Ukoliko odete u nedozvoljeni minus, banke će vam poslati opomenu za prekoračenje koja će vas koštati 200 dinara. Ovo je samo jedna od naknada koju poslovne banke naplaćuju kod nas.

Sporazum Narodne banke Srbije i poslovnih banaka o smanjenju naknada za platne usluge prestao je da važi 31. avgusta 2023. godine, pa su neke banke od 1. septembra provizije za stanovništvo i registrovana poljoprivredna gazdinstva vratile na nivo pre snižavanja, odnosno ponovo će se primenjivati naknade u skladu sa cenovnikom koji je važio od 1. avgusta 2021. do kraja avgusta 2022. godine.

Neke banke su mahom podigle cene održavanja tekućeg računa, izdavanja čekovnih blanketa, iznos koji naplaćuju za podizanje novca karticama bilo debitnim ili kreditnim na bankomatima ili šalterima drugih banaka. Istini za volju, to su usluge koje klijenti najviše koriste.

U jednoj od banaka dinarski tekući račun za penzionere od 1. septembra mesečno košta 230, a bio je 200 dinara. Dinarski tekući račun koštao je ranije 250 dinara, a sada 290. Premijum dinarski tekući račun sada mesečno iznosi 620 dinara, a do 1. septembra je bio 595. Namenski dinarski račun fizičkog lica registrovanog poljoprivrednog gazdinstva sada ima cenu od 290 dinara, a koštao je klijenta 250. Izdavanje čekova bilo je 35 dinara po blanketu, a sada 40.

Povećane su naknade za podizanje novca debitnim i kreditnim karticama na bankomatima drugih banaka ili na šalterima drugih banaka. Uz standardni procenat od dva ili tri odsto vrednosti transakcije uvećan je minimalan iznos koji se plaća banci sa 150 i 200 dinara na 200 i 250.

Banke još uvek nisu tražile povećanje usluga

Uz standardni procenat od dva ili tri odsto vrednosti transakcije uvećan je minimalan iznos koji se plaća banci sa 150 i 200 dinara na 200 i 250. Vođenje platnog računa, zavisno od vrste usluga, sada košta od 220 do 799 dinara mesečno, dok je u prethodnih godinu dana ta usluga iznosila od 154 do 559. Izdavanje čekova košta sada 25 do 35 dinara po čeku, dok je ranije bilo 21 do 24.

Podsećanja radi NBS je saopštila da banke mogu da vrate provizije i naknade na nivo od pre godinu dana i da primena onih tarifa koje su banke usvojile od 1. januara 2021. do avgusta 2022. ne predstavlja povećanje. Sve banke moraju da imaju platni račun sa osnovnim uslugama koji iznosi 150 dinara i građani mogu u svakom trenutku da pređu na njega kod iste ili druge banke čime će izbeći povraćaj na „stare“ cene.

Inače, nijedna banka nije tražila od NBS novo povećanje cena usluga. NBS je propisala obavezu za banke da ih obaveste o izmeni tarifa najkasnije 45 dana pre planiranog usvajanja tih izmena i da joj uz ta obaveštenja dostave svu propisanu dokumentaciju. Nekoliko banaka je dostavilo obaveštenje o uvođenju novih proizvoda, kojim su dopunili paletu proizvoda i usluga.

Izvor:Politika
Foto: Pixabay

Чланак Koje sve usluge naplaćuju banke се појављује прво на Biznis i Finansije.

Novi korisnici, koji žele da koriste elektronske usluge na portalu APR-a, a koji do sada nisu imali naloge na sistemu Agencije, treba da registruju svoje korisničke naloge na Portalu za elektronsku identifikaciju (eID.gov.rs). Po registraciji, prijavljuju se na portal APR-a putem naloga sa Portala eID.gov.rs.

Postojeći korisnici mogu da koriste stare naloge kreirane u sistemu Agencije najkasnije do 1. juna 2023. godine. Nakon toga, eUsluge APR-a biće dostupne isključivo sa nalogom registrovanim na Portalu eID.gov.rs.

