O tome u tekstu za portal Klima 101 piše Irida Lazić, doktorantkinja na Fizičkom fakultetu u Beogradu.

U Srbiji porast prosečne temperature će dostići 2,2 °C

Ovo predviđanje, koje nude aktuelni klimatski modeli, podrazumevaju da će sredinom 21. veka u Srbiji porast prosečne temperature dostići 2,2 °C.

Naravno, već smo na tom putu: aktuelna merenja pokazuju da je prosečna temperatura u Srbiji već porasla za 1,8 °C u odnosu na predindustrijski period, a učestalost i dužina toplotnih talasa je nekoliko puta veća od nivoa pre nekoliko decenija.

Odgovor na sva ova pitanja leži u fizici Zemljine atmosfere.

„Zakoni koji vladaju u atmosferi sz nelinearni: mala promena srednje vrednosti uzrokuje veliku promenu ‘na krajevima’, u frekvenciji pojave ekstremnih događaja. Mala promena srednje vrednosti temperature vazduha krije u sebi potencijal da razvije razorne posledice u vidu pojave ekstrema poput jakih i češćih toplotnih talasa, suša, poplave“, navodi se u analizi.

Leta u Srbiji biće sve sličnija mediteranskim, a trajaće i do šest meseci. Srbija se nalazi u „tranzitnoj zoni“, jer istovremeno trpi širenje mediteranskog pojasa kroz češću pojavu suša, a sa druge strane trpi vlažne tendencije koje su na severu.

Granice između godišnjih doba će se smanjiti

Gledano uopšteno, granice između godišnjih doba će se smanjiti, a leta mogu trajati i do šest meseci.

Prilikom posmatranja budućih projekcija, sve zavisi od toga koliko ćemo ublažiti emitovanje CO2 u atmosferu.

U najblažem scenariju, porast prosečne globalne temperature zaustavljen je na 1,5 stepeni Celzijusa, shodno Pariskom sporazumu; u najgorem, usled potpunog nedostatka akcije (koji je, doduše, danas već gotovo nemoguć), porast može dostići brojku od čak 5 °C do kraja veka.
Broj dana u toplotnim talasima biće svake godine između 30 i 130 više nego danas.

„Pogledajmo, primera radi, tropske noći (kada je minimalna dnevna temperatura veća od 20 °C). U Srbiji u periodu 2060-2079, ako gledamo najblaži scenario, svake godine biće u proseku 10 tropskih noći više nego danas. Ali, gledajući najgori scenario, anomalija povećanja iznosi 55: pedeset i pet više tropskih noći, u proseku, svake godine“, dodaje se u tekstu.

U ovom slučaju posebno su ugroženi veliki gradovi koji predstavljaju urbana ostrva toplote.
o je upravo problem da gradske površine gde je i najveća koncentracija stanovništva ne uspevaju da se tokom noći radijaciono ohlade, već samo iz dana u dan postaju toplija i imaju veću izloženost toplotnim talasima.

Period vegetacije se produžava

Sa druge strane, indeks toplotnih talasa (tj. broj dana u okviru toplotnih talasa) je kod najblažeg scenarija povećan do 30 dana, a kod najgoreg i do 130 dana.

Usled porasta temperature, a posebno krajem zime i početkom proleća, biljke ranije počinju proces vegetacije (vreme od početka rasta do sazrevanja), a period vegetacije se produžava.

Taj porast se u modelima kreće od 20 dana u najblažem, do čak 60 dana – dva meseca! – u najgorem scenariju. Promene u vegetaciji biljaka mogu imati ozbiljne posledice po godišnji rod.

Najjači osmotreni toplotni talas u poslednjih 500 godina dogodio se u zapadnoj Evropi 2007. godine, usled kojeg je oko 70.000 ljudi, uglavnom starijih, osetljivih i siromašnih, izgubilo život.

U Srbiji, u kojoj svakako treba da očekujemo jače i duže periode toplotnih talasa u narednih 50 godina, trenutno živi veliki procenat stanovnika starijih od 65 godina – oko 17 odsto.

Ali nisu nam stari danas zapravo “ciljna grupa”: upravo je sadašnja generacija mladih ljudi, istih onih koji mogu uticati na buduće ishode ublažavanja klimatskih promena, ta koja će za pedeset godina imati preko 70 godina.

Izvor: Novaekonomija

Foto: Pixabay

Чланак Srbija za 50 godina: Leta će nam trajati šest meseci се појављује прво на Biznis i Finansije.

U pitanju su emisije štetnih gasova, rast nivoa mora, zagrevanje okeana i rast njihove kiselosti. Koncentracija štetnih gasova je u 2020. bila za 149 odsto veća nego u predindustrijskom dobu, a nastavila je da raste i u naredne dve godine. Vlada u morima je postajala sve toplija, a nivo mora je između 2013. i 2021. u proseku rastao za 4,5 milimetara godišnje. Pošto ugljen-dioksid koji proizvodi ljudska vrsta završava u morima, okeani su postali kiseliji više nego što su ikada bili u poslednjih 26.000 godina. Prema računici UN-a, okeani danas apsorbuju 23 odsto godišnje emisije CO2.

