Home TekstoviNovi brojevi Finansije Top 2021/22

Finansije Top 2021/22

by bifadmin

U novom broju časopisa Biznis & finansije analiziramo poslovanje banaka, osiguravajućih kuća, revizora, lizing kompanija, fondova, berzi i drugih igrača na finansijskim tržištima u ovim nesigurnim vremenima.

Trendovi

9. VALUTNI RAT: U ratu između dolara i rublje izgubio euro
Kombinacija infacije i rata u Ukrajini ojačala je dolar u odnosu na euro i britansku funtu. Međusobni odnos svjetskih valuta samo je barometar relativne snage i zdravlja njihovih ekonomija, ali isto tako i onoga što se očekuje u bližoj budućnosti. Sudeći po trenutnom omjeru snaga, budućnost Evrope nije baš svijetla.

12. ŠTA JE UZROK KRAHA KRIPTOVALUTA: Ili kako je bitkoin završio u krevetu sa neprijateljem
Kritičari virtuelnog novca ističu da je fijasko kriptovaluta nakon izbijanja rata u Ukrajini konačno ogoleo piramidalnu šemu imovine bez realnog pokrića, dok vatreni zagovornici kriptotržišta tvrde da je ratni sukob, u kojem politička i vojna moć ubija i ekonomiju, samo izgovor regulatorima da uguše slobodne finansije. Bez obzira na suprotstavljene stavove, zaključak je isti i krajnje ironičan. Zahvaljujući neverovatnom rastu cene, bitkoin je privukao i velike profesionalne investitore, postavši tako deo „okoštalog“ finansijskog sistema koji je želeo da sruši i vezujući dobrim delom svoju sudbinu za stanje u realnoj ekonomiji.

14. UTICAJ POLITIKE VODEĆIH CENTRALNIH BANAKA NA SRPSKU EKONOMIJU: Najupitnije portfolio investicije
Dolar ima jako malo učešće u spoljnotrgovinskoj razmeni Srbije, štednji i kreditima, za razliku od evra koji daleko više utiče na trgovinske i finansijske tokove u Srbiji. Stoga će i promene u monetarnoj politici ECB biti mnogo značajnije za domaću ekonomiju od politike FED-a, a u oba slučaja povećanje referentne kamatne stope najviše će se odraziti na dužničke hartije od vrednosti.

18. RAZMNOŽAVANJE SCENARIJA O ISHODU „MAJKE SVIH KRIZA“: Himna generacije – živimo u doba sekiracije!
Revidirani scenariji, alternativni scenariji, alternative alternativnih scenarija… Ovako trenutno izgledaju ekonomska predviđanja o tome kuda vodi najnovija, „majka svih kriza“. Došli smo u situaciju da nema te ekonometrije ni super računara koji mogu da iskalkulišu šta sve može krenuti po zlu kada histerija u svetskoj politici buja brže i od infacije. NBS, za sada, ima dva scenarija: osnovni koji je revidiran i alternativni, u slučaju daljeg pogoršanja globalne situacije.

20. NAJVEĆI RIZICI U NOVOJ FISKALNOJ STRATEGIJI: Energetsko biti ili ne biti
U najnovijoj fiskalnoj strategiji za naredne tri godine najveća pažnja se posvećuje opasnostima koje prete iz finansijskog sektora. Premda su ovi rizici važni, budući da je država na saniranje njihovih posledica u prethodnoj finansijskoj krizi potrošila čak 900 miliona evra, finansijski sektor trenutno ne predstavlja veću opasnost za javne finansije, što je zaključak i republičke vlade. S druge strane, iako se u dokumentu mnogo govori o energetskoj krizi i mogućim posledicama, u projekcijama nije prepoznato da su energetski potresi najveći neposredni rizik po javne finansije Srbije, ističu u Fiskalnom savetu.

