Doduše, ne mora nužno da znači da će do toga doći, još uvek ima prostora da se ova situacija razreši ako vlasti postignu konsezus oko podizanja granice zaduživanja koja zapravo predstavlja iznos koji američke vlasti mogu pozajmiti kako bi platile obaveze države. Te obaveze uključuju plate zaposlenih u javnoj upravi, troškove vojske, održavanje socijalnog i zdravstvenog sistema ali i plaćanje dugova.

Da podsetimo, Sjedinjene Američke Države su 19. januara ove godine dostigle granicu od 31,4 biliona dolara, što znači da će se, ako se ta granica ne podgine, država naći u problemu kako da isplati svoje obaveze bez mogućnosti pozajmljivanja.

Američki predsednik Džo Bajden rekao je da bi moguće proglašenje neplaćanja od strane američke vlade moglo da se pretvori u katastrofu. Ono bi, smatra Bajden, uvelo SAD u duboku recesiju, onemogućilo isplatu penzija i izazvalo brojna otpuštanja. Ekonomisti prognoziraju da bi smanjilo i kreditni rejting ove zemlje i izazvalo velike turbulencije na finansijskim tržištima.

Međutim, ovo nije prvi put da se Amerika nalazi u takvoj situaciji. Naime, i 2011. Kongres je bio sličnog sastava i jedni su bili za podizanje granice zaduživanja a drugi protiv. Ipak, na kraju su uspeli da se dogovore i izbegnut je veći udar na ekonomiju. Sada su u toku pregovori upravo o podizanju granice zaduživanja.

Foto: geralt, Pixabay

Чланак SAD bi se mogle naći u situaciji da ne mogu više da plaćaju funkcionisanje države се појављује прво на Biznis i Finansije.

Državne obveznice su prodate po stopi prinosa od 7,1 odsto na godišnjem nivou, a na naplatu dospevaju u avgustu 2032. godine.

Obveznice iz ove emisije prvi put su emitovane u februaru 2020. godine.

Isplata kupona u iznosu od 4,5 odsto vršiće se polugodišnje, svakog 20. februara i 20. avgusta do datuma dospeća.
Obveznica je dužnička hartija od vrednosti koja emitenta (u ovom slučaju Srbiju) obavezuje da investitoru isplati pozajmljeni iznos zajedno sa pripadajućom kamatom, u tačno utvrđenom vremenskom periodu.

Izvor: Novaekonomija.rs

Foto: Pixabay

Чланак Novo zaduživanje Srbije се појављује прво на Biznis i Finansije.

Neće imati Tomić nikakav razlog više od drugih da se okoristi o jezero kao pouzdano vodoizvorište kada brana bude završena i dolina potopljena, ali da nije bilo ovog građevinskog poduhvata teško da bi se bavio poslom kojim se danas bavi i od kod solidno zarađuje. I tek će zarađivati kada otplati uloženo i kada na pun rod dođu još dve njegove parcele pod lešnicima.

„Na ime eksproprijacije za dve šume koje će jezero potopiti, od države sam dobio novac koji nisam hteo da spiskam tek tako, već da uložim u nešto pametno od čega će imati vajde moja porodica. Razmišljao sam, razmišljao, hisam hteo odjednom da prelomim i dam pare za nešto neizvesno zbog čega bi se sutra kajao. Mada nikakvo predznanje nisam imao, odlučio sam da posadim lešnike jer sam čitao i slušao da se radi o rentabilnoj kulturi koju tržište traži„, priča Vladan za Plodnu zemlju.
Lešnik voli rastresitu zemlju sa dosta vlage, pun rod od pete godine

Ovih dana kupi lešnik sa svoje četiri parcele, ukupne površine tri hektara, na kojima ima 2.000 sadnica. Praksa je dokazala ono što je i učio kada se upustio u uzgoj: lešnik voli rastresitu zemlju sa dosta vlage, nadmorsku visinu do 750 metara, traži da se prihranjuje, na pun rod dolazi posle pete godine. Ne samo zbog cene, koja se kreće od 800 do 1.000 dinara, zahvalan je koštunjavi plod i po tome što se ne mora pokupiti čim otpadne sa grane, već može i da neko vreme odstoji na zemlji. Uz to, maksimalno traži dva meseca kampanjskog rada godišnje.

„Pre 11 godina sam na jednoj parceli, oko koje raste divlja leska, na potezu koji zovemo ljeska, posadio hektar italijanske sorte lešnika. Te godine vladala je strašna suša, zemlja je bila tvrda, pa mi se 30 odsto sadnica osušilo, te sam morao da dosađujem. Kao lav sam se borio da istrajem, bio sam ubeđen da ću uspeti. Posle dve-tri godine zasad je krenuo dobro da napreduje, a tada nisam imao kvalitetnu mehanizaciju“, kaže Vladan Tomić.

Ručni usisivač za branje

Kad stigne do pete godine zasad traži više rada i pažnje, a prvi ozbiljniji rod Tomiću je dospeo na branje sedme godine. Tada je kupio ručni usisivač za kupljenje lešnika i uvideo da je mašina kadra da pokupi mnogo više od količine koju ima. Zato je na druge dve parcele posadio još dva hektara, ovaj put ruske, izdašnije sorte. Od tada su prošle tri godine i Vladan prvi put skuplja lešnik sa mlađeg zasada. Doduše, rod je mali, mada se pod stablima lepo žuti i ove jeseni.

Krckalica, sušara

„Pete godine kupio sam mašinu – krckalicu koja mi je stajala u garaži. Sedme sam nabavio i sušaru. Bio sam primoran na dapravim novi, ozbiljan objekat za krckanje i smeštaj ploda koji može da primi 20 tona“, potakno će proizvođač lešnika iz Svračkova.

