Posao je urađen stručno i pažljivo, te je budžet tipičan izraz tekuće ekonomske politike zasnovane na dominaciji građevinarstva i ulaganja u puteve, na šta već pet-šest godina otpada veliki deo prirasta bruto nacionalnog dohodka.

Graditeljske radove treba i finansirati, zarad čega se Srbija neprekidno zadužuje. Naravno da rastu i spoljni i javni dug; doduše, ovaj drugi se, iskazan kao procenat BDP, umanjuje, što vlast zloupotrebljava tumačeći da zaduženost države Srbije nije preteća.

Tako bi sledeće godine u državnu kasu trebalo da se slije 1.516,9 milijardi dinara od čega su poreski prihodi čak 1.317,4 milijardi. To je za 1,9 odsto, iliti 28 milijardi više nego tekuće godine.

Umesto ovogodišnjih 6,5 odsto BDP, budžetski deficit, pošto se planira 1.717 milijardi rashoda, ne bi trebalo da premaši tri odsto BDP, odnosno 200,2 milijarde, dok će javni dug sa 58,2 pasti na 55,6 odsto BDP. Iskazujući ovu obavezu relativno, u odnosu na BDP, vlast prikriva da će obaveze države nominalno sa aktuelnih 28,5 do kraja naredne godine dostići i 31 milijardu evra.

Rast plata

Naredne godine se cilja inflacija na 4,5 odsto, što, vidi se već iz nedavnih poskupljenja, neće biti lako održati ne samo u Srbiji, već u bilo kojoj evropskoj državi. Za isto toliko se planira i uvećanje državnog BDP-a, što nije previše ambiciozno.

Podsetimo, korona zaraza je dramatično uticala na ekonomske parametre svuda u svetu, Srbija se sa prošlogodišnjim padom od samo 0,95 odsto i potom rastom BDP od čak 7,5 odsto našla među najboljima u Evropi, posmatrajući dve pandemijske godine.

Rast plata u javnom sektoru biće sedam odsto, procenat veće uvećanje pripašće zaposlenima u zdravstvu, miliciji i vojsci. Penzije će, po takozvanoj Švajcarskoj formuli, biti veće za 5,5 odsto, dok će minimalna zarada umesto 32.000 dostići 35.012 dinara. Poslodavci će biti obavezni da za PIO plate 11 odsto bruto plate radnika, pola procenta manje nego do sada.

Možda je najviše za pohvalu fakat da se mnogo izdvaja za zdravstvo, sledeće godine čak 442 milijarde dinara, 44 milijarde više nego prošle godine i čak 145 milijardi više nego 2019, poslednje prepandemijske sezone. Prosveta će na raspolaganju imati 12, poljoprivreda 10 milijardi više nego tekuće godine, dok će uvećanje na „Zelene projekte“ iznositi 19,1 milijarda.

Kulturi, pak, pripada 14,8 milijardi, 16 odsto više nego do sada.

Intezivna ulaganja, mnogo kredita

Jedna od impresivnijih činjenica je namera da se 486 milijardi dinara investiciono uloži, na auto-puteve, brze saobraćajnice, bolnice, škole, vrtiće, fabriku vakcina… Istina, upravo na pojedina ulaganja se u javnosti moglo čuti i dosta primedbi, pre svega na Nacionalni stadion za čiju izgradnju se izdvaja neverovatnih 418 miliona evra.

Nesporno da je budžet znalački urađen. Prepoznata je struktura srpske ekonomije, veoma dobro uočeni glavni, srednji i manji izvori prihoda. Državni budžet se zasniva na snažnoj investicionoj aktivnosti predvođenoj građevinskoj ekspanziji.

Ova vrsta aktivnosti mnogo zapošljava, pa se i državni prihodi uvećavaju. Pogotovo kada sa dinamičnošću gradnje rastu i plate, pa se i poreske kase sve brže pune, a uz to ih prati i rast cena nekretnina, što takođe puni državnu kasu. Problem je što je od novih puteva, pruga, vrtića i škola, do deviza dug put.

Takođe, posle dugo vremena, u celom svetu, pa i u Srbiji, inflacija raste, poslednjih meseci se vrti oko 6,2 odsto. Vratolomije na energetskim tržištima i vrtoglavi rast cena gasa i struje dodatno podstiče inflacionu spiralu.

Ukoliko se ovaj trend bude nastavio, pogotovo ako se bude ubrzavao, teško da će se održati dostignut nivo aktivnosti, tržišta nekretnina će ozbiljnije pasti, time i svi prihodi u čijoj je osnovi enorman građevinski ekspanzionizam. Takav smer događanja reflektovao bi se i na srpski budžet, umanjujući prihodnu stranu.

