Masovnija upotreba vozila pokretanih energijom iz obnovljivih izvora nije dovoljna da spasi planetu od zagrevanja. Spasonosno rešenje bi trebalo da se oslanja i na pametnije urbano planiranje ali i na porast upotrebe gradskog prevoza. No, da bi ovo bilo moguće, javni prevoz bi za početak trebalo dobro da funkcioniše. Zato u ovom članku nećemo pisati o potencijalu Beograda da doprinese ostvarivanju klimatskih ciljeva, već o nekim opštim savetima kako se to može postići.
Udeo saobraćaja u ukupnom zagađenju ugljen-dioksidom iznosi 24 odsto, od čega je za polovinu zagađenja zadužen transport robe i usluga, a za drugu polovinu prevoz ljudi.
Budući da kretanje ljudi, bilo da se vrši motorima, automobilima ili javnim prevozom, ima veliki udeo u zagađenju planete, neka nova tehnološka rešenja mogla bi da ublaže ovaj problem. Jedno od njih su električni automobili koji bi, uz sve probleme vezane za način proizvodnje njihovih baterija, mogli da doprinesu smanjenju količine izduvnih gasova. Međutim, prema najnovijim istraživanjima, oni sami ne bi bili dovoljni za dostizanje ambicioznih klimatskih ciljeva kojima bi trebalo zagrevanje planete da se zadrži ispod dva Celzijusa.
Ovo pitanje međutim ne tiče se samo energetike i ekologije, već i funkcionisanja gradova u kojima živi sve veći broj stanovnika koji se redovno prevoze sa jedne tačke na drugu. Zato su saobraćajne gužve redovna pojava u svim velikim gradovima.
Šta je rešenje?
Iz tog razloga Vera O’Riordan, ekspertkinja za održivu energiju i istraživačica na irskom Koledžu Korg, kao najefikasnije rešenje predlaže – unapređenje rada gradskog prevoza, koje bi smanjilo potrebu ljudi da koriste svoje automobile.
Ona podseća da se UN-ov Međuvladin panel o klimatskim promenama zalaže za organizaciju saobraćaja pod motom “Izbegavajte, menjajte, pobojšavajte”, preuzetu iz nemačkih smernica iz devedesetih godina prošlog veka.
“Izbegavanje” bi u tom kontekstu značilo smanjivanje potrebe za korišćenjem ličnog prevoza, gde god je to moguće. To podrazumeva drugačiji pristup urbanom planiranju i preuređivanje starih gradskih kvartova, kako bi se što jednostavnije dolazilo iz jednog njihovog dela u drugi, i što lakše obavljale svakodnevne aktivnosti kao što je kupovina ili odlazak na posao. Ovaj pristup podrazumeva i širenje internetske infrastrukture u ruralne krajeve, kako bi ljudi koji žive na udaljenim mestima mogli brojne obaveze da završavaju iz svojih kuća.
“Promena” koja se pominje u sloganu bi zahtevala da se putovanja koja se ne mogu izbeći ubuduće obavljaju prevoznim sredstvima koja manje zagađuju i koja su najoptimalnije iskorišćena. Dakle, umesto da jedna osoba negde ide svojim kolima, ona može koristiti autobus, voz, bicikl, električni trotinet, električni bicikl isl.
A pošto je cilj da ljudi zaista počnu u većem broju da koriste javni prevoz, “poboljšanje” bi se odnosilo na njegov prelazak sa fosilnih goriva na obnovljive izvore energije. Ali, sve to je teško ostvariti ukoliko prevoz ne povezuje dobro sve delove grada, ako dolasci nisu učestali, ako je u vozilima velika gužva isl. Zato će Beograd morati još mnogo da radi da bi mogao poneti titulu zelenog.
Izvor: The Conversation
Foto: Pixabay