Zdravlje i patologija

Pisao je da je razvojni napredak, od osećaja poverenja, autonomije, inicijative, identiteta ili intimnosti i integriteta, zapravo uzastopna reorganizacija ega i karakternih struktura. Tako, sledeći Eriksonove ideje, svaka faza i problemi koje nosi sobom, može da bude koren kasnijeg zdravlja, ali i patologije.

Zanimljivo je ovu Eriksonovu teoriju primeniti u poslovnost, u odnos jednog savremenog poslovnog čoveka prema obavezama, zadacima, ciljevima, saradnicima i na kraju svrsi uopšte.

Kako se koja Eriksonova faza razvoja može odraziti na poslovnost i koje se to poželjne poslovne osobine formiraju tokom razvoja?

Odgovori na ova pitanja mogu biti od koristi ako ste, recimo, nepoverljivi ili nemate dovoljno samopouzdanja, a nije vam sasvim jasno poreklo ovih vaših osobina.

Ko veruje, ko ne veruje?

Prva faza koju je Erikson naveo je period do prve godine života. Osnovni zadatak u ovoj fazi je sticanje osnovnog poverenja. Izvor poverenja je majka koja je detetu potrebna kada je gladno ili žedno. Potrebna mu je druga osoba i kada je uplašeno ili nesigurno. Ova se faza pozitivno razrešava ukoliko je majka brižna, prisutna i adekvatno odgovara na potrebe deteta. Dete će steći poverenje u majku, ali će verovati i okruženju i drugim ljudima. Verovaće svetu.

Pretpostavka je da su uspešni poslovni ljudi koji u poslu i životu imaju poverenje u druge, odrastali sa majkama i bližnjima koji su bili tu kad treba, brižni i nesebični. U suprotnom, dete odrasta u okruženju kome ne veruje i koje nije na njegovoj strani što će se u odraslom dobu i u poslu oslikati kao strah da se prepušta drugima, njihovim odlukama i procenama.

Detinjstvo i autonomija

Do treće godine, po Eriksonu, dete treba da razvija svoju samostalnost. Već od treće godine dete počinje da shvata da je odvojeno od majke i da ima svoj, odvojen život. Ovo je ujedno i vrlo bolna faza, ali jednako izuzetno važna. Od prve do treće godine dete počinje samo da obavlja određene radnje (da se samo oblači, recimo.) Korišćenje noše je bitno za razvijanje osećaja ’zadržavanja’ i ’otpuštanja’ što je veoma važno za odraslo doba.

Osećaj ponosa, moći ili samopouzdanja potiču iz ove faze ako dete uspešno samostalno obavlja zadatke, a ne roditelji koji to za njega odrađuju brže i lakše ili postavljaju previsoke zahteve. Loše razrešena ova druga faza u životu i poslu razvija osećaje stida i sumnje u svoje sposobnosti što su velike kočnice zrelog doba.

Inicijativa

Za uspešnu karijeru inicijativa je ključna kao i preuzimanje rizika. U trećoj fazi po Eriksonu, od treće do šeste godine, dete mora da izađe iz ’sigurne zone’, mora da izađe u svet, da istražuje, da se igra, razvija maštu. Zdrav put je napuštanje jake vezanosti za odrasle bez osećaja straha i krivice.

Nezdravo razrešena ova faza uticaće na formiranje odrasle ličnosti koja se plaši promena, koja ima otpor prema svemu novom, koja ne istražuje i u životu preuzima uloge. Sve su to osobine koje ne mogu biti deo jednog preduzetničkog duha spremnog za uspeh i rast.

Biti marljiv i radan

Školski period, od šeste do 12 godine, velika je prekretnica jer se život pored autonomije okreće i ka odgovornosti. Stižu nove obaveze, novo okruženje, nova pravila, odgovornosti za vreme i zadatke. Ovde su bitne pohvale od strane odraslih da bi dete steklo utisak da vredi i da je dobro i da treba da se trudi i radi. Ovo je za kasniju poslovnost stanovište od izuzetne važnosti.

Ako se ova faza ne razrešava kako treba i odasli su previše zaštitnički postavljeni prema deci, obavljaju zadatke umesto njih, u detetu se razvija slika da inferiornosti, dete je neodgovorno i nesamostalno. Ove odlike ličnosti ni jedan posao neće istrpeti.

Konfuzija, ko sam ja?

Period do punoletstva je veoma bolan. Prate ga ne samo hormonalni disbalansi, nagli fizički rast već se sumira rasplet prethodnih razvojnih faza. U adolescenciji se javlja potreba za osećajem identiteta i odgovor na pitanje ’Ko sam ja?’. Zato je ovo period patnje. Ukoliko se ne nađu odgovori na pitanja, nastupa konfuzija umesto jasne slike identiteta. Ova konfuzija vodi u strah od budućnosti, zbunjenost i povlačenje. Ovakav adolescent će biti i zbunjen poslovan čovek i povlačiće se pred drugima i preprekama.