„Agencija za privredne registre je pionir digitalizacije u javnoj upravi Republike Srbije i trenutno pruža najveći broj različitih elektronskih usluga za privredu i građane. Integracijom u jedinstveni državni informacioni sistem bolje ćemo iskoristiti mogućnosti postojeće infrastrukture, kako bi dodatno ojačali performanse našeg sistema. Sa implementacijom elektronskih servisa Kancelarije za IT i eUpravu želimo da obezbedimo njihovu masovniju primenu u privredi i da obezbedimo sigurniji način čuvanja podataka naših korisnika”, rekao je direktor Agencije za privredne registre Milan Lučić prilikom puštanja u rad servisa za elektronsku identifikaciju eID.

Privrednicima se trenutno pružaju elektronske usluge sastavljanja i dostavljanja finansijskih izveštaja, a Agencija odgovora i za efikasno funkcionisanje informacionog sistema za izdavanje elektronskih građevinskih dozvola. Elektronski se, takođe, može registrovati osnivanje društva sa ograničenom odgovornošću i preduzetnika, evidentirati stvarni vlasnici, podnositi sve vrste prijava za registraciju finansijskog lizinga, založnog prava i ponuđača, a u toku ove godine biće puštene u rad i nove eUsluge.

„Veoma je važno što je još jedna institucija omogućila pristup uslugama preko jedinstvenog Portala za elektronsku identifikaciju eid.gov.rs. Sa jedinstvenim korisničkim eID nalogom, privrednicima i građanima omogućen je pristup ne samo svim elektronskim uslugama APR-a, već i ostalim uslugama eUprave (euprava.gov.rs), Portala lokalnih poreskih administracija (lpa.gov.rs), Portala eZdravlje (e-zdravlje.gov.rs), Moj es Dnevnik (moj.esdnevnik.rs), eFaktura (efaktura.mfin.gov.rs) i Moja prva plata (mojaprvaplata.gov.rs), a u narednom periodu očekujem da će i ostale državne institucije, pre svega Poreska uprava Republike Srbije i Centralni registar obaveznog socijalnog osiguranja, koje pružaju neke elektronske usluge građanima ili privredi takođe preći na ovaj vid prijave”, izjavio je ministar informisanja i telekomunikacija Mihailo Jovanović.

Vršilac dužnosti direktora Kancelarije za IT i eUpravu Milan Latinović dodao je da su do sada Kancelarija i APR implementirali elektronske servise „Time stamp” i potpisivanje finansijskih izveštaja kvalifikovanim elektronskim sertifikatom u klaudu, pri čemu je započeta i integracija elektronskih registara na ePisarnicu.

„Zahvaljujući uvođenju elektronskih usluga, Agencija za privredne registre omogućuje brže i efikasnije sprovođenje administrativnih postupaka registracije i drugih postupaka u javnoj upravi, koji privredi i građanima skraćuju vreme i smanjuju troškove poslovanja i olakšavaju komunikaciju sa državom”, istakao je Milan Lučić.

Чланак Puštanje u rad elektronske identifikacije eID za pristup elektronskim uslugama Agencije za privredne registre (APR) се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ugledna konsultantska firma BearingPoint za savetovanje o upravljanju i tehnologijama sugeriše da će odluke o mobilnosti u Evropi i svetu biti vrlo različite od današnjih već 2030. godine.

Studija Destination 2030, Who’s in the driver seat for the future of mobility? ukazuje na tri trenda koji će pokretati mobilnost u godinama koje dolaze:

1) svako putovanje će postati personalizivano iskustvo

2) o klimatskoj neutralnosti neće se pregovarati – od kolevke do groba

3) vozači će radije koristiti usluge nego posedovati vozila

U studiji se navodi da rad na daljinu, energetske krize, klimatske promene i poremećaji u lancima snabdevanja iz korena menjaju potražnju za mobilnošću, kao i smer i tempo promena, piše Revijahak.