24. KAKO PRETEĆA RECESIJA UTIČE NA FINANSIJSKU STABILNOST SRBIJE: Hod po minskom polju
Kriza prouzrokovana ratom u Ukrajini, nestašica i poskupljenje energenata i infacija prete da ugroze finansijsku stabilnost Srbije, pa su fiskalna i monetarna politika na velikom ispitu. Situacija može dodatno da se zakomplikuje ukoliko Srbija bude na udaru neke vrste sankcija zemalja Zapada zbog odnosa prema Rusiji, što bi odvratilo investitore i otežalo pristup tržištu kapitala za pozajmice države i privrede koje će biti neizbežne. Ipak državni zvaničnici i dalje uveravaju da je zemlja daleko od recesije i da budžetski deficit ove godine neće preći 3%, a javni dug 60% BDP-a, iako će rast biti manji od planiranog.

28. INVESTICIJE U DOBA KRIZE: Stezanje kaiša i rezanje kolača
Prema najnovijoj Fiskalnoj strategiji koju je nedavno usvojila republička vlada, predviđeno je smanjenje ukupnih investicija sa ranije projektovanih 6,4% na 3% u ovoj godini. Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić kaže da će i država morati negde da štedi, „pošto sve ovo što se dešava ne ide u dobrom pravcu“. U Savetu stranih investitora tvrde da se u ovom trenutku ne očekuje povlačenje stranih investitora iz Srbije.

32. MOŽE LI SE USPEŠNO LOKALIZOVATI PRIVREDA BEZ JAKIH DOMAĆIH FINANSIJERA: Splavom preko okeana
Šansa da se problemi u globalnim lancima snabdevanja iskoriste za značajniju lokalizaciju privrede u Srbiji postoji, ali pod uslovom da država pruži kvalitetniju podršku najkonkurentnijim domaćim preduzećima, smatraju stručnjaci. Prema njihovom kao i mišljenju privrednika, ta podrška zahteva i jači finansijski kapital „domaćeg porekla“, koji bi bio sigurniji oslonac i u vreme najvećih kriza.

34. PORESKA KONTROLA U VREME KRIZE: Veći trud za manju naplatu
Od prethodne velike ekonomske krize 2008. godine, nove tehnologije su značajno promenile način poslovanja i komunikaciju, tržište rada i transfer novca. Iz tog razloga, naša ali i poreske uprave u drugim zemljama će u sadašnjoj krizi mnogo teže moći da kontrolišu sivu ekonomiju. Pre svega zato što umesto kontrole manjeg broja većih poreskih obveznika, sada je potrebno kontrolisati veliki broj manjih poreskih obveznika.

38. PUT KA ZAKLJUČIVANJU UGOVORA O DVOSTRUKOM OPOREZIVANJU IZMEĐU SAD I SRBIJE: Izbegavanje ugovaranja
Srbija i dalje nema ugovor sa SAD o izbegavanju dvostrukog oporezivanja, iako je u prethodnim decenijama u zvaničnim razgovorima dve države više puta isticana neophodnost da se ovaj ugovor zaključi. Primena ugovora bi stimulisala nove investicije i trgovinu kroz manja administrativna i fiskalna opterećenja, a intenziviranje poslovne razmene sa najrazvijenijom svetskom privredom je posebno važno za razvoj IT sektora, zelene agende, medicine i biotehnologije u Srbiji.

Banke

43. POSLOVANJE BANKARSKOG SEKTORA: Veliki oprez pred dugo očekivani rast kamata
Nakon što su uz obilatu državnu pomoć domaće banke uspešno prebrodile pandemiju, novi izazov takođe stiže sa globalnog nivoa u vidu posledica talasa visoke inȵacije i rusko-ukrajinskog rata. Istina, vreme pred nama obeležiće i ambijent viših kamata koji pogoduje bankama, ali korišćenje ovog potencijala ostaje veoma upitno u svetlu sve izvesnijih recesionih pritisaka.

