Banke su i u prvom tromesečju ove godine nastavile sa pooštravanjem kreditnih standarda privredi i stanovništvu ali je to zaoštravanje bilo blaže nego u poslednjem kvartalu 2022. godine, pokazali su rezultati aprilske ankete među bankama, objavila je Narodna banka Srbije (NBS).

Kako je navela, banke očekuju da će se pooštravanje kreditnih standarda nastaviti i u drugom kvartalu. Pooštravanje privredi se u sličnoj meri odnosilo na dinarske i devizno indeksirane kredite, dok je, posmatrano po veličini preduzeća, bilo najviše zastupljeno kod velikih preduzeća.

Na pooštravanje kreditnih standarda privredi prvenstveno su uticali povećani troškovi izvora finansiranja, što je u skladu sa efektima zaoštravanja monetarne politike NBS i Evropske centralne banke.

Banke su ocenile da je privreda tokom prvog kvartala smanjila tražnju za kreditima i to najviše dugoročnim zbog manjih potreba za finansiranjem kapitalnih investicija i manjih aktivnosti preduzeća oko pripajanja odnosno akvizicija. Kada je reč o kreditima stanovništvu, pooštravanje se najviše odnosilo na dinarske gotovinske kredite, uključujući kredite za refinansiranje i devizno indeksirane stambene i potrošačke kredite.

Izvor:24sedam

Foto: Pixabay

Чланак Pooštreni uslovi za bankarske pozajmice се појављује прво на Biznis i Finansije.

Živimo u eri tehnologije, umrežavanja i – digitalnih nomada. Ovo je samo jedan poslovni aspekt, ali sve prisutniji na tržištu rada, budući da raste broj ponuda za oni koje žele da se presele i da nastave da rade na daljinu.

Tragajući za „idealnim mestom“, uglavnom se svi vode istim principima: kakva je (poslovna) kultura, stepen bezbednosti, način druženja u nekoj zemlji, kakva su prava stranih radnika, i tome slično.

Najbolji balans na Tajvanu

Kada je reč o sigurnosti posla i životnom balansu, što su bili ključni parametri, na prvom mestu se našao Tajvan. Tu je, kako se navodi, čak 83 posto zaposlenih zadovoljno sigurnošću posla. Impresivnih 85 procenata je zadovoljno lokalnom ekonomijom.

Ono što je Novi Zeland stavilo na 2. mesto liste, kada je reč o najboljima, jeste usklađena ravnoteža između posla i privatnog života. Tim aspektom je zadovoljno 83% ispitanika. Takođe, dosta njih je zadovoljno sigurnošću posla (81 procenat).

Na trećem mestu je Češka, država koja se od 2017. tradicionalno nalazi u prve 3. Odnosi pobedu u kategoriji „posao i zadovoljstvo (slobodno vreme)“.

Turska, Italija i Kipar su tri države koje su najgore prošle, kada je u pitanju ocenjivanje digitalnih nomada. Kipar je zauzeo 57, Italija 58, a Turska 59. mesto.

U 2021. godini, posebno veliki udeo iseljenika – više nego dvostruko veći od globalnog proseka – nezadovoljan je stanjem lokalne ekonomije u Turskoj (43% naspram 19% na globalnom nivou). Turska se trenutno bori sa potcenjenom valutom, u kombinaciji sa uticajem pandemije na turizam.

Od prvog istraživanja Expat Insider-a, 2014. godine, Italija je uvek bila rangirana među 10 poslednjih. U 2021. godini, iseljenici koji tamo žive bili su posebno nezadovoljni lokalnim mogućnostima za karijeru (56% negativnih ocena, naspram 33% globalno).

Na Kipru, samo 52% iseljenika je generalno zadovoljno svojim poslom (nasuprot 68% na globalnom nivou). U stvari, blizu petine (19%) je potpuno nezadovoljno ovim aspektom svog života u inostranstvu (naspram 5% na globalnom nivou). Jedna četvrtina je takođe nezadovoljna svojim radnim vremenom.

Izvor: Telegraf

Foto: Pixabay

Чланак Rang lista zemalja koje su najbolje za digitalne nomade a koje najgore се појављује прво на Biznis i Finansije.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojko Arsić rekao je za Betu da ta vrsta finansijske rezerve daje mogućnost Srbiji da se, ako bude potrebno, više zaduži kod MMF nego što je to do sada bilo moguće.