Računa da će ove godine moći da proda oko tonu čistog ploda. Najveći kupac mu je poslastičarnica iz Požege, mada Rade prodaje i na malo.

Strpljenje je bitna stavka za svakog uzgajivača lešnika.

Plan priključna mašina koja sama skuplja lešnik

„Za par godina, kada dva hektara pod ruskom sortom dođu na pun rod, imaću od osam do deset tona godišnje. Zbog toga planiram da kupim još jedan traktor i priključnu mašinu koja sama kupi lešnik i mnogo olakšava posao“, kaže Vladan Tomić.

Ulaganje

Saberi-oduzmi, nemala je suma novca koju je uložio u proizvodnju. Mehanizacija ga je koštala petnaest hiljada evra, linija za krckanje deset, sadnice pet hiljada evra. Još nije izveo računicu novog objekta, ali u zbiru ispod crte neće biti manje od 25.000 evra. Opet, nije sav trošak pao na njegova pleća, pola uloženog vratila mu je država kroz subvencije.

Električne čobanice brane lešnik od veverica

„Sav novac koji sam investirao sam zaradio kao keramičar, ni dinara nisam uzeo od kredita ili sa druge strane. Preostaje mi još da ogradim plantaže, i do tada ću ih od veverica braniti sa tri reda električne čobanice, a ulaganje ću zaokružiti kada uvedem sistem za navodnjavanje. Svračkovo je bezvodan kraj, ali uporno tragam za izvodom negde pod zemljom“, prenosi on.

Osim lešnika na svom imanju u Svračkovu proizvodi kruške, šljive, med. Od maline je rešio da digne ruke. Sve postiže Vladan! Oženjen je, otac troje dece, pod istim krovom živi i njegova majka.

Iskren je – mnogo je uložio u plantaže lešnika, još iskreniji – do sada mu se vratio mali deo. Ali nema ni trunke sumnje da će investirano obilato početi da se vraća kada uradi sve što je naumio.

Prerada

„Sa još većim prinosima otvara mi se perspektiva da lešnik prodajem zapakovan i da nešto od njega proizvodim. Ako se odlučim za preradu, s obzirom na kapacitete kojima raspolažem, sigurno ću i otkupljivati lešnik, a svakako ću ga uslužno sušiti“, zadovoljno trlja ruke Vladan Tomić.

Izvor: Plodnazemlja.com

Foto:Pixabay

Чланак Tomić: „U Srbiji rađa i italijanska i ruska sorta lešnika i to – odlično“ се појављује прво на Biznis i Finansije.

Napisano brojevima, američki državni dug je premašio cifru od 31.000.000.000.000 dolara.

Da bi se izbeglo neispunjavanje obaveza vlade, američki Kongres do početka sledeće godine mora da usvoji zakon za podizanje gornje granice duga, prenosi Forbs.
Kako navode američki zvaničnici, na povećanje javnog duga u najvećoj meri je uticala pandemija.

Iako je predsednik SAD DŽozef Bajden proglasio „okončanje pandemije“, dugovanje se nije okončalo, a zbog inflacije i rasta stope kredita, predviđa se da će zaduživanje biti mnogo veće.

Izvor: Novosti/Sputnjik

Foto: Pixabay

Чланак Američki državni dug prvi put u istoriji premašio je 31 bilion dolara се појављује прво на Biznis i Finansije.

Poređenja radi, u to vreme za kamate je izdvajan iznos jednak javnim kapitalnim ulaganjima ili ukupnim godišnjim prihodima od akcize na naftne derivate.

Završetkom fiskalne konsolidacije, ali i neverovatnim, a neki bi rekli i neponovljivim, sticajem okolnosti gde je novca na međunarodnom tržištu bilo u tolikom izobilju da su kamatne stope bile čak i negativne, Srbija se počela zaduživati po sve nižim kamatnim stopama i na sve duže rokove.

Koliko prošlog septembra država je emitovala tzv. zelene obveznice na sedam godina sa stopom prinosa od 1,25 odsto i 15-godišnje obveznice sa stopom prinosa od 2,3 odsto, obe u evrima.

Godinu dana kasnije, prinos koji kupci naših evroobveznica traže na sekundarnom tržištu kreće se od 6,3 odsto do 6,7 odsto.

Prinos na desetogodišnje obveznice u dinarima za godinu dana porastao je za čak 4,2 procentna poena, na 7,6 odsto.

Ovakvo kretanje kamata na dug nije rezervisano za Srbiju, već se i druge zemlje u regionu nalaze u istom sosu. Prema podacima s početka septembra, međugodišnji rast stope prinosa na desetogodišnje obveznice Mađarske skočio je za čak 6,3 procentna poena, na 9,35 odsto, a Rumunije i Poljske za četiri procentna poena, na osam, odnosno šest odsto.

Potrebe i realnost

Za sada, Srbija se još nije zadužila na međunarodnom tržištu kapitala u novim
okolnostima i po novim kamatama. Međutim, nema sumnje da će do toga morati da dođe.

U budžetu za 2022. godinu uopšte nije predviđeno izdavanje evroobveznica, već samo zaduživanje na domaćem tržištu i bilateralni zajmovi. Što se tiče zaduživanja na domaćem tržištu, prošlog meseca država je dva puta reotvarala desetogodišnje dinarske obveznice iz serije iz 2018. godine.

