Kako je objavio Republički zavod za statistiku (RZS), taj popis je pokazao da stanova sa svojinom koja nije privatna ima 33.724 ili manje od jednog procenta celokupnog stambenog fonda Srbije.

Izdaje se samo 12,4 odsto stanova u Srbiji

RZS navodi i da je popisano ukupno 2.292.325 stanova ili 87,3 odsto od ukupnog broja nastanjenih stanova u kojima je bar jedan od članova domaćinstva vlasnik, dok 325.743 ili 12,4 odsto koriste zakupci, podstanari ili srodnici.

Dodaje se da su konačni rezultati Popisa stanovništva, domaćinstava i stanova 2022. o broju stanova u Srbiji prema gustini nastanjenosti, svojini i osnovu po kojem domaćinstva koriste stan, po opštinama i gradovima pokazali da su u Srbiji, prema gustini nastanjenosti najzastupljeniji stanovi koji imaju površinu od 20 do 30 metara kvadratnih po licu, kao i stanovi koji u proseku imaju 1 do 1,25 soba po licu.

Izvor: Tanjug
Foto: Pixabay

Чланак Izdaje se samo 12,4 odsto stanova u Srbiji се појављује прво на Biznis i Finansije.

I dok nadležni u javnim institucijama ovo smatraju olakšicom za građane, sagovornik Danasa, predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije Goran Papović ističe da je ova mera samo pomoć izvršiteljima da znaju kome i šta mogu da oduzmu.

Rešavanje problema stare i nepodobne dokumentacije

Direktor Republičkog geodetskog zavoda Borko Drašković i predsednik Komore javnih izvršitelja Bojan Kostić dogovorili su, na sastanku 5. jula, realizaciju aktivnosti usmerenih ka rešavanju stare dokumentacije iz imovinsko-pravnih odnosa koju kod sebe čuvaju građani i privredni subjekti.
Kako je objašnjeno, ove aktivnosti imaju za cilj konačno rešavanje problema stare i nepodobne dokumentacije o vlasništvu građana i privrednih subjekata.

„Problem nedostajuće dokumentacije i verifikacije iste prilikom upisa u katastar je problem koji opterećuje mnoge građane u našoj zemlji. Sporost postupka, zagušenje institucija u lancu dokaz je da je potrebno pronaći novo rešenje kako bi građani ostvarili svoje pravo da imovinu upišu u katastar nepokretnosti. Javni izvršitelji bi u ovom procesu preuzeli identifikaciju objekata i proveru dokumentacije, utvrdili bi njenu verodostojnost i pribavili nedostajuću dokumentaciju, ako je potrebno“, objašnjava za „Danas“ predsednik Komore javnih izvršitelja Bojan Kostić.

On kao primer navodi to da mnogi u svom krugu imaju prijatelje, rodbinu ili poznanike koji su otkupili društveni stan od preduzeća koje više ne postoji.

„Tu nastaje problem za građane. Javni izvršitelj će utvrditi da li porodica stanuje u tom stanu, da li je dokumentacija verodostojna, pribaviće ako nešto nedostaje, a zatim doneti rešenje da je stan u njihovom vlasništvu i na osnovu njega podneti zahtev za upis u katastar. Tako će i služba katastra u zakonskom roku izvršiti konačan upis u registar nepokretnosti“, kaže Kostić.

„Danas“ nije uspeo da dobije potpun odgovor o troškovima koje će građani morati da plate prilikom angažovanja javnog izvšitelja, ali troškova će nesumnjivo biti.

Najvažnije je da se utvrdi verodostojnost dokumentacije

„Svi troškovi koji nastanu u postupku koji pokrenu građanin ili privredni subjekt pred javnim izvršiteljem, a koji prethodi upisu u katastar, naplaćivaće će se kao u svakom drugom postupku. U celom procesu najvažnije je da se utvrdi verodostojnost dokumentacije i da se ona kompletira kako bi građani mogli da ostvare pravo na upis u katastar. Mnogi zbog ovog problema godinama nisu bili u mogućnosti da u celini raspolažu svojom imovinom, zbog čega su sigurno imali i značajne finansijske gubitke“, pojašnjava Kostić.

On dodaje da će javni izvršitelji raditi u okviru javnih ovlašćenja koja već imaju, kao i da će koristiti pristup registrima i mogućnost pribavljanja podataka iz evidencija, što i sada rade. Odnosno, kako objašnjava, oni će svoja ovlašćenja i kapacitete koristiti i za ostvarivanje nove nadležnosti.