46. IZAZOVI U POSLOVANJU BANAKA U USLOVIMA RASTUĆIH KAMATNIH STOPA: Tri najveća rizika
Banke, kao i cela privreda, suočavaju se sa pogoršanim uslovima za poslovanje, a time i sa povećanim rizicima. U trenutnoj situaciji, najveći rizici za banke su kamatni rizik, rizik likvidnosti i kreditni rizik, uključujući i kamatno indukovan kreditni rizik.

50. PLASMANI BANAKA U SRBIJI: Što veći rizik, to veći udeo sopstvenog kapitala
Aktuelna kriza neće promeniti samu prirodu ulaganja banaka, koje su na našem tržištu do sada najčešće investirale sredstva u plasmane državi, stanovništvu i privredi, a ređe za kupovinu dela kreditnog portfolija ili za akvizicije drugih banaka. Imajući u vidu specifičnu strukturu bankarskih plasmana, u kojima pored kapitala banke u velikoj meri učestvuju i sredstva deponenata, kroz regulativu se teži ka tome da plasmani banaka budu održivi i da se obezbedi dodatna sigurnost deponentima.

52. DUGOROČNI KREDITI ZA PRIVREDU: Investiranje u nesigurnim vremenima
Zahvaljujući kreditnoj liniji Evropske investicione banke (EIB) vrednoj 90 miliona evra, domaćim mikro, malim i srednjim preduzećima po prvi put su na dohvat ruke povoljni dugoročni investicioni krediti na do 12 godina otplate, sa grejs periodom do dve godine. 5ok za prijavu Fondu za razvoj traje do 30. juna, ali sada, kada dostupnost novca više nije pitanje, na stolu je nova dilema – da li se dugoročno zaduživati u jeku globalne krize izazvane ratom u Ukrajini.

56. NA ČEMU BANKE NAJVIŠE ŠTEDE KADA NASTUPI RECESIJA: Zaposleni prvi na udaru
U vreme recesije, kada su prilike za uvećanje prihoda iz redovnog poslovanja ograničene, banke se okreću rezanju troškova, posebno onih najkritičnijih za poslovanje. Među njima, na prvom mestu su iznosi za plate zaposlenih jer ova izdvajanja ostaju ista i kada poslovne aktivnosti padaju. Smanjivanje broja zaposlenih, međutim, biće dugoročno sve izraženije i mimo kriza, zbog promene poslovnog modela zasnovanog na digitalizaciji.

58. ZAŠTO SE BANKE ODLUČUJU ZA AUTSORSING: Efikasnost po pristojnoj ceni
Banke u Srbiji autsorsuju one delove poslovanja koje drugim kompanijama poveravaju i banke u svetu, poput IT usluga, pravnih konsultacija, arhiviranja dokumentacije, održavanja mreže bankomata, kartičarskih i drugih poslova. Takva saradnja im omogućava brži, delotvorniji, a isplativiji razvoj. Ali autsorsing ima i mana, pa domaća regulativa dodatno obezbeđuje izvršenja ugovornih obaveza između banke i angažovane kompanije.

62. PAPIROLOGIJA U BANKARSKIM PROCEDURAMA SA KLIJENTIMA U DIGITALNOJ ERI: Jedno drvo za jedan kredit
Bez obzira što živimo u digitalnom dobu, ukoliko, na primer, želite da reoročite štednju u banci, potrebno vam je sat vremena da biste potpisali 14 različitih dokumenata, a ako uzimate kredit još više i vremena i papira. Ovakve procedure su neophodne, kažu u NBS i poslovnim bankama, kako bi se zaštitili i poslovanje banaka i interesi klijenata.

