Osim što se ukida Zakon o konverziji uz naknadu određenoj kategoriji lica, među kojima su najzastupljeniji vlasnici privatizovanih preduzeća, što je prilično kočilo gradnju, ubuduće će svi koji hoće nešto da grade, mnogo brže dolaziti do građevinskih dozvola, piše današnja Politika.

Izmenama ovog akta, biće unapređen elektronski sistem za izdavanje građevinskih dozvola (CEOP), uvođenjem novih funkcionalnosti i poboljšanjem postojećih, posebno kroz uvođenje e-prostora, kojim postupak za izradu i imenu planske dokumentacije postaje efikasniji i brži.

– Elektronski sistem izdavanja građevinskih dozvola koji se primenjuje osam godina dao je dobre rezultate, o čemu svedoče brojke koje pokazuju da je 2021. izdato 30.177 građevinskih dozvola, a 2015. tri puta manje, odnosno 10.438, ali su bila potrebna dodatna unapređenja ovog sistema kako bi ovaj postupak bio još efikasniji – navodi Politika.

Nacrtom je predviđeno i uvođenje glavnog državnog urbaniste, kako bi se uveo red u oblasti prostornog i urbanističkog planiranja na teritoriji Srbije.

Biće formirana Agencija za prostorno planiranje i urbanizam čime se deo nadležnosti Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture prenosi na Agenciju.

Novi zakon doprineće većoj zaštiti zaštićenih prirodnih i kulturnih područja, tako što će ubuduće Vlada Srbije donositi plan područja posebne namene za te celine zbog značaja prostora i uočenih nepravilnosti u donošenju urbanističkih planova koje su do sada radile lokalne samouprave, što je na nekim područjima dovelo do značajne devastacije prostora.

Lokanim samoupravama se propisuje obaveza donošenja planskih dokumenata na najmanje 70% građevinskog područja čime su omogućava zakonita izgradnja i preventivno deluje na pojavu bespravne gradnje.

Na javnog  beležnika  se prenosi deo ovlašćenja s državnog organa

Novina je da će informacije o lokaciji izdavati javni beležnici jer se na njih prenosi deo ovlašćenja s državnog organa, što bi trebalo da učini efikasnijim proces pribavljanja potrebnih akata o izgradnji.

Radi bržeg i efikasnijeg pribavljanja uslova imalaca javnih ovlašćenja, propisano je da ih izvan objedinjene procedure može pribaviti investitor, uz zahtev za izdavanje lokacijskih uslova priloži u formi elektronskog dokumenta.

Među novinama je i to da će biti ukinut leks specijalis za linijske infrastrukturne objekte.

Prilikom overe kupoprodajnog ugovora nepokretnosti i zaključenja ugovora o zakupu obavezno se dostavlja i sertifikat o energetskim svojstvima zgrade (energetski pasoš), čime se dodatno unapređuje energetska efikasnost u zgradarstvu. To je usaglašavanje s Direktivom o energetskim performansama zgrada EU.

Vlada pored dugoročne strategije za podsticanje ulaganja u obnovu Nacionalnog fonda zgrada donosi i Nacionalnu metodologiju proračuna energetskih karakteristika zgrada, a novina se odnosi na zgrade koje budu izgrđene posle stupanja na snagu zakona.

Dakle, sve nove zgrade moraju imati sertifikat o energetskim svojstvima.

Za zgrade javne namene, republika, pokrajine, preduzeća lokalne samouprave i ustanove imaju rok od tri godine da pribave zeleni sertifikat.

Za zgrade koje su građene ranije pravna lica imaju rok od pet godina da urade elaborate za dobijanje energetskog pasoša. Za stare stambene zgrade ovaj rok je deset godina, s tim što će za ove zgrade elaborate raditi lokalne samouprave o svom trošku bez prava da to naplate stanarima zgrada.