Zbog iskustva javnih izvšitelja na terenu, dodeljena im je ova uloga u rešavanju delimično nerešene zemljišno-knjižne administracije, objašnjeno je ranije u saopštenju RGZ-a.

Rad javnih izvršitelja koji je predviđen predloženom izmenom Zakona o izvršenju i obezbeđenju služiće kao neka vrsta konvalidacije. Ova konvalidacija bi trebalo da bude neka vrsta dopune dokumentacije, koju bi prikupio izvršitelj. To bi trebalo da posluži kao „kraći put“, umesto da se ide na sud gde bi se tražilo utvrđivanje vlasništva, gde proces traje znatno duže.

Predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije Goran Papović kaže za Danas da je ovo ili neslana šala ili lični interes. On smatra da će izvršitelji pomagati građanima samo da bi oni imali čiste papire.

„Ova mera se uvodi samo da bi izvršitelji imali čistu matematiku kome i šta mogu da oduzmu“, ukazuje Papović.

Kako je pojašnjeno Danasu, razlog zašto je ovaj posao dodeljen javnim izvršiteljima, a ne obavljaju ga notari, jeste zato što izvršitelji mogu da izađu na teren i da utvrde stvarno stanje.

Izvršitelji nisu rešenje

Papović navodi da izvršitelji nisu pravi izbor za ovakav posao.

„Na osnovu čega će izvršitelji nama pomagati? Moraju da imaju neku punomoć da bi to mogli“, smatra on.

On je stava da su izvršitelji izabrani za ovu ulogu zato što imaju „veća ovlašćenja i od žandarmerije“.

„Mogu da vam upadnu u stan kad god hoće. Zato je ova odluka u njihovom interesu, a ne u interesu građana. Da njihova dokumentacija bude u redu i da imaju od čega da se naplate“, naglašava Papović.

Sa njegovom tvrdnjom saglasna je i advokatica Marija Pešović, koja za Danas objašnjava da je ova najava sporna iz nekoliko razloga.

„Na prvom mestu jer je u direktnom sukobu sa Ustavom koji u čl. 67 propisuje da pravnu pomoć pružaju isključivo advokatura i službe pravne pomoći koje se osnivaju u jedinicama lokalne samouprave. Javni izvršitelji nisu ništa od toga“, navodi ona.

Ipak, ukoliko se radi o određenim prevarama ili građani nemaju nikakav ugovor o kupovini stana ili bilo kakav drugi dokaz o vlasništvu, takvi slučajevi će i dalje biti posao za sud, ali ukoliko nekome nedostaje, na primer, potvrda o ukupnoj ceni isplate stana, to je slučaj gde izvršitelj može da pomogne.

Papović kaže da kada bi se išlo na suđenje u razumnom roku, ne bi bilo potrebe za uplitanjem izvršitelja.

„Kada podnesete zahtev katastru, oni su dužni da odgovore u roku od 15 dana, a imate ljude koji čekaju po sedam ili osam godina, a predali su kompletnu dokumentaciju ili nisu, a niko im nije rekao da nisu“, ukazuje on.

Pešović dodaje da je činjenica da je upis u katastar nepokretnosti u većini slučajeva bespotrebno dugotrajan proces i da se nešto tu mora promeniti.

Osnovati službu koja se bavi problemima građana

„Međutim, to nije prouzrokovano nesposobnošću građana da pribave ili dopune dokumentaciju ili da se za isto posavetuju sa advokatom ili čak i notarom, jer oni direktno učestvuju u tim postupcima slanjem zahteva, već neorganizacijom samog katastra“, pojašnjava sagovornica beogradskog lista.

Ona dodaje da je neophodno prilagoditi procedure katastara, obučiti službenike koji su već zaposleni i eventualno zaposliti nove ljude.

„Možda čak i osnovati službu koja bi se bavila pružanjem pomoći građanima u toj oblasti. Katastar može osnovati takvu službu. Nema nikakvog smisla u već komplikovanu proceduru uvoditi još jedan organ koji sa samim upisom u katastar nema nikakve veze“, naglašava Pešović.

Izvor: Danas

Foto: Pixabay

Чланак Da li novim zakonom se olakšava građanima ili pomaže izvršiteljima се појављује прво на Biznis i Finansije.