64. ŠTA MOGUĆI RASPAD HSBC NAGOVEŠTAVA O SUDBINI MEĐUNARODNIH BANAKA: Kanarinac u rudarskom oknu
Britanska HSBC banka je pod sve većim pritiscima da se podeli na dve banke, odnosno na azijsko i zapadno tržište. Suprotno većinskom stavu, profesor sa Oksforda Vilijam Brajton upozorava da ukoliko se međunarodni finansijski sistem dodatno rasparča tako što bi Zapad uveo finansijske sankcije i Kini, HSBC bi mogla biti prva ali sigurno ne i poslednja žrtva. Povlačenje novih granica u geografiji globalnih finansija imaće duboke posledice za sve međunarodne banke, uveren je britanski ekonomista.

72. Tabele

Osiguranje

83. TRŽIŠTE OSIGURANJA U 2021. GODINI: Milijarda je tu da ostane
Premija osiguranja u Srbiji je rasla više nego premija u svetu, a najveći rast su ostvarila osiguranja pomoći na putu, dobrovoljno zdravstveno i ostala osiguranja imovine. Pozicije među prvih pet su opet promenjene, a jedno osiguranje je zabeležilo pad premije.

86. OSIGURANJE LANACA SNABDEVANJA: Proizvod u usponu, ili na putu ka izdisaju?
Ponekad je dobro ne juriti za svetskim trendovima – to se upravo pokazuje kod osiguranja lanca snabdevanja. Brojne strane osiguravajuće kuće koje su ovu uslugu godinama unazad promovisale, sada bi rado da se predomisle jer su sukobi u Ukrajini ozbiljno povećali izvesnost rizika. Zato neki čak pokušavaju i da retroaktivno isključe ratne sukobe iz uslova osiguranja, pozivajući se na sankcije.

88. ZAŠTO JE VAŽNO OSIGURANJE OD SAJBER RIZIKA: Pretnja koja se ne može izbeći
Osiguravači nude široku paletu pokrića, gde svaki subjekt može izabrati proizvod koji odgovara njegovim potrebama i time obezbediti kontinuitet poslovanja, finansijsku sigurnost i zaštitu reputacije u slučaju da primenjene mere IT bezbednosti ne daju rezultate. Praksa u svetu je pokazala da su hakeri uvek korak ispred, kao i da meta nisu samo velike kompanije, već to mogu biti i mala i srednja preduzeća, odnosno pojedinci.

92. NESPORAZUMI IZMEĐU OSIGURAVAČA I POLJOPRIVREDNIKA: Kako izbeći „gluve telefone“?
Osiguranje poljoprivrednih kultura koje se gaje na otvorenom je među najrizičnijima za osiguravače i jedno do najvažnijih za poljoprivrednike. Praksa pokazuje da nesporazumi između osiguravača i poljoprivrednika nastaju prvenstveno zbog toga što osiguranik nije dovoljno upoznat sa pokrićima koje osiguravač nudi, a koja mogu bitno da se razlikuju od onoga što poljoprivrednik želi.

94. OSIGURANJE OD NESPOSOBNOSTI ZA OBAVLJANJE ODREĐENOG ZANIMANJA: Korona pokrenula nedoumice
Usled rizika od posledica koje korona virus može dugoročnije da prouzrokuje po zdravlje ljudi koji su ga preležali, očekuje se veća tražnja za osiguranjem od nesposobnosti za obavljanje određenog zanimanja. Činjenica da sve veći broj klijenata osiguravajućih kuća postavlja pitanje da li ranije sklopljeni ugovor za ovu vrstu osiguranja pokriva i koronu, ukazuje da ono nije dovoljno razumljivo čak ni u državama gde je veoma zastupljeno. To je pokrenulo rasprave i među strukom da li je ovaj proizvod suviše uopšten i da li bi ga zato trebalo jasnije odrediti, ili je širina pokrića upravo njegova najveća prednost?

