Kako navodi Fajnenšel tajms, ovaj donedavno brzorastući sektor je pod pritiskom rasta troškova oglašavanja, pada lične potrošnje, ali i prestanka vetra u leđa koji je proizašao iz pandemije koronavirusa i slogana „ostanite kod kuće“, prenosi Poslovni dnevnik.

Mobilne igre su počele svoj prodor na tržište krajem 90-ih kada se pojavila čuvena Nokijina „Zmija“, ali prava ekspanzija je počela 2008. pojavom Eplovog App Stora, čime je to postalo gotovo 100 milijardi dolara vredno tržište.

Manji prihod za 6,4 odsto

Drugim rečima, svaki drugi dolar koji industrija videoigara zaradi dolazi od mobilnih igara. Procene firme Newzoo govore da će prihod tržišta mobilnih igara ove godine dostići 92,2 milijarde dolara, što znači da bi bio manji za 6,4 odsto u odnosu na prethodnu godinu.

U tom slučaju, to bi bio nagli preokret situacije na tržištu, s obzirom da je 2021. godine zabeležen rast prihoda od 7,3 odsto, a u pandemijskoj 2020. čak 25,6 odsto.

U tom kontekstu, treba napomenuti da je konsultantska kuća Ampere Analysis snizila prognoze za ovogodišnji prihod od mobilnih igara, procenjujući da će on pasti za 6,4 odsto ili šest milijardi dolara manje nego prošle godine.

Razlog pada je slabost na najvećim svetskim gejming tržištima, SAD, Kini i Japanu, pa Ampere ističe da je to „poziv na buđenje“ za celu industriju igara. Inače, cela industrija video igara suočila se sa usporavanjem ove godine, zajedno sa problemima u lancu snabdevanja koji su se odrazili na slabiju prodaju najnovije PlayStation 5 konzole.

U svom najnovijem finansijskom izveštaju objavljenom u novembru, rukovodioci kompanije Take-Two Interactive – izdavača Grand Theft Auto koji je u maju završio kupovinu proizvođača mobilnih igara Zynge vrednu 12,7 milijardi dolara – okrivili su “trenutno makroekonomsko okruženje” što su kupovine u sklopu aplikacija „pod svojevrsnim pritiskom“. Pored toga, mobilni naslovi su pod većim pritiskom od onih objavljenih za konzole za igre.

Priuštiv oblik zabave

Treba napomenuti da je tržište videoigara ostalo relativno stabilno tokom prethodnih recesija, a ovaj pad prihoda je prvi u kojem su besplatne mobilne igre dominantan izvor prihoda za industriju.

Zbog toga se deo rukovodioca te industrije pita hoće li zbog inflacije sve siromašniji potrošači i dalje kupovati omiljene videoigre kad postoji toliko dostupnih besplatnih igara. „To je priuštivi oblik zabave“, rekao je je za FT Soner Ajdemir, suosnivač i izvršni direktor firme Dream Games čija je aplikacija “Royal Match” jedan od retkih ovogodišnjih hitova na tržištu.

Igrači u proseku provedu 40 do 50 minuta na “Royal Match-u” dnevno. „To je poput gledanja TV-serija”, kaže Ajdemir. Pad gejming tržišta oseća se i u široj digitalnoj ekonomiji. Gejming je postao jedan od najvećih izvora prihoda za digitalne oglašivačke platforme i prodavnice mobilnih aplikacija koji donosi desetine milijardi dolara. Upravo su Meta, Epl i Gugl uprli prstom u usporavanje na gejming tržištu kao uzrok slabijih kvartalnih rezultata.

Učesnici na tržištu videoigara ističu i jedan drugi problem s kojim se suočavaju – činjenicu da je gejming industrija u sve zrelijoj fazi. Naime, etablirani naslovi s bazom vernih korisnika sve više dominiraju tržištem.

„Tempo inovacija je usporio”, kaže Dmitri Bakman, suosnivač Playrix, jednog od najvećih evropskih developera igara koji stoji iza naslova “Gardenscapes” i “Homescapes”

Izvor: Poslovni dnevnik/B92

Foto: Pixabay

Чланак Ove godine tržište mobilnih videoigara beleži pad се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ukupna vrednost globalnog gejming tržišta procenjena je na preko 162 milijarde dolara, a u naredniih pet godina mogla bi premašiti neverovatnih 300 milijardi. Igrice danas igra oko dve milijarde korisnika širom sveta, a do 2025. broj bi mogao da bude veći za 20 odsto.

Gejming industrija trenutno je jedna od onih koje najbrže rastu u svetu, a podaci za Srbiju nikako nisu za potceniti. Naprotiv.