U materijalu koji je distribuiran potencijalnim investitorima navedeni su i nerevidirani, prognozirani finansijski pokazatelji za 2022. godinu, koji kroz rezultate iz operativnog poslovanja pokazuju stabilnost kompanije.

Fortenova grupa tako u prognozama za rezultate u protekloj godini navodi ukupne prihode veće od 5,2 milijarde evra, dobit iz operativnog poslovanja IFRS-16 veću od 470 miliona evra i prilagođenu dobit iz operativnog poslovanja veću od 300 miliona evra, neto dug od 1,1 milijarde evra, odnos neto duga i prilagođene dobiti iz operativnog poslovanja od 3,5 puta i likvidnost na računu veću od 280 miliona evra.

Isti materijal investitore podseća kako je tržišna pozicija Fortenova grupe u pet zemalja regije u kojoj kompanija posluje bez poređenja. Fortenova grupa je najveći maloprodajni lanac i proizvođač hrane u kategorijama pića, proizvodnje ulja, proizvodnje i prerade mesa i poljoprivredne proizvodnje, a desetine miliona kupaca kompaniju znaju kroz portfolio sa više od 100 snažnih brendova.

Fortenova grupa je takođe daleko najveći regionalni privatni poslodavac, sa više od 45 hiljada zaposlenih i oko 30 hiljada partnera i dobavljača, od kojih su velika većina lokalni proizvođači tržišta regije.

Sankcionisani suvlasnici

Istovremeno, sankcionisani suvlasnici, odnosno ruske banke Sberbank i VTB, imaju 49,9 odsto suvlasništva u Fortenova grupi. Iako sama Fortenova grupa nije pod sankcijama, sankcionisano suvlasništvo znatno otežava poslovanje i negativno utiče na vrednost kompanije za sve aktere. Pre svega, ono onemogućava postizanje održive i efikasne kapitalne strukture. Dodatno, nakon neuspelih pokušaja Sberbanke da proda svoj udeo u Grupi, istekle su pravne osnove koje su postojale za dobijanje licence za sprovođenje izlaska sankcionisanih imaoca depozitnih potvrda iz vlasničke strukture. Stoga trenutno više nema ostvarivih mogućnosti za prodaju samo udela SBK Art-a ili Sberbanke.

Refinansiranje obveznice od 1,05 milijarde evra će kratkoročno biti rešeno najverovatnije kroz produženje postojeće obveznice na rok koji neće biti duži od kraja 2024. godine, uz uslove slične sadašnjima, ali i uz značajan dodatni jednokratni trošak.

Sadašnji kreditor je za takav aranžman poslao neobavezujuću ponudu, koja će morati da bude prihvaćena, kako bi bio premošćen period u kojem se namerava rešiti situacija sa sankcionisanim deoničarima, uz namirenje u skladu sa sankcijama. Ako kompanija i tada bude imala trenutnu strukturu vlasništva, verovatno je da će svako sledeće refinansiranje pod ovakvim uslovima samo smanjivati vrednost kompanije za sve aktere, uključujući i suvlasnike, a posebno nesankcionisane suvlasnike.

Fortenova grupa namerava da maksimizira vrednost

Kod prodaje Fortenova Group MidCo B.V. namera je, pre bilo kakvog drugog plaćanja iz prikupljenih sredstava, isplatiti najpre Contigent Payment Rights – CPRs Fortenova Group TopCo B.V. koja se u iznosu od oko 78 miliona evra odnose na tzv. „granični dug“ – potraživanja dobavljača koja su dogovorena u nagodbi poverilaca Agrokora i reinstalirana na Fortenova Group TopCo.

Kroz ovaj proces Fortenova grupa namerava da maksimizira vrednost za sve aktere kompanije, uključujući i sve suvlasnike, bez obzira da li su sankcionisani ili ne. Suvlasnici, odnosno imaoci depozitnih potvrda Fortenova grupe, su obavešteni o započinjanju ovog procesa, i pozvani da predlože eventualna alternativa rešenja.

Po završetku predloženog procesa Fortenova grupa više u svojoj kapitalnoj strukturi ne bi trebalo da ima sankcionisane suvlasnike, nasleđene iz procesa nagodbe poverilaca Agrokora. Na taj način bi bila rešena ključna prepreka u osiguravanju povoljne, dugoročne i održive nove kapitalne strukture i bio bi omogućen međunarodni investicioni potencijal kompanije.

