Sve to značajno doprinosi povećanju vidljivosti nematerijalnog kulturnog nasleđa na nacionalnom i lokalnom nivou, kao i međunarodnoj promociji „živog nasleđa“ Srbije, navodi se u saopštenju Ministarstva kulture.

Kako se dodaje, nominacija, koja objedinjuje kulturu gajenja šljive, tradicionalne zanate, kulturu ishrane i običaje, pečenje šljivovice i njeno korišćenje tokom privatnih ili javnih događaja na najbolji način pokazuje kako se tradicionalne veštine i prakse mogu razvijati u savremenom okruženju.

Odluku o upisu doneo je Međuvladin komitet za očuvanje nematerijalnog kulturnog nasleđa na 17. zasedanju koje se održava u Rabatu, u Maroku.

Ministarstvo kulture je 2021. godine nominovalo šljivovicu za Reprezentativnu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva, a nominaciju je pripremio Centar za nematerijalno kulturno nasleđe Srbije pri Etnografskom muzeju u Beogradu.

U svemu tome učestvovali su nosioci nasleđa, lokalnih zajednica, institucija i nevladinih organizacija, udruženja.

Predlagači ideje su Etnografski muzej u Beogradu i Narodni muzej Čačak.

Elementi na Reprezentativnoj listi nematerijalnog kulturnog nasleđa Uneska iz Srbije su i porodična slava (2014. godine), kolo kao tradicionalna narodna igra (2017. godine), pevanje uz gusle (2018. godine) i Zlakusko lončarstvo (2020. godine).

Izvor: Nova ekonomija
Foto: Bing

Чланак Sepska rakija šljivovica od sada na Uneskovoj listi kulturnog nasleđa се појављује прво на Biznis i Finansije.

Buduća nominacija, koja je predmet ovog unosa u Tentativnu listu, predstavlja proširenje postojeće liste zaštite svetskog prirodnog dobra „Drevne i prašumske bukove šume Karpata i drugih regiona Evrope“. Na njoj se naime već nalaze bukove šume Albanije, Austrije, Belgije, Bugarske, Hrvatske, Nemačke, Italije, Rumunije, Slovačke, Slovenije, Španije u Ukrajine.

Čiste i mešovite šume bukve rastu i dominiraju jedino na evropskom kontinentu i najznačajniji su listopadni šumski ekosistem severne hemisphere. Zato je njihova zaštita proritet.

„Ima preko 100.000 rednih bukovih zastoja na nivou Evrope koji su podeljeni u nekih osamdesetak segmenata. Postoji oko 40 zaštićenih prirodnih dobara, koja su smeštena u 12 država. U ovom ciklusu nominacija, ušlo je deset novih država, kako bi se te površine pod rednim bukovim zastojima zbog njihovog geno fonda i bio fonda, zbog zaštite za buduće generacije, stavile pod još jedan vid zaštite, odnosno pod okrilje Uneska“, rekao je Predrag Šumarac, izvršni direktor Nacionalnog parka Kopaonik u izjavi za RTS.

„Uradili smo pripremne radnje 2019. godine oko izbora zastojine, definisanja potrebnih uslova sa Zavodom za zaštitu prirode Srbije i sve one tehničke stvari koje smo trebali da odradimo po preporuci Uneska, odnosno njihove Kancelarije za zaštitu prirodne baštine“, rekao je Šumarac.

„Radi se o lokalitetu Kozje stene koji je pod prvim stepenom zaštite i kao takav je do sada podrazumevao posebne tretmane i režime zaštite. U budućnosti, nadamo se, kada kandidatura uspe, to će podrazumevati još neke nove mere zaštite i upravljanja sve u skladu sa međunarodnim i internacionalnim legislativama“, kaže Mirko Dugalić, izvršni direktor za čuvanje zaštićenog područja.

Naseljavanje životinja na Kopaoniku

Pošto će lokacija biti pod posebnim režimom zaštite, u planu je naseljavanje još životinjskih vrsta koje su nekada obitavale na Kopaoniku. To se posebno odnosi na divokoze na čijoj se reprodukciji radi prethodnih godina. „Projekat je, nadam se, u nekoj završnoj fazi, tako da ćemo i sam taj prostor Kozijih stena koji će ući na ovu listu, obogatiti još jednom plemenitom životinjskom vrstom“, najavljuje Dugalić.

Unošenjem ove plemenite divljači Nacionalni park Kopaonik je od danas bogatiji za 20 jedinki evropskog jelena. Danas je u savremeno uzgajalište na površini od 200 hektara, na prostoru nacionalnog parka Kopaonik uneto četiri jelena i 16 košuta.

Na Kopaoniku je ponovo nastanjen evropski jelen koji od skora broji 20 jediniki kao i 16 košuta koji obitavaju na oko 200 hektara površine. Ove životinje se poslednji put pominju u radovima Josifa Pančića krajem 19 veka.

Slaba vajda od zaštite prirode

Međutim, postavlja se pitanje smisla i dometa zaštite prirode u Srbiji. S obzirom na sve veću ilegalnu i legalnu seču planinskih šuma nejasno je koliko će ova vrsta zaštite pomoći, imajući u vidu da je većina planinskih šuma u Srbiji zaštićena, a posebno one koje se nalaze u rerezvatima prirode i nacionalnim parkovima, pa ih to ne spasava od seče.

Isto tako, opasnost po ekosistem predstavlja i izgradnja mini hidoroelektrana, zbog kojih se planinske reke potpuno uništavaju stavljanjem u cevi zarad besmisleno male proizvodnje električne energije. Ova struja se čak ni ne prodaje na tržištu, već svi građani Srbije subvencionišu njihov rad plaćajući privatnom investitoru stavku „za povlašćene proizvođače električne energije“ na svojim računima za struju.

Ako uzmemo samo Kopaonik za primer, većina kopaoničkih reka je već u cevima. Jošanička reka i Graševačka reka i borba oko nje su pravi primeri za to.

Izvor: Daljine.rs

Foto: Wikipedia

Чланак Bukove šume Srbije nominovane za Uneskovu listu dobara prirodne baštine се појављује прво на Biznis i Finansije.