U želji da sazna odgovore, Nestlé Srbija je pozvao studente i mlade diplomce da na sajtu kompanije u formi imejla budućem poslodavcu podele svoja razmišljanja na temu karijere i idealnog radnog mesta. Saznanja će pomoći ovoj, ali i drugim kompanijama, da se približe i pruže podršku generaciji koja će zauzimati sve veći procenat u ukupnom broju zaposlenih. U jednom skorijem istraživanju u SAD, čak 79 odsto anketiranih rukovodilaca nazvalo ih je generacijom sa kojom je najizazovnije saradjivati.

Ispunjenost bez „pregorevanja“

Iako ne postoji sasvim precizna podela, Generaciju Z čine mladi rođeni između 1997. i 2012. godine. „Dženzeri“, dakle, danas imaju između 12 i 26 godina i odrastaju u svetu koji se u socijalno-ekonomskom smislu brzo menja, sa tehnološkim napretkom bez presedana. Čuvena pesma Pink Flojda „Još jedna cigla u zidu“ (Another Brick in the Wall) bila je himna njihovih roditelja, a kroz njenu prizmu danas možemo posmatrati kako nove generacije vide svoju karijeru u eri definisanoj inovacijama i neizvesnošću.

Jasno je da su mladi svesni neophodnosti obrazovanja u ekonomiji koja se sve više zasniva na znanju, ali imaju snažnu želju za obrazovanjem koje je relevantno. Oni teže da budu opremljeni prilagodljivim veštinama koje prevazilaze tradicionalne uloge u poslu i podstiču kreativno razmišljanje, čime razbijaju kalup da budu samo „cigle“ u nefleksibilnom sistemu.

Dok su prethodne generacije posao od 9 do 5 prihvatale bez pogovora, pa čak i veličale kult produktivnosti, Generacija Z traži nove modele rada koji će im doneti osećaj ispunjenosti bez „izgaranja“. Preferiraju karijere koje zadovoljavaju njihovu želju za balansom između posla i privatnog života i ostavljaju im prostora da se bave hobijima i posvete svoje vreme drugim aktivnostima. Posao na daljinu, freelance i preduzetništvo za njih su načini da sruše zidove tradicionalnih kancelarijskih prostora, dok im ekspanzija društvenih mreža i ličnih blogova omogućava da pokažu svoje talente i veštine – da nisu samo još jedna obična „cigla u zidu“.

„Dženzerima“ posao ne znači samo finansijsku stabilnost. To je i put za lični rast, razvoj i društveni uticaj. Oni teže karijerama koje su u skladu sa njihovim vrednostima i omogućavaju im da se pozabave pitanjima kao što su društveno odgovorne teme, održiv razvoj.

Inovativni i prilagodljivi

A šta na to kažu poslodavci? U već pomenutom istraživanju, kao glavni izazovi ističu se nedostatak tehnoloških veština, truda i motivacije. Pohvalili su njihovu inovativnost i prilagodljivost, kao i to što se ne ustručavaju da iznesu nove ideje i ospore status kvo. Komunikacione veštine su nešto u čemu bi mogli mnogo da napreduju, jer iako su eksperti za digitalne alate, „tanki“ su u interakcijama licem u lice.

Upravo to je jedan od razloga zašto su komunikacija i ostale slične veštine predmet radionica u okviru plaćene prakse za studente Summer’s Cool, koju Nestlé Srbija organizuje svakog leta. Zaključno sa ovom godinom, više od 40 studenata i diplomaca je prošlo ovaj program, kojim Nestlé pruža podršku mladima da poboljšaju svoje poslovne veštine i šanse za zaposlenje.
Podrška se nastavlja i tokom celog septembra. Mladi će na stranicama Nestlé Srbija na Fejsbuku i Jutjubu pronaći savete kako da sastave CV i motivaciono pismo, kao i preporuke literature za dalje profesionalno i lično usavršavanje, a najkreativniji imejlovi poslodavcu biće nagrađeni vrednim nagradama.

Konkurs pod nazivom „Pismo budućem poslodavcu“, koji se sprovodi u saradnji sa Lagunom, deo je nastojanja Nestlé-a da što bolje razume potrebe, očekivanja i kreativne vizije novih generacija kako bi dodatno unapredio uslove rada i mladima olakšao prve profesionalne korake.

Чланак Cigla u zidu – kako pripadnici generacije Z zamišljaju svoju karijeru се појављује прво на Biznis i Finansije.

Generacija Z, oni rođeni između sredine 90-ih do ranih 2010-ih, izvor su frustracije za šefove koji ih karakterišu kao lenje, pokazuje izveštaj Volstrit džournala, prenosi Biznis insajder.

Jedan menadžer, iz generacije milenijalaca, opisao ih je kao “preterano emocionalne na poslu.”