Čak 87% učesnika ankete veruje da će ređe putovati na posao, a 81% je reklo da će ići na znatno manje poslovnih putovanja u poređenju sa 2019, a ako se ovaj trend nastavi, to će uticati na ulaganja u infrastrukturu.

Povećani troškovi povezani sa razvojem nove infrastrukture mobilnosti ne mogu se u potpunosti preneti na krajnjeg korisnika. Možda će takođe biti potrebno izmeniti zakonsku regulativu kako bi se postigla odgovarajuća infrastruktura za podršku električnim vozilima.

Pored toga, o klimatskoj neutralnosti neće se više raspravljati, prema studiji, koja ukazuje na to da će 80% proizvedenih motora biti ekološki prihvatljivi do 2030. godine.

Ulaganja u infrastrukturi će se povećati za aktivnosti kao što su hodanje i biciklizam.

Polovina učesnika (49%) kaže da su spremni žrtvovati vlasništvo nad vozilom kako bi smanjili negativan uticaj na okolinu do 2030.

Kako ljudi budu sve više koristili usluge kao što je car sharing, umesto posedovanja vozila, preći će na „usluge na zahtev“. Usluge i softver biće važniji potrošaču od vlasništva nad vozilom, budući da će softverske platforme orkestrirati celo putovanje.

Izvor: B92.net

Foto: Pixabay

Чланак 2030.godine: Usluge i softver biće važniji potrošaču od vlasništva nad vozilom се појављује прво на Biznis i Finansije.

“Banka je dužna da potrošaču koji ima zakonit boravak u Srbiji a nema otvoren platni račun kod banke – na njegov zahtev omogući otvaranje i korišćenje platnog računa sa osnovnim uslugama”, piše u novom propisu.

Maksimalni iznos mesečne naknade za platni račun sa osnovnim uslugama iznosi 150 dinara.

Platni račun sa osnovnim uslugama podrazumeva:

tekući dinarski račun u banci
besplatno podizanje gotovine na šalteru i bankomatima svoje banke
besplatnu debitnu karticu
mobilno i elektronsko bankarstvo koje omogućava neograničen broj transakcija putem QR koda na prodajnim mestima

Svim građanima data je mogućnost da pređu na ovaj paket ukoliko ocene da će zadovoljiti većinu njihovih potreba, i mogu da ga nadograde dodatnom uslugom, saopštila je Narodna banka Srbije.

Kod onih banaka koje naplaćuju naloge putem elektronskog ili mobilnog bankarstva imaju popust od 30 odsto u odnosu na najnižu cenu tog naloga koju plaćaju korisnici ostalih paketa.

Pored toga, klijenti će moći osnovni paket da nadograde nekom dodatnom uslugom kao što je kreditna kartica, bez potrebe prelaska na skuplji paket, a naknada koju za tu uslugu treba da plate je ograničena tako da im se ta nadogradnja više isplati od prelaska na skuplji paket.

Dodatne usluge su:

usluga korišćenja osnovne kreditne kartice;
usluga dozvoljenog prekoračenja računa;
usluga izdavanja čekova;
usluga otvaranja i vođenja deviznog platnog računa.
Primer dodatne usluge:

Ako se korisnik opredeli za račun sa osnovnim uslugama koji će sada koštati 150 dinara, a zatim proceni da mu je potrebna kreditna kartica (radi plaćanja na internetu ili na rate) i da cena sledećeg paketa računa kod te banke iznosi 300 dinara. Korisnika osnovnog računa ta kreditna kartica u ovom primeru ne može koštati više od 75 dinara pa će i dalje plaćati manje, tačnije 225 dinara u odnosu na korsnika paketa od 300 dinara kod kojeg je kreditna kartica uključena u paket, objašnjava NBS.

