Kompanije iz Sjedinjenih Američkih Država su zastupljene sa čak 70% među 100 najvećih kompanija u svetu prema tržišnoj kapitalizaciji, dok je njihov udeo pre deset godina iznosio 48%. Pre jedne decenije, tehnološke kompanije su činile 15% ukupne tržišne vrednosti 100 najvećih kompanija, pre pet godina taj udeo je iznosio 21%, a ove godine čak 34%, pokazuje najnoviji izveštaj revizorsko-konsultantske kompanije PwC „Sto vodećih svetskih kompanija na osnovu tržišne kapitalizacije“. Što se tiče pojedinačnih pozicija, dugoročan trend je jasan, ističe se u PwC izveštaju. Tokom proteklih deset godina Apple je neprekidno držao poziciju najvrednije kompanije na svetu, međutim, u maju 2022. Saudi Aramco neznatno je pretekao Apple sa tržišnom kapitalizacijom većom od 2,4 triliona dolara. Isto se dogodilo 2020. godine, gde je ubrzo nakon inicijalne javne ponude saudijske naftne kompanije, njena tržišna kapitalizacija bila veća od Apple-a i Microsoft-a.
Periskop
8. NACIONALIZACIJA ENERGETSKIH KOMPANIJA U EVROPI: Bajkama je došao kraj
Francuska vlada najavljuje da će preuzeti potpunu vlasničku kontrolu nad energetskim gigantom EDF, kako bi spriječila energetski i ekonomski kolaps u narednim mjesecima. Njemačka se takođe sprema da bez prevelike buke i formalno nacionalizuje bivšu Gazpromovu firmu kćerku u Njemačkoj, Gazprom Germania, koja je vlasnik najvećeg dijela skladišta za gas u Njemačkoj. Bajkama koje se pričaju zemljama „u tranziciji“ da su „evropske vrijednosti“ i „tržišna ekonomija“ nespojivi sa državnim vlasništvom je došao kraj, jer situacija je suviše ozbiljna da bi logika profita bila osnovni kriterijum poslovanja.
10. RAKUTEN GRUPA, VLASNIK VIBERA: Japanski Amazon
Japanska Rakuten grupa, koja se bavi onlajn trgovinom, internet bankarstvom i uslugama u oblasti mobilne telefonije, u svetu je poznatija kao vlasnik Vibera i sponzor fudbalera Barselone i šampiona NBA lige. Možda će najava da će Viber uskoro služiti i kao digitalni novčanik, pobuditi veće interesovanje svetske javnosti za Hirošija Mikitanija, osnivača i čelnika ove kompanije koju opisuju kao „japanski Amazon“. Jer Mikitani je sve, samo ne uobičajena pojava u Japanu.
12. POSTOJBINA DŽINGIS KANA NA VETROMETINI IZMEĐU VELIKIH SILA: Kad Moskva kine, Mongolija kašlje
Nasuprot zapadnim liderima, koji su već doneli odluku uz koga bi Mongolija trebalo da se svrsta u aktuelnom ratu u Ukrajini, Mongoli pokušavaju da nađu rešenje kako da spasu svoju ekonomiju u sukobu velikih sila. Ova država, stešnjena između Rusije i Kine, veoma je ekonomski zavisna od svojih suseda. Mada je zbog visokog rasta u prethodnoj deceniji proglašena za novog azijskog tigra, sve više se pokazuju slabosti privrede čija se industrija najviše oslanja na izvoz rudnog bogatstva.
Biznis
16. SRĐAN PAVLOVIĆ, VLASNIK KOMPANIJE „OBUĆA PAVLE“: Obućari u Srbiji na prekretnici
„Prebrodili smo različite nedaće, sankcije, bombardovanje, ali nikada nam nije bilo teže da radimo. Nelojalna konkurencija nekvalitetne uvozne robe razlog je što smo došli u situaciju da se, kao i ostali domaći proizvođači obuće, pitamo ima li smisla boriti se i dalje“, ističe Srđan Pavlović, vlasnik kompanije „Obuća Pavle“ iz Bele Palanke, koja je najveći proizvođač dečije obuće u Srbiji.
18. METALSKA INDUSTRIJA TRAŽI JEDNOSTAVNIJI UVOZ METALNOG OTPADA: Preko potrebne sirovine
Nedovoljna količina metalnog otpada na domaćem tržištu je glavni problem u proizvodnji rebrastog čelika i čelične armature u Srbiji, pa je PKS podnela republičkoj vladi inicijativu da se pojednostavi procedura za njegov uvoz. Metalni otpad je, naime, značajna sirovina za ove proizvođače srpske metalske industrije, a za neke i – jedina.