Do četredesete

Sve prethodno navedene Eriksonove faze i njihova razrešenja slivaju se u doba zrelosti kada su bitni međuljudski odnosi, intima i zasnivanje porodice. Uspostavljanje bliskih odnosa sa drugima uz zadržavanje svoje originalnosti, svog ’ja’, znači da je ličnost na zdravom putu i da su ranije faze dobro razrešene. Ovakvo ’finale’ će se odraziti i na poslovnu sferu jer će timski rad biti okruženje koje je željeno i neće biti strahova od napuštanja.

Loše razrešene prethodne faze za posledicu u ovom zrelom dobu imaju vezivanje za druge tako da se bez drugih ne može što znači da osoba ima osećaj da sama ne vredi dovoljno.

Šta će ostati nakon mene?

Posle 40-te nastupaju godine kada se čovek okreće vrednostima i ima potrebu da stvara tako da nešto ostavi iza sebe. Ovo je period izrazite plodotvornosti, povezivanja sa prijateljima, porodicom, udruženjima, fondacijama. Ovo je pozitivan ishod svih ranijih faza i posebno se odražava na poslovnu sferu života. Uz sve to, javlja se izrazita želja za mentorstvom, podučavanjem, filantropijom, aktivizmom.

Nasuprot tome, postoji stagnacija koja vodi u naredni životni period putem depresije, očajanja, žaljenja za propuštenim, za pogrešnim izborima. Opet se postavlja pitanje smisla života što samo upućuje na loše razrešene prethodne faze razvoja.

Prava slika jednog zdravog razvoja je čovek od svojih 65 godina koji je preuzeo odgovornost za sve svoje postupke, koji i dalje radi i aktivan je, neretko je i savetnik koji uspešno komunicira sa mladima, razume njihove ideje i podržava ih. Sva svoja životna iskustva ’slaže’ i povezuje i prihvata sa zadovoljstvom sve stečeno.

Erikson je bio izuzetan poznavalac ljudske prirode i razvoja. On je učio da se ličnost razvija i raste tokom života, ali njegov veliki doprinos je iskustvo da čovek u kasnijem životu može da ublaži probleme nastale u detinjstvu i može da se zaleči. Početak je upoznati sebe, što su tvrdili svi učitelji u savremenici Erika Eriksona, od Frojda i Junga do Adlera i Hornaj.

Izvor: Bonitet.com
Foto: Pixabay

Чланак Kako je vaše detinjstvo uticalo na vašu poslovnost? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Nemačka privreda se tako vratila na predpandemijski nivo, odnosno na nivo ekonomske aktivnosti iz 2019. godine.

Ovo ne samo da nije dobra vest za Nemačku, već ni za druge manje ekonomije koje se oslanjaju na ovu veliku privredu, pa i za Srbiju.

Najvažnija veza naše i nemačke ekonomije je to što je ova zemlja ubedljivo najveći trgovinski partner naših kompanija. U ukupnom izvozu učestvuje sa 14,5 odsto u prva tri meseca ove godine, a u uvozu sa 12,5 odsto.

istina podaci za prva tri meseca pokazuju da izvoz u Nemačku raste i to po stopi od 26,7 odsto u odnosu na isti period prošle godine, a izvoz je prešao milijardu evra za tri meseca. I uvoz raste, ali nešto sporije, 17,4 odsto za tri meseca i iznosio je 1,2 milijarde evra.

Uticaj nemačke na našu ekonomiju su investicije

Drugi važan kanal uticaja nemačke na našu ekonomiju su investicije. Nemačke kompanije u Srbiji zapošljavaju skoro 80.000 ljudi i čine važan deo naše prerađivačke industrije, posebno u automobilskom sektoru gde desetine nemačkih fabrika prave komponente za automobile.

Opet, u prva tri meseca ove godine priliv stranih direktnih inveticija je, prema podacima NBS, bio veći za čak 42 odsto nego u istom periodu prošle godine, mada treba podsetiti da su SDI u martu prošle godine praktično stale zbog početka rata u Ukrajini.
Neto priliv SDI od januara do kraja marta ove godine iznosio je 784 miliona evra.

Svetozar Tanasković, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu ističe da pad proizvodnje drugi kvartal za redom u Nemačkoj, može imati negative efekte po privredu Srbije imajući u vidu da je Nemačka najveći spoljnotrgovinski partner Srbije.