Dakle, prošla godina je bila rekordna po svim ovim parametrima. U 2021. naša planeta je za 1,11 Celzijusa bila toplija u odnosu na predindustrijsko doba. To je logičan nastavak jednog trenda prema kojem su poslednjih sedam godina najtoplije godine otkad postoje ova merenja.

Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš ove podatke prokomentarisao je rečima da je to neuspeh čovečanstva koje očigledno ne može da se na pravi način pozabavi klimatskim poremećajima. Prema njegovom mišljenju, najveći doprinos klimatskim promenama daju globalni energetski sistemi.

“Mi moramo zaustaviti zagađenje koje stvara korišćenje fosilnih goriva i ubrzati tranziciju na energiju iz održivih izvora pre nego što uništimo naš jedini dom”, poručio je on.

Zato predlaže nekoliko načina da se smanji čovekov uticaj na životnu sredinu – finansijske mehanizme da se korišćenje fosilnih goriva učini skupljim, povećavanje investicija u proizvodnju energije iz održivih izvora i dodatne napore da se “zelene tehnologije” učine dostupnijim široj javnosti.

Foto: Pixabay

Чланак UN: U 2021. oboreni neslavni klimatski rekordi се појављује прво на Biznis i Finansije.

Stope klimatskih promena bi u okeanskim dubinama do druge polovine ovog veka mogle biti sedam puta veće od sadašnjeh nivoa, čak i ako se drastično smanji emisija štetnih gasova, pokazali su rezultati novog međunarodnog istraživanja objavljenih u časopisu „Nature Climate Change“.

Oni upućuju na to da se „temperaturne promene“ na površini okeana odvijaju dvostruko brže nego dosad.

Zaključuju da, upravo zbog toga dubokomorska živa bića još uvek nisu isto ugrožena kao ona koja žive u višim okeanskim slojevima, ali budućnost im ni u kom slučaju nije svetla.

„Pod pretpostavkom da će se globalno nastaviti prekomerna emisija ugljen dioksida, do kraja veka će, osim zagrevanja puno većih okeanskih površina, toplina početi da prodire i u dublje delove okeana“, kazao je voditelj istraživanja Ajzak Brito-Morales, doktorand na Univerziteta u Kvinslendu.

Različita brzina temperaturnih promena

Naučnici su proučavali i merili učinak takozvanih ‘temperaturnih promena’ na morske životinje – brzinu kojom će se određene vrste morati kretati i menjati stanište da bi ostale unutar svog preferiranog temperaturnog raspona dok se različiti slojevi okeana zagrevaju različitom brzinom.

Studija otkriva da će se promene u različitim slojevima okeana odvijati različitim brzinama kao posledica globalnog zagrevanja.

Profesor Horhe Garcija Molinos, klimatski ekolog sa Univerziteta Hokaido i koautor studije je kazao: „Rezultati upućuju na to da će biološka raznolikost u dubokim delovima mora i okeana verovatno biti izložena većoj opasnosti jer su dubokomorske životinje naviknute na puno stabilnije toplotno okruženje.“

Kaže da je dosadašnje globalno zagrevanje uticalo na to da su se neke životinjske vrste već preselile u druge, dublje slojeve okeana, pa i na dubinu od 4km i više.

Temperaturne promene razlikuju se u različitim slojevima okeana i utiču na to kojom će se brzinom i u kojem smeru u potrazi za novim staništem kretati dubokomorske životinje usled zagrevanja okeana.

Brito-Morales kaže da to predstavlja „ogroman izazov naučnicima koji određuju koja će se područja proglasiti zaštićenima“.

Eskalirajuća klimatska pretnja za dubokomorske životinje

Profesor sa univerziteta u Kvinslendu Entoni Ričardson kaže da će se, „bez obzira na to što sada radimo“, život dubokomorskih životinja do kraja veka suočiti s eskalirajućom klimatskom pretnjom jer se okeanska površina već zagrejala.

On i kolege su izračunali temperaturnu promenu u četiri dubokooceanskim područjima od 1955. do 2005. godine, a zatim su brojke projektovali na razdoblje od 2050. do 2100, koristeći pritom podatke 11 klimatskih modela.

„Posebno nas zabrinjava to što se, kad se spuštate dublje u okean, temperaturne promene odvijaju različitom brzinom, a to bi moglo predstavljati problem za ishranu vrsta koje se oslanjaju na organizme u različitim okeanskim slojevima“, kazao je.

Kao primer je naveo tunu, koja živi na dubini između 200 i 1000 metara, ali hrani se planktonima koji žive u površinskom delu okeana.

Smatra da bi se „trebalo proglasiti nova zaštićena područja u dubokim delovima okeana kojima će se striktno upravljati da bi se zaštitile i flora i fauna“.

Izvor:N1

Чланак Eskalirajuća klimatska pretnja za životinje na dnu okeana се појављује прво на Biznis i Finansije.