Чланак Fortenova grupa započinje proces promene vlasničke i kapitalne strukture се појављује прво на Biznis i Finansije.

Iako je praktično riječ o kapi u moru kada se radi o ukupnoj godišnjoj proizvodnji, 16 tona zlata nije malo i predstavlja veliki problem kada se radi o nekontrolisanom finansiranju prljavih poslova, od terorizma pa do organizovanog kriminala.

Osim toga proizvodnja ovog zlata nosi ide u paketu sa zagađenjem prirode, nepoštivanjem osnovnih ljudskih prava i radom djece. Rezultat je da proizvođači dobijaju daleko ispod svjetske tržišne cijene a kajmak ubiru posrednici.
Teoretski, zbog svih problema ovo zlato ne bi se smjelo naći u legalnim tokovima, ali u praksi profiti su isuviše privlačni da bi se zagledalo u porijeklo zlata.

Najnoviji pokušaji da se divlje rudarenje zlata barem radikalno smanji ako već ne može potpuno iskorijeniti je i Deklaraciju o principima odgovornosti i održivosti koju su u utorak u Lisabonu potpisali predstavnici vodećih svjetskih poslovnih udruženja u industriji zlata, prenosi portal bif.rs.

Ideja je da se u čitavom lancu od inicijalne nabavke pa do finalne prerade insistira na poštovanju standarda koji se odnose na održivost te poštovanje ljudskih prava.

Deklaracija sama neće bitno promijeniti situaciju ali ideja je da se ide korak po korak, gdje sve počinje sa legalizacijom postojećih divljih rudnika.

-Preduslov je koordinacija sa svim uključenim u lanac proizvodnje, od države, proizvođača, prerađivača pa do kupaca, kaže Monica Rubiolo iz švajcarskog državnog sekretarijata za ekonomske poslove, naglašavajući da s obzirom da je Švajcarska jedan od globalnih centara u industriji zlata, gdje su bazirane i četiri najveće topionice u svijetu, interes Švajcarske je očigledan. Tako švajcarska vlada već desetak godina finansira pilot projekat čiji je cilj legalizacija postojećih malih rudnika i njihovo prilagođavanje svjetskim standardima poslovanja.

Od rudnika do novčanika

Kako poštovanje standarda u oblastima, priroda, održivost, upravljanje (ESG) među investitorima postaje sve popularnije, i industrija zlata nastoji se prilagoditi.

Kupac je uvijek u pravu, pa ako kupac hoće da zna da je zlato koje kupuje proizvedeno uz poštovanje etičkih standarda, da dolazi iz precizno određenog rudnika, te da je tokom proizvodnje minimizirana emisija ugljen dioksida i izbjegnuto zagađenje, a pri tome je spreman i ekstra da plati, onda će se i prerađivači zlata potruditi da mu odgovarajućim certifikatima potvrde ispunjenje svih zahtjeva. Time i ovakav zlatni proizvod postaje „zelen“, ekološki i društveno prihvatljiviji.

Jedan od primjera je i novi zlatnik kanadske proizvodnje koji je prezentiran na konferenciji u Lisabonu.

– Imali smo zahtjeve kupaca za specifičnim proizvodom, gdje je čitav lanac proizvodnje „od rudnika do novčanika“ poznat, gdje zlato za njegovu proizvodnju dolazi iz jednog kanadskog rudnika i gdje mi možemo garantovati da su u svakoj fazi poštovani najveći standardi, kaže u razgovoru za Biznis i finansije Lorne Whitmore, direktor sektora numizmatike u Royal Canadian Mint, kanadskoj državnoj štampariji novca.

Virtuelno zlato

Zagovornici radikalnih poteza u borbi protiv globalnog zagrijavanja uzeli su na nišan i proizvodnju zlata predlažući isti recept kao i za fosilna goriva, „ostavi ga u zemlji“, drugim riječima prestanak vađenja i prerade zlata.

Kao alternativu predlagali su „digitalno zlato“, gdje bi postojeće nalazište zlata ostajalo netaknuto a umjesto toga, podaci o količini i lokaciji rezerve zlata „upisali“ bi se u blockchain u formi virtuelnog certifikata.
Potom bi se ovim ovim digitalnim certifikatom moglo trgovati do mile volje, dok bi „pravo“ zlato ostajalo nedirnuto negdje duboko pod zemljom.