MMF je dodelio Srbiji 627,6 miliona Specijalnih prava vučenja (SDR), što je ekvivalentno iznosu od oko 890,22 mil USD ili 759,71 mil EUR s obzirom na to da je kvota Srbije u MMF-u 0,14%.

Odbor direktora Fonda odobrio je da se distribuira 95,8% od ukupne sume od 650 mlrd USD SDR za podršku likvidnosti i borbi država članica protiv posledica korona krize.

Arsić je rekao da alokacije SDR-a, za zemlju kojoj je dodeljena, predstavlja neku vrsta rezerve, a da se takva rezerva uglavnom koristi za očuvanje spoljne likvidnosti zemlje, odnosno kada nastanu problemi u platnom bilansu.

– U periodu velikih kriza, kao što je bila kriza 2008-2009. godine ili kao što je aktuelna kriza, MMF dozvoljava da se njegovi krediti koriste i za finansiranje nekih rashoda države – rekao je Arsić.

Dodao je da MMF razmatra da se ta sredstva u budućnosti, u nekim slučajevima, mogu korstiti i za druge namene, ali za sada još nisu donete odluke o tome.

Arsić je ocenio da su male šanse da se taj novac koristi za otplatu skupih kredita, kako zbog politike MMF, tako i zbog toga što poverioci kojima Srbija duguje skupe kredite ne pristaju da ih prevremeno otplati, osim u slučaju ako takva mogućnost nije nedvosmisleno predviđena u ugovoru o kreditu.

Kineski krediti skuplji ali nemaju ograničenje

Profesor na FEFA fakultetu u Beogradu Goran Radosavljević rekao je da će biti dobro ako tim novcem budu mogli da se otplate skupi krediti, a da će dobro doći i za finansiranje budžetskog deficita koji će iznositi nekoliko milijardi evra, ukoliko takva mogućnost bude postojala.

– Krediti MMF-a i drugih međunarodnih organizacija, Svetske banke, Evropske banke za obnovu i razvoj i drugih uvek imaju upola manje kamate nego na tržištu, a nekad znaju da budu i blizu nuli, što je Srbija jednom iskoristila – rekao je Radosavljević.

Ti krediti MMF-a su, međutim, uvek kako je rekao, uslovljeni i ograničavaju način korišćenja pa zato domaća vlast uglavnom pribegava kreditima preko bilateralnih državnih sporazuma, u poslednje vreme najčešće sa Kinom, koji su skuplji, ali bez ograničenja kako će da se koriste.

Ograničavajući faktor, prema rečima Radosavljevića, može biti i podela novca iz budžeta pred predstojeće izbore po principu Dragana Markovića Palme u Jagodini „3.000 dinara za gospođu“.

Takav način raspolaganja novcem iz budžeta, prema rečima Radosavljevića bio je jedini razlog što Srbija prošle godine jedina u regionu nije koristila pomoć EU i MMF za otklanjanje posledica pandemije.

Keš i potrosački krediti stanovništvu rastu

– Vlada Srbije se tada pravdala da joj i ne treba taj novac jer ga ima u budžetu, a posle nekoliko dana se zadužila na međunarodnom tržištu po daleko skupim kamatama – rekao je Radosavljević.

Istakao je da ne očekuje „tako vruću jesen zbog pandemije jer je privreda već nekako našla način funkcionisanja, ali da bi sredstva umesto u populističke mere trebalo da se usmere u privredu“.

Trenutak je, kako je rekao Radosavljević, da se krediti, umesto za likvidnost, usmeravaju u investicije u privredi.

– U prethodnom periodu su kratkoročni krediti za likvidnost i obrtna sredstva mnogo brže rasli nego investicioni krediti, verovatno zbog kovida, ali vreme je da se to promeni – rekao je Radosavljević.

Istakao je da istovremeno, keš i potrosački krediti stanovništvu rastu pet puta brze nego stambeni krediti, što je „zabrinjavajuće“.

Izvor: Beta

Foto: Pixabay

Чланак Pomoć MMF-a značajna ali je vezana za određene uslove се појављује прво на Biznis i Finansije.

Da li sam kreditno sposoban i šta to znači?