„Inflacija u Nemačkoj je u prava tri meseca 2023. godine u proseku iznosila 8,27 odsto i najviše je uticala preko pada potrošnje domaćinstava na pad ukupne aktivnosti u ovom kvartalu.

Iako ostali ekonomski pokazatelji u Nemačkoj poput indikatora tržišta rada i investicija i dalje beleže pozitivne trendove, izvoz u martu i proizvodnja u automobilskoj industriji su zabeležili značajan pad.

Nemačka najveća ekonomija u EU i treća u svetu

Usled toga su i najave da bi Nemačka mogla da zabeleži blagi rast u drugom kvartalu sada pod znakom pitanja. Kako je Nemačka najveća ekonomija u EU i treća u svetu, nastavak negativnih trednova bi se prelio i na ostale privrede, a time i na Srbiju. Najveća pretnja po očekivani rast privrede Srbije u 2023. godini je usporavanje izvoza i odlaganje investicija usled bojazni stranih investitora od širenja recesije u Nemačkoj.

Za sada nemamo podataka koji sugerišu da se nešto slično dešava u Srbiji i tek u trećem kvartalu će biti izvesno da li se nešto tako može i desiti do kraja godine“, objašnjava Tanasković.

Prema rečima Ivana Nikolića, člana Saveta guvernera Narodne banke Srbije i urednika Makroekonomskih analiza i trendova (MAT) najjači uticaj krize u Nemačkoj na nas je preko prerađivačke industrije koji je vođen izvozom.

„Nemačka je naš najvažniji izvozni partner i njihovo usporavanje mora imati loše posledice i na nas. Najveći problem, po mom mišljenju, je što se ni na srednji rok ne vidi prostor za preokret trendova za nemačku ekonomiju“, pesimističan je Nikolić ističući da se ne radi samo o stagnaciji već padu ekonomije na nivo iz druge polovine 2019. godine.

On potseća i da je tada već nemačka privreda, a pre svega industrija, bila na granici recesije, ali je onda naišla kovid pandemija i to je došlo kao izgovor za lošije rezultate.

„Vratili su se 3,5 godine unazad i sada imaju još nepovoljnije izglede. U međuvremenu su izgubili tržište Ruske federacije, turska ekonomija koja je veoma važno tržište za Nemačku je oslabila i na kraju tu je i visoka inflacija u samoj evrozoni koja je dovela do realnog pada potrošnje“, objašnjava Nikolić.

EU nije uspela da održi korak sa SAD i Kinom

Dugoročno, ograničenja koja su stajala pred njima nisu otklonjena, a pre svega nedostatak radne snage i gubitak tehnološke prednosti u odnosu na SAD i Kinu.

„EU nije uspela da održi korak sa SAD i Kinom u toj zelenoj tranziciji i ekonomiji. Čini se da EU sada nema dovoljno komparativnih prednosti i resursa da to obezbedi. Deluje da će ova stagnacija trajati, bar dok se ne završi rat u Ukrajini“, ocenjuje Nikolić.

„A ako je Nemačkoj loše, ni nama ne može biti dobro“, zaključuje on.

Nikolić ističe da je za nas posebno važno kako stoji nemačka industrija, a ona je prema njegovim rečima, ako se 2015. godina postavi kao reper, imala najsporiji rast u Evropi izuzev BiH.

„To je skoro decenija stagnacije. Njihov sektor usluga donekle nadoknađuje loše rezultate industrije, ali za nas je bitna industrija, pošto su naše fabrike deo lanaca snabdevanja njihovih industrijskih kapaciteta“, napominje on.

Rizik za našu ekonomiju u perspektivi

Nikolić ističe da izvoz u Nemačku i dalje ide, ali bio bi mnogo veći da je njihova konjuktura bolja.

„To je rizik za našu ekonomiju u perspektivi. Kako mi da računamo na ubrzanje privrednog rasta kada nam je glavni kanal ograničen. Oni su lokootiva industrijskog razvoja Evrope, ali nažalost tamo za sada ne izgleda dobro. Čak se očekuje i ozbiljna deindustrijalizacija Evrope“, upozorava Nikolić.

Ipak, za nas pozitivna okolnost od uzburkanih geopolitičkih dešavanja je priliv investicija od tzv. procesa „nearshoring“.

„To je izvlačenje proizvodnih kapaciteta iz Azije bliže evrozoni, a deo tih investicija završava i kod nas i to je izvor novog izvoza“, napominje Nikolić.
On dodaje i da je do 2017. godine naša industrija bila u direktnoj zavisnosti od Nemačke, ali da je od tada došlo do određenog razdvajanja, i da korelacija kretanja industrija nije tako direktna.