Važna novina jeste da svi vlasnici objekata moraju biti priključeni na postojeću infrastrukturu, naročito na infrastrukturu vodovoda, kanalizacije, gasovoda, daljinskog grejanja, ali vlasnik objekta nema obavezu da plati priključenje.

Cilj je da se svi korisnici u opštinama i gradovima priključe na infrastrukturu, čime će se značajno smanjiti individualna ložišta, odnosno uštedi energija, a da korisnik nema nikakve finansijske izdatke.

Proširena su ovlašćenja urbanističkih inspektora

Investitori koji po završetku objekta pribave sertifikat zelene gradnje imaju pravo na umanjenje obračunatog doprinosa za uređenje građevinskog zemljišta u visini od 10 odsto.

Investitori moraju da dostave i polisu osiguranja od štete prema trećim licima koja može nastati izvođenjem radova.

Uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole mora se dostaviti i dokaz o kretanju, odnosno skladištenju građevinskog otpada, što je uslov za izdavanje ovog dokumenta.

Nacrt zakona propisuje lokalnim samoupravama obavezu da u roku od šest meseci dostave podatke o braunfild lokacijama na svojoj teritoriji, kao i da sačine registar takvih lokacija.

Nacrtom zakona propisana je situacija kojom republički inspektor može preuzeti nadležnosti od inspekcijskih organa lokalne samouprave u cilju efikasnijeg rada i sprečavanja bespravne gradnje.

Proširena su ovlašćenja urbanističkih inspektora, a propisano je da pored izvođača radova i investitora odgovara i vlasnik parcele na kojoj se gradi objekat bez građevinske dozvole.

Precizirano je da naknadno pribavljena građevinska dozvola ne oslobađa odgovornosti odgovorna lica za učinjeno krivično delo, privredni prestup i prekršaj.

Dodatno su proširena ovlašćenja građevinskog inspektora koji podnosi krivičnu prijavu protiv odgovornih lica i inicira postupak oduzimanja licence glavnog izvođača radova za koga se utvrdi da gradi bez građevinske dozvole i prijave radova.

Izvor: Politika

Foto: Pixabay

Чланак Ukida se plaćanje konverzije zemljišta, brže do građevinskih dozvola се појављује прво на Biznis i Finansije.

Trenutno, taksa za izvod iz matične knjige rođenih košta 450 dinara, dok je uverenje o državljanstvu 820 dinara ukoliko se plaća i naručuje elektronski.

Predlogom izmene i dopune Zakona o republičkim administrativnim taksama Vlada je na poslednjoj sednici predložila oslobođenje od plaćanja takse za zahtev za izdavanje izvoda i uverenja iz matičnih knjiga elektronskim putem, kao i zahteva za izdavanje uverenja o državljanstvu Republike Srbije.

To će, kako se navodi u obrazloženju zakona, uticati na smanjenje izdataka građana koji podnose zahtev za izdavanje izvoda, odnosno uverenja iz matičnih knjiga elektronskim putem, ali i na to da na brz i ekonomičan način dobiju tražene isprave bez odlaska na šaltere.

Ovim izmenama, kako se navodi u obrazloženju Vlade, radi se na unapređenju sistema javne uprave uslugama E-izvod i E-uverenje, ali se omogućava i bolji kvalitet usluga, racionalizacija vremena i troškova građana.

– Istovremeno će ostvareni prihod budžeta po navedenom osnovu biti smanjen za nekih 37 miliona dinara, a procenjuje se da će se broj izdatih izvoda u papirnom obliku u 2023. biti smanjen za 25% – navodi se u obrazloženju.

Trenutno, za izdavanje izvoda se plaća taksa, osim u posebnim slučajevima za koje je predviđeno oslobađanje od ove obaveze, a što zavisi od svrhe izdavanja izvoda, navodi se na portalu E-uprave.

Usklađivanje dinarskih iznosa taksi propisanih zakonom koji je predložen na sednici u četvrtak biće urađeno tokom 2023.

