Potreban stručan i odgovoran električar sa iskustvom, rad na teritoriji Beograda i Novog Sada.

Ovakav tekst oglasa, koji je nedavno osvanuo, ne bi bio neobičan da uz njega nije navedena plata od vrtoglavih 300.000 dinara! Od te cifre mnogima se zavrtelo u glavi, pa su društvene mreže bukvalno buknule!

Od kandidata u ovom oglasu traži se iskustvo, kao i posedovanje vozačke dozvole B kategorije.

Kakav fakultet, kakvi bakrači

Na društvenim mrežama je nastao pravi haos zbog ovog oglasa. Konkretno, zbog visine plate. Mnogi su se iznervirali jer su, prema njihovim rečima, učili škole bezveze.

– Sve vreme spremam ženu da nam sin bude zanatlija, ko tata, kak’i fakulteti, kak’i bakrači. Obraćam mu se sa majstore – jedan je od komentara, piše Mondo.

Ostali su bili slične sadržine:

„Za šta sam ja učio Furijea je*o mi on mater“.

„Da vide zainteresovanost ili ako jeste 300k ne verujem, ali svaka čast“.

Česte i beneficije…
Da je potražnja za radnom snagom i u Srbiji sve veća, a posebno za majstorima, poznata je već više meseci, ako ne i godinu, dve. Tako je letos slične reakcije na društvenim mrežama izazvao oglas da je potreban vodoinstalater za platu od 2.000 evra, plus stan i hrana.

Veselin Ražnatović iz Unije poslodavaca Srbije ističe da se dnevnica fizičkog radnika izjednačila sa dnevnicom majstora od pre tri godine.
– Danas dobar majstor vredi od 60 do 70 evra. Uz dnevnice, oni traže i topli obrok, ako nisu iz Beograda i smeštaj, jer mi smo prinuđeni da sve njihove zahteve ispunimo – navodi Ražnatović.

Uz stalno zaposlenje i pomak u zaradama, što se sada podrazumeva, često se traže i dobijaju paketi beneficija.

Nema više: „Ima ko hoće“

– Više ne postoji ona slika koja je zabeležena u našoj zemlji pre 10, 15 i više godina, ukoliko nećeš ti da radiš, ima ko hoće. Poslodavci gledaju da svakom zaposlenom pruže najviše što mogu, od usavršavnja i učenja, do napredovanja u karijeri, ali i razne pakete beneficija u smislu da imaju dobar balans između privatnog i poslovnog života – kaže Miloš Turinski iz „Infostuda“.

U Samostalnom sindikatu potvrđuju da se položaj radnika poboljšao.

– Mislim da će se u narednom periodu taj trend poboljšavati. Nažalost, mi i dalje imamo poslodavce koji ne poštuju prava radnika, koji krše zakone. Uglavnom se radi o stranim investitorima i imamo velikih problema da tamo organizujemo sindikate i da radnici dobiju svoja prava – kaže sekretar Veća Saveza samostalnih sindikata Srbije Zoran Mihajlović.

Izvor: 24.sedam.rs

Foto; Pixabay

Чланак Manjak radne snage, električaru 300.000, vodoinstalateru 200.000 dinara plata се појављује прво на Biznis i Finansije.

Obućara je sve manje, ali i posla za njih. Kako tvrde sagovornici ovog portala, kvalitet današnje obuće je najčešće loš. Ona se naime uglavnom kupuje zbog prihvatljive cene, a njena popravka je vrlo neretko nemoguća.

Zbog svega navedenog, a možda i zbog toga što posao obućara podrazumeva sedenje na ne baš udobnim stolicama i položaj tela od kojeg se vrlo brzo pojave bolovi, zainteresovanih za obućarski zanat je sve manje. Bitan faktor je i mala plata, budući da zarada obućara uglavnom ne prelazi 40.000 dinara.

“Samo pet škola u Srbiji ima obrazovni profil za obućara, a mi smo jedna od njih. Kod nas u Knjaževcu je bila poznata fabrika obuće ‘Leda’, pa je ovaj zanat u ovom delu Srbije bio izuzetno popularan. Nekada je ovde u izradi obuće radilo oko 3.000 ljudi, sada je ta brojka za trećinu manja, ali je i dalje zadovoljavajuća. Ipak, mi danas retko uspemo da skupimo jedno celo odeljenje. Po godini upišemo oko 20 učenika i to je to”, kaže Ljiljana Žikić, direktorka Tehničke škole u Knjaževcu.

Katanac na porodični posao dug 70 godina

Stariji i iskusniji obućari sa setom se sećaju saveta svojih učitelja da se „zanat očima krade“ i sa uzdahom nezadovoljstva konstatuju da te reči nemaju težinu u vremenu kad niko ne želi da gleda dok uči.