Krupno uvećanje duga

Na nekoliko mesta u budžetu za narednu godinu pominju se brojni radovi na rekonstrukciji i izgradnji više elektrana, izgradnji većih auto-puteva, beogradskog metroa, cevovoda u sklopu gasifikacije Srbije, deponija otpada, skladišta gasa, izgradnji kanalizacija, vodovoda, crpnih stanica, reciklaže otpadnih voda. Visina najavljenih ukupnih zaduženja je 21 milijarda evra, bezmalo 40 odsto bruto nacionalnog dohotka.

Naravno, ne znači da će se svi ovi planovi realizovati ni u naredne tri-četiri godine, ali nemali broj najava će početi da se grade već naredne sezone. Kreditori su uglavnom strane države ili njihove razvojne banke, a dužnici srpska javna preduzeća odgovarajuće delatnosti.

Država Srbija je garant da će ova preduzeća vratiti dug. I tu jeste opasnost, i po budžet.

Poprilično često se dešavalo da ovdašnja javna preduzeća ne mogu da vrate obaveze, pa se njihov dug prelije na teret državne kase. Posebno je nezgodno kada su u pitanju zaduženja Železnice, Srbijagasa ili EPS-a. Vozovi u Srbiji jedva da idu, Železnica je decenijama u gubicima i nema šanse da vrati bilo koji veći dug.

Izostaje poskupljenje struje i gasa

Stvari sa javnim gasnim i preduzećem za prozvodnju električne energije postaju neugodne naročito nakon energetske krize i pravog divljanja cena gasa i struje na svetskim berzama.

Cena gasa i struje za individualne potrošače su u Srbiji izrazito niske, među najnižim u Evropi, a ovih dana vlast je izjavila da u prvoj polovini naredne godine neće biti poskupljenja usluga dva važna preduzeća. Time će izostati deo prihoda na koja su računala i moguće je da dođu u situaciju nemogućnosti otlpate dugova, pa bi njihove obaveze preuzela država Srbija.

Izvor: 021.rs, autor Živan Lazić

Foto: Pixabay

Чланак Da li je 28,5 milijardi javnog duga i dvadesetak milijardi pozajmice, prevelik zalogaj za srpsku privredu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ministar finansija Siniša Mali rekao je u raspravi da je izmenama navedenog zakona definisano davanje jednokratne novčane pomoći od 20 evra u decembru ove godine za punoletne državljane Srbije.

– Za pomoć od 20 evra mogu da se prijave svi oni koji su postali punoletni nakon 24. aprila 2021. godine. Za njih otvaramo mogućnost prijavljivanja na isti način kao i do sada preko sajta Uprave za trezor od 15. do 30. novembra, rekao je ministar finansija.

Ministar je podsetio da svi građani koji su se u maju prijavili za novčanu pomoć u iznosu od dva puta po 30 evra, kao i penzioneri, ne treba ponovo da podnose prijavu jer će im pomoć biti automatski uplaćena u decembru.

Poslanici su usvojili Zakon o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, a Mali je rekao da su dva osnovna razloga za promenu ovog zakona.

– Prvi je da bi se uskladio sa izmenama Zakona o fiskalizaciji, a drugi kako bi dodatno dali fleksibilnost privrednim subjektima koji duguju Poreskoj upravi i ušli su u problem sa izmirivanjem poreskih obaveza zbog pandemije korona virusa- rekao je on.

Kako je dodao, izmene ovog propisa omogućujuju svima koji su ispoštovali rokove za plaćanje glavnice duga PU, da dobiju mogćnost za odlaganje plaćanja kamata.

Usvojen je i Zakon o zaduživanju Republike Srbije kod OTP banke Srbija ad Novi Sad za potrebe finansiranja projekta rekonstrukcije i modernizacije železničke pruge Subotica – Horgoš granica sa Mađarskom (Segedin).

Mali je naveo da je vrednost te investicije 89 miliona evra. Ukupna dužina pruge je 98 kilometara a deo koji prolazi kroz našu zemlju je dug 38,5 kilometara.

Usvojene izmene zakona o fiskalizaciji

Poslanici Skupštine Srbije usvojili su večeras izmene i dopune Zakona o fiskalizaciji kojim se uvodi prelazni period od 1. novembra do 30. aprila u kojem će obveznici biti dužni da pređu na novi način fiskalizacije.

Propisom je planirano uvođenje novog modela fiskalizacije, rekao je u raspravi ministar finansija Siniša Mali i naveo da je reč o ključnom zakonu za borbu protiv sive ekonomije.

– Novi sistem je fleksbiliniji, otvara tržište kada su u pitanju fiskalni uređaji, a korisnici mogu da koriste mobilne telefone, tablete i ide se u korak sa digitalizacijom i modernom tehnologijom – kazao je Mali.

On je naveo da se izašlo u susret privrednicima, pa je uveden prelazni period u kome će moći da rade po postojećem i novom sistemu od 1. novembra do kraja aprila naredne godine.