Izvor: Novaekonomija.rs

Foto: Pixabay

Чланак NBS: Ograničava se cena paketa platnog računa sa osnovnim uslugama na 150 dinara се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ukoliko ste ne svojom krivicom izgubili platnu karticu i imali iznos na računu do 3.000 dinara, vi snosite troškove. Ukoliko je iznos veći teret snosi banka. Naravno, to važi ukoliko dokažete da niste zloupotrebili karticu ili bili vidljivo nemarni.

Od avgusta banke najavljuju poskupljenje i proširenje naknada za svoje usluge koje će se plaćati. Na primer, više pokušaja za podizanje novca sa bankomata ili neuspelih plaćanja preko interneta i slično.

– Kod bezgotovinskih plaćanja postoji jedna specifičnost, a to je da se vrlo često naknade sa jednog platnog instrumenta, odnosno troškovi i gubitak, preliva na drugi platni instrument. Primer toga, jesu platne kartice inostranih kartičnih sistema gde banke kod tih transakcija generišu značajne gubitke, tu naknadu ne naplaćuju od korisnika, jer i nemaju pravo, tako da oni tu naknadu prenesu na druge platne instrumente ili uvedu neku novu naknadu – kaže za RTS Aleksandar Stanojević, zemenik šefa Sektora elektonskih plaćanja Narodne banke Srbije.

Dina kartica i instant plaćanja imaju daleko niže provizije

Narodna banka radi na pospešivanju platnih instrumenata koji nose niže troškove. Konkretno Dina kartica i instant plaćanja imaju daleko niže provizije što stvara uslove da se snize troškovi i kod drugih platnih instrumenata.

To je neophodno, jer su banke i pored paketa koji uključuje i neke besplatne usluge, na primer elektronskog bankarstva, počele paralelno da naplaćuju naknade koje nisu bile uključene pri odabiru paketa.

– Za same klijente je bitno da u svakom trenutku budu svesni koje iznose plaćaju na osnovu kojih transakcija, odnosno kojih usluga, i da jednom mesečno pogledaju izvod i da razumeju dobro do poslednjeg detalja šta oni sve to plaćaju. Ideja je ako sve to plaćaju, da ako su suočeni sa većim troškovima kako da smanje troškove unutar paketa ili same banke ili da pak sagledaju koje su moguće alternative – navodi Mališa Đukić, profesor Beogradske bankarske akademije.

U Americi uveliko rade kompanije koje klijentima poput banaka omogućavaju da u telefonu otvore račun, firmu, da plaćaju i obavljaju posao, ali uz znatno niže troškove.

Povećana konkurencija donosi dobrobit i klijentu i društvu, omogućavajući u celini izbor.

Izvor: RTS/Ekapija.com

Foto: Pixabay

Чланак U avgustu novo poskupljnje bankarskih usluga се појављује прво на Biznis i Finansije.

Gotova jela skuplja su za 7,1 odsto, ali i variva i salate za oko 6,5 procenata. Porcija jela po porudžbini poskupela su u proseku za 4,4 procenata.

Za desert je sada potrebno izdvojiti 5,5 procenata više novca nego prošlog novembra, dok su alkoholna pića skuplja za 6,2 procenta. Sokovi i druga bezalkoholna pića koštaju više za 4,7 procenata.

Izvor: Novosti

Foto: Pixabay

Чланак Poskupele ugostiteljske usluge od 4 ,4 % do 11% се појављује прво на Biznis i Finansije.

Problem sa kojim su se susreli su cene koje su više kod privatnih ustanova što je, kako je objasnila, razumljivo jer su njihovi troškovi nabavke veći. „Mi kad radimo nabavke one su centralizovane i velike pa su i nabavne cene niže što nije slučaj kod privatnika koji samostalno nabavljaju opremu i ne mogu da dobiju tu cenu. Radimo i na tome“, dodala je ona.

Mane dosadašnjeg sistema ugovaranja, prema njenim rečima, jeste što se ugovori sklapaju na godinu dana što onemogućava privatne ustanove da naprave dugoročne planove jer ne znaju kakve će potrebe Fonda biti. Zbog toga je predložila stvaranje javno privatno partnerstva koje bi bilo na na pet ili deset godina.