„To je delom zbog dolaska kineskih kompanija, delom i zbog bolje strukture proizvodnje proizvoda više faze obrade. Ipak oni su i dalje bez dileme naš najvažniji ekonomski partner. Ako je njima loše nama nemože biti dobro, ali bar neće biti toliko loše“, napominje on.

On ne očekuje značajniji pad doznaka iz Nemačke, jer prema njegovim rečima, problem tamo nije nedostatak novca, već to što izvoz ne napreduje dovoljno.

Izvor: Danas

Foto: Pixbay

Чланак Kako će odraziti recesija u Nemačkoj na privredu u Srbiji се појављује прво на Biznis i Finansije.

Suprotno ranijim prognozama da će inflacija početi da se smiruje u drugom polugodištu ove godine, ona je počela da raste, pre svega zbog eskalacije energetske krize izazvane ratom u Ukrajini. Usled toga, centralne banke su se okrenule oštrijoj monetarnoj politici, pa je Banka Engleske među prvima još u decembru prošle godine započela sa povećanjem referentne kamatne stope. Isto je učinio i FED u martu ove godine, a očekuje se da će takve mere preduzeti i ECB.

Budući da se promene monetarnih politika vodećih centralnih banaka odražavaju na likvidnost na međunarodnom finansijskom tržištu, globalne finansijske uslove i tokove kapitala, Narodna banka Srbije je uradila analizu kako ove izmene mogu uticati na Srbiju.

Privrede SAD se brže oporavlja nego privreda u evrozoni, a FED je počeo sa zaoštravanjem monetarne politike i pre izbijanja pandemije korona virusa. Američka centralna banka je u 2021. zadržala raspon referentne stope na postojećem nivou (0–0,25%), pri čemu su krajem godine i početkom 2022. preovladavala očekivanja da će prvo povećanje uslediti u martu 2022. godine, što se dogodilo. Uz to, na sastanku u maju objavljen je plan smanjenja obima aktive (državnih i hipotekarnih obveznica) u bilansu stanja FED-a, čija će realizacija započeti u junu.

„Sloboda“ od dolara…

Narodna banka Srbije u svom izveštaju napominje da je srpska privreda daleko više vezana za evropsko nego za američko tržište, pa stoga ne bi trebalo očekivati da zaokret FED-a u monetarnoj politici i jačanje dolara direktno utiču na našu ekonomiju. Svega oko 8% izvoza i oko 14% uvoza Srbije odvija se u dolarima, pre svega u oblasti primarnih poljoprivrednih proizvoda i energenata. Robna razmena sa SAD čini manje od 2% ukupne robne razmene Srbije sa inostranstvom, odnosno oko 2% izvoza i oko 1% uvoza.

Imajući u vidu da je učešće javnog duga u dolarima značajno smanjeno sa 34% krajem 2016. na 11% u martu 2022. godine, ne očekuje se povećanje troškova zaduživanja države, a umanjen je i valutni rizik koji proizilazi iz promene vrednosti američkog dolara prema evru, a time i prema dinaru. Pored toga, iznos štednje u dolarima kod stanovništva iznosi svega 3% i samo 4,6% depozita privrede. Učešće dolara u odobrenim kreditima je još niže, budući da građani nemaju kredite u dolarima, a kod privrede učešće ovih kredita iznosi 0,3%.

Odluka FED-a da zaoštri monetarnu politiku mogla bi se značajnije odraziti na portfolio investicije, jer promene u monetarnoj politici američke centralne banke utiču na ukupnu likvidnost na međunarodnom tržištu, globalne finansijske uslove i tokove kapitala, posebno u zemljama u razvoju. Prema podacima NBS, krajem aprila, u posedu stranih investitora bilo je oko 143 milijardi dinara, ili 15,5% portfelja dinarskih državnih HoV.

„Međutim, treba imati u vidu da je u odnosu na 2014. godinu, kada su izlasci pojedinih investitora s tržišta (usled smanjenja kvantitativnih olakšica FED-a) uticali na veće odlive po osnovu portfolio investicija iz Srbije, baza investitora koji ulažu u državne HoV Republike Srbije sada proširena i u pogledu broja investitora i u pogledu geografske strukture. Širenju baze investitora doprinosi i uključivanje dinarskih državnih HoV u indekse J.P. Morgan-a u junu 2021. i u međunarodni registar HoV Clearstream u oktobru 2021. godine“, navodi se u analizi Narodne banke Srbije.