20. KAKO KRIZA UTIČE NA ŠPEDITERE: Alternativa kao poslovna strategija
U vreme kada se opcije za prevoz robe smanjuju, a rastu troškovi i inflacija, špediteri su primorani da traže alternativna rešenja ponekad i na dnevnom nivou i „od situacije do situacije“. Tako u dopremanju robe sa Dalekog Istoka sve popularnija postaje železnica, dok se u Evropi za kraće relacije više koristi prevoz brodovima. U svim tim prečicama i zaobilaznicama, najteže je iskalkulisati cene svojih usluga koje će biti prihvatljive klijentima a neće dovesti u pitanje poslovanje, kažu naši sagovornici iz špediterske industrije.
22. „KAMEN DIZAJN“, PROIZVOĐAČ SAKSIJA I DRUGIH PROIZVODA OD VEŠTAČKOG KAMENA: Priča o ljudima koji su procvetali u poslu sa cvećem
Nenad Sarjanović i Dejan Popadić su ušli u preduzetništvo tako što su počeli sami da prave proizvode koje nisu mogli da kupe kod nas. Danas, kao vlasnici preduzeća „Kamen dizajn“, nastoje da najveći deo sirovina za svoje saksije i druge proizvode od veštačkog kamena nabavljaju u Srbiji, kako bi doprineli razvoju domaće privrede. Činjenica da im poslovanje stalno raste, kao i da imaju veliki broj stranih kupaca, dokazuje da se od domaćih materijala mogu napraviti originalni i veoma kvalitetni ekološki proizvodi ako ste maštoviti, istrajni i „stojite iza posla koji radite“.
Finansije
26. JAVNE NABAVKE U USLOVIMA INFLACIJE: Oglas po starim, ugovor po novim cenama
Stručnjaci tvrde da regulativa u Srbiji obezbeđuje dovoljno mehanizama da se u dugotrajnom postupku javnih nabavki i ponuđač i naručilac zaštite od gubitaka u vreme svakodnevnih promena cena. I pored toga, privrednici koji učestvuju na javnim tenderima traže dodatne mere, poput predloga građevinaca da se uvedu klizne skale u ugovore sa fiksnim cenama.
28. UTICAJ AKVIZICIJA NA POLJOPRIVREDU: Kupi zemljište, ne proizvode ga više!
Istočna Evropa je po broju akvizicija poljoprivrednog zemljišta trenutno druga u svetu, odmah iza Afrike. Veliki broj stranih akvizicija u novim članicama EU je dao različite rezultate, ali generalno nije obezbedio poljoprivredni razvoj kakav se očekivao. Iskustva uporedivih zemalja pokazuju da značajniji priliv stranih ulaganja u našu poljoprivredu ne bi opravdao procene o brzom rastu produktivnosti, ali bi zbog unutrašnjih slabosti mogao da ubrza gašenje malih gazdinstava.
31. NAJBOLJE BANKE U SVETU: Kina, Kina, Kina… pa svi drugi
Od deset najvećih banaka u svetu, polovina je kineskih, četiri su američke i samo je jedna iz Evrope – britanska HSBC banka. Kineske banke imaju preko dva puta veći kapital i skoro duplo veću imovinu nego američke. Među deset najvećih banaka u Centralnoj i Istočnoj Evropi, šest je iz Rusije, pokazuje najnovija rang lista „1000 najboljih svetskih banaka“ magazina „Bankar“.
34. OSIGURANJE DIZAJNERSKE ODEĆE: Skromna ponuda za visoku modu
Ljudi koji to sebi mogu da priušte, kupuju ekskluzivno dizajniranu odeću radi prestiža, ali često i u kolekcionarske svrhe, kao imovinu koju kasnije mogu da prodaju po višestruko većoj ceni. S druge strane, mnogi vlasnici ormara od „milion dolara“ nisu osigurali njihov sadržaj, najčešće zato što i ne znaju da ovaj deo njihove svojine nije pokriven standardnim polisama imovinskog osiguranja. Naime, polise namenjene isključivo dizajnerskoj odeći su retke i na najrazvijenijim tržištima. Kod nas, u uslovima pod kojima se osiguravaju predmeti u domaćinstvu, dizajnerska odeća se izričito ne navodi ali ni ne isključuje iz pokrića.