Izvor: Danas

Ivor: Pixabay

Чланак Predlog da se ukine taksa prilikom naručivanja uverenja elektronskim putem се појављује прво на Biznis i Finansije.

“Uplate i isplate u poslovnici (šalter i bankomat) ubuduće više neće biti moguće”, stoji u dopisu koji su klijenti primili od Raiffeisenbank Hochtaunusa.

Finansijska institucija koja pripada Volksbanki u osnovi potpuno obustavlja poslovanje s gotovinom za klijente, prenosi Fenix Magazin.

Kako kažu iz Raiffeisen bank gotovinska plaćanja i sam gotovinski promet već godinama se konstantno smanjuju, što je vidljivo i na bankomatima.

“Nedavno smo imali samo dva posetioca na sat”, objašnjava Ahim Bruner, izvršni direktor Raiffeisen bank.

Budući da se posebno ponašanje klijenata značajno promenilo poslednjih godina, Volks banka i Raiffeisen banka žele da preusmere plaćanje u digitalni sektor.

Bruner smatra i da zatvorena mesta ne bi trebalo nužno da dovedu do gubitaka.

Izvor: B92

Foto: Pixabay

Чланак Volks banka i Raiffeisen banka u Nemačkoj od 1. decembra ukidaju keš се појављује прво на Biznis i Finansije.

S druge strane, u NALED-u za portal eKapija kažu da je zbog konverzije „zaključano“ čak 5.000 hektara građevinskog zemljišta i da država zapravo ima više štete nego koristi od ovog instituta.

Nikola Jovanović iz Centra za lokalnu samoupravu ističe da je obaveza konverzije uvedena kako se proces privatizacije ne bi pretvorio u grabež za građevinskim zemljištem, uz gašenje osnovnih delatnosti i otpuštanje radnika.

– Ova obaveza danas postoji i prilikom kupovine objekata i druge imovine u postupku stečaja, kada država zadržava svojinu nad zemljištem. Zato u ovim slučajevima investitor ima mogućnost da plati konverziju takvog zemljišta u građevinsko zemljište nad kojim bi on imao svojinu. Zašto bi se država odrekla naknade od konverzije, ostaje pitanje bez razumnog odgovora. Ako je gospodin Vesić nekome nešto obećao, neka obznani kome i šta tačno, a da nanosi štetu državnom budžetu i pravnom sistemu u Srbiji – to ne može – izričit je Jovanović.

NALED: Stopirane su investicije od 67 miliona evra

S druge strane, u NALED-u za portal eKapija kažu da konverzija uz naknadu proizvodi više štete državi i lokalnim samoupravama nego koristi. Kako kažu, prema podacima Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, država je za više od 10 godina, na ime prihoda od naknade, prihodovala svega sedam miliona evra, a izgubila je višestruko veće investicije. Zbog toga, ukidanje naknade za konverziju prava korišćenja u pravo svojine je višegodišnja preporuka NALED-a.

– U našem istraživanju anketirali smo 13 kompanija kojima je određena naknada za konverziju od 3,2 miliona evra, a zbog izostanka konverzije, stopirane su im investicije od 67 miliona evra. Takođe, prema našim procenama, zbog konverzije je „zaključano“ čak 5.000 hektara građevinskog zemljišta. Samo u prošloj godini, prihodi od doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta iznosili su više od 16 milijardi dinara odnosno 135 miliona evra – kažu u NALED-u.

U ovoj organizaciji ističu da imamo dve opcije – da pokušamo da dalje pojednostavljujemo proceduru, što se, kako kažu, kroz prethodne izmene zakona nije pokazalo kao delotvorno ili upravo suprotno, da ukinemo naknadu za konverziju. To, kažu, ne bi bilo u suprotnosti sa odlukom Ustavnog suda, jer ona zahteva da se tržišna vrednost zemljišta uzima u obzir kada se sprovodi konverzija uz naknadu.