“Tradicija bavljenja ovim poslom moje porodice duga je više od 70 godina. Moj deda Petar Stajić je 1940. godine stigao iz Kaža u Beograd kao šegrt i ovde je stekao zvanje majstora obućarskog zanata. Potom je svoje znanje preneo na mog oca Stevana, a on na mene. Pored toga, za ovaj zanat sam se usavršavao i u Kožarskoj školi u Beogradu, gde sam stekao diplomu Tehničara za izradu obuće. Prvu radnju sam otvorio 1985. godine i to je bila radnja za popravku obuće, ali sam je pre nekoliko godina zatvorio jer nisam imao kome da je ostavim”, kaže Branislav Stajić iz Beograda za sajt Poslovi Infostud.

Pokušao je naš sagovornik da sačuva radnju koju je toliko voleo, ali, priča nam, jednostavno nije bilo računice.

“Posao je jedno vreme preuzela moja žena, od nje moj sin, ali je i on ubrzo otišao u Kinu, gde danas predaje engleski. Imao je nešto više do 20 godina, mesečno mu je ostajalo oko 50 do100 evra i zaista nije video nikakvu svrhu daljeg bavljenja obućarstvom. Dažbine za zanatlije su ogromne, mušterija je sve manje i ovako je najbolje. Radnja je danas zatvorena, ja sam u penziji i koliko god da voleo taj posao, više se ne bavim obućarstvom”, kaže obućar Bane.

Obuća od “mušeme”

Među onima koji i dalje ne žele da se predaju, ma koliko teško i malo isplativo bilo, je i Milan Nekić koji ima više od dve decenije radnog iskustva, a poslednjih pet godina drži obućarsku radnju u Bulevaru kralja Aleksandra.

“Nestalo je interesovanje mladih ljudi da rade ovaj posao. Dolaze mi mališani iz komšiluka, raspituju se, zanimljivo im je kad me vide radim, ali nema onih koji bi ostale da nauče zanat i time se bave. Uz to, mnogo se promenila i obuća. One patike i cipele koje su se pravile pre 20 ili 30 godina i ove današnje ne mogu da se porede. Danas gotovo da nema kože, sve je skaj ili što u šali umem da kažem ‘mušema’. To se čak ni ne isplati popravljati. Ipak, ko se pomuči i želi da radi, može da preživi od ovog posla, ali nije to ni približno onome što je nekada bilo”, ističe Milan Nekić.

Konstantin Radulović

Ceo tekst možete pročitati na Infostud blogu

Foto: Pixabay

Чланак Ko će nam popravljati cipele: Svake godine sve je manje obućara се појављује прво на Biznis i Finansije.

Prošlo je više od pola godine od kad se na portalu Poslovi Infostud pojavio oglas za vodoinstalatera u kojem poslodavac nudi mesečnu platu od čak 240.000 dinara. I ne samo to. Za radnike iz unutrašnjosti ovaj „gazda“ iz Beograda je spremio i plaćen smeštaj, ali zainteresovanih radnika nema. Podigla je ta ponuda u tom trenutku mnogo prašine, ne samo među ovim zanatlijama već i generalno na tržištu rada, a ta tema je i sada aktuelna.

Toliku platu treba zaslužiti

Često je Miloš Turinski, PR menadžer portala Poslovi Infostud pričao na ovu temu, a sada dodaje da se iznenadio da fama oko tog oglasa ovoliko da traje.

“Za mene je ovo vrlo zanimljiva priča, budući da nakon toliko vremena, a prošlo je više od pola godine, taj jedan oglas privlači i dalje toliko pažnje. Mi smo naravno istražili tržište, raspitali se o čemu se radi i došli do važnih informacija. Jer, kako je nama rekao ovaj poslodavac, nije mu bilo tako teško da pronađe radnika koji će da radi za taj novac, već je problem pronaći radnika koji će taj novac i da zasluži”, kaže Turinski.

Ovaj oglas samo je potvrdio da je tržište rada u deficitu sa vodoinstalaterima, baš kao i sa drugim zanatskim poslovima poput stolara, bravara, zavarivača, konobara, kuvara i mnogih drugih.

Razloge zbog kojih je teško doći do vodoinstalatera, Turinski objašnjava na konkretan način.

“Razgovarali smo sa velikim brojem vodoinstalatera kako u Beogradu tako i u ostalim gradovima i oni su nampotvrdili da je 240.000 dinara, odnosno oko 2.000 evra, novac koji dobar majstor zaista može da zaradi. Čak i za mnogo manje vremena od mesec dana. Potrebno je dobro razgranati posao, a ukoliko se u tome uspe, mesečna zarada može da bude i duplirana. Kako su nam vodoinstalateri rekli, radi se mnogo i to nimalo nije lak posao“, ističe Turinski.

Konstantin Radulović

Ceo tekst možete pročitati na sajtu Infostud

Foto: Pixabay

Чланак Zbog deficita vodoinstalatera njihova plata penje se i do 2.000 evra се појављује прво на Biznis i Finansije.