Banka će pre nego što vam traženi kredit proceniti da li ste vi kreditno sposobni.
Proveravaće da li imate još neki kredit koji otplaćujete, da li imate neka druga zaduženja, koliki je vaš dozvoljeni minus, kolika je vaša zarada i sve vaše obaveze koje morate da ispunite tokom jednog meseca. Banka će, naravno, proveriti i da li ste do sada redovno izmirivali obaveze.

Sve ovo su faktori koji utiču na to da li ćete dobiti kredit. Većinu ovih informacija sam klijent saopšti banci, ali one pre svega proveru vrše preko kreditnog biroa. Banka može da vas odbije na osnovu kreditnog biroa i to je dužna da vam javi.

Koliku platu moram da imam da bih dobio kredit?

Ko će biti kandidat za dobijanje kredita određuje svaka banka posebno. Neke banke zahtevaju da plata bude viša od minimalca, neke ne postavaljau takve uslove. Za stambeni kredit banke uglavnom dozvoljavaju da mesečna rata dostiže 60 odsto zarade. U taj procenat ulaze i rate drugih kredita ako ih dužnik trenutno otplaćuje. Na osnovu visine rate lako je onda izračunati koliko kvadrata dužnik može da kupi – skuplju na duži rok, jeftiniju na kraći rok otplate.Prema toj računici, onome ko ima platu 50.000 dinara, mesečna rata može da bude do najviše 30.000 dinara. Ako dužnik već otplaćuje neki keš kredit, gde mu je rata 5.000 dinara, to znači da on za stan mesečno može da izdvaja 25.000 dinara za ratu. Ako želi rate da plaća najviše 15 godina, odnosno 180 meseci, onda može da podigne kredit od najviše 32.000 evra. Za duže rokove, do najviše 25 godina, može da se zaduži za maksimum 46.000 evra.

Da li moram da prebacim platu u izabranu banku?

Pojedine banke zahtevaju da budete njihov korisnik, ukoliko želite da podignete stambeni kredit. Neke to ne traže direktno, ali vrše određenu vrstu pristika tako što vam nude nižu kamatu ako se prebacite kod njih. Na vama je da procenite šta vam se najviše isplati.

Koliko mi je učešće potrebno?

Učešće je obavezno gotovo u svim bankama. Uglavnom je 20 odsto, ali zavisi od banke do banke.

Može i bez učešća
Stambeni kredit bez učešća mogu da uzmu oni koji u vlasništvu imaju još jednu nekretninu (mimo ove koju kupuju).. Uslov je, najčešće, da se obe nekretnine, i postojeća i novokupljena – stave pod hipoteku.

Ukoliko ste se odlučili za kredit od 80.000 evra uz učešće od 20 odsto, to podrazumeva da vam banka daje 64.000 evra, a vi dajete 16.000 evra. Neke banke imaju mogućnost učešća od 10 odsto i to najčešće za kupovinu prvog stana.

Sve ove računice dostupne su preko kalkulatora koji svaka banka ima na svojoj internet stranici. Postoji i univerzalni kalkulator Narodne banke Srbije, gde se unosom parametara lako izračuna otplatni plan za svaki kredit. Iznosi mogu malo da variraju prilikom odlaska na šalter svake banke, ali je okvirna računica tačna.

Šta je znači NKS, a šta EKS?

NKS je skraćenica za nominalnu kamatnu stopu.To je ona kamatna stopa koju vam određuje banka, odnosno koliko ćete novca platiti banci zbog toga što vam je omogućila da podignete kredit.

To nije realna i konačna cifra koju ćete platiti. Kredit će vas koštati i više, ali to vam ne pokazuje kada saberete iznos nominalne kamatne stope i traženog kredita, već morate da uzmete u obzir i EKS.
EKS je skraćenica za efektivnu kamatnu stopu. Tu spadaju i svi oni dodatni troškovi, koje banka nigde eksplicitno ne spominje i na koje često zaboravljamo. Banke su zakonski obavezne da vas upozore koliko će iznositi i EKS.

Fiksna ili varijabilna kamatna stopa?

Od mnogih faktora zavisi da li treba da izaberete jednu ili drugu. Ukoliko odaberete fiksnu kamatnu stopu odmah ćete znati na čemu ste, tačno ćete imati troškove na papiru i neće biti odstupanja. Međutim, fiksna kamatna stopa uvek viša od varijabilne.

