Najava japanske Rakuten grupe da će aplikacija Viber ubrzo moći da služi za plaćanja i kao digitalni novčanik, izazvala je veliku pažnju više od milijarde njenih korisnika. Ovo bi mogao da bude zlatni rudnik za kompaniju koja je već nekoliko godina u gubicima, kojih pokušava da se reši gaseći onlajn trgovine u SAD, Nemačkoj i drugde, kao i prodajom udela u raznim finteh projektima.

Da li će očekivanja biti ispunjena tek treba da se vidi, ali će se verovatno prorediti oni kojima sada ime „Rakuten“ zvuči poznato, ali ne znaju odakle kompanija potiče, a kamoli čim se bavi. Takvu sliku nije uspevala da promeni planetarna popularnost Vibera, ni basnoslovna sponzorstva zahvaljujući kojima se Rakutenovo ime godinama vijori na dresovima fudbalera Barselone i košarkaša Golden State Warriors-a. Još su bili ređi oni van Japana kojima je nešto značilo ime Hirošija Mikitanija, osnivača i čelnika ove kompanije.

Mikitani + optimizam = Miki

A Mikitani je sve, samo ne uobičajena pojava u Zemlji izlazećeg sunca, koja se diči da u njoj posluje 40% svetskih firmi starijih od jednog veka. Hirošijev Rakuten se pojavio pre dvadesetak godina, pa u tom okruženju više liči na adolescenta, iako je svog osnivača brzometno uvrstio među nekolicinu najbogatijih Japanaca. Nadimak Miki su mu nadenuli sunarodnici, koji u skladu sa japanskom suptilnošću dvosmisleno asocira na mladu i zabavnu osobu, ali i na onoga ko se preko noći i preterano amerikanizovao.

Hiroši je rođen 1965. godine i zaista je proveo deo života u Sjedinjenim Državama. Prvi put je tamo boravio kao dete, tokom očeve specijalizacije u oblasti monetarne ekonomije. Stariji Mikitani je potom izgradio zapaženu akademsku karijeru, a Hiroši je drugi put živeo u SAD tokom 90-tih, kada je pohađao Harvard Business School. Po njegovim rečima, to mu je otvorilo oči koliko njegova domovina zaostaje za Amerikom u podsticanju preduzetništva i u pogledu statusa koji uživaju istaknuti preduzetnici.

Hiroši se osmelio da se i sam okuša na tom polju 1997. godine, kada je osnovao Rakuten kao jednu od prvih azijskih platformi za onlajn trgovinu. Na japanskom, „Rakuten“ znači optimizam i firma je zaista vrlo brzo postigla uspeh, nastavivši da diversifikuje poslovanje u težnji da se nametne kao globalni igrač. Mikitanijevu poslovnu filozofiju i samouverenost ilustruje izjava još sa početka njegovog poslovanja, da je Amazon jedina kompanija sa kojom želi da se upoređuje i takmiči.

Pazi šta želiš, možda ti se ostvari

Možda je i zato Rakuten često opisivan kao „japanski Amazon“, ali je američki gigant ostao nedostižan kako za japansku firmu, tako i za kineskog Alibabu i druge globalne izazivače. Takav odnos snaga se, svakako, ne može pripisati samo njihovim propustima i slabostima. Ali to ne menja činjenicu da je Rakutenu, umesto planetarnog, usledilo nadmetanje sa Amazonom u sopstvenom dvorištu, gde je 2016. prepustio američkoj kompaniji titulu najvećeg onlajn trgovca u Japanu.

Uprkos tome, Hirošijevo čedo i dalje spada u ozbiljne svetske igrače. Držeći se onlajn trgovine kao okosnice, Rakuten je ispleo šarenoliku i složenu ponudu dodatnih servisa. To uključuje oglašavanje, gejming, strimovanje video sadržaja, rezervacije smeštaja, osiguranje, pa i takve stvari poput dostave hrane i razvijanja sopstvenih napitaka. Rakuten se uz digitalne, sve više bavi i finansijskim i uslugama mobilne telefonije. Osim što je drugi najveći onlajn prodavac na japanskom tržištu koje čini preko 125 miliona platežnih stanovnika, Rakuten je i treći među davaocima kredita i četvrti među mobilnim operatorima.

Kompanija posluje u još tridesetak zemalja i kotira se na japanskoj i pojedinim inostranim berzama. Hiroši poseduje 34% akcija, a u veće akcionare, pored japanske pošte, spadaju i nezaobilazni američki fondovi BlackRock i Vanguard, ali i kineski tehnološki div Tencent. U kompaniji radi više od 28.000 zaposlenih koji su za preko 15% uvećali prošlogodišnje prihode na 1,7 milijardi dolara, ali ni to nije sprečilo rast tekućih gubitaka na 134 miliona dolara. Gubici su, uz još neke faktore, doveli do pada tržišne kapitalizacije kompanije na oko 7,5 milijardi dolara.