– Konverzija uz naknadu bi bila zadržana jedino za sportske organizacije, udruženja, malobrojna preostala društvena preduzeća i lica na koje se odnosi Sporazum o sukcesiji SFRJ. Čak i u tom slučaju, zadržavanje naknade trebalo bi da bude vremenski ograničeno, odnosno do privatizacije sportskih organizacija, udruženja i društvenih preduzeća, odnosno do okončanja postupka sukcesije SFRJ. Nažalost, sada imamo zakon koji u praksi blokira investicije, gde se firmama zabranjuje gradnja na sopstvenom zemljištu za koje plaćaju porez na imovinu i na kojem su već zidali i dobijali građevinske dozvole. Rezultat je gubitak svih nas – i države i privrede i građana, jer novih investicija i prihoda nema, baš kao ni novih radnih mesta, tako da smo svi na gubitku – ističu u NALED-u.

Kako je sve počelo

NALED podseća da je država još 2009. pokušala da reši pitanje konverzije Zakonom o planiranju i izgradnji uvodeći konverziju bez naknade i konverziju s naknadom. Pošto to nije dalo rezultate, usledile su izmene, a rešavanje je dato u ruke lokalnim samoupravama koje dobijaju veoma mali udeo u prihodima od naknade.

– Jedan od glavnih kamena spoticanja u rešavanju pitanja konverzije u Srbiji je odluka Ustavnog suda iz 2013. koja je ukinula odredbu zakona da se priznaje revalorizovana cena pribavljanja zemljišta i da zakonima o privatizaciji, stečaju i izvršenju predmet prodaje nije bilo zemljište i da se u plaćenoj ceni ne može priznati da su kupili i pravo korišćenja zemljišta. Prema tome su morali da se ravnaju svi kasniji propisi, ali je to izazvalo nezadovoljstvo privrede koja je želela da izvrši konverziju, jer bez završene konverzije ne mogu da dobiju građevinsku dozvolu, da grade nove pogone ili proširuju postojeće i dalje ulažu – kažu u NALED-u.

Kako objašnjavaju, argument privrede je da su, tokom procesa privatizacije, kupovali kapital društva koje se privatizovalo. Kako je definisano zakonom, kapital društva čine imovina (uključujući tu i zemljište), stvari, prava u vlasništvu društva, kao i druga pravna lica.

– Vodeći se time, nije relevantno da li je neki deo kupljenog kapitala posebno naveden u proceni. Zemljište se nikako u privatizaciji nije moglo dobiti bez naknade, već je deo kapitala koji se kupovao. Da zemljište nije kupovano u postupku privatizacije, to bi moralo biti jasno naznačeno u dokumentaciji, što nije bio slučaj i pitanje je da li bi ijedna privatizacija bila sprovedena pod tim uslovima, jer niko ne bi privatizovao nijednu firmu bez zemljišta na kome se ona nalazi.

U NALED-u izdvajaju još jedan bitan momenat – kako kažu, za neka preduzeća je u privatizaciji plaćeno praktično jedino građevinsko zemljište, jer je ono bilo jedina vrednost tog preduzeća.

– I sam postupak utvrđivanja visine naknade je upitan i određivani su iznosi koji su kompanijama činile ovaj postupak neisplativim. Navešćemo primer domaće kompanije koja ima zemljište čija je tržišna vrednost 300.000 evra, a određena im je naknada od milion evra. I uprkos tome što su ušli u postupak konverzije, zahtev nije rešen za četiri godine, a blokirana je investicija od pet miliona evra i otvaranje 50 radnih mesta.

Najveća prepreka je visoka naknada za konverziju

Najveća prepreka za veći broj izvršenih konverzija, jeste visoka naknada za konverziju u visini tržišne vrednosti zemljišta što je finansijski neisplativo, a ujedno predstavlja duplo plaćanje za zemljište koje je tokom privatizacije već plaćeno, navode u NALED-u.