Insajder je zamolio poslodavce da podele svoja iskustva s radnicima iz generacije Z. Više od 20 ljudi, od bumera do milenijalaca, poslalo je mejlove opisujući svoje situacije.

Dvoje ljudi izjavilo je da ne veruju da su mladi radnici lenji, no svi ostali su kritikovali radnu etiku zaposlenih iz generacije Z.

„Ne mogu da se fokusiraju na posao“

Džef Elkins, direktor bezbednosti u jednom kazinu na Floridi, optužio je mlade zaposlene da često traže “sive zone” u situacijama za koje on veruje da su crno-bele.

Njegovu industriju, priča Elkins, karakteriše visoka regulacija i stroge kontrole, a njegovi mladi zaposleni standardne procedure nazivaju zastarelima. Takođe, kritikuju pravila ponašanja kao staromodna i osećaju se “kao da se ta pravila ne odnose na njih”, govori Elkins.

Amber Forest, 28-godišnja menadžerka u piceriji, za Insajder kaže da mnogi zaposleni generacije Z sate na poslu provode jedući besplatnu hranu, ubirući napojnice i družeći se s prijateljima.

“Rekla bih da oko 70 posto njih ne uspe, jer ne pokazuju nikakvu motivaciju i inicijativu. To me iritira, jer većinu vremena ja moram da obavljam sav posao, iako se trudim da raspodelim zadatke”, žali se Forest.

Čitava situacija je i više nego frustrirajuća, dodaje ona. Forest je mlada milenijalka koja se jako dobro seća kako su nekad i njenu generaciju opisivali kao lenju.

“Neverovatno je kako se priča promenila”, kaže ona.

Šon Kjuzak je 41-godišnji direktor biotehnološkog startapa. On brani pristup generacije Z radu i kaže da je pronašao načine na koje oni najbolje rade.

Na primer, “sažimanje podataka u uredne digitalne formate” pomoglo je mladim zaposlenima da budu uspešniji, kaže on, u odnosu na sastanke uživo koje više vole pripadnici generacije X ili još stariji zaposleni.

Mladi radnici ponekad se mogu jednostavno isključiti na poslu, ali to nije zbog lenjosti, smatra Kjuzak.

“Rekao bih da se oni povuku u sebe zato jer se boje grešaka”, dodaje.

Poslodavci moraju da razumeju motivaciju generacije Z

Stručnjaci kažu da novi zaposleni, koji su većinu svog školovanja proveli na onlajn lekcijama i radeći od kuće, jednostavno nemaju potrebne socijalne veštine. To znači da im je teško da pišu mejlove, a rad u profesionalnom okruženju za njih predstavlja izazov.

Poslodavci im mogu pomoći da razviju te veštine, a trebalo bi i da razgovaraju sa svojim mladim radnicima kako bi saznali šta ih motiviše, savetuju stručnjaci.

Stručnjak za karijere iz Indije za Insajder kaže da mnogi zaposleni generacije Z žele da rade poslove koji im zaista nešto znače, a ne motiviše ih isključivo visoka plata.

“Verovatnije je da će oni žrtvovati visoku platu zbog boljeg kvaliteta posla, iako je plata, naravno, važan faktor”, kaže on.

“Ipak, većina organizacija ne nudi kvalitetne uloge na početničkom nivou, što je veliki razlog za nedostatak motivacije mladih zaposlenih”, dodaje.

Ovaj stručnjak za karijere veruje da generacija Z “prioritizuje lični karijerni razvoj na svom putu”.

U januaru je stručnjakinja za ljudske resurse Đana Drajver izjavila da čelnici kompanija moraju da “neguju kulturu psihološke bezbednosti” i balans između privatnog i poslovnog života, kao i da zapošljavaju ljude iz svih sfera života, kako bi usrećili generaciju Z.

“Mnogim pripadnicima generacije Z važniji su misija i ciljevi kompanije od stvari poput plate”, kaže Majkl Jan, osnivač kompanije za traženje posla Simplify.

TikTok i kursevi za uspeh

Neki pripadnici generacije Z takođe se osećaju zbunjeno i ignorisano na poslu. Gotovo polovina ispitanika ankete na LinkedInu, članova generacije Z i milenijalaca, izjavila je da ne shvataju žargon koji se koristi u njihovoj kancelariji.

Kako bi se borili protiv osećaja izgubljenosti, mnogi radnici generacije Z okreću se TikToku u potrazi za savetima kako da razgovaraju sa svojim nadređenima ili kako da se obuku za posao.

Volstrit džournal navodi da drugi upisuju kurseve gde uče pravila ponašanja u kancelariji.

Izvor: N1
Foto: Pixabay

Чланак Poslodavci se žale: Generacija Z ništa ne radi i nema nikakve socijalne veštine се појављује прво на Biznis i Finansije.