Naučnici su kod šišmiša u afričkoj državi Gabon otkrili sedam novih vrsta korona virusa. Još nema potvrda da li oni mogu da pređu na čoveka i izazovu novu pandemiju, ali je pet povezano sa virusom koji može da zarazi ljude. S druge strane, brazilski stručnjaci za amazonske tropske šume upozoravaju da bi odatle mogla kreniti nova pandemija. Razlog je sve veća ekološka neravnoteža zbog prekomernog krčenja i uništavanja životinjskih staništa.
Većina do sada identifikovanih vrsta korona virusa kod šišmiša, pronađena je kod azijskih vrsta, ali se sve više njih otkriva i kod afričkih šišmiša, piše „New Scientist“.
U Međunarodnom centru za medicinska istraživanja u Gabonu, tim lekara je nedavno testirao više od hiljadu šišmiša koji žive u pećinama širom zemlje. Otkrili su da je 18 njih imalo korona virus.
Genetskim sekvenciranjem utvrđeno je da je sedam ovih korona virusa, koji su svi pronađeni kod šišmiša koji jedu insekte (porodica Hipposideridae), do sada bilo potpuno nepoznato.
Da li može doći do mutacije?
Pet od sedam novih virusa usko je povezano s poznatim korona virusom zvanim humani korona virus 229E, koji kruži među ljudima od šezdesetih goidna prošlog veka, odnosno tada je identifikovan. Ovaj virus obično izaziva samo blage simptome prehlade.
Stručnjaci zato pretpostavljaju da bi te nove vrste takođe mogle da pređu na ljude i prouzrokuju blage simptome ili možda čak ozbiljniju bolest. Da bi se to utvrdilo, potrebna su dodatna istraživanja.
Druga dva virusa nisu bila povezana s nekim poznatim ljudskim korona virusima, zbog čega je još teže zaključiti da li oni mogu da mutiraju u oblike koji postaju pretnja za ljude, pa čak i izazovu novu pandemiju.
Genetska istraživanja da bi se utvrdili najopasniji virusi
„Sada kada se širom sveta otkriva toliko novih vrsta korona virusa kod šišmiša, moramo da utvrdimo koji od njih predstavljaju najveću opasnost za ljude kako bismo mogli da ih pratimo i suzbijemo pre nego što uzrokuju sledeću pandemiju“, smatra američki biolog i veterinar Mark Valituto, koji nedavno otkrio šest novih korona virusa kod šišmiša.
„Na primer, proučavanjem genetskih sekvenci novih korona virusa kod šišmiša možemo da otkrijemo da li sadrže kodove receptora za koje se zna da omogućavaju pristup ljudskim stanicama“, dodao je Valituto.
U državi Gabon, šišmiši se tradicionalno love radi ishrane ljudi, ali vlasti su 3. aprila ove godine to zabranile kao preventivnu meru protiv širenja virusa.
Amazon kao nova pretnja
S druge strane, brazilski ekolog David Lapola, upozorava da bi sledeća pandemija mogla da krene iz Amazonske prašume, jer su tamošnje životinje prekomerno ugrožene zbog krčenja šuma.
Naučnici kažu da urbanizacija divljina doprinosi pojavi bolesti koje sa životinja prelaze na ljude. To uključuje novi koronavirus, koji je najverovatnije prešao sa šišmiša na ljude u kineskoj pokrajini Hubei koja se rapidno urbanizuje.
Lapola, koji proučava kako ljudska aktivnost preoblikuje ekosisteme tropskih šuma, tvrdi da se isti procesi odvijaju u Amazoniji. „Amazonska prašuma nestaje uznemirujućom brzinom i zato predstavlja ogroman rezervoar virusa“, istakao je u razgovoru za AFP.
Virusi su cena ekološke neravnoteže
Prošle godine, prve u predsedničkom mandatu desničara i klimatskog skeptika Bolsonara, koji želi da otvori nekada zaštićena domorodačka područja za rudarenje i poljoprivredu, deforestacija Amazonije znatno je porasla. Takav trend se nastavlja i ove godine.
„Kada stvorite ekološku neravnotežu, tada virus može preći sa životinja na ljude. Slično se već dogodilo pri pojavama HIV-a, ebole i groznice denga. Ti virusi su se pojavili i raširili zbog ekoloških neravnoteža“, upozorava Lapola.
Velika bioraznolikost Amazonije mogla bi da pretvori ovaj region „u najveći svetski bazen korona virusa“, rekao je Lapola, napominjući da misli na koronaviruse generalno, a ne samo na uzročnika postojeće pandemije.
„To je još jedan razlog da se Amazonija ne krči iracionalno. Moramo prepraviti odnos između našeg društva i prašume. Inače će svetu slediti još pandemija s nepredvidivim ishodima. Bolje nam je da igramo na sigurno“, poručio je Lapola.