– Osim toga, sporan je i složen postupak, kao i administrativna procedura prema kojoj je kompaniji potrebno čak godinu dana da prikupi svu potrebnu dokumentaciju. Takođe, čak i one kompanije koje imaju pravo na izuzeće od plaćanja naknade, ne mogu da sprovedu konverziju, jer nadležni organi ne žele da izdaju potvrdu o pravu na izuzeće. Nadležnosti se u tom smislu sa opštine prebacuju na katastar i obrnuto, čime se stvara dodatna konfuzija i onemogućava rešenje.

Upitan je, dodaju, i postupak utvrđivanja vrednosti zemljišta po kojoj treba da se plati konverzija zato što procenitelj nepokretnosti ne može da bude angažovan na zahtev obveznika naknade koji ima pravo korišćenja na zemljištu jer obveznik naknade nije vlasnik istog, što komplikuje proces utvrđivanja realne tržišne vrednosti zemljišta.

Pribavljanje zemljišta fabrike da bi se gradili stambeni objekti

Prema istraživanju NALED-a, u najvećem broju jedinica lokalne samouprave, već duže vreme nema novih postupaka konverzije i veoma su retke lokalne samouprave gde trenutno postoje aktivni zahtevi za konverziju uz naknadu, što govori u prilog manjkavosti zakona i neodrživosti postojećeg statusa na duži rok.

– Naša analiza pokazala je da su u proseku sprovele po 15 postupaka, a i sami kao problem s konverzijom ističu nepreciznosti u zakonu oko definisanja ko je obveznik naknade, način utvrđivanja njene visine i prava na umanjenje. Predstavnici lokalnih samouprava ističu da je zainteresovanost privrede za pokretanje postupka konverzije veoma mala, najviše zbog nezadovoljstva visinom utvrđene naknade.

Izazov u diskusiji na ovu temu, slažu se u NALED-u, jeste to što se često kao primeri ističu situacije gde je došlo do pribavljanja velikog zemljišta po određenoj ceni ili pribavljanja zemljišta fabrike da bi se umesto proizvodnje gradili stambeni objekti. Ali, kako kažu, moraju se imati u vidu i kompanije koje žele da ulažu novac da bi širile svoje proizvodne kapacitete i poslovnu delatnost, koje imaju spremne višemilionske projekte koji će podići standard u lokalnoj samoupravi, obezbediti nova radna mesta, nove prihode državi kroz poreze na zarade i doprinose za uređivanje građevinskog zemljišta.

– Proizvodne firme koje imaju obavezu plaćanja naknade zasigurno neće graditi stambene objekte, ali su ovim zakonom onemogućene da proširuju svoje kapacitete za kojima imaju potrebe, što dugoročno ugrožava i sam opstanak takvih firmi. Zakon pod istim uslovima važi za sve, pa tako i za sve druge kompanije koje su obveznici plaćanja naknade, koje trpe loše posledice neprimenjivosti zakona u praksi.

Iskustva iz regiona

Da može i drugačije, dokazuju primeri u regionu gde su, kako objašnjavaju u NALED-u, usvojena jednostavnija rešenja i gde je bilo značajno manje problema u primeni i rešavanju svojinske transformacije.

– Konkretno, Slovenija je omogućila besplatnu konverziju za sve, Hrvatska takođe, uz minimalna ograničenja, dok je Bosna i Hercegovina preuzela model iz Hrvatske. Reč je, dakle, o zemljama bivše Jugoslavije, koje su sprovele privatizaciju građevinskog zemljišta, a koje su imale istu polaznu poziciju kao Srbija – zaključuju u NALED-u.

Izvor: Ekapija

Foto: Pixabay

Чланак Najavljeno ukidanje konverzije zemljišta – Da li se pomaže investitorima na štetu države? се појављује прво на Biznis i Finansije.