U prvom pokušaju, od ponuđenih 18,45 milijardi dinara, emitovano je pet milijardi dinara sa stopom prinosa od 6,8 odsto. Desetak dana kasnije, od 13,4 milijarde, prodato je 6,5 milijardi dinara obveznica sa istim prinosom. Iako se vode kao desetogodišnje, ovo su u stvari 5,5-godišnje obveznice, pa otud zahtevani prinos ispod sedam odsto, jer su po pravilu kamate na kratkoročne obveznice niže nego na dugoročne.

U pokušaju da odlože trenutak izlaska na međunarodno tržište, predstavnici države, predsednik Srbije i ministar finansija početkom septembra su dobili kredit od UAE od milijardu dolara po tri odsto kamate. Za sada nema više detalja u vezi sa ovim aranžmanom, mada kamatna stopa deluje zaista povoljno, posebno što je prinos na američke desetogodišnje obveznice oko 3,5 odsto.

U okviru toga je i interesovanje koje je naša vlada iskazala za stendbaj aranžman sa Međunarodnim monetarnim fondom, koji uključuje i finansijska sredstva koja bi, takođe, trebalo da su pod povoljnijim uslovima od tržišnih.

Ali, da li je to dovoljno?

U narednih nekoliko meseci dospeva nam više od milijardu evra obveznica, a u periodu od šest do devet meseci još 102 milijarde dinara i 350 miliona evra.

Pritom, ovo nisu sve potrebe našeg budžeta, pošto treba finansirati i deficit budžeta, kao i uvoz energenata ove zime, za koji je nedavno ministarka energetike rekla da bi mogao da košta tri milijarde evra.

Dejan Šoškić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, ističe da će povećanje izdvajanja za kamate u budžetu direktno koštati sve nas jer se odatle isplaćuju plate i nastavnicima i lekarima i finansiraju infrastrukturni projekti.

„Treba zaboraviti megalomanske projekte poput nacionalnog stadiona. Tokom dve godine pandemije javni dug je povećan za šest milijardi evra, a davalo se bez kriterijuma i zaposlenima i nezaposlenima i studentima i preduzećima kojima je pomoć bila potrebna i onima koje pandemija nije pogodila“, ocenjuje on, dodajući da su se naši političari zaneli i pomislili da će moći stalno da se zadužuju po jedan, dva odsto.

„To je iluzija i posledica monetarne ekspanzije u svetu”, ukazuje on.

Suočacanje sa stagflacijom

Nije samo sve veća cena duga problem, već i privredno usporavanje. Evropskoj uniji, kao i centralnoevropskim ekonomijama, prognozira se usporavanje privrednog rasta, a Bundesbanka je prošle nedelje u svom izveštaju upozorila da se nemačka ekonomija suočava sa blagom kontrakcijom u trećem kvartalu, koja će se pooštriti u poslednjem kvartalu ove i prvom kvartalu sledeće godine.

Šoškić ističe da se EU suočava sa stagflacijom, kombinacijom visoke inflacije i slabog privrednog rasta i da će zbog toga trpeti i strane direktne investicije u Srbiju koje mahom dolaze iz EU.

Za javne investicije koje su prethodnih godina bile motor privrednog rasta, u slučaju rasta udela kamata u budžetu biće sve manje prostora, a domaće privatne investicije su „ionako niske, a neće se ni popraviti bez poboljšanja privrednog ambijenta, smanjenja korupcije i nezavisnog sudstva”, upozorava Šoškić.

PogoršanI uslova zaduživanja

Ne samo da su kamatne stope sve više, već je i ročnost obveznica sve kraća, što takođe, prema mišljenju Gorana Radosavljevića, profesora na FEFA, pokazuje pogoršanje uslova zaduživanja.

„Ove godine smo trogodišnje obveznice refinansirali dvogodišnjim, a dvogodišnje 53-nedeljnim. I pored skraćenja ročnosti, kamatne stope rastu i već sledeće godine otplata kamata će skočiti drastično. A sledeće dve godine nam dospevaju dugoročne, petogodišnje, sedmogodišnje i desetogodišnje obveznice koje će biti još teže refinansirati”, kaže Radosavljević.

I on se slaže da pored rasta kamata koje direktno utiču na povećanje deficita, što dalje povećava potrebu za zaduživanjem i to po lošijim uslovima, ove ali i narednih godina se očekuje rast slabiji od očekivanog. To onda dovodi do povećanja odnosa javnog duga prema BDP-u.

„Nama se iznos kamata u budžetu za kratko vreme značajno smanjio, ali sada može isto tako da se vrati. U tom slučaju imamo izbor ili ići na veći deficit ili smanjivati troškove, na primer investicije”, poručuje Radosavljević, dodajući da je ceo region pogođen rastom kamata.

U prvih sedam meseci za kamate je iz budžeta isplaćeno 83,7 milijardi dinara, što je nominalno 5,7 odsto više nego prošle godine u istom periodu, ali kada se odbije inflacija četiri odsto manje.

Najveći izdaci za kamate bili su 2015. godine, kada su činili tri odsto BDP-a, da bi postepeno opadali na 1,7 odsto u prošloj godini.

Za sada, situacija nije strašna zato što koliko god kamate bile velike i dalje su negativne.

Negativna kamatna stopa

Ekonomista Slaviša Tasić objašnjava da ako je kamata sedam odsto, a inflacija u evrima devet, onda je to realno negativna kamatna stopa.

„A takva stopa je povoljna za dužnika. To važi i za budžet Srbije, čiji su prihodi takođe uvećani inflacijom. Ne znači ovo da je inflacija dobra, već da treba gledati realne kamate i one trenutno nisu toliko strašne. Međutim, to je tako u ovom trenutku, a kada inflacija počne da pada onda će i ovakva kamata postati realno pozitivna. Koliko se sada zaduživati zavisi od procene kakvu inflaciju očekujemo u evrima. Ako ona padne, onda će stopa od sedam odsto ponovo biti jako visoka, iako ove godine to u realnom smislu nije”, ocenjuje on.

