Bukove šume u okviru nacionalnih parkova Fruška gora, Tara i Kopaonik nominovane su za dobra svetske prirodne baštine UNESCO-a. Nominacijom ovih šuma Srbija će se sa još 12 evropskih zemalja uvrstiti u sklop prekograničnog dobra „Drevne i netaknute bukove šume Karpata i drugih regiona Evrope“.
Buduća nominacija, koja je predmet ovog unosa u Tentativnu listu, predstavlja proširenje postojeće liste zaštite svetskog prirodnog dobra „Drevne i prašumske bukove šume Karpata i drugih regiona Evrope“. Na njoj se naime već nalaze bukove šume Albanije, Austrije, Belgije, Bugarske, Hrvatske, Nemačke, Italije, Rumunije, Slovačke, Slovenije, Španije u Ukrajine.
Čiste i mešovite šume bukve rastu i dominiraju jedino na evropskom kontinentu i najznačajniji su listopadni šumski ekosistem severne hemisphere. Zato je njihova zaštita proritet.
„Ima preko 100.000 rednih bukovih zastoja na nivou Evrope koji su podeljeni u nekih osamdesetak segmenata. Postoji oko 40 zaštićenih prirodnih dobara, koja su smeštena u 12 država. U ovom ciklusu nominacija, ušlo je deset novih država, kako bi se te površine pod rednim bukovim zastojima zbog njihovog geno fonda i bio fonda, zbog zaštite za buduće generacije, stavile pod još jedan vid zaštite, odnosno pod okrilje Uneska“, rekao je Predrag Šumarac, izvršni direktor Nacionalnog parka Kopaonik u izjavi za RTS.
„Uradili smo pripremne radnje 2019. godine oko izbora zastojine, definisanja potrebnih uslova sa Zavodom za zaštitu prirode Srbije i sve one tehničke stvari koje smo trebali da odradimo po preporuci Uneska, odnosno njihove Kancelarije za zaštitu prirodne baštine“, rekao je Šumarac.
„Radi se o lokalitetu Kozje stene koji je pod prvim stepenom zaštite i kao takav je do sada podrazumevao posebne tretmane i režime zaštite. U budućnosti, nadamo se, kada kandidatura uspe, to će podrazumevati još neke nove mere zaštite i upravljanja sve u skladu sa međunarodnim i internacionalnim legislativama“, kaže Mirko Dugalić, izvršni direktor za čuvanje zaštićenog područja.
Naseljavanje životinja na Kopaoniku
Pošto će lokacija biti pod posebnim režimom zaštite, u planu je naseljavanje još životinjskih vrsta koje su nekada obitavale na Kopaoniku. To se posebno odnosi na divokoze na čijoj se reprodukciji radi prethodnih godina. „Projekat je, nadam se, u nekoj završnoj fazi, tako da ćemo i sam taj prostor Kozijih stena koji će ući na ovu listu, obogatiti još jednom plemenitom životinjskom vrstom“, najavljuje Dugalić.
Unošenjem ove plemenite divljači Nacionalni park Kopaonik je od danas bogatiji za 20 jedinki evropskog jelena. Danas je u savremeno uzgajalište na površini od 200 hektara, na prostoru nacionalnog parka Kopaonik uneto četiri jelena i 16 košuta.
Na Kopaoniku je ponovo nastanjen evropski jelen koji od skora broji 20 jediniki kao i 16 košuta koji obitavaju na oko 200 hektara površine. Ove životinje se poslednji put pominju u radovima Josifa Pančića krajem 19 veka.
Slaba vajda od zaštite prirode
Međutim, postavlja se pitanje smisla i dometa zaštite prirode u Srbiji. S obzirom na sve veću ilegalnu i legalnu seču planinskih šuma nejasno je koliko će ova vrsta zaštite pomoći, imajući u vidu da je većina planinskih šuma u Srbiji zaštićena, a posebno one koje se nalaze u rerezvatima prirode i nacionalnim parkovima, pa ih to ne spasava od seče.
Isto tako, opasnost po ekosistem predstavlja i izgradnja mini hidoroelektrana, zbog kojih se planinske reke potpuno uništavaju stavljanjem u cevi zarad besmisleno male proizvodnje električne energije. Ova struja se čak ni ne prodaje na tržištu, već svi građani Srbije subvencionišu njihov rad plaćajući privatnom investitoru stavku „za povlašćene proizvođače električne energije“ na svojim računima za struju.
Ako uzmemo samo Kopaonik za primer, većina kopaoničkih reka je već u cevima. Jošanička reka i Graševačka reka i borba oko nje su pravi primeri za to.
Izvor: Daljine.rs
Foto: Wikipedia