Kada su rokovi u pitanju već 1. oktobra krenula je prijava preko sajta Poreske uprave svih poreskih obveznika da prijave svoja prodajna mesta.

Ministar je dodao da ni jedan dinar poreske obveznike neće koštati uvođenje novog sistema.

Obezbeđeno je šest milijardi dinara kako bi se pokrili troškovi nabavke fiskalnih uređaja.

Uredba je usvojena na sednici Vlade prošle nedelje i predviđa subvenciju od 100 evra za svaki fiskalani uređaj i dodatnih 100 evra za svako prodajno mesto. Za one koji nisu u sistemu PDV-a taj iznos će biti povećan za 20 odsto.

– Ko želi da iskoristi ove subvencije prijaljivanje će preko sajta Poreske uprave krenuti od 15. oktobra i trajaće do kraja januara- naveo je Mali.

Prema njegovim rečima krenule su i pripreme za elektronske fakture, pa će od 1. januara sledeće godine svi subjekti u javnom sektoru imati obavezu da izdaju elektronske fakture a do kraja sledeće godine to će važiti i za sve one koji su u privatnom sektoru, a koji si u sistemu PDV-a.

Izvor: Blic

Foto: Pixabay

Чланак Usvojen set finansijskih zakona се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ukupni prihodi i primanja budžeta Srbije za 2019. godinu iznose 1.328 milijardi, dok su ukupni rashodi i izdaci 1.296 milijardi dinara.
Budžetski suficit je bio 32,788 milijardi, a kada se oduzmu izdaci za otplatu glavnice od 10,8 milijardi, kao i izdaci za nabavku finansijske imovine od 7,9 milijardi dinara, dolazi se do fiskalnog suficita u iznosu od 13,4 milijarde dinara.

Četiri godine zaredom zabeležen je suficit u budžetu, a ministar finansija Siniša Mali je juče u parlamentu rekao da to potvrđuje i završni račun budžeta za 2019. godinu.

Ministar Mali je naveo da je zahvaljujući višku u državnoj kasi u protekle četiri godine država imala dovoljno prostora i novca da ove godine pomogne privredi i građanima sa više od šest milijardi evra pomoći tokom krize prouzrokovane pandemijom korona virusa.

Skupština je usvojila i izmene Zakona o budžetskom sistemu, koje definišu procenat povećanja plata u javnom sektoru. Predviđeno je da se od 1. januara sledeće godine plate povećaju za pet odsto svim medicinskim radnicima.

Planirano je povećanje plata za 3,5 odsto za sve ostale u javnom sektoru od 1. januara naredne godine, uz dodatno povećanje od 1,5 odsto, od aprila 2021. godine.

Izmenama tog zakona predviđa se i napuštanje dosadašnje kontrole zapošljavanja u javnom sektoru i uvođenje fleksibilnijeg sistema koji omogućava da korisnici javnih sredstava ubuduće sami donose odluke o zapošljavanju, shodno potrebama i u zavisnosti od novca kojim raspolažu.

Parlament je usvojio i izmene Zakona o javnom dugu

Izmenama tog zakona predviđeno je ograničenje, a to je da se ne može zaposliti više od 70 odsto od broja zaposlenih koji su napustili to preduzeće tokom prethodne godine. Poslanici su usvojili i izmene finansijskog plana Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, kojim se omogućava davanje jednokratne novčane pomoći penzionerima. Tako će, kako je najavljeno, 1,717 miliona penzionera u Srbiji 18. decembra dobiti iznos od po 5.000 dinara.

Inače, penzije će u 2021. biti veće 5,9 odsto.

Parlament je usvojio i izmene Zakona o javnom dugu, kako bi se kreirale procedure koje su fleksibilnije, da bi se postiglo bolje planiranje, upravljanje i smanjenje javnog duga.

Ministar Mali je ranije rekao da se očekuje priliv od 400 miliona evra u budžet od prodaje Komercijalne banke i da će skoro polovina tog novca, odnosno 170 miliona evra biti iskorićeno za vraćanje starih, skupih kredita, među kojima je i kredit uzet 2012. od Azerbejdžana po kamatnoj stopi od četiri odsto.
Posle vraćanja tog kredita, očekuje se dodatno smanjenje učešća javnog duga u BDP-u za 0,4 odsto.

Usvojen je i Zakon o davanju garancije Republike Srbije u korist UniCredit Banke Srbija po zaduženju Javnog preduzeća „Skijališta Srbije““, po osnovu Ugovora o dugoročnom investicionom kreditu za izgradnju gondole Brzeće – Mali Karaman.

Taj projekat je deo plana „Srbija 2025“, a otvaranje gondole na Kopaoniku očekuje se do kraja godine.

Izvor: Blic

Foto: Pixabay

Чланак Usvojen završni račun budžeta za 2019. godinu се појављује прво на Biznis i Finansije.