Tasić ističe da su faktori rasta kamata delom spoljni, jer imamo inflaciju i opšti rast kamata u evrozoni i inače u svetu.

„U evrozoni su sve kamate porasle za dva ili 2,5 procentna poena od prošle godine. Ali, delom su i domaće, jer je kamata za Srbiju porasla i više od toga. Dakle, nisu porasle samo kamate, već i razlike u kamati između Srbije i drugih zemalja evrozone. Nemačke pre svega, koja se uzima kao najstabilnija. Ta razlika je merilo drugih stvari vezanih za Srbiju, kao što su budžetske i energetske neizvesnosti. Ne gleda se samo koliki je trenutni javni dug, nego i koliko će država morati da potroši u ovoj energetskoj krizi”, objašnjava on.

Izvor: Nova ekonomija

Foto: Pixabay

Чланак Može li Srbija da plaća svoje kredite се појављује прво на Biznis i Finansije.

Kada FED, američka centralna banka, poveća kamatne stope na dolar, a prinosi na desetogodišnje američke obveznice već su preskočili 3,5 odsto, investitori povlače svoje dolare iz ulaganja širom sveta, pa i iz državnih obveznica zemalja u razvoju i vraćaju ih u Ameriku s obzirom da se američke obveznice smatraju bezrizičnim.

Zbog toga zemlje u razvoju moraju da nude investitorima veće prinose da bi ih sprečili da povuku novac u Ameriku, što podiže kamatne stope na njihov dug.

U ekonomiji postoji nešto što se zove samouispunjujuće proročanstvo. Što je dužnik u većem ekonomskom problemu on je rizičniji i investitori traže veću kamatu da mu pozajme pare. Zemlja koja već nema jaku ekonomiju ne može da izdrži tako visoke kamate i onda zaista upada u probleme i dužničku krizu.

Stručnjaci sve češće pominju moguće teškoće u otplati javnog duga zemalja u razvoju, a uostalom to potvrđuju problemi u Gani, Šri Lanki ili Argentini.

Zemlje centralne, istočne i jugoistočne Evrope u koje spada i Srbija za sada nisu u riziku od dužničke krize, ali se i za njih situacija ubrzano usložnjava.

Zemlje oklevaju da izađu na međunarodno tržište i zaduže se

Od početka godine prinosi na dužničke hartije od vrednosti značajno su porasli, a zemlje oklevaju da izađu na međunarodno tržište i zaduže se.

Među njima je i Srbija koja ove godine uopšte nije emitovala evroobveznice, već se samo zaduživala na domaćem tržištu.

Ipak, koliko je situacija dramatična pokazuje i podatak da je za samo godinu dana prinos na desetogodišnje dinarske obveznice povećan sa 3,43 odsto na 7,55 odsto. Ovome je doprinelo kako povećanje bazne kamate, tako i rast rizika koji se vidi po odstupanju dinarske od američke desetogodišnje obveznice.

U prethodnih godinu dana najveći je pritisak na mađarske hartije od vrednosti pošto je prinos povećan sa tri na čak 9,237 odsto.

Investitori za rumunske desetogodišnje obveznice u lokalnoj valuti traže za 4,23 procentna poena više nego pre godinu dana, za poljske četiri procentna poena, a za češke 2,56 procentnih poena.

Rat u Ukrajini dramatično promenio finansijsko tržište

Koliko su inflacija i rat u Ukrajini dramatično promenili finansijska tržišta najbolje pokazuje slučaj Bugarske.

Pre dve godine emitovali su 10-godišnje evroobveznice sa prinosom od 0,389 odsto, da bi 15. septembra za sedmogodišnje evroobveznice morali da plate prinos od 4,33 odsto. To je jedanaest puta skuplje zaduživanje nego pre samo dve godine. Za dvanaestogodišnje obveznice Bugari su morali da plate prinos od 4,81 odsto.

Pre četiri dana se i Rumunija zadužila, doduše na domaćem tržištu, ali u evrima.

Na semdogodišnje obveznice morali su da plate prinos od 6,7 odsto, a na četvorogodišnje 5,1 odsto.

Istog dana je i Slovenija emitovala 10-godišnje obveznice sa prinosom od 3,1 odsto.

Zanimljivo je da su obe zemlje organizovale aukcije dan pre najavljenog sastanka saveta guvernera FED-a na kome je prema očekivanjima povećana kamatna stopa za 0,75 procentnih poena, treći put od juna.
Nešto ranije, u julu, Hrvatska je uspela da na domaćem tržištu proda desetogodišnje obveznice u evrima sa prinosom od 3,47 odsto i četvorogodišnje sa prinosom od 2,17 odsto.

Mađarima najskuplje zaduživanje

Čini se da je Mađarima najskuplje zaduživanje jer su još u junu, pre podizanja kamatnih stopa i FED-a i ECB-a morali da za devetogodišnje obveznice u evrima plate 4,5 odsto, za semdogodišnje dolarske hartije 5,46 odsto, a za 12-godišnje dolarske 5,83 odsto.

Srbija nije emitovala ove godine evroobveznice, ali se po sekundarnom trgovanju našim evroobveznicama može zaključiti koliko bi nas koštalo da se sada zadužimo na međunarodnom finansijskom tržištu.

Na zatvaranju trgovačkog dana 22. septembra, zahtevani prinos na obveznice koje dospevaju 2027. godine bio je 6,58 odsto.

Na obveznice koje dospevaju za šest godina prinos je 6,8 odsto, a na one koje dospevaju za sedam godina 6,9 odsto.