96. Anketa B&F: Nataša Marjanović (članica Izvršnog odbora Generali osiguranja), Dragan Marković (predsednik Izvršnog odbora Triglav osiguranja), Frančesko Maši (predsednik Izvršnog odbora DDOR osiguranja) i Sanja Nikolić (direktorka Sektora za korporativno osiguranje Wiener Stadtische osiguranja)

100. Tabele

Lizing

105. POSLOVANJE LIZING KOMPANIJA U SRBIJI: Rast vrednosti novih ugovora
Tržište lizinga u Srbiji je prošle godine ostvarilo rast od 35 procenata, a vrednost novozaključenih ugovora je bila veća i u poređenju sa pretkriznom 2019. godinom. Rast je nastavljen i u prvom kvartalu ove godine, kao i trend da u ukupnom finansiranju dominiraju putnička vozila. Značajno učešće u finansiranju putem lizinga imaju komercijalna i teretna vozila, a potom mašine i oprema.

107. ZNAČAJ LIZINGA U RAZVOJU INFRASTRUKTURE ZA ELEKTRIČNA VOZILA: Finansiranje mobilnosti
Verujem da postoji spremnost svih lizing kompanija u našoj zemlji da podrže prodaju električnih vozila, finansiranje punjača za baterije kao i razvoj ukupne mobilnosti kod nas.

109. Tabele

Fondovi

111. PRINOSI DOBROVOLJNIH PENZIJSKIH FONDOVA U MINUSU: Štednja kreni-stani
Usled nesrazmerno visokih naknada u odnosu na strukturu investicionih portfelja, privatni penzijski fondovi u Srbiji ne mogu da pruže zadovoljavajuće stope prinosa, koje su u prethodne dve godine bile negativne. U privatnim penzijskim fondovima ima otvorene račune manje od 10% radnika, od kojih svega 3% iole redovno štedi. Uprkos ekskluzivnim i izdašnim poreskim olakšicama, zastupljenost penzijskih fondova je izuzetno skromna u odnosu na uporedive štedne instrumente.

113. Tabele

115. KADA SE OČEKUJE OSNIVANJE TRI DOMAĆA FONDA PREDUZETNIČKOG KAPITALA: Stari zanati u Srbiji – jorgandžije, bombondžije i portfolio menadžeri
Zahvaljujući novom programu sufinansiranja „Serbia Ventures“, može se očekivati da se do kraja ove ili tokom naredne godine osnuju još tri nova fonda preduzetničkog kapitala u Srbiji. Domaći institucionalni investitori mogu mnogo lakše da isprate rast domaćih kompanija, oni su odlična karika koja povezuje domaće finansijsko tržište sa stranim investitorima, i omogućavaju da se u vreme rastuće inȵacije deo sredstava investira i zaštiti od gubitka vrednosti u narednom periodu. Ovo je prilika i da se profesija portfolio menadžera – koja je zbog sporog razvoja fondovske industrije dobila status „starog zanata“ – ponovo aktivira.

117. Tabele

Revizija

123. ODGOVORNOST REVIZORA U VREME KRIZE: Politika kontraverznija od korone
Istraživanje među revizorima u Srbiji i svetu je pokazalo da pandemijska kriza nije uticala na kvalitet revizorskih izveštaja, pod uslovom, kako se ističe u studiji, da su ispitanici bili iskreni u svojim odgovorima. Uporedno istraživanje koje je sprovedeno među revizorima u privatnom i javnom sektoru kod nas, pokazuje bitne razlike u odnosu prema načinu obavljanja posla, uključujući i stav da li na nezavisnost revizora utiče njegov eventualni politički angažman.

125. Tabele

Berze

127. TRGOVANJE NA BEOGRADSKOJ BERZI: Rast transakcija traži „kvalitetan“ materijal za investiranje
Uticaj pandemije na poslovanje Beogradske berze odrazio se i u 2021. godini kroz gotovo nepostojeću likvidnost, odsustvo institucionalnih investitora, kao i nedostatak novih investicionih instrumenata. Šansa Srbije da u narednom periodu dostigne investicioni rejting može pojačati interesovanje globalnih institucionalnih investitora i podstaći razvoj domaćeg tržišta kapitala.

