Otvoreni Balkan otvoren za sve ekonomije regiona, uz poruku da samo zajedno možemo odgovoriti na izazove u poslovanju i privući strane investitore u region.

Kaže i da ekonomije Zapadnog Balkana imaju zajedno oko 18 miliona stanovnika i bruto domaći proizvod od 111 milijardi evra što je manje nego što ima jedna Češka čiji BDP iznosi 250 milijardi evra.

„Zato je važno da na operativnom nivou, zajedno sa poslovnom zajednicom i predstavnicima ministarstava i stručnih službi pronađemo rešenja, adekvatne protokole i usaglasimo rad stručnih službi sa cil?em harmonizacije i izdavanja potrebnih sertifikata za proizvode koji će biti priznati u sve tri zemlje. Time bi se znatno olakšalo poslovanje kompanija u regionu“, rekao je Ðurđević.

Dodao je da konkretni rezultati ove inicijative mogu da doprinesu i pomacima u Berlinskom procesu koji trenutno stagnira. „Najvažniji cilj inicijative Otvoreni Balkan je da doprinese boljem životu građana regiona kroz omogućavanje slobodnog protoka robe, kapitala, usluga i ljudi i važno je da se ova inicijativa što više promoviše jer saradnja na ekonomskom nivou može da stvori snažne preduslove za politički napredak i saradnju“, zaključio je Ðurđević.

Izvor: Tanjug

Foto: Pixabay

Чланак Građani Srbije, S. Makedonije i Albanije uskoro će moći da se zaposle bez administrativnih barijera се појављује прво на Biznis i Finansije.

U prvoj polovini godine, prema podacima sajta, objavljeno je 36.573 oglasa za posao, što je za 13.000 više mogućnosti nego što je to bilo prethodne godine.

Najviše oglasa je bilo u oblastima: trgovina i prodaja, IT, mašinstvo, elektrotehnika, administracija, ali i oblastima poput magacin, ugostiteljstvo, priprema hrane i građevina.

Na listi pozicija, na koje je bilo najlakše doći do zaposlenja, našli su se prodavci, vozači, komercijalisti, telefonski operateri i administrativni radnici, a srednja stručna sprema bila je tražena u čak 60 odsto oglasa za posao.

Istovremeno, za one koji imaju završenu višu školu, fakultet ili master bilo je namenjeno skoro 40 odsto oglasa.

Rastao i broj onih koji traže posao

Kako se dodaje, u prvih sedam meseci ove godine ukupan broj ljudi koji je bio u potrazi za prvim ili novim zaposlenjem putem sajta Poslovi Infostud dostigao je brojku od 173.342 kandidata, što je povećanje za 12 odsto u odnosu na prethodnu godinu.

Poslove i dalje u najvećoj meri traže ljudi sa više od 10 godina radnog staža, za njima slede oni koji imaju od pet do 10 godina radnog iskustva, a u najmanjoj meri to čine oni bez ili do godinu dana radnog staža.

Izvor: Danas

Foto: Pixabay

Чланак U Srbiji u prvih sedam meseci 2021. potražnja za radnicima porasla za 56 odsto се појављује прво на Biznis i Finansije.