Na dolarske evroobveznice sa dospećem 2030. godine prinos je 6,65 odsto.

Na evroobveznice koje dospevaju za 11 godina prinos je na 6,96 odsto. A na najdugoročnije, obveznice koje dospevaju 2036. zahteva se prinos od 6,7 odsto.

Prinos na dugoročne obveznice u dinarima je znatno viši, pa je na poslednjem trgovanju dvanaestogodišnjim obveznicama koje dospevaju 2032. poslednji traženi prinos bio 7,6 odsto.

Za nedavno emitovane šestogodišnje dinarske obveznice (reotvorena emisija desetogodišnjih obveznica iz 2018. godine) investitori su tražili 6,8 odsto i po toj stopi prodata je tek polovina ponuđenih hartija.

Izvor:Danas

Foto: Pixabay

Чланак Neke zemlje su već u dužničkoj krizi, a neke se zadužuju jeftinije се појављује прво на Biznis i Finansije.

Radosavljević je za agenciju Beta rekao da se pojam zaduženosti može meriti prema više pokazatelja, a da je jedan od njih i koliko je zemlja sposobna da vrati uzete kredite.

„U poslednjih desetak godina dug Srbije je porastao petnaestak milijardi evra jer se zaduživala na ‘široko’. Stari krediti se uglavnom refinansiraju, uzima se jedan kredit da bi se vratio drugi, a ne ide u prilog činjenica da kamatne stope rastu, ročnost se smanjuje i da će se sve teže dolaziti do novih zajmova“, rekao je Radosavljević.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da je tokom posete UAE pre dva dana potpisan sporazum izmedju sve zemlje, po kojem će Srbija dobiti zajam od milijardu dolara po povoljnoj kamatnoj stopi od tri odsto, upola manjoj nego što je dato drugima, „čime će se obezbediti solventnost“.

Milijarda dolara kap u moru neophodnog novca

Radosavljević je rekao da je pre desetak dana emitovana obveznica koja dospeva početkom 2028. godine po kamatnoj stopi od 6,8 odsto, ali da je prodato svega 30 odsto tih vrednosnih papira i da nije „skupljeno“ dovoljno potrebnog novca.

Dodao je da je kamatna stopa od tri odsto na kredit UAE, u situaciji kada je dolar najjači u poslednjih dvadeset godina, povoljnija od tržišne, ako nema nekih drugih uslova.

Drugi problem je to, kako je rekao, što je ta milijarda dolara kap u moru neophodnog novca za izmirenje deficita budžeta i otplatu dospelih zajmova, a sledeće godine Srbija će morati da vrati oko četiri-pet milijardi evra.

Radosavljević je rekao i da je treći problem to što su projekcije za rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) takve da se očekuje manji privredni rast od očekivanog.

Posledica toga, kako je ukazao, može biti da udeo javnog duga u BDP-u skoči u kratkom roku, a ako bude rastao deficit slede novi krediti po višim kamatama.

„Potencijalni novi aranžman sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) pokazao bi da li zemlja ide u dobrom pravcu, što bi bio i dobar znak za investitore, ali ovo što se sada radi daleko je od stabilizacije javnih finansija“, rekao je Radosavljević.

Izvor: Beta

Foto: Pixabay

Чланак Radosavljević: Uzimanjem novih kredita Srbija vraća stare се појављује прво на Biznis i Finansije.

Iz tog razloga, od finansijskih stručnjaka mogu se čuti i predlozi da se deo novca pribavi prodajom dela državnog vlasništva u javnim preduzećima.

Situacija na finansijskom tržištu postaje dramatična po Srbiju – interesovanje za srpskim obveznicama je toliko opalo da je tokom aprila država jedva prikupila tek desetinu planirane svote novca. Teško da je uteha to što „lider Zapadnog Balkana“ nije usamljen u poteškoćama pozajmljivanja novca putem obveznica.

Zapravo, velik broj država se nalazi u sličnim nevoljama, posebno manje razvijene zemlje koje su unazad pet-šest godina, koristeći se dugim periodom istorijski rekordno jeftinog novca, intenzivno pozajmljivale u nameri da podstaknu rast.

Inflacija uvećava kamate

No, vremena se menjaju, visoka inflacija, nezabeležena još od „naftne krize osamdesetih godina prošlog veka“, prinudila je Federalne rezerve, centralnu banku Sjedinjene Američke Države, da otpočne uvećavanje referentne kamatne stope. Istovremeno Evropska centralna banka prestaje sa otkupom obveznica privatnih kompanija kako bi krajem leta i sama počela da uvećava osnovne kamate.

Već prvi potezi najznačajnih centralnih banaka učinili su da započne rast kamata pri svim formama kreditiranja. Pitanje je može li se i zamisliti koliko će poskupeti pozamljivanje novca ako do kraja godine u FED-u, američkoj centralnoj banci, planiraju da još četiri puta uvećaju kamatu. Dodajmo, uz sve to, i da će period rasta trajati i naredne dve sezone.

Srbija je još krajem prošle godine osetila promene na finansijskom tržištu. Početkom ove, prodaja obveznica dvogodišnje ročnosti nije uspela u celosti da se realizuje ni nakon čak četiri izlaska na berzu. Međutim, u drugoj polovini aprila stvari su počele da se dodatno pogoršavaju.

Više da bi „opipala“ stanje na finansijskom tržištu, država je 19. aprila emitovanjem obveznica dvogodišnje ročnosti pokušala da pribavi minimalnih pet milijardi dinara. Međutim, usledilo je iznenađenje – interesovanja je bilo samo za 1,6 milijardi i to po 2,95 odsto kamate, što je za procentni poen više od kamate pre godinu dana.