Anglizacija Rakutena

Rakutenova međunarodna ekspanzija počiva na brojnim akvizicijama i zajedničkim ulaganjima. U važnije spadaju kupovina kanadskog digitalnog izdavača Kobo 2010. godine za 315 miliona dolara i Vibera 2014. godine za 905 miliona. Japanska firma je ulagala i u brojne startap projekte, a Hiroši je priznao da je bilo prilično promašaja, poput neuspešnog pokušaja da osvoji kinesko tržište, uz objašnjenje da su rizici i šanse lice i naličje preduzetništva.

Ipak, najviše kontraverzi je izazvala njegova odluka da 2012. godine pokrene „anglizaciju“ u Rakutenu. U brojnim japanskim kompanijama se zbog globalizacije poslovanja osim na japanskom, komunicira i na engleskom jeziku, ali je Miki otišao korak dalje kada je naložio da se u roku od nekoliko godina izbaci upotreba japanskog jezika u njegovoj kompaniji. Ideja da i internu komunikaciju treba voditi samo na engleskom skandalizovala je japansku javnost, a direktora Honde isprovocirala da takvu odluku proglasi glupošću.

Verovatno bi do slične reakcije došlo i u drugim zemljama, ali treba imati u vidu koliku važnost Japan pridaje činjenici da je vekovima očuvao svoju posebnost, odolevajući kineskim, mongolskim, a kasnije i osvajačima sa Zapada. Zapadne sile su topovima primoravale srednjovekovni Japan da se otvori za trgovinu, a onda se moderni Japan razvio zahvaljujući međunarodnoj razmeni. Iako je danas neuporedivo otvorenije društvo, o tome koliko ova azijska zemlja i dalje insistira na svom identitetu govori i neuobičajeno stroga imigraciona politika, uprkos štetama koje trpi privreda zbog starenja i smanjivanja stanovništva.

Japan po „Mikijevoj“ meri

Mikitani je vrlo kritičan i prema zvaničnoj privrednoj politici u Japanu, koju krivi za pristrasnost prema tradicionalnim industrijama i nedovoljnu podršku kompanijama iz oblasti novih tehnologija. U želji da uspešnije nametne svoj stav, osnovao je udruženje JANE (Japan Association of New Economy), godinu dana nakon što je havarija nuklearke u Fukušimi 2011. godine ogolela brojne organizacione i infrastrukturne slabosti u zemlji. Njegovo udruženje nije uspelo da se izdvoji među velikim brojem formalnih i neformalnih privrednih asocijacija u Japanu, među kojima ima i onih sa sličnim shvatanjima. Članstvo u udruženju JANE, koje je mahom ograničeno na manje i srednje onlajn firme, stagnira i zato što privrednici zaziru od Hirošijevog harizmatičnog, ali i autoritarnog liderstva.

Mnogi su skeptični i prema Rakutenovim marketinškim aktivnostima. Iako je japanska privreda treća u svetskim razmerama, tamošnja preduzeća se retko odlučuju da, kao Hiroši, daju ogroman novac za sponzorstva i zakup najekskluzivnijih reklamnih termina samo radi veće vidljivosti kompanije u javnosti, a ne radi promocije konkretnog proizvoda ili usluge. Mikitani nema takvih dilema, naprotiv, vrlo je posvećen i ličnoj promociji, pa je autor nekoliko knjiga o modernom poslovanju, predsedavajući Tokijske filharmonije, vlasnik lokalnih fudbalskih timova…

Osnivač Rakuten grupe ne vidi sebe kao tajkuna. On veruje da je vesnik modernijih pogleda, bližih novim generacijama Japanaca, kojima su sve egzotičnije tradicije dugovečnih japanskih kompanija i njihovo uverenje da kvalitet proizvoda govori sam za sebe, pa mu i ne treba naročita promocija. Mikitanijevo stremljenje je bliže Gejtsu, Masku i drugim samostvorenim američkim milijarderima, koji smatraju da im uspeh na jednom polju daje pravo da predlažu regulisanje bilo čega što im padne na pamet, od javnog zdravlja do kolonizacije Marsa.

Vladan Žarković

Biznis & finansije, broj 201, septembar 2022. 

Foto: Manos Gkikas, Unsplash

Чланак Rakuten grupa, vlasnik Vibera: Japanski Amazon се појављује прво на Biznis i Finansije.

Rakuten Viber, vlasnica jedne od vodećih globalnih aplikacija za jednostavnu i besplatnu komunikaciju, slavi deceniju uspešnog poslovanja uz objavu da kroz uvođenje funkcije plaćanja u čet botovima stupa u oblast finansijskih tehnologija, kao dodatak na postojeće funkcije u domenu razmena poruka. Koricnici Vibera će naime od sada moći da koriste ovu platformu za nabavku roba i usluga, plaćanjem putem Google Pay i Apple Pay platformi.