…i zavisnost od evra

Evropska centralna banka, za razliku od FED-a, procenjuje da su privredi i dalje potrebni podsticajni uslovi finansiranja kako bi se održala ekonomska aktivnost, naročito u krizi koju je izazvao rat u Ukrajini. Stoga se očekuje da bi ECB mogla da počne sa povećanjem kamatnih stopa tek nakon trećeg tromesečja, ali iako se promena monetarne politike ne prognozira u skorije vreme, kada do nje dođe ona će daleko više uticati na trgovinske i finansijske tokove u Srbiji.
Razlog je u tome što je Evropska unija najznačajniji spoljnotrgovinski partner Srbije, gde se plasira oko dve trećine srpskog izvoza i odakle dolazi oko tri petine uvoza u Srbiju, pri čemu se samo na zonu evra odnosi oko 40% i izvoza i uvoza. Pored toga, evro je valuta u kojoj se obavlja 90% izvoza i 82% uvoza.

U Narodnoj banci Srbije podsećaju da se poslednjih godina smanjuje učešće zone evra u spoljnotrgovinskoj razmeni Srbije, a raste udeo iz drugih zemalja, pre svega Kine i država EU van evrozone. Mada najveći deo stranih direktnih investicija i dalje dolazi iz EU, ulaganja iz Azije su u prethodne dve godine činila petinu ukupnog priliva SDI, čime se, kako ističu u centralnoj banci, umanjuje i uticaj očekivanog zaoštravanja monetarne politike ECB-a na Srbiju.

Promena politike Evropske centralne banke, kao i u slučaju FED-a, odraziće se na tokove kapitala, pre svega na portfolio investicije. „Povećanje osnovne kamatne stope može uticati na očekivanja investitora u pogledu rasta prinosa u razvijenim zemljama, što bi za posledicu moglo da ima veće očekivane prinose u zemljama u razvoju, uključujući i Srbiju, i/ili manji priliv kapitala po tom osnovu. U istom smeru delovalo bi i smanjenje bilansa stanja ECB-a“, predviđaju u NBS.

„Umereno“ poskupljenje kredita

Ipak, u centralnoj banci Srbije smatraju da strane direktne investicije ne bi trebalo da budu značajnije pogođene, „budući da ova vrsta investitora više pažnje pridaje makroekonomskoj stabilnosti strukturnim pokazateljima zemlje u koju ulaže nego uslovima u zemlji iz koje potiče, jer su to po svojoj prirodi dugoročna ulaganja. Pored toga, povećana regionalna rasprostranjenost investicija, poput rasta ulaganja iz Azije, dodatno povećava otpornost na izmene finansijskih uslova u zoni evra“.

S druge strane, imajući u vidu da je oko 62% kreditnih plasmana preduzećima u Srbiji devizno indeksirano, pre svega u evrima, zaoštravanje monetarne politike ECB-a i posledični rast kamatnih stopa u evrozoni može uticati i na poskupljenje kredita na domaćem tržištu. U Narodnoj banci Srbije, međutim, ne očekuju da će se rast kamatnih stopa u evrozoni u potpunosti preliti na cenu kredita u evrima na našem tržištu, „s obzirom na makroekonomsku perspektivu Srbije i očekivani nastavak rasta kreditnog rejtinga Srbije na nivo investicionog“.

U ovom trenutku je jako teško predvideti kako će se dugoročnije kretati monetarna politika vodećih centralnih banaka u svetu, usled velike neizvesnosti oko daljih posledica rata i Ukrajini, ali i pandemijske situacije od jeseni. Iz tog razloga, ne mogu se sa sigurnošću projektovati ni posledice po Srbiju na duži rok. Ono što se može predvideti jeste da će u ovakvoj situaciji najpogođenije biti zemlje sa izraženom makroekonomskom nestabilnošću, „što u Srbiji svakako nije slučaj“, zaključuju u Narodnoj banci Srbije.

Izvor: Finansije TOP- Biznis i finansije, junski broj

Foto: Pixabay

Чланак Uticaj politike vodećih centralnih banaka na srpsku ekonomiju: Najupitnije portfolio investicije се појављује прво на Biznis i Finansije.

Program G7 odgovor je na kinesku takozvanu Inicijativu Pojas i put, koja po mišljenju zapadnih zvaničnika stavlja u dužničku zamku zemlje sa investicijama koje više koriste Kini nego zemljama gde se ulažu.

Bela kuća je navela da ta inicijativa pokušava da usmeri 200 milijardi dolara američkih sredstava tokom narednih pet godina, sa sličnim iznosima od saveznika G7 da podstakne razvoj infrastrukture u zemljama sa nižim i srednjim prihodima.

Kako je navedeno, najveći deo finansiranja će doći iz privatnog sektora, suverenog bogatstva i globalnih razvojnih fondova, a ne direktno od novca poreskih obveznika.

SAD navode da inicijativa koju podržava G7 promoviše odgovorne investicije čiji je cilj da budu korisne zajednicima gde su plasirane.