Novac sve skuplji

Gotovo u isto vreme, Hrvatska, za čiju ekonomiju bi se teško moglo reći da je uspešnija od srpske, realizuje obveznice desetogodišnje ročnosti. Mada je kamata u odnosu na 12 meseci ranije sa 0,8 skočila na 2,95 odsto, naši susedi su prezadovoljni procenjujući da su novac pozajmili po još uvek prihvatljivoj ceni.

Po ugledu na komšije i Srbija je pokušala da emitovanjem državnih hartija nominovanih u evru i na rok od 25 godina, pozajmi 150 miliona. Međutim, investitori su po kamati od 2,5 odsto pozajmili samo 6,9 miliona, dok je bilo spremnosti da se pozajmi još 12,5 miliona evra po kamati od 3,75 odsto. Ali, za pozajmljivanje čak 125 miliona evra nije uopšte bilo zainteresovanih.

Izvesno je da će biti sve teže i sve skuplje pozajmljivati na finansijskom tržištu. Problem je što na naplatu pristižu obveznice uzete prethodnih sezona, zbog čega je Srbija planirala da novim obveznicama posudi još 3,5 milijardi evra. U „normalnim“ prilikama, to je rutinska praksa, ali u današnjem svetu, uplašenom inflacijom i sukobom u Ukrajini, postaje problem koji dužniku lako može da se obije o glavu.

Stalniji mehanizmi

Predsednik Vučić teško da ima veće koristi od toga što je, kako je sam izjavio, uočio problem. Nagovestio je da bi ubuduće Srbija mogla da izvesno vreme pređe na direktno, a ne preko tržišta, ugovaranje kredita kojima bi otplaćivala pristižuće obaveze. Među stručnjacima je njegov plan ocenjen kao delom iznuđen, pri čemu je primećeno da se direktnom pogodbom zaobilazi tržišna konkurencija. Rezultat je viša kamata.

Istovremeno su se čuli i predlozi da bi država mogla da proda deo akcija u javnim preduzećima, pre svega u Telekomu i EPS-u, ali tako da održi većinsko vlasništvo. Na taj način bi mogla da pribavi više stotina miliona evra i za toliko da umanji visinu direktno ugovorenih kredita. Međutim, prodajom se jednokratno pribavlja novac, a nama svake od dve naredne godine na naplatu pristiže otprilike 3,5 milijardi evra. Potrebni su nam stalniji mehanizmi od jednokratne prodaje.

Restrukturiranje dugova

Zaduživanje pomoću obveznica bilo je idealno rešenje za države slične Srbiji po visokom spoljnotrgovinskom deficitu i relativno visokom budžetskom deficitu. Međutim, sada ova praksa iz meseca u mesec postaje sve skuplja i gubi privlačnost.

Na teška vremena ukazala je i predsednica MMF Kristalina Georgijeva, istakavši da su samo u poslednjih mesec dana investitori iz državnih hartija od vrednosti povukli 14 milijardi dolara, od toga 13 milijardi sa takozvanih rastućih tržišta. Epilog je da je čak 65 odsto nerazvijenih država u poslednjih nekoliko meseci došlo u situaciju da neće moći da vraća dugove ukoliko im se obaveze ne restrukturiraju.

Posle neuspešnih emisija obveznica u poslednja četiri meseca, može se postaviti pitanje hoće li i Srbija biti prinuđena da od poverilaca zatraži restrukturiranje svojih obaveza.

Izvor: 021.rs, piše Živan Lazić

Foto: Pixabay

Чланак Posle neuspešnih emisija obveznica da li dolazi na red prodaja dela državnog vlasništva се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ovih dana se češće govori o dugu Srbije, koji je za deceniju porastao sa 14,65 na 29,85 milijardi evra. Finansijski posmatrano, bio je to „lud“ period, kamate na istorijski nezabeleženo niskom nivou, sasvim blizu nule čak i za siromašnu Srbiju.

No, kako najmoćnije centralne banke najavljuju promenu monetarne politike i rast referentnih kamatnih stopa, svima postaje jasno da nailazi vreme u kome će pozajmljivanje novca biti primetno skuplje. Takođe, uskoro će se realnije sagledati i cena ranije uzetih kredita.

Inflacija ne preti Srbiji

Ivan Nikolić, član Saveta guvernera i ekonomista snažnog uticaja na kreatore aktuelne ekonomske politike, smatra da je preuveličana opasnost od naglog rasta kamata, time i dužničkih obaveza. Podseća da devizne rezerve Srbije nikada nisu bile ni blizu sadašnjih 16,45 milijardi evra, dok su neto rezerve, bez udela obaveznih izdvajanja banaka za rizik plasmana, 13,9 milijardi.

Takođe, ni referentna kamatna stopa NBS nije uvećana, ostaje na izuzetno niskih jedan odsto. Na rast kamata ne ukazuje ni spoljnotrgovinski bilans – tradicionalno najslabija tačka srpske ekonomije – koji iznosi oko 7,4 milijardi evra, dosta ispod onoga što je očekivano.

Naravno da je ugledni ekonomista, direktor razvojnih projekata na Ekonomskom institutu, primetio jasne naznake promene monetarnih politika FED-a i, u manjoj meri, Evropske centralne banke. Međutim, smatra da su najavljene mere sporog ritma upravo stoga da ne bi naglo došlo do uvećanja kamatnih stopa. Trenutni pritisak na rast cena vidi u ekstremnim cenama energenata i struje, a mi uvozimo 90 odsto potrebnog nam gasa i bezmalo tri četvrtine utrošene nafte. Jasno je da preko ove dve uvozne stavke dolazi do inflatornog pritiska.