Sljedbenici religije blockchaina objeručke su prihvatili ovu ideju nudeći svoja softverska rješenja, uz neku razumnu cijenu, koja bi omogućila svima a posebno kupcima, da „gledaju“ svoje zlato na kompjuterskim monitorima u vidu slova i brojki, ali bez diranja.

U realnom svijetu kompanija za vađenje i preradu zlata, entuzijazam za „digitalno zlato“, nije baš naročito bio izražen.

– Ideja o digitalizaciji zlata je jedno od najvećih otvorenih pitanja u našoj industriji, ali u praksi to možda ipak ne bi funkcionisalo kao što se reklamira, stav je Randy Smallwooda, direktora kompanije Wheaton Precious Metals, iznesen tokom debate na lisabonskoj konfernciji, prenosi portal bif.rs.

Jednostavno rečeno, ako je zlato u zemlji ko može biti siguran da je i dalje tamo i da ga ima stvarno onoliko koliko je procijenjeno.

U svakom slučaju malo je vjerovatno da će ova ideja izaći izvan teoretskih okvira i krugova profesionalnih klimatskih aktivista, jer čitava poenta o vlasništvu zlata je da ga možeš držati gdje hoćeš a ako treba i sakriti ili zakopati.

Izvor: Dražen Simić (bif.rs)

Foto: Pixabay

Чланак Od „prljavog“ do „zelenog“ zlata се појављује прво на Biznis i Finansije.

„Cilj većinskog vlasnika NLB banke je verovatno da dostigne prag od 90 odsto akcija i da prinudnim otkupom akcija malih akcionara postane vlasnik 100 odsto kapitala“, rekao je Gujaničić za Betu.

NLB banka obavestila je pre dva dana vlasnike akcija Komercijalne banke o nameri da otkupi 2,82 miliona običnih akcija banke, što je 16,77 odsto od ukupnog broja, kao i 373.510 prioritetnih akcija, a to je 100 odsto od ukupnog broja.

Većinski vlasnik nema obavezu i prema manjinskim akcionarima

Ponuda manjinskim akcionarima, je prema njegovim rečima, došla kao iznenađenje jer prema zakonima Srbije kupovinom akcija od države većinski vlasnik nema istu obavezu i prema manjinskim akcionarima „što najbolje pokazuje koliko su zaštićeni“.

Gujaničić je rekao da se Komercijalna banka neće kotirati na Beogradskoj berzi ako NLB banka postane vlasnik 100 odsto kapitala te banke čime se smanjuje potencijalni obim trgovanja na berzi i urušava domaće tržište kapitala.

Kada se, kako je rekao, neka kompanija povuče sa berze ona prelazi u niži nivo organizacione forme koji podrazumeva manje transparentno poslovanje jer kompanija ne mora da objavljuje kvartalne finansijske izveštaje pošto ima samo jednog akcionara.

U slučaju banaka, ta transparentnost je, prema njegovim rečima, ipak nešto veća jer zakoni i Narodna banka Srbije nalažu objavljivanje nerevidiranih tromesečnih finansijskih izveštaja.

Država Srbija i njene institucije, prema rečima Gujaničića, godinama ne jačaju berzu, odnosno, nedelovanjem je urušavaju.

„Primer Komercijalne banke govori u prilog tome jer je naša država mogla privatizovati Komercijalnu banku inicijalnom javnom ponudom akcija kao što je to uradila slovenačka država sa NLB bankom“, rekao je Gujaničić.

Dodao je da NLB banka prodata inicijalnom javnom ponudom, država Slovenija je zadržala vlasništvo u njoj od 25 odsto i banka se kotira na berzi u Ljubljani.

Vlasništvo u Komercijalnoj banci divesifikovano

Gujaničić je rekao da je preostalo vlasništvo u Komercijalnoj banci divesifikovano i da možda neće biti lako NLB banci da otkupi 6,77 odsto kapitala kako bi dostigla udeo od 90 odsto, ali i „ako se to ne desi ovaj put svakako će se desiti veoma brzo i banka će biti delistirana sa berze“.

NLB je najavila da će ponuda za preuzimanje biti objavljena po dobijanju odobrenja Komisije za hartije od vrednosti.

Ta banka je krajem prošle godine preuzela 83,23 odsto običnih akcija Komercijalne banke za 387 miliona evra, što je 27,65 evra odnosno 3.250 dinara po akciji, a to će, kako je ocenio Gujaničić, verovatno biti i cena u očekivanoj ponudi za preuzimanje akcija.