Među prvim inicijativama je investicija od dve milijarde dolara u solarnu farmu u Angoli u jugozapadnoj Africi, 320 miliona dolara za izgradnju bolnice u Obali Slonovače u zapadnoj Africi i 40 miliona dolara za promovisanje regionalne energetske trgovine u jugoistočnoj Aziji.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen rekla je da G7 nudi „održivu kvalitetnu infranstrukturu“ i da će „blisko slušati zemlje“ u kojima se ona razvija.

Izvor: N1
Foto: Pixabay

Чланак G7: Cilj da se smanji kineski uticaj u zemljama u razvoju се појављује прво на Biznis i Finansije.

Razumevajući sve veći značaj održivosti i ogromnu pretnju koju nose klimatske promene, Deloitte je dopunio prethodna istraživanja angažovanjem više od 2.000 izvršnih direktora iz 21 zemlje kako bi ispitao zabrinutost poslovnih lidera i kompanija i aktivnosti koje sprovode u vezi sa klimatskim promenama i održivosti. Izveštaj takođe istražuje raskorak između ambicija kompanije i uticaja, kao i mere koje menadžment kompanije može da preduzme da bi premostili taj jaz.

Briga i optimizam: Pokretači promena

Uticaji klimatskih promena u velikoj meri brinu rukovodioce. Većina (79%) ispitanika veruje da je svet stigao do kritične tačke kada je reč o reagovanju na klimatske promene. To je za 20 procentnih poena više u odnosu na istraživanje Deloitte-a koje je sprovedeno pre osam meseci, što samo naglašava sve veći značaj brzog delovanja. Štaviše, 88% anketiranih su optimisti i smatraju da se neposrednom akcijom mogu ograničiti najgori efekti na planetu. To je sličan porast u odnosu na 63% u anketi sprovedenoj pre osam meseci. Rast zabrinutosti, ali i optimizma, pokazuje da su lideri sve svesniji potrebe da reaguju bez odlaganja.

Podaci pokazuju da menadžment kompanije oseća značajan pritisak na više nivoa:
• Skoro svi ispitanici (97%) nagovestili su da su njihove kompanije već negativno pogođene klimatskim promenama, dok je polovina rekla da njihovo poslovanje trpi efekte (npr. poremećaj poslovnih modela i mreža snabdevanja širom sveta).
• Osamdeset jedan procenat ispitanika je lično doživelo neki klimatski događaj (npr. ekstremne vrućine, snažne oluje, veliki požari) u poslednjih 12 meseci.
• Pored toga, grupe stejkholdera – uključujući regulatore, akcionare, potrošače i zaposlene – doprinose ovom pritisku da se mora reagovati.

„Klimatske promene više nisu ni u dalekoj ni u bliskoj budućnosti. Ovde su, sada, i odluke koje danas donosimo odrediće kvalitet života za generacije koje dolaze“, kaže Miroslava Gaćeša, direktorka u Sektoru za upravljanje rizicima. „Bolja budućnost zavisi od korenite i trajne promene stava i ponašanja vlada, preduzeća i pojedinaca. Poslovna zajednica može da pomogne u modelovanju novih oblika saradnje koji prepoznaju najbolje ideje, bez obzira na izvor – i kreiraju nova i trajna rešenja koja će imati najveći učinak za njih, njihove stejkholdere i njihove zajednice.“

Postoji raskorak između ambicija, aktivnosti i uticaja

Kompanije reaguju: Dve trećine ispitanika reklo je da njihove organizacije koriste održivije materijale i povećavaju efikasnost korišćenja energije; više od polovine usvojilo je energetski efikasne ili po klimu pogodnije mašine, tehnologije i opremu; a većina planski smanjuje putovanje avionom i obučava zaposlene o aktivnostima u vezi sa klimom akcijama i njihovom uticaju.

Međutim, manje je verovatno da će kompanije sprovesti aktivnosti koje pokazuju da su ugradile klimatska razmatranja u kulturu i da će više rukovodstvo da se saglasi i utiče na sprovođenje značajne transformacije. Iako su sve mere održivosti važne, Deloitte-ova analiza izveštaja identifikovala je pet aktivnosti od značaja koje, posebno kada su preduzete zajedno, pokazuju dublje razumevanje poslovnih prednosti održivosti. To su:

• Razvoj novih proizvoda ili usluga pogodnih za klimu;
• Zahtevanje od dobavljača i poslovnih partnera da ispune specifične kriterijume održivosti;
• Ažuriranje ili premeštanje pogona i objekata kako bi bili otporniji na klimatske uticaje;
• Uključivanje klimatskih razmatranja u lobiranje i političke donacije; i
• Vezivanje nadoknada višeg rukovodstva za učinak u smislu održivosti.