Ekstra povoljna pozajmica MMF-a

Nasuprot tome, ministar za finansije Siniša Mali je oprezniji. Ne samo što je uspeo da prošlogodišnji budžetski deficit zaustavi na 3,9 odsto BDP-a, uočljivo ispod planiranog u budžetu, već je za ovu sezonu predvideo dodatno snižavanje na 2,9 odsto, sa ciljem da bude još niži. Takođe, nije predviđeno da Srbija u narednih 12 meseci izađe na međunarodno finansijsko tržište, odnosno obveznice će isključivo na domaćem tržištu, dinarskom emisijom.

Već prvog kvartala tekuće godine ekonomska politika Srbije biće na ispitu, na naplatu pristižu obveznice u vrednosti od 187 milijradi dinara, dok će do kraja godine pristići obveznice vrednosti од još oko 153 milijardi. Otplatu će olakšati činjenica da je Međunarodni monetarni fond svim siromašnijim zemljama dodelio takozvana specijalna prava vučenja, koja se mogu zameniti za čvrstu valutu, a potom vratiti neki od prispelih dugova. Praktično, kao kada se dobije pozajmica, a za Srbiju je namenjeno 760 miliona evra. Pogodnost pozajmice je u neobično niskoj kamati, tek 0,05 odsto.

Koji kredit vratiti

Pitanje je koji kredit vratiti novcem pozajmljenim od MMF-a. Logično bi bilo onaj devizni koji je opterećen najvećom kamatom. Međutim, upravo dolazeće devizne pozajmice nose nisku kamatnu stopu, dok pristižućе dinarske obveznice nose izrazito visoku. Tako su kamate na tri pristižuća devizna kredita od 0,5 do 2,5 odsto, dok je prinos na prvu dinarsku obveznicu 3,75, a na 45 milijardi vrednu hartiju pristižiću na naplatu 5. februara čak 10 odsto. Reč je o kreditu na sedam godina, što je u vreme emitovanja za Srbiju bio izrazito dug rok i to je jedan od razloga visokog opterećenja.

Neće biti lako Malom da odluči kuda da usmeri izuzetno povoljnu pozajmicu MMF-a. Međutim, narednih godina dileme ministra za finansije biće sve veće. Svake godine će na naplatu pristizati obveznice u vrednosti od gotovo četiri milijarde evra, a po pravilu dinarske su znatno skuplje od deviznih. Zapravo, kamate na dinarskom tržištu su već sada, u vreme nezapamćeno jeftinog novca, na nivou izrazito visokih.

Posledica jakog dinara

Pogledajmo pristižući kredit od 45 milijardi dinara. U vreme emitovanja evro je vredeo 123,3 dinara, pa smo dinarski povukli svotu od 366 miliona evra. Godišnja rata je iznosila 4,5 milijardi dinara, a kako je dinar jačao, uvećavala se i, mereno u evrima, godišnja kamata.

Za sedam godina smo platili oko 263 miliona evra na prinos, a sadašnja vrednost obveznice, iskazana u evropskoj valuti, iznosi 382 miliona. Dakle, u pitanju je izrazito skupo zaduženje. Politika jakog dinara ima ne malu cenu. Slično je bezmalo sa svim dinarskim obveznicama, pogotovo onim duže ročnosti.

Jeste da je u svetu novac bio godinama jeftin. Međutim, Srbija i u ovako povoljnom ambijentu pojedina zaduženje plaća itekako papreno. Ostaje da vidimo šta će biti kada cena novcu poraste, a takva vremena, govore nam svetski trendovi, već dolaze.

Izvor 021.rs, autor Živan Lazić

Foto Pixabay

Чланак Politika jakog dinara ima ne malu cenu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ovih dana je objavljeno kako je nakon prvih šest meseci budžetski deficit Srbije umesto planiranih 175 samo 75 milijardi dinara. Dakle, uštedeli smo sto milijardi . Najavljena otplata  poslednje rate najskupljeg kredita koji je ekipa Mirka Cvetkovića podigla krajem 2011. godine i ostavila na teret budućim vladama.

Podsetimo, reč je o milijardu dolara kredita na deset godina uz 7,5 odsto godišnje kamate. Očito, Srbiji su otvorena vrata finansijskih tržišta i može lako da proda sopstvene hartije od vrednosti uz danas uobičajen prinos od cirka dva odsto. Dobijenim novcem može da vrati poslednju ratu i nasleđeni dug da zameni pozajmicom znatno manje okamaćenom.

Program za 15 milijardi evra

Kako „zapadni“ bankari sve češće postavljaju oštre ekološke, socijalne i ekonomske uslove da bi finansirali pojedine razvojne programe u Srbiji, aktuelna vlast se okrenula kineskom kapitalu.

U programu saradnje dve zemlje u periodu od 2021. do 2025. godine, koji je Mali uručio kineskoj ambasadorki u Srbiji, predviđa se enormno učešće banaka i kompanija iz Kine kao finansijera, isporučioca opreme, često i izvođača radova. I dok su do sada firme iz najmnogoljudnije zemlje uglavnom angažovane na izgradnji puteva, mostova, tunela, energana, ovoga puta naglasak bi bio na digitalizaciji, izgradnji deponija, rešavanju pitanja otpadnih voda, te ekologiji kroz izgradnju komunalne infrastrukture i obuhvatio bi gotovo sve segmente društva uključujuću kulturu, bezbednost, pravosuđe…

Zamka jeftinog kapitala

Posebno bode oči da bi se u pomenutom razdoblju Srbija, u slučaju maksimalne realizacije, samo kod Kine zadužila čak 15, a u realnijoj varijanti sedam milijardi evra. Poređenja radi, sada je Srbija najvećoj zemlji dužna 1,1 milijardu evra.