Prioritetne akcije su, kako je rekao, prema aktuelnoj regulativi likvidne, pa će minimalna cena u ponudi za preuzimanje biti 935 dinara.

NLB baci će, kako je rekao, biti teško da dođe do željenog praga za prinudni otkup s obzirom na to da se celokupna emisija akcija nalazi u rukama većeg broja malih akcionara.

Komercijalna banka je, prema njegovim rečima, trenutno druga po veličini kompanija na Beogradskoj berzi i njeno delistiranje će predstavljati veliki gubitak za tržište.

„Od velikih kompanija na berzi ostaje samo Naftna industrija Srbije (NIS) u kojoj država ima 30 odsto vlasništva, pored Gazproma koji je većinski vlasnik sa 56,2 odsto“, rekao je Gujaničić.

Istakao je da „ostale velike domaće kompanije država i dalje drži pod ‘staklenim’ zvonom, posebno Telekom Srbije koji je akcionarsko drušvo sa pet miliona akcionara već više od osam godina“.

„Sličnim putem će, verovatno ići i Elektroprivreda Srbije (EPS) čije akcije građani treba besplatno da dobiju, što najbolje pokazuje da ne postoji politička volja za transparentno poslovanje velikih domaćih kompanija“, rekao je Gujaničić.

Чланак NLB banka teško do željenog praga za prinudni otkup akcija се појављује прво на Biznis i Finansije.

Žene bez vlasništva nad stanom ili kućom teže ostvaruju ekonomsku nezavisnost, a zabrinjava i to što je u selima i dalje prisutna svest da nisu deo roditeljskog doma, pa se i same odriču prava na udeo ili nasledstvo u korist braće i sinova. Sticanje nekretnina otežava činjenica da žene u Srbiji u proseku imaju za oko 8.000 dinara niže plate od muškaraca, a na selu je svaka druga formalno nezaposlena i samo 7,4% njih poseduje zemlju.

“Istraživanje je potvrdilo ono što i sami pretpostavljamo, da je situacija u selima znatno lošija nego u gradovima. Tek svaka šesta žena u ruralnim krajevima upisana je u katastar, dok je na nivou cele Srbije svaka četvrta žena vlasnica ili suvlasnica nekretnine. Vlasništvo na nepokretnosti je za njih važan preduslov da budu samostalnije i da, primera radi, na osnovu te nekretnine podignu kredit i započnu sopstveni posao – kaže Jasmina Radovanović iz NALED-a.

Brojke Republičkog geodetskog zavoda (RGZ) pokazuju napredak u odnosu na 2018. To je rezultat Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova iz jula 2018. godine na inicijativu NALED-a.

Vidljivost oba supružnika kao vlasnika nepokretnosti

“Uvedena je automatska registracija zajedničkog vlasništva nad nekretninama stečenim u braku, osim ako se radi o posebnoj imovini jednog od supružnika kada je potrebno da takvu imovinu supružnik indentifikuje u izjavi overenoj kod javnog beležnika. Čest je slučaj da muškarac uzima kredit za stan, na osnovu čega se upisuje kao vlasnik nepokretnosti. Činjenica je da žene, u tom slučaju, od svoje zarade plaćaju ostale životne troškove ili čak i kada nisu zaposlene, obavljaju većinu poslova u domaćinstvu, što im daje pravo na udeo u imovini stečenoj u braku. Vidljivost oba supružnika kao vlasnika nepokretnosti u evidenciji katastra pruža dodatnu zaštitu kako vlasnicima nepokretenosti tako i trećim licima u slučaju raspolaganja istom – objašnjava Radovanović.

Analiza srovedena tokom projekta o rodnoj ravnopravnosti u katastarskoj evidenciji pokazuje da u Srbiji, uključujući i ruralne i urbane sredine, ima gotovo 25 miliona evidentiranih nepokretnosti, od čega žene poseduju u celosti ili imaju udeo u 6,43 miliona. Žene su upisane kao jedine vlasnice u 13,95% nekretnina, a kao suvlasnice u oko 12%. Oko 25% muškaraca u Srbiji poseduje stan, dok je procenat žena koje imaju tu nekretninu 14,6%.

Izvor: Nova ekonomija

Чланак U seoskim sredinama 84% žena nema nikakvu nepokretnost na svoje ime се појављује прво на Biznis i Finansije.