U poređenju sa drugim merama, mnogo je manja verovatnoća da su kompanije već preduzele ovih pet, a više od jedne trećine organizacija nije sprovelo više od jedne mere. Mada su zabrinutost za životnu sredinu i optimizam u vezi sa promenama i dalje snažni, organizacije će sve više morati da razmisle o preduzimanju odlučnijih akcija kako bi ograničile najgore uticaje klimatskih promena.

Takođe, anketirani izvršni direktori izabrali su prepoznavanje brenda i reputaciju, zadovoljstvo kupaca, kao i optimizam i dobrobit zaposlenih kao tri od četiri glavne prednosti napora njihovih kompanija u primeni održivosti, što ukazuje na to da mnogi direktori za upravljanje iskustvom kupaca vide aktivnosti u vezi sa klimatskim promenama kao korisne za odnose sa svojim stejkholderima. Najniže rangirane koristi (prihodi i od dugogodišnjeg i od novog poslovanja, vrednost imovine, troškovi investicija i operativne marže) sugerišu da direktori i dalje imaju teškoća sa kratkoročnim troškovima prelaska na budućnost niske emisije ugljenika.

Lekcije lidera održivosti

Deloitte-ovo istraživanje otkrilo je grupu lidera — 19% uzorka – čije organizacije služe kao model za hvatanje u koštac sa održivošću na efikasan i delotvoran način, u zamenu za istovremeno ubiranje koristi. Ove vodeće organizacije sprovele su najmanje četiri od pet značajnih aktivnosti u cilju postizanja održivosti. U poređenju sa onim organizacijama koje nisu sprovele više od jedne aktivnosti– 35% od ukupnog broja (skoro dvostruko više od grupe lidera) – ovi lideri:

• više su zabrinuti zbog klimatskih promena (74% naspram 52%);
• očekuju da će klimatske promene imati veliki uticaj na njihove poslovne strategije u narednim godinama (73% prema 50%);
• planiraju postizanja neto-nulte emisije do 2030. godine (82% prema 50%);
• manje je verovatno da vide troškove kao prepreku za sprovođenje održivosti, što ukazuje na to da oni možda bolje razumeju troškove nepreduzimanja aktivnosti i postižu veću saglasnost višeg rukovodstva; i
• verovatnije je da će razumeti povoljnu poslovnu priliku održivosti za niže hijerarhijske nivoe u svojoj organizaciji, zadovoljstvo stejkholdera i rezultate u širem smislu.

Чланак Klimatske promene: Raskorak između ambicije i uticaja се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ovo je pokazalo istraživanje o izveštavanju fejsbuk stranica u Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori i Srbiji o vakcinaciji, koje je sprovedeno kroz projekat „Šta Srbija misli“ organizacije Novi treći put.

Za potrebe ovog istraživanja odabrano je po 20 konvencionalnih stranica i četiri nekonvencionalne stranice iz prethodno nabrojanih država koje su po broju reakcija na objave koje se tiču vakcinacije imale najveću aktivnost.

Kada je u pitanju sama vakcinacija, pozitivan narativ o vakcinaciji najviše puta je uočen u Srbiji – čak 33,6 odsto svih posmatranih objava sadržalo je pozitivnu konotaciju. Sa druge strane, i kada su u pitanju negativni narativi o vakcinaciji, Srbija takođe prednjači sa 4,9 odsto takvih objava.

U pozitivnom predstavljanju vakcinacije prednjačile su stranice „Kurir“ iz Srbije (47% svih objava ove stranice), a u negativnom predstavljanju prednjačile su nekonvencionalne stranice „Logično“ (28%) i „VAKCINE – zašto im kažemo NE?“ (90%) u BiH i Srbiji.

Vredno pomena je i izveštavanje o svetskim silama u kontekstu pandemije. Izmerene su vrednosti narativa prema Kini, Rusiji i Zapadu (SAD, EU i UK).

Pozitivan narativ o Rusiji, a negativan prema zemljama Zapada

U pozitivnom predstavljanju Kine prednjačile su stranice „Srbija Danas“ (3.9% svih objava ove stranice, Srbija), „Borba.me“ (2.2%, CG) i „Bljesak.info“ (2.7%, BiH). Kada je u pitanju negativan narativ, u BiH je „Glas Amerike – Studio Washington“ prednjačio sa 2.8% svih objava stranice, u CG to je „Glas Amerike – Otvoreno studio“ sa 2.4%, a u Srbiji ponovo nekonvencionalna stranica „VAKCINE – zašto im kažemo NE?“ sa 1.3% objava.