Temat – PwC lista najvećih kompanija na svetu
37. Kratkoročna volatilnost razlikuje se od dugoročnog trenda
38. SAD nastavljaju da dominiraju među 100 najboljih na svetu
39. Nezaustavljiv rast i sve veća dominacija tehnoloških kompanija i uspon sektora zdravstvene zaštite (bez obzira na kratkoročnu volatilnost)
40. Ujedinjeno Kraljevstvo napreduje na rang listi
41. Ukupna tržišna kapitalizacija Top 100 kompanija u svetu
42. Poređenje sektora
43. Širenje tržišne kapitalizacije 100 najboljih svetskih kompanija
44. 100 najboljih svetskih kompanija sa najvećim relativnim porastom i smanjenjem tržišne kapitalizacije
45. Lista Sto vodećih svetskih kompanija na osnovu tržišne kapitalizacije
Intervju
51. PERICA HADŽI-JOVANČIĆ, ISTORIČAR: Gradovi Balkana izneverili su svoju civilizacijsku ulogu
„Srpski i generalno gradovi Balkana su potpuno izneverili svoju civilizacijsku ulogu nosilaca progresa. Nakon 1990. godine došlo je i do ubrzanog urušavanja specifične urbane kulture koja je tokom prethodnih decenija dominirala srpskim gradovima i bila okrenuta eksperimentisanju sa modernim kulturnim i društvenim uticajima koji su dolazili iz čitavog sveta“, kaže Perica Hadži-Jovančić, istoričar iz Leskovca koji je doktorirao na Kembridžu i autor je knjiga „Evropeizacija Srpskog Mančestera: 1918- 1941“ i „Treći rajh i Jugoslavija: Ekonomija straha, 1933-1941“.
Skener
54. TRŽIŠTE MALIH STANOVA: Garsonjera ni za lek
Manji stanovi, do 40 kvadrata, prvi se prodaju i to keš kupcima. U ponudi ih nema mnogo, jer investitori moraju da izdvoje značajno više novca za zgradu koja bi imala više takvih stanova. Zbog toga su i cene tih nekretnina veće – garsonjera od 28 kvadrata u centru Beograda može da se proda za više od 100.000 evra.
56. PROIZVODNJA KERAMIČKIH PLOČICA: Samo trećina proizvoda domaćeg porekla
Srbija je zavisnik od keramičkih pločica iz uvoza, jer je u ukupnoj ponudi na tržištu samo trećina proizvedena u domaćim fabrikama. Ovom vrstom proizvodnje kod nas se bavi svega osam preduzeća, od kojih je jedno u stečaju, dok pločice uvozi oko 300 firmi, među kojima i neki od najvećih domaćih proizvođača. Istovremeno, proizvođači se žale na nelojalnu konkurenciju, koja uvozi pločice veoma niskog kvaliteta sa stovarišta i sa fabričkih otpada iz Italije i Španije. Uvoznici takve robe je prikazuju kao repromaterijal, pa za nju ne plaćaju ateste.
58. „SRPSKA BANKA RAKIJE“: Odličan prinos na tečnu investiciju
Pored politike i fudbala, treća stvar za koju skoro svako u Srbiji smatra da je stručnjak je proizvodnja rakije, koja se kod nas nudi na svakom koraku. Tim pre je teže uspeti u ovom poslu, što je pošlo za rukom Branku Nešiću, koji je osnivač popularnog „Rakia bara“ u Beogradu, „Beogradske destilerije“ na Dorćolu, a od pre tri godine i banke rakije. Ovde se umesto u sefu, tečna dragocenost čuva u hrastovom buretu, a za razliku od novčane štednje, klijenti ove banke mogu da uvećaju svoju investiciju za tri godine i do 60 odsto.
60. DRUGAČIJI POGLED NA SVET: Ne moramo biti milioneri da bismo bili privilegovani
Ako imate sopstveni ili iznajmljeni krov nad glavom, jedete dnevno tri puna obroka, pijete čistu vodu, imate mobilni telefon, možete da pretražujete po internetu i završili ste fakultet, nalazite se u privilegovanoj grupi koju čini manje od 7% svetske populacije. Ako imate više od 65 godina, budite srećni i zahvalni. U sadašnjim uslovima, od svakih 100 ljudi na planeti, samo njih osam ima šansu da živi duže od 65 godina.
Nove tehnologije
62. ULOGA DRONOVA U GAŠENJU POŽARA: Izviđač, spasilac i šumar iz vazduha
Dronovi detaljno pretražuju područja na kojima može doći do požara, pristupne puteve i prepreke za vatrogasce. Oni su dragoceni izviđači o načinu širenja vatre i saveznici u potrazi za unesrećenima i nestalima u katastrofi. Bespilotne letelice sve više zamenjuju ljude i u obnovi šuma nakon požara, sadeći i do sto hiljada stabala dnevno iz vazduha. I što je posebno važno – sve to mogu da rade na terenima koji su nepristupačni čoveku.