Ukrajina je izabrana da postane prva zemlja u kojoj če ova funkcija biti aktivirana, dok je primena u drugim zemljama predviđena tokom 2021. godine.

Foto: Rakuten Viber

Чланак Viber najavljuje uvođenje funkcije plaćanja u čet botovima се појављује прво на Biznis i Finansije.

Automatsko odbrojavanje do samouništenja naznačenog sadržaja biće započeto čim primalac pregleda poslatu poruku. Važnost nestajućih poruka za bilo koji čet 1-na-1 dodatno afirmiše Viberovu poziciju kao najbezbednije aplikacije za razmenu poruka na svetu.

Da bi kreirao nestajuću poruku, korisnik bi trebao da :
• pritisne ikonicu časovnika na dnu ekrana na kome su prikazani četovi i odredi period samouništenja poruke, i
• otkuca poruku i prosledi je primaocu.

Viber je dokazao svoju posvećenost privatnosti komunikacije tokom prethodnih godina. Kroz seriju prvenaca na tržištu aplikacija za razmenu poruka, Viber je uveo funkciju „brišućih poruka“ u svim svojim četovima već 2015, standardnu enkripciju sa-kraja-na-kraj 2016. – i skrivene i tajne četove 2017. godine. U okviru svoje stalne posvećenosti obezbeđivanju privatnosti svojih korisnika, Viber objavljuje uvođenje nestajućih poruka u običnim četovima.

Pomoću ove nove funkcionalnosti, svi korisnici će moći da razmenjuju različite vrste informacija koje će se samouništavati po završetku odbrojavanja. Funkcija takođe sadrži pametno upozorenje korisnika u slučaju skrinšotovanja poruka od strane primalaca.

Чланак Nestajuće poruke od sada dostupne i u Srbiji се појављује прво на Biznis i Finansije.

Rakuten Viber, jedna od vodećih aplikacija za razmenu poruka i besplatnu i bezbednu komunikaciju na svetu, objavila je da prekida sve poslovne odnose sa Fejsbukom. Aplikacija će ukloniti Facebook Connect, Facebook SDK i GIPHY – kao i obustaviti zakup reklamnog prostora na ovoj platformi društvenih mreža – time podržavši sve masovniji pokret #StopHateForProfit („Prekinite mržnju radi profita“) sa ciljem bojkotovanja spomenutog tehnološkog džina.

Podstaknuti protestima pokrenutim širom SAD tokom proteklih nedelja, grupacija čije su članice šest organizacija – a među njima „Liga protiv prezira“ (Anti-Defamation League) i „Nacionalna asocijacija za napredak osoba obojene puti“ (NAACP) – apelovala je na kompanije koje se reklamiraju na Fejsbuku da obustave zakup reklamnog prostora na ovoj društvenoj mreži tokom meseca jula, kao odgovor na izostanak konkretnih mera i aktivnosti kompanije u zaštiti korisnika platforme od govora mržnje.

Viber je odlučio da se solidariše

Niz negativnih događaja, tokom kojeg se odigrao i neslavni skandal sa firmom „Kejmbridž Analitika“ (Cambridge Analytica) kada je spomenuta firma za politički konsalting nezakonito prikupljala i koristila podatke skoro 87 miliona korisnika Fejsbuka, kulminirao je – po Viberu – u ovoj poslednjoj aferi sa govorom mržnje. U tom smislu, Viber je odlučio da se solidariše sa ciljevima pokreta #StopHateForProfit i nadalje prekine sve poslovne odnose sa Fejsbukom.

Đamel Agaua, globalni generalni direktor Vibera, izjavio je sledeće ovom prilikom: “Fejsbuk nastavlja sa praksom pogrešne interpretacije svoje uloge u savremenom svetu.

Kompanija koju odlikuje nemaran odnos prema podacima svojih korisnika i nedostatak privatnosti u njenim aplikacijama, a sada i šokantno odsustvo nužnih mera kojim bi javnost bila zaštićena od nasilnog govora koji ugrožava društveni red i mir – ovim poslednjim ispadom je otišla predaleko. Mi nismo tumači istine, ali je istina to da mnogi ljudi doživeli neprijatnosti usled neograničenog širenja nasilnog sadržaja – i kompanije jednostavno moraju da se jasno suprotstave ovoj pojavi.“

Aktivnosti čiji će ishod bitii uklanjanje dodirnih tačaka sa Fejsbukom sa aplikacije Viber će biti okončane do početka meseca jula 2020, dok će zakup reklamnog prostora na ovog društvenoj mreži biti obustavljen momentalno.

Чланак Viber prekida poslovne odnose sa Fejsbukom се појављује прво на Biznis i Finansije.