Proizvodnja je dosegla 244,1 milion hektolitara, što je sedam odsto manje u odnosu na 2022. godinu, saopštilo je međuvladino telo predstavljajući prve procene.

“Još jednom su ekstremni klimatski uslovi, poput ranog mraza, obilne kiše i suše, značajno uticali na proizvodnju svetskih vinograda”, navodi organizacija koja pruža podatke zemljama proizvođačima i potrošačima grožđa i vina.

Brojni veliki proizvođači na južnoj hemisferi imali su značajan pad proizvodnje. Australija, Argentina, Čile, Južnoafrička Republika i Brazil zabelžili su pad proizvodnje između deset i 30 odsto.

Italija je izgubila titulu najvećeg svetskog proizvođača jer je njena proizvodnja pala za 12 odsto, što je omogućilo Francuskoj da vrati prvo mesto jer je njena proizvodnja ostala stabilna.

Španija je zadržala svoju poziciju trećeg najvećeg svetskog proizvođača vina iako je njena proizvodnja pala za 14 i 19 odsto u odnosu na petogodišnji prosek. Optimizam, ako postoji, za industriju je u tome što sve ovo može pomoći u ublažavanju tržišne neravnoteže, odnosno, prekida jasne dominacije većih proizvođača.

“Iako OIV govori o ekstremnim vremenskim prilikama koje utiču na proizvodnju, to tek treba i dokazati s klimatskim promenama”, izjavio je Inaki Garsija de Kortazar-Atauri iz francuskog nacionalnog instituta za agronomska istraživanja INRAE, piše Guardian, a prenosi N1 Zagreb.

S druge strane, stručnjaci za uticaj klime na poljoprivredu, tvrde da je šteta u Italiji nastala zbog toga što obrađeno zemljište nije moglo apsorbirati vodu tako dobro kao prirodno tle.

Naglašeno je i da su ekstremni vremenski događaji sve češći s toplotnim talasima ili kišnim razdobljima koja pogađaju određene regije te povećavaju postojeće probleme poput plesni.

Izvor: N1

Foto: Pixabay

Чланак Zbog ekstremnih klimatskih uslova veliki pad proizvodnje vina се појављује прво на Biznis i Finansije.

Najveći svetski proizvođač bila je Italija sa 49,8 miliona hektolitara vina što je dovoljno da 1.994 olimpijska bazena napune ovim plemenitim pićem.

Italija je proizvela 19,3 odsto ukupne količine vina na svetu.

Iza italijana našla se druga evropska i delom mediteranska zemlja, Francuka, sa 45,6 miliona hektolitara. To je 17,65 odsto ukupne svetske proizvodnje.

Na trećem mestu su Španci sa 35,7 miliona hektolitara ili 13,82 odsto svetske proizvodnje.

Ove tri evropske države napravile su više od polovine vina proizvedenog prošle godine u svetu.
Od četvrtog do osmog mesta nalaze se zemlje van Evrope, sa značajno manjom proizvodnjom vina od prve tri.

SAD su četvrte sa 22,3 miliona hektolitara, Australija i Čile su proizveli 12,7, odnosno 12,4 miliona hektolitara.

Zatim Agentina 11,45 miliona i Južna Afrika sa 10,1 miliona hektolitara vina.

Top 10 završavaju Nemačka sa 8,9 miliona i Portugal sa 6,7 miliona hektolitara vina.

Zanimljivo je da su Grčka i Gruzija proizvele istu količinu vina, po 2,1 miliona hektolitara, što je skoro dvostruko manje od Rumunije sa 3,9 miliona hektolitara.

Izvor: Danas

Foto: Pixabay

Чланак Koje tri evropske zemlje proizvode polovinu ukupne svetske proizvodnje vina се појављује прво на Biznis i Finansije.