Mladi šareni puž (Liparis gibbus) sadržao je najviše nivoe proteina protiv smrzavanja ikad zabeležene kod riba.

Kao što antifriz pomaže da se reguliše temperatura motora automobila u ekstremnim uslovima, određene vrste riba evoluirale su i imaju sličnu zaštitu, posebno one koje žive u hladnim staništima kao što su polarne vode Grenlanda.

“Proteini antifriza lepe se na površinu manjih kristalića leda i sprečavaju ih da prerastu u velike kristale” rekao je koautor istraživanja Dejvid Gruber, naučni saradnik u Američkom prirodnjačkom muzeju i ugledni profesor biologije na Gradskom univerzitetu u Njujorku.

„Ribe sa severnog i južnog pola samostalno su razvile te proteine“, navodi.

Proteini protiv smrzavanja prvi put su otkriveni u nekim antarktičkim ribama a pre gotovo 50 godina. Za razliku od određenih hladnokrvnih vrsta gmizavaca i insekata, ribe ne mogu preživeti ako im se zalede telesne tečnosti, jer to može uzrokovati stvaranje zrnaca leda unutar njihovih ćelija i doslovno ih pretvoriti u sladoled.

Ribe puževi proizvode proteine ​​protiv smrzavanja

“Činjenica da su se ovi proteini protiv smrzavanja razvili u nizu različitih i nepovezanih ribljih loza pokazuje koliko su ključni za preživljavanje tih organizama u ektremnim staništima”, rekao je drugi koautor istraživanja Džon Sparks, kustos Odeljenja za ihtiologiju, piše LiveScience.

“Ribe puževi proizvode proteine ​​protiv smrzavanja kao i svaki drugi protein u svom organizmu, te ih zatim izlučuju u krvotok”, rekao je Gruber. “Puž je jedna od retkih vrsta riba koje su živele među santama leda, u pukotinama. Bilo je iznenađujuće da tako sićušna riba može živeti u tako ekstremno hladnom okruženju, a da se ne smrzne”, kazao je.

Takođe je retkost da arktičke ribe pokazuju biofluorescenciju, što je sposobnost pretvaranja plave svetlosti u zelenu, crvenu ili žutu svetlost, budući da na polovima postoje dugotrajna razdoblja tame, posebno zimi.

Ova karakteristika obično se nalazi kod riba koje plivaju u toplijim vodama, a ovo je i prvi slučaj kako je vrsta arktičke ribe pokazala ovakvu vrstu prilagođavanja, prenosi Novi list.

Ovaj zapanjujući nivo proizvodnje antifriza mogao bi da pomogne ovoj vrsti da se prilagodi životu u okolini ispod nule, navodi se u izveštaju. Takođe, postavlja se pitanje što će se dogoditi s puževima ako se temperature okeana povećaju kao rezultat globalnog zagrevanja.

“Zbog brzog zagrevanja voda na Arktiku, ove vrste prilagođene hladnoj vodi takođe će se morati takmičiti s ribama prilagođenima toplijim vodama koje mogu migrirati na sever i preživeti na višim geografskim širinama” rekao je Sparks.

“U budućnosti proizvodnja proteina protiv smrzavanja možda više neće predstavljati prednost u opstanku”, zaključio je.

Izvor: Novi list
Foto: Pixabay

Чланак Otkrivena nova vrste ribe kroz koju teče antifriz се појављује прво на Biznis i Finansije.

Većina do sada identifikovanih vrsta korona virusa kod šišmiša, pronađena je kod azijskih vrsta, ali se sve više njih otkriva i kod afričkih šišmiša, piše „New Scientist“.
U Međunarodnom centru za medicinska istraživanja u Gabonu, tim lekara je nedavno testirao više od hiljadu šišmiša koji žive u pećinama širom zemlje. Otkrili su da je 18 njih imalo korona virus.
Genetskim sekvenciranjem utvrđeno je da je sedam ovih korona virusa, koji su svi pronađeni kod šišmiša koji jedu insekte (porodica Hipposideridae), do sada bilo potpuno nepoznato.

