Predsednik Izvršnog odbora UPS Andreja Brkić kritikovao je dosadašnji rad Kriznog štaba, rečima da su njegove mere delovale nejasno i dvosmisleno, donošene su i objavljivane neblagovremeno i netransparentno, čime su izazvale velike probleme u organizaciji poslovanja firmi.

Zato je, smatra on, neophodno da se Vlada kroz redovne konsultacije osloni na podršku tela u kojima aktivno učestvuje, kao što je Socijalno-ekonomski savet, u kome privreda i poslodavci mogu da pomognu konkretnim rešenjima, velikim poznavanjem svakodnevne prakse u poslovanju domaćih firmi.

Šta predlaže UPS?

Neki od predloga mere koje je UPS predložio Vladi jesu smanjenje poreza na dodatu vrednost za hranu i piće na 10 odsto u delatnostima hotelijerstva i ugostiteljstva, kao i oslobađanje plaćanja poreza na dobit u najugroženijim sektorima kojima je u proteklom periodu bio zabranjen rad.

Zatraženo je i odlaganje plaćanja poreza i doprinosa na zarade za delatnosti kojima je u proteklom periodu bio ograničen, odnosno otežan rad, te oslobađanje plaćanja doprinosa i poreza na zarade za delatnosti kojim je bio zabranjen rad, odnosno onemogućen rad i poslovanje.

Na spisku predloženih mera je i obustavljanje uvođenja novih taksi i drugih dažbina na republičkom i lokalnom nivou i oslobađanje plaćanja taksi za korišćenje prostora na javnoj površini, taksi za isticanje firme na poslovnom prostoru, reklame, taksi za zaštitu i unapređenje životne sredine, taksi za odvodnjavanje/navodnjavanje i ostalih taksi do kraja trajanja pandemije za sve poslodavce kojima je u proteklom periodu bio zabranjen ili ograničen rad.

Izvor: Danas

Foto: qimono, Pixabay

Чланак Poslodavci predlažu nove mere za borbu protiv krize, poput smanjenja PDV-a се појављује прво на Biznis i Finansije.

Oni podsećaju da je od 2010. do danas minimalna cena rada udvostručena (sa 90 na 183,9 dinara po satu), dok rast privrede nije ni približno pratio taj rast. U 2020. imali smo veliki udar pandemije na poslovanje preduzeća i predviđa se pad bruto društvenog proizvoda od oko 3%, a u najoptimisičnijem scenariju oko nule.

Zato Unija ponavlja svoj zahtev da se kroz dodatne mere olakša poslovanje preduzeća. Te dodatne mere su povećanje neoporezivog dela zarade (Unija tražila 19.000, Vlada prihvatila 18.300), smanjenje poreza i doprinosa na zarade za najmanje 1% i ukidanje taksi i parafiskalnih nameta, kojih ima više od 500.

„Dodatno opterećivanje privrede za preduzeća je u ovom trenutku neizdrživo. Više od 90% firmi pretrpelo je finansijski udar zbog pandemije Covid-19, čak 85% njih ocenilo je da nema nikakvog prostora za povećanje minimalca“, kaže Srđan Drobnjaković, direktor Unije poslodavaca Srbije. „Jedino rasterećenje preduzeća omogućava dugoročno isplaćivanje povećanih zarada, a u krajnjoj liniji i jačanje domaćih investicija, što je jedna od najslabijih tačaka u makroekonomiji Srbije.“

Foto: www_slon_pics, Pixabay

Чланак Poslodavci: Povećanje minimalca je realan kompromis, međutim nužne su i dodatne mere се појављује прво на Biznis i Finansije.

Paket od pet mera predložen je predsednici Vlade Ani Brnabić, dok je set predloga za izmenu Zakona o radu poslat na adresu ministra za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zorana Đorđevića.

Unija poslodavaca predlaže, između ostalog:

• smanjenje PDV-a u najteže pogođenoj oblasti turizma i ugostiteljstva na 10%
• plaćanje PDV-a po realizovanoj fakturi, počev od 1. januara 2021.
• ukidanje obaveze dokumentovanja neoporezovanih troškova naknada prevoza za dolazak i odlazak zaposlenih sa radnog mesta
• smanjenje iznosa lokalnih komunalnih taksi za 30%, kao što su naprimer nadoknade za isticanje firme
• odlaganje plaćanja novouvedene eko takse do 1. aprila 2021. godine

Uz navedeni paket, Unija smatra veoma bitnim i da javni sektor blagovremeno ispunjava sve dospele novčane obaveze iz ugovora i komercijalnih transakcija sa privatnim sektorom.

„Dosadašnje mere Vlade Srbije predstavljale su veliku pomoć privredi Srbije, tu pre svega mislim na isplatu minimalne zarade i odlaganje plaćanja poreza i doprinosa za januar 2021. godine. Međutim, te mere nisu dovoljne za dubinu krize u kojoj se ceo svet, pa i naša zemlja nalazi. Što pre to razumemo i što ranije primenimo nove mere, to će posledice biti manje. A posledice samo u prvom koraku prete preduzećima, jer ukoliko padnu prometi smanjiće se i uplate u budžet, dok bi nova otpuštanja dodatno opteretila socijalni deo budžeta“, kaže Srđan Drobnjaković, direktor Unije poslodavaca.

Predlozi za Ministarstvo rada

Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja upućeni su sledeći predlozi:

• Zaposlenima omogućiti korišćenje prošlogodišnjeg godišnjeg odmora i nakon 30. juna tekuće godine, kao i da ukoliko se isti koristi iz delova ne postoji ograničenje da prvi deo ne sme biti kraći od 2 nedelje;
• Da naknada zarade zbog privremene sprečenosti na rad u trajanju od 30 dana ide o trošku Fonda za zdravstvo RS, a ne o trošku poslodavca;
• Da se pojednostavi procedura davanja saglasnosti nadležnog ministra u slučaju da poslodavac ima, usled prekida rada ili smanjenog obima posla, potrebu da uputi zaposlenog na odsustvo duže od 45 radnih dana, uz naknadu zarade od 60%

Foto: geralt, Pixabay

Чланак Unija poslodavaca predložila Paket 5+3 mere za revitalizaciju privrede се појављује прво на Biznis i Finansije.