Domaća industrija video igara nastavila je svoj rast, i prema izveštaju koji redovno objavljuje Asocijacija industrije video igara Srbije (SGA), čitav ekosistem je uspeo da inkasira 125 miliona dolara u prošloj godini. Igrice koje su izašle iz „srpske kuhinje“ prošle godine su preuzete čak 370 miliona puta.

Prihodi dolaze iz SAD, Nemačke i Ujedinjenog Kraljevstvo. Oko 44 odsto odsto se generišu preko kompjutera, 23 odsto preko mobilnih telefona, 12 odsto preko web platformi, a ostalih 12 odsto iz VR setova i konzola.

U gejming ekosistemu Srbije, prema procenama SGA, trenutno operiše oko 130 timova i kompanija koje zajedno zapošljavaju preko 2.200 ljudi. Ono čime se iz industrije opravdano hvale, je da su oko trećine zaposlenih žene, što nas stavlja u sam vrh u Evropi.

Od 130 timova i kompanija, više od pola se nalazi u Beogradu. Novi Sad sa 22 gejming studija je na drugom mestu, a na trećem mestu sa 8 studija je Niš. Oko 20 odsto njih ima kancelarije i izvan Srbije. One se, što je pokazatelj potencijala domaćeg ekosistema, u 60 odsto slučajeva bave razvijanjem sopstvenih igara (tj. kako se u industriji kaže originalnih IP-ova).

Početno ulaganje do 10 hiljada dolara

Ako pogledamo podatke o budžetima za izradu jedne video igre u Srbiji, najviše ih je razvijeno sa početnim ulaganjem do 10 hiljada dolara (oko 37 odsto svih igara). Sa budžetima od 10-50 hiljada prošle godine je razvijeno 15 odsto igara, od 50-100 hiljada oko 17 odsto. Od 100 do 500 hiljada dolara budžeta je potrošeno na oko 20 odsto proizvedenih igara. Ostalih 11 odsto, imalo je budžete od 500.000 dolara pa na više.

Posebno je zanimljivo da je dominantan način finansiranja studija za razvoj igara u Srbiji direktna prodaja sopstvenih igara.

– Čak dve trećine kompanija i studija iz Srbije finansira se od direktne prodaje svojih igara, što je idealan scenario i odličan je pokazatelj to što su uspeli da na osnovu svog proizvoda budu finansijski samostalni i omoguće sebi rad na novim igrama. Što se tiče novih timova koji tek rade na svojoj prvoj igri uglavnom su to lična sredstva ili investicije van gejming industrije, objašnjava izvršna menadžerka SGA, Kristina Janković Obućina.

Ona ističe da je u poslednje vreme dostupno i nekoliko fondova, što državnih što evropskih i da je određen broj timova iz Srbije uspeo da se u potpunosti finansira na ovaj način, ali je on i dalje mali.

Najviše pravio mobilne „casual“ igre, zatim simulacije, strategije i RPG igre.

Što se tiče platformi na kojima se objavljuju video igre, najviše ih je na kompjuterima (42 odsto), a zatim na telefonima (39 odsto). Ostalih 19 odsto je podeljeno među VR setovima, konzolama i web-u.

U pripremi trenutno 41 igra

Kada se pogleda izveštaj industrija je rasla u gotovo svim segmentima, i po pitanju prihoda, broja kompanija, broja zaposlenih, ali nije rastao broj video igara. Kako je potvrdila naša sagovornica, reč je o tome da studiji u poslednjih godinu dana poduzimaju sve ambicioznije i kvalitetnije projekte za koje treba i više vremena i više sredstava.

– To potvrđuje i još jedan podatak iz izveštaja, a to je da je u pripremi trenutno 41 igra, što je odličan broj. Ipak, na ovo utiču i neki ne toliko pozivitvni faktori, a to je da mladi timovi često odustanu od rada na projektu – ponestaje im ili finansija ili vremena ili inspiracije. Na celoj gejming zajednici je da pomogne novim studijima kroz edukaciju, pristupe finansiranju i umređavanjem, kaže Obućina.

Gejming kampus

Naša sagovornica je istakla i da je pored velikih akvizicija, prošle godine bila posebno važna i najava da će Epic Games (jedan od giganata u svetu gejminga) izgraditi svoj kampus u Novom Sadu.

– Njihova saradnja sa 3Lateral kompanijom iz Novog Sada već povoljno utiče na domaći gejming ekosistem. Kada se kampus izgradi i počne sa radom 2024. godine, postaće jedinstven prostor ovog tipa u Evropi. Koristiće se za razvoj i istraživanje najmodernijih tehnologija i alata, ali i za edukativne sadržaje i pomoć svim gejm developerima, zaključuje ona.

