Obuka za voćare počinje 15. juna i trajaće tri dana. Obuka iz oblasti organske proizvodnje biće održana počev od 18. juna u trajanju od dva dana, a za pčelare 22. juna i trajaće tri dana. Obuke će se održati u prostorijama Poljoprivrednog fakulteta, u Nemanjinoj 6, u Zemunu.

Po završetku teorijske obuke, polaznici će proći testiranje o stečenom znanju, nakon čega će im biti dodeljeni sertifikati. Osnovni ciljevi obuke su stručno osposobljavanje i aktivnosti sticanja veština u oblasti pčelarstva, voćarstva i organske proizvodnje.

Za sve dodatne informacije zainteresovani se mogu javiti na sledeće brojeve telefona: 715-7418 i 715-7388, radnim danima od 8 do 15 časova.

Izvor: Beoinfo

Foto: hansbenn, Pixabay

Чланак Besplatna obuka iz oblasti pčelarstva, voćarstva i organske proizvodnje се појављује прво на Biznis i Finansije.

Stručnjaci preporučuju neke kulture koje je isplativo saditi u Srbiji.

Borovnica

Po podacima Privredne komore Srbije, povećavanje površina pod zasadima borovnice je konstantno iz godine u godinu, pre svega zbog posledica stabilne cene koja se kreće od 700 do 800 dinara po kilogramu. Prvi veći rod borovnice očekuje se u trećoj godini, četvrtom se pokrivaju ukupni troškovi, a u petoj se zarađuje. Prinosi varijaju i kreću se od jedne, dve, tri, pet, 12 tona po hektaru, pa sve i do više od 25 tona po hektaru.

„Cena po kilogramu nije manja od 700 dinara. Ono što ljude odbija su velika ulaganja u početku, potrebna je protivgradna mreža, odličan kvalitet vode, priprema zemljišta i kvalitetan sadni materijal. Ali sa druge strane, sa cenom otkupa zasad ste više nego sigurni“, kazao je Aleksandar, voćar iz okoline Loznice.

Trešnja

Druga voćna kultura koja može biti dobar biznis u Srbiji je trešnja. Reč je o ogromnom potencijalu koji je neiskorišćen jer je trešnja deficitarna na evropskom i svetskom tržistu, kaže stručnjak za voće Miloš Pavlović iz Centra za rasadničarstvo Šabac, koji ističe da savremeno voćarstvo zahteva noviji sortiment.

„Broj sadnica po hektaru je od 800 do 1.200. Prinos se povećava tri do četiri puta u odnosu na trešnju koja se sad gaji. Trešnje koje se kod nas gaje imaju 4-6 grama, a novije sorte su težine 10-14 grama i to je ogromna razlika. U novim sistemima uzgoja, sa novim podlogama iz serije Gizela, cena sadnica je 7-8 evra, tako da u startu treba uložiti minimum 6.000 evra. Optimalni prinos je 20 tona po hektaru, a cena ide od 1,8 do 2 evra“, objašnjava Pavlović.
Prvi komercijalni rod se može očekivati u trećoj godini, a pun rod od četvrte do pete godine uz primenu svih agro i pomotehničkih mera. Od četvrte godine uložena sredstva se vraćaju i ostvaruje se dobit, rekao je Pavlović.

Orah

Ulaganje u podizanje plantaže oraha su oko 1.400 evra po hektaru, orah donosi dobru zaradu, lak je za uzgoj i održavanje, ali na prihod mora da se sačeka nekoliko godina.

„Obično se uzimaju dvogodišnje kalemljene sadnice čija cena je negde oko 1.500 dinara. Prosek je, zapravo, od 12 do 15 evra. Dakle, u startu je potrebno između 1.100 i 1.400 evra. Sistem za zalivanje nije potreban jer orah ima jak korenov sistem.

Proizvodnja je veoma jeftina jer iziskuje mali broj zaštitnih prskanja i orah nije probirač po pitanju zemljišta. Tome treba dodati troškove sadnje. Još jedna od prednosti jeste to što država subvencioniše ovu proizvodnju, a povraćaj je 50 odsto na sadni materijal“, objašnjava stručnjak za voće Miloš Pavlović.

Orah, kako kaže, daje oko četiri tone po hektaru, a od prinosa ostaje 45 do 55 odsto jezgra, odnosno oko dve tone. Cene su različite i kreću se od 5 do 10 evra, tako da se može zaraditi optimalno godišnje oko 11.000 evra, ali treba imati u vidu da su godišnji rashodi koji podrazumevaju održavanje i ubiranje plodova samo 16 odsto što je povoljno u odnosu na drugo voće, objasnio je Pavlović.

Šta treba gajiti u kom delu u Srbiji

U subotičko-horgoškom regionu najbolje uspevaju jabuka i višnja. Fruškogorski region je pogodan za sve voćne vrste ali najbolje rezultate daju jabuka, breskva, trešnja i višnja. Podunavski region je pogodan za većinu voćnih vrsta, ali se najviše gaje: jabuka, breskva, kruška, trešnja i kajsija.