130. GDE INVESTIRATI U VREMENU OPŠTE NESIGURNOSTI: Vraćanje osnovama
Najsigurnija opcija za plasiranje viška novca je štednja u bankama, ali ona nije isplativa u uslovima visoke inȵacije i niskih kamata poput aktuelnih, saglasni su brokeri. Obveznice su takođe relativno sigurna investicija, ali i one donose niske prinose, koji ne mogu da se mere sa rastom cena. Zato su berze i dalje popularna destinacija za plasiranje novca, iako je situacija na njima izuzetno nesigurna. Ipak, uz odgovarajuću investicionu strategiju, na berzama se mogu ostvariti zadovoljavajući prinosi, kažu stručnjaci, koji preporučuju ulaganja u akcije kompanija koje isplaćuju visoku dividendu i akcije onih koje proizvode esencijalna dobra, poput hrane i lekova.

132. PAD BROJA INICIJALNIH JAVNIH PONUDA I NJIHOVE VREDNOSTI: Tehnološke kompanije u kovitlacu „savršene oluje“
Analitičari su predviđali da će 2022. biti rekordna godina po broju kompanija koje se odlučuju na prvo emitovanje akcija, međutim desilo se upravo suprotno – drastično je pao i njihov broj i vrednost njihovih akcija. Glavnim krivcem za ovakvu situaciju proglašena je „savršena oluja“, nastala usled niza negativnih okolnosti na tržištu, poput geopolitičkih tenzija, nestašice roba i narastajuće inȵacije. No, ima i onih analitičara koji tvrde da su se oblaci nad ovo tržište nadvili i pre „savršene oluje“, usled toga što su pojedine tehnološke kompanije bile precenjene, što se ulagačima „obilo o glavu“.

134. Tabele

Finansijska avantura

141. HIOSKA MAONA: Doprinos mastike nastanku akcionarstva
Mastika je bila najunosniji proizvod ostrva Hios kojim je tokom srednjeg veka dugo upravljalo udruženje investitora iz Đenove, poznato kao „Hioska maona“. Tada je vladala prava pomama za mastikom koja se, osim za spravljanje pića, koristila za mnoge druge namene, od lečenja raznih bolesti, preko bojenja tkanine, do alhemijskih eksperimenata. Zato je povremeno bivala vrednija od zlata. Iako danas relativno nepoznato, udruženje „Hioska maona“ je u mnogo čemu bilo preteča akcionarstva i to u vreme kada se firma smatrala pouzdanom jedino ako je za nju vlasnik jemčio celokupnom imovinom. Rasprostranjenost akcionarskih društava u svetu danas uzimamo zdravo za gotovo, zaboravljajući da je ono dugo bilo suzbijano, jer se u društvu gajila podozrivost prema preduzećima koje je teško poistovetiti sa njihovim vlasnicima. Udruženje investitora iz Đenove je, u takvim okolnostima, bilo prava finansijska avantura, koja je donosila zaradu više od dva veka.

Vremeplov

144. ZAČECI BANKARSTVA U SRBIJI: Ko je oklevetao zelenaše?
Nepoverenje u banke datira od samog začetka bankarskog sistema u Srbiji, jer sve što je vlast preduzimala kako bi se legalnim bankarskim ustanovama suzbilo zelenaštvo, posle izvesnog vremena je opet završavalo u zelenaštvu. Mada su usvajani zakoni po ugledu na naprednu evropsku regulativu, primena je bila klimava, naročito u pogledu kažnjavanja korupcije i drugih zloupotreba. Ovakvim pravilima se vrlo rado i veoma brzo prilagođavao i strani kapital, pristigao iz mnogo bogatijih i pravno uređenijih država.

Pročitajte i ovo...

Ostavite komentar