Izvor: Blic.rs

Foto: Pixabay

Чланак Gejming industrija trenutno je jedna od onih koje najbrže rastu u svetu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Izvršna direktorka Srpske gejming asocijacije (SGA) Kristina Janković je, govoreći za Jutarnji program Radio Beograda 1, iznela podatke koji potvrđuju rast industrije video-igara u Srbiji.

– U 2021. godini srpska industrija video-igara je prihodovala ukupno 125 mil EUR što pokazuje da imamo stabilan rast između pet i 10% godišnje. U industriji je zaposleno 2.200 ljudi, zanimljivo, među njima je 30% žena što nas svrstava na prvo mesto u Evropi po udelu žena u industriji video igara. Samo u protekloj godine video igre nastale u Srbiji su preuzete ili kupljene čak 370 miliona puta – navela je Kristina Janković za RTS.

Razvoju industrije video igara na globalnom nivou najviše pomažu državni fondovi posvećeni finansiranju mladih timova i gejming projekata.

– Italija je pre dve godine izdvojila četiri mil EUR, a protekle godine 10 miliona, Nemačka čak 50 miliona i to je naravno rezultiralo ogromnim skokom objavljenih igara. Srbija je lider u regionu kada je reč o razvoju industrije video-igara, Hrvatska je odmah iza nas, ali u čitavom regionu vlada veliko interesovanje za jednu vrstu regionalnog umrežavanja koje bi vodilo snažnijem nastupu na globalnom nivou – naglasila je Jankovićeva.

Srbija i dalje kasni za razvijenim zemljama, uprkos konstantnom razvoju

Uprkos konstantnom i stabilnom razvoju industrije video-igara, Srbija još uvek kasni za razvijenijim evropskim zemljama.

– Ukoliko posmatramo, recimo, Švedsku ili Finsku, mi se trenutno nalazimo na mestu gde su te zemlje bile pre 10 godina. Švedska industrija video-igara je samo u protekloj godini prihodovala 3,3 mlrd EUR, ali to se može nadoknaditi razmenom znanja i iskustava, moramo konstantno učiti od razvijenijih zemalja kako bi naš napredak bio još brži – objasnila je Kristina Janković.

Na razvoj industrije video-igara u našoj zemlji može uticati snažnija uloga države kroz ulaganja i razvoj obrazovanja, ali i roditelji koji mogu postati pravi zamajac ukoliko bi prepoznali budućnost u razvoju te industrije.

– Moramo promeniti svest ljudi u smislu da je to zaista jedna ozbiljna industrija i profesija, da se roditelji ne plaše da decu pošalju na fakultete koji će ih usmeriti ka tom putu, već je to stvarno jedna prilika da se bave divnim i kreativnim poslom – rekla je Jankovićeva

Izvor: RTS/Ekapija.com

Foto: Pixabay

Чланак Industrija video-igara u Srbiji nastavlja da raste се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ovi rezultati objavljeni su u trećem po redu godišnjem izveštaju srpske industrije video igara za 2020. godinu, SGA (Serbian Gaming Association).

U njemu takođe piše i da naši stručnjaci najviše kreiraju igre za mobilne (40 odsto) i PC platforme (33 odsto). Među tim stručnjacima trećinu čine žene, iako mnogi misle da je ovo pretežno “muška delatnost”.

Oko 60 odsto pomenutih kompanija ima kancelariju u Beogradu, a oko 66 odsto svih kompanija organizovane su kao DOO. Najveći udeo kompanija (56 odsto) zapošljava do 5 ljudi, a potom 6-20 (31 odsto).

Čak 66 odsto anketiranih gejming kompanija reklo je da planira da zaposli više ljudi u 2021. godini, a u izveštaju se navodi da se pozicije programera i artista najteže popunjavaju.

Kako piše Startit, među vrstama igara koje se razvijaju, na domaćem tržištu dominiraju potpuno originalni naslovi (62 odsto), a outsourcing je na dalekom drugom mestu (11 odsto). Oko 61 odsto prihoda dolazi od direktne prodaje (75-100 odsto iz inostranstva), a 2019. godine je samo 13 odsto kompanija dobilo neku vrstu finansiranja.

Foto: Pixabay

Чланак Srpska industrija video-igara zaradila 120 miliona evra u 2020. godini се појављује прво на Biznis i Finansije.