Nauka
64. NAJSTARIJA HRANA NA SVETU: Drevni restoran naših predaka
Kada bi neko otvorio restoran sa ostacima najstarijih jela koje su arheolozi do sada pronašli, drevni jelovnik bi iznenađujuće ličio na današnju hranu. U ponudi bi se, između ostalog, našao hleb star preko 14 hiljada godina, puter spravljen pre pet milenijuma, supa od kostiju od pre četiri milenijuma i mumificirano „mešano meso“ ostavljeno na podzemnoj trpezi pre više od tri hiljade godina. Ipak, najstarija prerađena hrana koju su arheolozi ikada otkrili je brašno koje je odstojalo 32 hiljade godina.
Koktel
66. SEOSKI DOMOVI KULTURE: Naši amateri su neprocenjivi
Iako su formalno stavka u opštinskom budžetu, seoski domovi kulture se prvenstveno oslanjaju na entuzijazam svojih članova. To su apotekari, učitelji, poljoprivrednici, koji se amaterski bave različitim kulturnim aktivnostima. Njihov amaterizam je neprocenjiv jer oni daju svoje vreme, jedino što ne može da se nadoknadi, tvrde naši sagovornici koji održavaju život u ovim kulturnim ustanovama.
70. ŽIVOT NA TOČKOVIMA: Možda je kombi skučen, ali je sloboda bezgranična
Zamisli život u kome je dnevna soba na obali jezera, kancelarija na planinskom prevoju, a dvorište je kilometrima nepregledna livada sa koje se širi miris stotina biljaka. Danas se budiš na moru, a sutra na planini. I gde god da si – ti si kod kuće, jer kuća je na točkovima.
72. ŠTA RADITI KAD UGROŽENE ŽIVOTINJE POČNU DA UGROŽAVAJU LJUDE: Život nije „Knjiga o džungli“
Indija je najveći dom u svetu za tigrove, koji su bili na ivici istrebljenja zahvaljujući čoveku. Posle ogromnih napora indijske vlade, sada se ova životinjska vrsta značajno oporavila, ali se pojavio obrnuti problem – tigrovi su počeli da ubijaju ljude u njihovim selima. Spor oko toga koji tigrovi jesu a koji nisu ljudožderi doveo je javnost u Indiji do usijanja. Dok aktivisti za zaštitu životinja protestuju protiv samog naziva „ljudožderi“, seoski aktivisti im poručuju da svi oni borave u gradovima, „i nemaju pojma kako je to kada živiš u blizini mesoždera koji se hrani ljudima“.
74. EKSKLUZIVNI RESTORAN LAŽNOG PRINCA: Prevarant koga je Holivud obožavao
U septembru ove godine navršava se više od pola veka od kada je umro lažni ruski princ Mihail Romanov, vlasnik nekada najekskluzivnijeg restorana na Beverli Hilsu i zvezda među holivudskim zvezdama. Tim povodom, mnogi američki mediji uporedo sa izveštajima u kojima se zbog rata u Ukrajini osuđuje sve što je rusko, gotovo nostalgično i sa mnogo više naklonosti podsećaju na krajnje neobičan život čoveka koji se predstavljao kao bliski potomak poslednje carske dinastije u Rusiji.
Komunikacije
76. ŠIRENJE „BUDIZMA“ IZ SILICIJUMSKE DOLINE: Udahni, izdahni, i radi više
Kompanije u Silicijumskoj dolini postale su novi dom za masovno upražnjavanje budizma, odnosno meditacije na radnom mestu, kojom sada obavezno započinju i poslovni sastanci. Ovakva potraga za boljim sobom i širenje saosećanja kroz „PowerPoint“ prezentacije ima samo jedan cilj – da se zaposleni još više otrgnu od spoljnog sveta, poistovete sopstveni život sa poslom i budu još produktivniji kako bi uvećali korporativni kapital, tvrdi Kerolin Čen, profesorka sociologije na Univerzitetu „Berkli“ i autorka knjige „Kod za radnu molitvu“
Reprint
78. KAKO POLITIKA GUŠI PRIVATNE KOMPANIJE: Spori ples SAD i Kine oko tajvanskih čipova
Tehnologija je budućnost ekonomije, profita i kontrole informacija, a svi znamo koliko je to bitno za države koje žele da održe vodeću poziciju na svetskoj geopolitičkoj sceni. Posle golgote koju je zbog politike prošao kineski Huawei, sada ključa nova politička čorba čiji je glavni sastojak tajvanska kompanija TSMC, svetski gigant u industriji čipova.
Vremeplov
80. KAKO JE NASTAO „SAUDI ARAMCO“: Div iz pustinje
Put ka osnivanju kompanije „Saudi Aramco“ utabali su još pre jednog veka Britanci, kada su pogrešno procenili da u saudijskoj pustinji nema ni kapi nafte i prepustili koncesije na budući naftni „El Dorado“ američkim naftašima.