Varijabilna kamatna stopa podložna je promeni i to ne samo u smislu da će uvek da raste, već ona može da bude i manja tokom vremena. I u ovom slučaju treba da znate sledeće stvari. I ovde postoji fiksni i promenljivi deo. Jedan deo je fiksni, a drugi deo zavisi od euribor-a ili belibor-a.
Ako uzimate kredit u evrima to znači da će promenljivi deo kredita zavisiti od euribora, a ako uzimate kredit u dinarima promeljivi deo kredita zavisiće od belibora. Kada kažemo euribor mislimo na evropsku međubankarsku stopu, po kojoj nekoliko evropskih banaka međusobno jedna drugoj pozajmljuju novac.

Svakog dana možete videti kolika je tačno vrednost euribora, jer se nova vrednost reprezentuje svakog dana u 11 časova ujutru. Kada je belibor u pitanju, to je kamatna stopa koja se odnosi na našu zemlju i na osnovu koje vodeće banke u našoj zemlji pozamljuju dinare jedna drugoj.

Kako će se realizovati kamatna stopa tokom otplaćivanja kredita zavisi od ponude koju banka ima, kao i od vašeg dogovora. Neke banke nude da, na primer, određeni broj godina plaćate po fiksnoj kamati, a onda da neki broj godina pređete na varijabilnu i tako u krug.

Da li uzeti kredit u dinarima ili evrima?

Ako razmišljate o promeni kursa, sigurnije je uzeti kredit u dinarima, zato što tu neće biti neke velike promene kursa. Rata će uvek ostati ista, čak i ako bi evro skočio.
Kada uzimate kredit u evrima ukoliko on skoči, to znači da i vaša rata skače. Međutim, kamatna stopa je uvek veća za kredit u dinarima. Birate između rizika i veće kamatne stope, pa procenite šta vam se više isplati.

Ograničenja po pitanju godišta

Kada su godine u pitanju i tu postoje ograničenja. Uglavnom najranije godine kada možete podići kredit su dvadesete. Ograničenje je u većini banaka 70 godina, ali to ne znači da klijent može uzeti kredit sa 70 godina, već ga mora uzeti pre i isplatiti do 70. godine.

Izvor: Nova.rs

Foto: Pixabay

Чланак Ključne stvari koje treba da znate kada podižete stambeni kredit се појављује прво на Biznis i Finansije.

Granica za odlazak u starosnu penziju kod žena pomera se za dva meseca, tako da je uslov za žene u 2021. godini 63 godine i dva meseca života i najmanje 15 godina staža osiguranja. Kod muškaraca i dalje važe isti uslovi – 65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja.

Osim tog osnova za starosnu penziju, osiguranici oba pola mogu to pravo ostvariti sa navršenih 45 godina staža osiguranja, bez obzira na godine života.

Za ostvarivanje prava na prevremenu starosnu penziju, od 1. januara 2021. muškarcima će biti potrebno 40 godina staža osiguranja i 59 godina života, a ženama najmanje 39 godina i četiri meseca staža osiguranja i 58 godina i četiri meseca života.

Do 31. decembra podnosi se zahtev za ostvarivanje prava na penziju

U ovom slučaju penzija se trajno umanjuje za 0,34 odsto za svaki mesec pre navršenih godina života propisanih za sticanje prava na starosnu penziju u toj kalendarskoj godini. Ukupan iznos umanjenja za prevremenu starosnu penziju maksimalno može da iznosi 20,4 odsto.

Ukoliko osiguranik želi da ostvari pravo na penziju po uslovima iz 2020. godine, potrebno je da najkasnije 30. decembra raskine radni odnos, kako bi najkasnije 31. decembra podneo zahtev za ostvarivanje prava na penziju.

Zahtev sa priloženim dokazima moguće je predati lično na šalteru nadležne organizacione jedinice Fonda ili ga poslati poštom kao preporučenu pošiljku. Pored toga, Fond je građanima omogućio da zahteve za ostvarivanje prava na penziju podnose i elektronskim putem, korišćenjem veb portala e-Šalter, preko adrese esalter.pio.rs.

Portalu se može pristupiti i preko sajta Fonda. Na portalu se nalazi i detaljno uputstvo za korišćenje, kao i uslovi koje je neophodno ispuniti da bi se portal mogao koristiti, navodi se u saopštenju.

Izvor: Fonet

Foto: Pixabay

Чланак Novi uslovi od 1. januara 2021. godine za ostvarivanje prava na penziju се појављује прво на Biznis i Finansije.