Saudijski javni investicioni fond (PIF) upravo kupuje udeo od 10% u britanskom aerodromu Hitrou od španskog infranstrukturnog giganta Feroviala. Španska kompanija ima udeo u londonskoj zračnoj luci od 2006. međutim sada je odlučila da ga proda. Drugi deo svojih akcija, koje čine 15% udela u tom aerodromu, će prodati francuskom equity fondu Ardian. Za sve ovo dobiće 2,37 milijardi funti.

Sada se čeka da ovu transakciju odobre regulatorna tela. Ukoliko ona bude odobrena, pored novih investitora u kompaniji koja drži londonski aerodrom vlasništvo će imati i Katarski investicioni fond, Caisse de dépôt et placement du Québec odnosno institucionalni investitor koji raspolaže imovinom nekoliko penzijskih fondova i osiguranja, singapurski GIC, Australijski penzioni fond, Kineska investiciona korporacija i Universities Superannuation Scheme (jedna od najvećih penzionih šema u Velikoj Britaniji).

Da podsetimo, britanska Uprava za civilno vazduhoplovstvo je smanjila aerodromske takse što se odrazilo i na poslovanje najpoznatijeg aerodroma u zemlji. Hitrou je ove godine manje zarađivao, nagomilavao dugove, a nije mogao da pozajmljuje veće svote novca jer su krediti poskupeli.

Izvor: BBC

Foto: LadyDisdain, Pixabay

Чланак Prodaje se udeo u Hitrou aerodromu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ove podatke je objavilo Udruženje za međunarodne finansijske telekomunikacije između banaka, poznatije kao SWIFT, koje ima sedište blizu Brisela.

Udeo evra u pomenutim transkacijama je u julu pao na rekordno niskih 24,42 odsto sa junskih 31,25 odsto, prenosi Tas.

Na trećem mestu je britanska funta sa udelom od 7,63 odsto. Popularna valuta je i japanski jen – udeo od 3,51 odsto, kao i kineski juan sa udelom od 3,06 odsto.

Izvor: Tanjug

Foto: Pixabay

Чланак Udeo dolara u međunarodnim transakcijama najveći za pet godina се појављује прво на Biznis i Finansije.

– Sve je završeno, ali nije još tehnički. Radi se o braći Rajić. Bile su još dve ponude, ali odlučio sam se ipak za njih. Bili su najzainteresovaniji i ponuda je bila najbolja. Dali su i neku obavezu da će da ulažu u Politiku – rekao je Bogićević, koji je inače vlasnik kompanije MB Farmakom.

On je naveo da im veruje i da je sa njima radio više od 20 godina.

– Oni su bili veliki kupci moje mlekare. Mi se poznajemo dugo i nismo imali nikakvih problema. Ulivaju mi najviše poverenja. Da budem iskren, volim što su Politiku kupili Srbi. Nisam tako nastrojen, ali u ovom slučaju radi se o velikom brendu – rekao je Bogićević.

Upitan da li će kuporodajni ugovor potpisati Boban Rajić, vlasnik Novosti, on odgovara potvrdno.

– Boban Rajić će da potpisuje kupoprodajni ugovor – kazao je Bogićević.

Na pitanje da li će u ugovoru biti precizirane neke obaveze novog vlasnika, Bogićević je neveo da neće.

– U ugovoru ne, ali postoje obaveze da ulažu u Politiku. Oni hoće da ulažu, ubedili su me u to. Ja im verujem, nikad me nisu slagali – istakao je on.

Upitan da li je prodao Politiku za 8 mil EUR, on je rekao da o tome ne može da govori.

Miroslav Bogićević je 50% udela u kompaniji Politika novine i magazini kupio 2012. godine od nemačkog izdavača WAZ.

Kupovinu je obavio preko firme East Media Group. Preostalih 50% kompanije Politika novine i magazini je u vlasništvu države, odnosno kompanije Politika a. d., u kojoj je država vlasnik 90% akcija.

Kompanija Politika novine i magazini, između ostalog, izdaje list Politiku i vlasnik je štamparije.

Чланак Miroslav Bogićević prodao udeo u Politici vlasniku Novosti се појављује прво на Biznis i Finansije.

To je rečeno na Okruglom stolu posvećenom značaju sistema osiguranja depozita za stabilnost finansijskog sistema.

O ukrupnjavanju bankarskog sektora govorili su naučni saradnik Instituta ekonomskih nauka i docent na Beogradskoj bankarskoj akademiji Duško Bodroža i direktorka Sektora za finansijske i računovodstvene poslove Agencije za osiguranje depozita Ljubica Pantelić.

Navedeno je da je krajem prethodnog kvartala, prvih pet banaka imalo je 57,7 odsto tržišnog učešća, a simulacija stanja posle najavljenih spajanja i pripajanja banaka pokazuje da će njihov udeo u bankarskom sektoru Srbije biti još dominantniji.

Na skupu je iznet i podatak da u Srbiji posluju 24 banke, što je duplo manje nego krajem 2003. godine, kada ih je bilo 47, te da bi, ako se sve najavljene statusne promene banaka i ostvare, po njihovom završetku u našoj zemlji radilo 20 banaka.

Profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji Zoran Grubišić je istakao da su ukupne mere pomoći države privredi i stanovništvu iznosile oko 13 odsto BDP-a u prošloj i oko 4,3 odsto u ovoj godini.

Prema njegovoj oceni, odgovor Vlade i Narodne banke Srbije je bio adekvatan.

“Ako bismo ocenjivali ovu godinu, može se reći da je prolazno vreme dobro, ostvaren je privredni rast koji je očekivan. S druge strane kada ulazite u ekspanziju pojavljuje se rizik u vidu inflacionog pritiska”, rekao je Grubišić.

Dodao je da će rešavanja tih rizika biti izazovi za centralnu banku i Ministarstvo finansija koje vodi fiskalnu politiku.

Чланак Pet banaka drži skoro 60% tržišta u Srbiji се појављује прво на Biznis i Finansije.