Timočki region je veoma dobar za proizvodnju oraha, leske i višnje, a Šumadijski rejon za proizvodnju jabuke, šljive, maline, kupine, jagode, borovnice, breskve i kruške, smatraju stručnjaci. Takođe, Zapadnomoravski rejon Кraljevo, Čačak i Užice pogodan je za šljivu, malinu i borovnicu, a u Južnomoravskom regionu – u Leskovcu, Nišu i Prokuplju najbolje rezultate daju višnja, jagoda kruška i borovnica.

Koje sorte su najbolje za naša podneblja

Nacionalni tim za preporod sela Srbije preporučio je recimo za gajenje sortu šljiva „čačansku lepoticu“, „čačansku rodnu“, „stenlej“ i „požegaču“ kao najbolju sortu za preradu, a „crvenu ranku“ kao veoma pogodnu za proizvodnju rakija, i od novih sorti „toptejst“ i „prezenta“. Od jabuka su predlaže sortu „zlatni delišes“ i „gala“ sa svojim klonovima, „greni smit“, „fudži“. Među višnjama prepoznatljiva u Evropi kao najbolja za preradu je „oblačinska“, ali treba saditi i krupnoplodne sorte kao što je „šumadinka“ stvorena u Institutu za voćarstvo u Čačku, kao i mađarske sorte „erdi botermo“, „erdi jubileum“ i „ujfertoška grozdasta“, poručio je Nacionalni tim za preporod sela.

Istaknuto je da je dunja „veoma perspektivna“, a trebalo bi saditi „leskovačku“ i „vranjsku“ ali i bugarske sorte „asenica“, „hemis“ i “trijumf”, kao i da bi više prostora trebalo posvetiti čuvenoj autohtonoj sorti – „kruški karamanki“, ali bi svakako trebalo saditi „viljamovku“, australijsku sortu „pakams trijumf“ i italijanske „turandot“ i „karmen“. Od sorti jagoda „kleri“ je vodeća, dok su za plasteničku proizvodnju odlične „alba“ i „džol“.

Izvor:Blic

Чланак Koje se voće isplati gajiti u Srbiji? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Istraživanje upotrebe u voćarstvu

Olga Valš, docent agronomije Univerziteta u američkoj saveznoj državi Ajdaho, bavi se istraživanjem upotrebe dronova u voćarstvu. Budući da je većina njih korišćena na žitaricama poput pšenice, kukuruza i soje, ona je odlučila da istraži njihovu upotrebu na voćkama.

„Usvajanje i upotreba dronova u poljoprivrednoj proizvodnji štedi hiljade dolara svake godine na mnogim usevima“, kaže Valš.
Senzori na bespilotnim letelicama pomažu u praćenju stanja na usevima i uočavaju stanje materija koje su potrebne biljkama, poput đubriva i vode. U krajnjem slučaju, dronovi mogu da umanje negativne uticaje poljoprivrednih aktivnosti na kvalitet životne sredine, navodi „agronomy“.Voćarska proizvodnja u državi Ajdaho zasniva se na uzgoju prevenstveno jabuka, ali i grožđa, brusnica pa čak i alternativnih voćnih vrsta poput azijskih krušaka, piše Martina Popić za „Agroklub“.

Uloga dronova u voćarstvu

Istraživački tim fokusirao se na primenu tehnologije bespilotnih letelica (UAV) na voćkama. Dosadašnje istraživanje docenta bilo je sa pšenicom i ostalim usevima. „Znamo da dronovi mogu da se koriste u voćnjacima, ali ne postoje preporuke proizvođača što se tiče ​​prikupljanja podataka i koji bi bili najkorisniji za određenu vrstu proizvođača“.
Dronovi u voćnjacima i rasadnicima služili bi za popis stabala i očitavanja njihove visine, zatim površine zasada, praćenje zdravlja i kvaliteta stabala, kao i upravljanje vodom, hranljivim supstancama, štetočinama i bolestima, pomoću senzora. Takođe, služili bi za procenu kvaliteta proizvodnje i prinosa, ali i za stvaranje marketinških alata poput videozapisa koji mogu da pomognu u promociji voćarstva.

Kao i kod drugih primena dronova u poljoprivredi, ovaj istraživački rad pomaže u prikupljanju detaljnih podataka o zasadima, brže nego što bi to ljudi mogli fizički da uoče. „Dronovi su u stanju da dobiju slike visoke rezolucije koje su idealne za otkrivanje različitih problema“, kaže Valš.
UAV sistemi omogućavaju praćenje useva iz vazduha, a tako se dobijaju visokokvalitetne slike i podaci visoke rezolucije. To je važno za praćenje rasta biljaka, njihovog zdravlja, potreba za vodom i hranivima, a to su sve pokazatelji potencijalnog prinosa.

„Ovde se ne radi samo o brzini praćenja stanja polja već senzori mogu da funkcionišu unutar područja elektromagnetnog spektra, gde ljudske oči ne mogu“, napominje Valš. Senzori su mnogo pouzdaniji i objektivniji od vizuelne procene. Oni daju kvantitativne podatke (numeričke podatke koji se mogu meriti i upoređivati) nasuprot kvalitativnim informacijama (opisnih podataka koji mogu da se posmatraju).

Izvor Blic

Чланак Dron pomaže i voćarstvu се појављује прво на Biznis i Finansije.