„To je kao brak gde svako da ono što ima i to je zaživelo u mnogim drugim zemljama“, istakla je ona i dodala da je to neophodno što pre uraditi jer postoji tražnja iz regiona i iz sveta.

Izvor: Sveonovcu

Foto: Pixabay.com

Чланак Nove usluge u privatnim ustanovama o trošku RFZO се појављује прво на Biznis i Finansije.

Tako je tendencija da su usluge koje su bile besplatne, sada dodate na spisak onih koje se plaćaju, iako klijenti banaka svakog meseca plaćaju i redovno održavanje.

Klijente zabrinjava to što tarife nisu ujednačene, odnosno u nekim bankama su određene usluge niže, a u nekim skuplje. A takođe se pitaju zašto održavanje nije pojeftinilo kada već pojedinačne usluge sada imaju svoju cenu, pa im je mesečni trošak za to što koriste bankarske usluge veći.

I ne samo da održavanje nije pojeftinilo nego je naprotiv i poskupelo, kao i usluge isplate gotovine, SMS obaveštenja, korišćenje bankomata, ali i druge, poput vođenja svih vrsta platnih računa…

“Banke imaju pravo, važno da poskupljenja budu transparentna”

Obavestiti klijente

Zoran Grubišić profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji kaže da banke u suštini na povećanja naknada imaju pravo, ali da je važno da to sprovode transparentno, odnosno da na vreme obaveste klijente o tome.

“Da li će to biti porukom, obaveštenjem na sajtu, slanjem obaveštenja mejlom, to sve možemo tretirati kao deo poslovne politike banke, ako se poštuju pravila igre koje propisala NBS, a na korisnicima je da ispitaju tržište i da vide šta je za njih važnije, odnosno kod izbora banke treba da vode računa o tome kakav im je paket potreban”, navodi Grubišić za BIZLife portal.
Ističe da ima i građana koji nemaju kredite, ali da račun u banci imaju isključivo zbog mesečin uplata – plata, penzija, određenih nadoknada…

Kada je reč o tome zašto su se banke odlučile na to da povećaju tarife i može li se tumačiti to kroz poskupljenja koja su trenutno aktuelna, Grubišić smatra da se bankarske usluge sastoje od kamatonosnih prihoda (kroz obobravanje kredita i plan otplate ), ali da takođe imaju pravo i na druge prihode poput ovih naknada za usluge održavanja računa, razne kreditne kartice….

“Banke ovim poskupljenjima tarifa očigledno pokušavaju da kompenzuju relativan pad kamatonosnih prihoda i one na to u suštini imaju pravo jer je ovo transparentno tržište samo to moraju da učine na vreme i da obaveste klijente o tome”, navodi.

Efektiva: Poskupljenje naknada – kažnjavanje klijenata

Dejan Gavrilović iz Udruženja potrošača Efektiva smatra da ovakva poslovna politika banaka, ipak, nije u redu.

Ukazao je da su neke naknade povećane i za 50 do 100 odsto, a najviše su poskupele usluge koje se odnose na održavanje računa i elektronsko bankarstvo.

„To spada u domen naknada koje nisu postojale ranije, a sve kako bi banke nadomestile troškove i zaradile više, to nije usluga nego doslovce kažnjavanje klijenta“, naveo je Gavrilović.
Takođe ukazuje da su neosnovane i naplate reklamacija, kao i opomena koje banke šalju korisnicima.

Gavrilović navodi i da su klijenti pojedinih banaka dobili nedavno obaveštenje da moraju da plate “kaznu” od 1.000 dinara ako slučajno pogrešno upišu broj računa primaoca na uplatnici.

Imali smo kampanju da se pređe na elektronsko plaćanje, sada imamo situacuju da korisnik sve sam radi – sam ukucava sa svog računara, interneta, i onda ako pogreši jedan broj, biće kažnjen jer radi posao banke, ističe Gavrilović.

