Višnja je u naše krajeve stigla pre više od 2.000 godina, zahvaljujući Grcima i Rimljanima, iz jugozapadne Azije, odlično se prilagodila uslovima u celoj Evropi i rasla divlja vekovima u šumama pre nego što je počelo organizovano gajenje. Koristi se u svežem stanju (kad je i najkorisnija), zasebno ili u sastavu voćnih salata i kolača, sušen ili prerađen u sok, pekmez, kompot, džem, žele i slatko, rakiju višnjevaču ili aromatične likere bez kojih nekad nije mogla da se zamisli ‘ozbiljno’ domaćinstvo.

U Vojvodini se, na primer, priprema sos od višanja kao prilog uz kuvano ili pečeno meso
Ohrabruje podatak da je u Srbiji osnovan Centar za razvoj inovativnih proizvoda od oblačinske višnje, ali, obeshrabruje niska otkupna cena koja muči proizvođače već decenijama, a to je problem koji se ponavlja svake godine.

Preko osam godina duplo viša cena, danas jedina opcija – prerada

Danas svom u tekstu iz 2012. godine piše da su otkupljivači plaćali kilogram višnje od 80 do 100 dinara, dok je ove godine cena ista količina od 25 do 30 dinara za drugu klasu dok je cena prve klase pala sa 50 na 40 dinara. Ovakva ponuda otkupljivača izazvala veliko nezadovoljstvo i proteste proizvođača koji traže minimum 55 dinara za prvu klasu i 35 za drugu.

„Gajimo višnju na 380 stabala u našem poljoprivrednom gazdinstvu i to je upravo oblačinska višnja, o kojoj čitam da ima izvanredna lekovita svojstva, zato vlada veliko interesovanje i potražnja. Rod je ove godine bio nešto slabiji i sve što smo proizveli prodalo se. Nemamo otkupljivača, prodajemo isključivo od kuće i to ovako: kupac naruči telefonom, mi oberemo i kupcu, u roku od nekoliko sati, stižu sveže višnje“, kaže Julijana Jovanić iz Ruskog Sela.

Inicijativa da se žene koje proizvode i prerađuju višnje udruže

Ove godine je obezbedila i mašinu za odvajanje koštica iz ploda što su kupci veoma dobro primili, jer bi na licu mesta dobili svež sok, a ovu uslugu nije naplaćivala.

„Obratila mi se nedavno žena koja se bavi isključivo preradom soka, a već je prodala sve svoje višnje pa je kupila veću količinu od mene, uspostavile smo saradnju i javila se inicijativa da se žene koje proizvode i prerađuju višnje udruže. O otkupnoj ceni ne znam šta bih rekla, kako bih komentarisala; ako beraču treba isplatiti 25 dinara po kilogramu, a otkupljivač nudi 25 dinara za kilogram, zaista ne znam kakvu računicu tu ima proizvođač.“

Dok se situacija ne promeni, otkupljivači otkupljuju i zadovoljno trljaju ruke, a proizvođači protestuju i najavljuju da će od sledeće godine proizvoditi manje višanja, da će ih prodavati na pijacama ili upotrebiti za pekmez ili rakiju pošto sa ovakvim otkupnim cenama sveže višnje ne mogu, nažalost, da računaju na dobit.

Izvor:Agroklub

Foto:Pixabay

Чланак Proizvođači višanja protestuju, otkupljivači otkupljuju i trljaju ruke се појављује прво на Biznis i Finansije.

Srbija je, međutim, imala tek četvrtu vrednost izvoza, nakon SAD, Kanade i Mađarske. Prve dve zemlje prodale su kilogram višanja po deset puta većoj ceni, Mađarska po ceni koja je veća za oko 50%, a prosečna izvozna cena iz Srbije bila je oko 70 dinara po kilogramu (570 evra po toni).
Osim Mađarske, od zemalja sa kojima se graničimo višnje se izvoze i iz Hrvatske i Bugarske, ali po mnogo manjim vrednostima i količinama.

Najveći izvoz u Rusiju

Srbija je bila u mogućnosti da proda najveću količinu višanja zahvaljujući izvozu u Rusiju, koji je od 2012. povećan 6,2 puta. U vreme poljoprivrednog popisa tri petine vrednosti izvoza išlo je u Nemačku, ali je od tada vrednost smanjena za dve petine. Višnje se izvoze još u BiH, Austriju, Mađarsku, Italiju i Rumuniju i još u pet zemalja za manje od 100 hiljada evra po zemlji.
Najveći deo pod višnjama, u vreme poljoprivrednog popisa, nalazio se u Južnoj i Istočnoj Srbiji (70%), zatim u Šumadiji i Zapadnoj Srbiji (13,8%), Vojvodini (11%), a najmanje u Beogradu (5,3%).

Višnje ispred malina

Prema podacima RZS-a u 2019. je proizvedeno 97 hiljada tona višanja i rod je bio smanjen za četvrtinu u odnosu na 2018. godinu.
Prema statistikama FAO, višnje su bile na 18. mestu prema vrednosti proizvodnje u Srbiji sa 128 miliona dolara, iza paradajza (132 miliona dolara), a ispred malina (127 miliona dolara).
Prema istom izvoru, Srbija je bila šesti proizvođač višanja u svetu, nakon Rusije, Ukrajine, Poljske, Turske i SAD. Rusija je, uprkos činjenici da je najveći proizvođač višanja u svetu, direktno pomogla proizvodnji višanja u Srbiji kroz uvoz iz naše zemlje.

Izvor: http://www.makroekonomija.org/

Чланак Srbija postala najveći izvoznik višanja се појављује прво на Biznis i Finansije.