Jasna razlika u narativima prema Rusiji uočava se na srpskim stranicima gde je pozitivno o Rusiji pisalo 1.27%, a negativno samo 0.12% svih posmatranih objava. Specifično je i što u čak 16 od 22 posmatrane stranice u Srbiji nije uočen ni jedan negativan narativ o Rusiji.

U pozitivnom predstavljanju Rusije u kontekstu pandemije prednjačile su stranice „Večenje novosti“ (6.8%, Srbija), „Српске новине ЦГ“ (3.7%, CG) i „ИСКРА“ (5.3%, BiH). Negativno o Rusiji su najviše izveštavalje stranice „Glas Amerike – Studio Washington“ (2.8%, BiH), „M.News World – Объективные Новости“ (1.1%, CG) i „Politika“ (0.4%, Srbija).

Najviše pažnje privlačile su objave koje se tiču Sjedinjenih Američkih Država, Evropske unije i Ujedinjenog Kraljevstva. U pozitivnom predstavljanju su prednjačile stranice „Danas“ (1.1%, Srbija), „RTCG Portal“ (3.9%, CG) i „Klix.ba“ (6.2%, BiH). Antizapadni sentiment uočen je u 22% objava stranice „Logično“ u BiH, 3.3% „Borba.me“ u CG i 5.5% stranice „Pravo na izbor“ u Srbiji.

Primetan je i različit broj lajkova za „pro“ i „anti“

Iako na prvi pogled 2% svih objava deluje kao nizak procenat, istraživači na ovom projektu napomenuli su da to znači da svaka pedeseta objava ima jasno uočljiv određeni sentiment. Imajući u vidu da je u proseku dnevno posmatrano 129 objava, 3% bi u konkretnom primeru značilo da je u jednom danu određeni narativ uočen skoro 4 puta, a to ostavlja prostor da veliki broj ljudi bude izložen datom narativu.

Smatra se da je svaki narativ, koji je uočen u preko 0.75% svih objava ili barem 1.25% objava uticajnog medija, dovoljno prisutan da bi imao uticaj na javno mnjenje. Takođe, primetan je i različit broj lajkova za „pro“ i „anti“ objave. Kod objava sa narativom vezanim za vakcinaciju, one sa negativnim u proseku imaju 85, a sa pozitivnim 49 lajkova.

Izvor: Danas

Foto: Pixabay

Чланак U Srbiji izrazito polarizovani stavovi po pitanju vakcinacije се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ovo preuzimanje, ne samo naših života već i delova određenih sektora privrede, navelo je državne organe širom sveta da preduzmu nešto po pitanju monopolističkog ponašanja tehnoloških giganata. Direktori četiri najveće IT kompanije (Facebook, Google, Amazon i Apple) prethodnog meseca bili su pozvani da svedoče pred Američkim kongresom zbog stvaranja de facto monopola, kineske kompanije Huawei i TikTok se susreću sa optužbama za zloupotrebu podataka kako u Evropi i tako i u Sjedinjenim Američkim Državama, dok je Evropska komisija otvorila istragu protiv Google-a i Apple-a zbog zabrinutosti da njihove poslovne prakse imaju negativan uticaj po konkurenciju na teritoriji Evropske unije.

Imajući u vidu rasprostranjenost i uticaj tehnoloških giganata, deluje da je reakcija većine državnih i međunarodnih institucija u pogledu sprečavanja daljeg stvaranja monopola zakasnila. Više se i ne postavlja pitanje njihove moći da utiču na odluke ne samo svojih potrošača, već su postali i ključni politički akteri na globalnom nivou, od lokalnih izbora do međunarodnih odnosa.

Društvene mreže su stvorile zatvorene algoritamske sisteme

Najskoriji primer za to su nedavno okončani predsednički izbori u Sjedinjenim Američkim Državama tokom kojih su duboko utemeljene podele između neistomišljenika doživele vrhunac. Društvene mreže su stvorile zatvorene algoritamske sisteme koji upućuju korisnike sličnog političkog opredeljenja jedne na druge, time dodatno produbljujući podele unutar društva. Pored toga, navedeni tehnološki giganti ostaju nemoćni pred izazovom širenja „lažnih vesti” i „alternativne istine” putem njihovih platformi.

Videćemo da li će koraci koje nadležni organi budu preduzeli uroditi plodom i makar u određenoj meri ublažiti sve ove negativne posledice. A do tada, ostaje nada da će tehnološki giganti uložiti veće napore da svoje poslovanje usmere ka društveno odgovornim ciljevima i vrate se svojim originalnim vrednostima.

Izvor: Nedeljnik

Foto: Pixabay

Чланак Monopolističko ponašanja tehnoloških giganata utiču na naše živote се појављује прво на Biznis i Finansije.