Istraživanje stručnog udruženja „Bitkom“ objavljeno u Berlinu pokazalo je da je panedmija proizvela vrtoglavi rast u gejming industriji, jer ljudi provode više vremena kod kuće, igrajući video igre. Ista situacija je i u Srbiji, kažu u Srpskoj asocijaciji industrije video igara (SGA).
Menadžerka SGA Kristina Janković je rekla za Tanjug da je u prethodnim mesecima prodaja igara, broj preuzimanja i prodaja konzola rasla na različitim tržištima od 30 do 80 odsto.

U Srbiji se najviše prave igrice za mobilne uređaje

Prema njenim rečima, i dalje se prave nove igrice, a u različitim kompanjama je otvoreno na desetine novih radnih mesta. U Srbiji se najviše radi na igrama za mobilne uređaje, jer je to najpogodnije za manje timove, koji još nemaju sredstava za složenije projekte.

Gejming industrija se pokazala veoma otpornom na posledice pandemije, istakla je Janković. Šta više, kriza je povoljno uticala na ovu industriju, jer kako je objasnila, „broj igrača je doslovno probio sve rekorde“.
Industrija video igara u Srbiji donosi godišnje između 50 i 100 miliona dolara, a trenutno je u njoj zaposleno oko 1.500 ljudi. Više od polovine od ukupno 75 članova SGA svake godine zapošljava nove kadrove, čak i sada u doba pandemije, naglasila je Janković.

Nova platforma za zapošljavanje

Navela je da je nedavno pokrenuta i platforma „SGA Poslovi“, kako bi se zainteresovanima pomoglo da lakše nađu posao u ovoj delatnosti. Na platformi su izlistana sva slobodna radna mesta, a napravljen je i karijerni vodič za početnike.
Iako je ova industrija relativno mlada u Srbiji, naša zemlja se već dobro poziocionirala na globalnom tržištu, zahvaljujući kompanijama kao što su Nordeus i 3Lateral, ali i svetskim imenima koja su ovde prisutna, poput kompanija Ubisoft i Playridž, ocenila je Janković.

Izvor: Tanjug

Чланак Broj korisnika video igara u Srbiji nadmašio sve rekorde се појављује прво на Biznis i Finansije.

Američka agencija za lekove FDA odobrila je da se video-igra izdaje na recept kao i ostali lekovi. Tako su lekari ovlašćeni da prepisuju video-igru za „ajfon“ i „ajped“ deci uzrasta od osam do 12 godina koja imaju sindrom poremećaja pažnje i hiperaktivnosti.

Posle sedam godina kliničkih ispitivanja kroz koja je prošlo 600 dece video-igra je dobila status leka. Rezultati ovih istraživanja su pokazali da trećina dece nije više imala poremećaj pažnje pošto su igrali EndakvorRX 25 minuta dnevno, pet dana u nedelji, ukupno mesec dana.

U kompaniji ističu da su jedini sporedni efekti ovom vrstom terapije bili napetost i glavobolja, no mnogo manje izraženi u poređenju sa nuspojavama koje izazivaju tradicionalni lekovi.

Izvor: RTS

Foto: Pixabay

Чланак Američki lekari prepisuju na recept – video igru се појављује прво на Biznis i Finansije.

– Beleži se porast u igranju video-igara na svim platfomama. Podaci sa platforme Steam pokazuju da se svaki dan obaraju rekordi u broju igrača – navodi Čavić. Prema njegovim rečima u nekim kategorijama je došlo do rasta i od 80%, a on postoji i u finansijskom segmentu, iako nije tako visok.

Čavić podseća da je i kroz istoriju industrija video-igara bila otporna na ekonomske krize.

– Ako se osvrnemo na ekonomsku krizu 2008. godine, treba reći da je industrija video-igara to jako dobro podnela. Razlog za to može biti i taj što je odnos novca i količne zabave koju igre nude definitivno povoljan. Jedna kvalitetna PC igra može da se kupi i za 10-20 eura i može da ponudi desetine sati zabave, što je prilično više u odnosu na knjige, filmove ili druge vidove zabave – kaže Čavić.

Domaća industrija igara, kako on kaže, deo je globalne industrije, te očekuje rast i na našem tržištu.

– Ovo je globalni fenomen i podaci su relevantni i za domaću scenu, pa ja očekujem da i lokalne kompanije beleže rast – smatra naš sagovornik.

Prema njegovim rečima, sve kompanije, pa tako i one u gejming indusriji suočavaju se sa izazovom da poslovanje vrate u normalu, pre svega u logističkom smislu.

– One kompanije koje se brzo organizuju i ponude dodatne proizvode mogu da očekuju i veći rast – kaže Čavić i podseća da je i pre pandemije industrija video-igara važila za jednu od najperspektivnijih.

Izvor: Investitor.me

Чланак Industrija video igara otporna na pandemiju се појављује прво на Biznis i Finansije.