Da li može doći do mutacije?

Pet od sedam novih virusa usko je povezano s poznatim korona virusom zvanim humani korona virus 229E, koji kruži među ljudima od šezdesetih goidna prošlog veka, odnosno tada je identifikovan. Ovaj virus obično izaziva samo blage simptome prehlade.
Stručnjaci zato pretpostavljaju da bi te nove vrste takođe mogle da pređu na ljude i prouzrokuju blage simptome ili možda čak ozbiljniju bolest. Da bi se to utvrdilo, potrebna su dodatna istraživanja.
Druga dva virusa nisu bila povezana s nekim poznatim ljudskim korona virusima, zbog čega je još teže zaključiti da li oni mogu da mutiraju u oblike koji postaju pretnja za ljude, pa čak i izazovu novu pandemiju.

Genetska istraživanja da bi se utvrdili najopasniji virusi

„Sada kada se širom sveta otkriva toliko novih vrsta korona virusa kod šišmiša, moramo da utvrdimo koji od njih predstavljaju najveću opasnost za ljude kako bismo mogli da ih pratimo i suzbijemo pre nego što uzrokuju sledeću pandemiju“, smatra američki biolog i veterinar Mark Valituto, koji nedavno otkrio šest novih korona virusa kod šišmiša.
„Na primer, proučavanjem genetskih sekvenci novih korona virusa kod šišmiša možemo da otkrijemo da li sadrže kodove receptora za koje se zna da omogućavaju pristup ljudskim stanicama“, dodao je Valituto.
U državi Gabon, šišmiši se tradicionalno love radi ishrane ljudi, ali vlasti su 3. aprila ove godine to zabranile kao preventivnu meru protiv širenja virusa.

Amazon kao nova pretnja

S druge strane, brazilski ekolog David Lapola, upozorava da bi sledeća pandemija mogla da krene iz Amazonske prašume, jer su tamošnje životinje prekomerno ugrožene zbog krčenja šuma.
Naučnici kažu da urbanizacija divljina doprinosi pojavi bolesti koje sa životinja prelaze na ljude. To uključuje novi koronavirus, koji je najverovatnije prešao sa šišmiša na ljude u kineskoj pokrajini Hubei koja se rapidno urbanizuje.
Lapola, koji proučava kako ljudska aktivnost preoblikuje ekosisteme tropskih šuma, tvrdi da se isti procesi odvijaju u Amazoniji. „Amazonska prašuma nestaje uznemirujućom brzinom i zato predstavlja ogroman rezervoar virusa“, istakao je u razgovoru za AFP.

Virusi su cena ekološke neravnoteže

Prošle godine, prve u predsedničkom mandatu desničara i klimatskog skeptika Bolsonara, koji želi da otvori nekada zaštićena domorodačka područja za rudarenje i poljoprivredu, deforestacija Amazonije znatno je porasla. Takav trend se nastavlja i ove godine.
„Kada stvorite ekološku neravnotežu, tada virus može preći sa životinja na ljude. Slično se već dogodilo pri pojavama HIV-a, ebole i groznice denga. Ti virusi su se pojavili i raširili zbog ekoloških neravnoteža“, upozorava Lapola.
Velika bioraznolikost Amazonije mogla bi da pretvori ovaj region „u najveći svetski bazen korona virusa“, rekao je Lapola, napominjući da misli na koronaviruse generalno, a ne samo na uzročnika postojeće pandemije.
„To je još jedan razlog da se Amazonija ne krči iracionalno. Moramo prepraviti odnos između našeg društva i prašume. Inače će svetu slediti još pandemija s nepredvidivim ishodima. Bolje nam je da igramo na sigurno“, poručio je Lapola.

Чланак Nove vrste korona virusa koje bi mogle izazvati sledeću pandemiju се појављује прво на Biznis i Finansije.