„Banke hoće da korisnici koriste nove tehnologije. Imamo situaciju da nas poslednjih godina banke nagovaraju da pređemo na elektronsko bankarstvo kako ne bismo dolazili fizički u banku i zato smanjuju ekspoziture, operativne troškove i radnu snagu, a sa druge strane banke povećavaju naknade, ništa drugo nije cilj nego profit i što veća zarada“, upozorava Gavrilović.

Šta klijenti mogu da urade?

Kada je reč o tome šta klijenti mogu da učine tim povodom, on navodi da mogu da promene banku, ali da se postavlja pitanje šta ako i ta druga u koju prebace račun posegne za istom metodom.

U poslednjih šest meseci sedam ili osam banaka je povećalo naknade, a do kraja godine može da se desi da to učine i ostale, onda se postavlja pitanje ako su tarife iste ili slične od banke do banke koji onda građani izbor imaju, ukazuje Gavrilović.

„Ovim poslom bi trebalo ozbiljnije da se pozabavi NBS, a posla ima i za Komisiju za zaštitu konkurencije jer postoje naknade koje su identične u svim bankama“, dodaje sagovornik .

Ističe i da nema precizne podatke da li ovakvih primera ima u drugim državama ali da veruje da regulatori bankarskog sistema ne dozvljavaju „ovakve pljačke građana“.

“Online plaćanje poskupelo, ali ipak isplativije od čekanja u redu”

Profesor Zoran Grubišić kaže da je ipak E-banking povoljniji nego plaćanje provizije u bankama i da on ni ranije nije bio sasvim besplatan, odnosno plaćala se minimalna provizija.

„E- banking je i dalje ipak isplativiji od klasičnog plaćanja u bankama, ali ipak je i ranije nešto koštao, minimalno… Na nama je da gledamo kako da najmanje platimo. Mnogi servisi poput komunalnih preduzeća na svojim portalima imaju e-sanduče gde se za plaćanje ne uzima provizija“, dodaje Grubišić.

Izvor: BIZLife

Foto: Pixabay

Чланак Banke pad prihoda rešavaju poskupljenjem bankarskih usluga се појављује прво на Biznis i Finansije.

Građani postavljaju pitanje da li banke imaju pravo da ovo rade, a odgovor je kratko i jasno – da, imaju. Svaka prodavnica ima pravo da podigne svoje cene. A banka je upravo to – prodavnica novca.

Obaveštenja o poskupljenju koja ovom prilikom dobijamo od banke su njihova obaveza, pošto mi, kao građani, imamo ugovor sa bankama. To što moraju da nas obaveste o poskupljenjima (ili nekoj drugoj promeni u poslovnoj politici u delu koji se tiče građana) je jedino što banke moraju da urade u ovoj situaciji. To isto obaveštenje može za nas građane da bude poziv na akciju. Da li će ta akcija biti, kao što je češće u Srbiji, samo psovka sebi u bradu ili otkaz saradnje banci – to je samo naš izbor i odluka.

Banke šalju nove cenovnike na 50 strana

U Srbiji je lako biti banka, jer naši građani retko mare za novce. Ni kad su naši sopstveni (čuvena rečenica „zadrži kusur“), još manje kad su tuđi. Da li je to pogrešno ili ne – teško je reći. Pogrešno je kad neko drugi pokušava da nam izvuče naš novac, a činjenica je da ne možemo da funkcionišemo tako da nas se ne tiče kad nam neko izvlači novac.
Možda je malo nekorektno i to što nam banke šalju nove cenovnike na 50 strana, koje gotovo izvesno niko neće imati vremena da čita. Opet, to se vezuje i za to što nema konkretne akcije i komunikacije sa strane nas, koji smo klijenti banaka.

Ovde treba dodati i naše nasleđe, po kome se sve banke tretiraju jednako. Realnost je ipak da su banke danas profilisane i imaju svoje ciljne grupe klijenata, pa samim tim različite pakete usluga i cene za te pakete. Teško je izboriti bitku protiv svih tih kombinacija cena. Međutim, bitka se dobija kada mi sami organizujemo naš budžet i kada znamo koliko tačno mesečno možemo da izdvojimo za bankarske usluge, pa prema tome se odlučimo za paket usluga i banku.