Aranžman je tim neobičniji što sa Kinom imamo izrazit debalans u razmeni. Po sezoni uvozimo robe i usluga u vrednosti od 3,1 milijarde, dok naš izvoz jedva premašuje 300 miliona evra. Nedavni slučaj izgradnje prve etape auto-puta Bar-Boljare u Crnoj Gori jasno pokazuje kakvi se sve problemi pojavljuju kada dođe vreme otplate glavice duga, posebno među zemljama ogromnog disbalansa u trgovačkoj razmeni.

Nije sporno da je ekonomski zaostaloj Srbiji potreban snažan razvoj. Teško je osporavati da se tokom aktuelne vlasti ne gradi, i to više nego tokom prethodnih. Dosta dug period, najmanje 13 godina od prethodne poslednje finansijske krize, cena kapitala u svetu je neobično niska. Poslednje dve vlade su situaciju shvatile kao priliku i odlučile su se na znatna ulaganja zasnovana gotovo isključivo na stranom novcu.

Domaća preduzeća skrajnuta

Privatnim inoinvestitorima država dodeljuje neobično visoke subvencije stavljajući ih u povlašćeni položaj spram srpskih ulagača. Često im se žmureći gleda na nedovoljne programe ekološke zaštite i na loše uslove rada. Poslovi se ugovaraju u direktnim razgovorima, pa izostaje tržišna konkurencija kao mehanizam provere realnosti ugovorene cene posla.

Što se tiče javnih investicija, počivaju na inozaduživanju države Srbije. Posledično, javni dug je za poslednjih devet godina sa 15,5 dostigao 28,2 milijarde evra. Možda je još teže opterećenje 32 milijarde evra spoljnog duga Srbije, u šta osim državnih spadaju i inoobaveze ovdašnjih firmi.

Dodatna nevolja tekućih i planiranih javnih ulaganja je u malom učešću domaćih preduzeća. Mnogo toga za šta su ovdašnji inženjeri, majstori i radnici više nego dobro obučeni, plaćeno je inokompanijama. Praktično, ono što smo mogli da platimo dinarom, platićemo evrom ili dolarom i tako smo dodatno, sasvim nepotrebno, uvećali devizni dug.

Slučaj SFR Jugoslavije

Ukratko, investicioni razvoj u Srbiji koncipiran je tako da dominantno počiva na inostranom kapitalu. Funkcioniše dok su kamate na finansijskom tržištu niske, a već su godinama na istorijski rekordno niskom nivou.

Problemi nastaju kada kamate počinju da rastu. Setimo se kraja osamdesetih godina prošlog veka i bivše SFR Jugoslavije. Rast kamata, uz rast kursa dolara spram ostalih valuta, doveo je do toga da dug nekadašnje države od devet milijardi dolara 1979. za tri godine dostigne gotovo 20 milijardi dolara, a da pri tome nije uzet niti dolar novog zaduženja. U kasnijem periodu, do raspada, Jugoslavija je isplatila oko 17 milijardi dolara, a da je dug snizila za samo 1,5 milijardi. Sve je otišlo na kamate.

Došli smo i do raspoloženja ministra Siniše Malog. Kako da se raduje kada je junska inflacija u SAD čak 5,6 odsto i kada je dalji rast cena gotovo nemoguće zauzdati bez povećanja kamatnih stopa. Kada FED, svojevrsna centralna banka najmoćnije države na svetu, pokrene rast kamata, isti trend slede i ostala finansijska tržišta. Prinosi se vrtoglavo uvećavaju, pomenutih osamdesetih godina dostizali su 13, potom i 17 odsto, uprkos propisu po kome se kamaćenje iznad 11 odsto tretiralo kao zelenašenje.

Oslonac na inokredite

Nevolje nisu vidljive dok su kamate niske. Čak ni za Srbiju čiji izvoz godišnje dostiže tek 18 a uvoz 24 milijarde evra, nije problem da na kamete plaća cirka 950 miliona evra. Spoljnotrgovački minus od oko šest milijardi izravnjuje sa 3,2 milijarde evra doznaka srpskih gastarbajtera i stranim investicijama u približno istom iznosu. Pristižuće rate glavica vraća novim zaduživanjem po niskoj kamati. Posao ide dok je pozajmljivanje kapitala jeftino.

Međutim, nevolje nastaju, a potom se strelovito ubrzavaju, sa rastom kamata. Investitori brzo odustaju od daljih ulaganja u nerazvijenu i nesigurnu državu (okreću se berzi gde je cena kredita skočila i u stalnom je rastu). Veoma brzo iznos naših godišnjih kamata, i da ne uzmemo niti dolar novog duga, premašio bi i tri, verovatno i četiri miljarde evra. Naravno, inoinvesticije se u takvim prilikama više nego prepolove, pojedinih sezona gotovo sasvim izostaju, i tada bi naš spoljnotrgovinski deficit brzo premašio 10, 12, pa i više milijardi evra.

Srbija se od poslednje svetske krize razvijala gotovo isključivo na pozajmljenom novcu. Takva orijentacija u kraćem roku donosi vidljivije rezultate nego u slučaju ravnomernog oslonca na strani i domaći kapital. Problem je što ekonomska budućnost takve zemlje dobrim delom zavisi od globalnih finansijskih tokova i u rukama je stranih kreditora, možda i više nego što je u moći legalno izabrane domaće vlasti.

Izvor: 021.rs, Živan Lazić

Foto: Pixabay

Чланак Razvoj Srbije zasnovan na stranom kapitalu – put ka dužničkoj krizi се појављује прво на Biznis i Finansije.