Ako na nešto možemo da računamo to su poskupljenja svega i zauvek. Pa tako i banaka. Neće biti pojeftinjenja dok banke ne vide leđa klijentu. Kao što smo naglasili, svaki prodavnica može da poskupi proizvod koji prodaje, pa tako i banka.

Izvor: Kamatica.rs

Foto: Pixabay

Чланак Banke neće pojeftiniti usluge, dok ne vide leđa klijentu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Izveštaji o bonitetu za privredna društva, ustanove i preduzetnike, kao i skoring privrednih društava, u kojima su uključeni podaci iz redovnih godišnjih izveštaja za 2020. godinu izdavaće se samo za one obveznike za koje su ti izveštaji dostavljeni, odnosno koji su kao potpuni i računski tačni javno objavljeni na internet stranici Agencije.

Za pravna lica i preduzetnike koji još uvek nisu ispunili obavezu dostavljanja redovnog godišnjeg finansijskog izveštaja za 2020. godinu Agencija će pružati usluge boniteta zaključno sa podacima iz izveštaja za 2019. godinu sve dok ne dostave potpun i računski tačan izveštaj za 2020. godinu i isti se ne objavi na internet stranici, a najkasnije do isteka roka za dostavljanje tih izveštaja propisanog Zakonom o računovodstvu, odnosno do 30. juna 2021. godine.

Кorisnicima predlažemo da pre naručivanja izveštaja ili skoringa putem linka Pretraga objavljenih finansijskih izveštaja (u odeljku Javno objavljeni finansijski izveštaji) provere da li je za konkretno privredno društvo, ustanovu ili preduzetnika finansijski izveštaj za 2020. godinu objavljen. Ukoliko isti nije objavljen predlažemo da provere da li je taj izveštaj dostavljen Agenciji i status njegove obrade putem linka Pretraga izveštaja za 2020. godinu u postupku obrade (u odeljku Predmeti u radu). Ako u izveštaju koji je dostavljen ima nedostataka obveznik iste mora otkloniti, po proceduri za obradu, kako bi on mogao biti javno objavljen i uključen u izveštaje o bonitetu i skoring.

Usluge boniteta dostupne elektronski

Izveštaji o bonitetu sa podacima iz redovnih godišnjih finansijskih izveštaja za 2020. godinu izdavaće se po zahtevu za hitnu obradu samo za one obveznike za koje je redovni godišnji finansijski izveštaj za tu godinu javno objavljen.
Istovremeno, od 26. aprila 2021. godine, za privredna društva čiji su finansijski izveštaji za 2020. godinu javno objavljeni, prestaće da važi skoring koji je utvrđen na osnovu podataka iz finansijskih izveštaja za period od 2015. do 2019. godine, pošto je za ta privredna društva utvrđena nova ocena boniteta odnosno skoring za period od 2016. do 2020. godine.
Evidencija svih izdatih skoringa, kao i datum prestanka njihovog važenja, objavljuje se na internet stranici Agencije, u delu Finansijski izveštaji, na linku Evidencija izdatih skoringa.

Podsećamo korisnike da su usluge boniteta dostupne elektronski, naručivanjem putem aplikacije za naručivanje izveštaja o bonitetu i aplikacije za naručivanje skoringa, kao i podnošenjem zahteva u pisanim putem (lično, poštom ili faksom).
Detaljne informacije u vezi sa pružanjem usluga iz Registra finansijskih izveštaja date su na internet stranici Agencije u delu Finansijski izveštaji, u okviru odeljaka APR bonitet i ePodaci iz finansijskih izveštaja na zahtev korisnika.

Чланак APR počinje sa pružanjem usluga boniteta sa podacima iz finansijskih izveštaja za 2020. се појављује прво на Biznis i Finansije.