S prvim ukidanjem mera države koje su donete radi suzbijanja epidemije koronavirusa i otvaranjem zanatskih radnji postavlja se pitanje kako će male zanatlije, frizerski i kozmetički saloni izaći iz krize i da li će moći ponovo da stanu na noge nakon mesec dana prinudnog zatvaranja.

Predsednik Udruženja zanatlija Beograda Zoran Pralica kaže za Sputnjik da ne očekuje da će veliki broj ovakvih preduzetnika izlaskom iz epidemije staviti katanac na svoje delatnosti.

Borba za svakog mušteriju

Srbija, kako objašnjava, nikada nije imala krovni zakon koji bi kao u većini zemalja Evropske unije definisao koliko je objekata unutar svake delatnosti potrebno za jedan grad prema broju stanovnika. To je razlog zbog koga su svi gradovi, pogotovo Beograd, prenatrpani radnjama u svim delatnostima.
„Cene su zbog toga bile smanjene i to je svima odgovaralo. A da bi cene bile male onda je dozvoljeno da u svakoj delatnosti bude otvoren enorman broj radnji, i koliko je potrebno i koliko nije. I onda mi imamo te jeftine usluge. Kao posledica toga, ne očekujem da će doći do povećanja cena usluga, jer mi smo i dalje prenatrpani njima. Ne očekujem povećanje cena, očekujem borbu za svaku mušteriju, i da se možda nekih 5 do 8 posto onih koji su zatvorili više neće otvoriti“, smatra Pralica.

Zakupi najviše oštetili zanatlije

Najveći problem zanatlija, prema rečima predsednika Udruženja zanatlija Beograda, jesu zakupi prostora koje koriste u pružanju svojih usluga, s obzirom na to da jako mali broj njih poseduje sopstveni prostor. Poslovni prostor grada je otpisivao kirije, ali je problem nastao sa određenim brojem privatnika koji, kako kaže, nisu bili ni toliko savesni da kirije bar prepolove.

Očekuje se da će kriza izazvana prinudnim zatvaranjem zanatskih radnji zbog virusa korona ostaviti katanac na njima i nakon ponovne mogućnosti rada popuštanjem mera države

„Preduzetnici i zanatlije jednostavno žive sa zaradama iz meseca u mesec, a u stvari, već su prethodni mesec potrošili. Znači, oni u martu rade i privređuju da bi otplatili februar, doprinose, plate i tako dalje. E onda kada se pojavila korona, polovinom marta, njima je odsečen mart, ostali su dugovi koji će oni uz neku muku da plate za februar, ali im ostaju dugovi za mart. Onda imate te kirije koje su za mart i april. I sada treba da se vrate da ponovo rade, a u mesecu su zaostatka da bi uhvatili onaj ritam koji su imali. Kada se taj ritam poremeti, onda se sve poremeti“, kaže sagovornik Sputnjika.

Zanatlije nisu mogle da sačuvaju broj zaposlenih

Oko 20 posto zanatlija Beograda, prema podacima našeg sagvornika, iz realnih razloga nije bilo u mogućnosti da sačuva određeni broj radnika kako bi dobili pomoć države, jer je glavni preduslov bio da se radnici ne otpuštaju.
„Ukinut je međugradski prevoz na primer, neko iz Meljaka je radio u Beogradu. Taj kod koga je on radio a bio mu je, na primer, glavni kuvar, ili glavni majstor, nije mogao da dolazi na posao. Te uzročno posledične veze su jako doprinele da određeni broj zanatlija zatvori radnje, da nije bio u mogućnosti da prihvati one mere Vlade i da kažu da zadržavaju radnike, da plaćaju kirije, radnike i ostalo, iz objektivnih razloga. Tako da ja očekujem da će neke dodatne mere države biti donete u narednom periodu“, smatra Pralica.

Frizeri će i dalje trpeti posledice

Vlasnik jednog beogradskog frizerskog salona, Ivan Žutobradić, kaže za Sputnjik da ponovnim otvaranjem svog salona očekuje dalje gubitke. Kako ističe, očekuje smanjen broj mušterija i zbog toga što ne radi gradski prevoz, a njemu dolazi veliki broj ljudi iz raznih krajeva grada. Takođe, mnogi neće dolaziti zbog straha za svoje zdravlje, a one kolege koje služe starije mušterije tek će da izgube jer najstariji ne smeju napolje.

„Mehaničari i vuklanizeri uopšte nisu zatvarali svoje radnje, oni su non stop radili. Šta, njima dođe mušterija, ostavi auto, okrene se i ode. A mi frizeri i kozmetičari smo ugroženiji jer smo u direktnom kontaktu sa ljudima. Nas su zatvorili i nisu nam dali ni mogućnost da odlučimo da li ćemo da radimo ili ne. Ja sigurno ne bih radio zbog svoje porodice i nisam toliko ugrožen, ali, na primer, ima ljudi koji su ugroženi i koji bi možda radili, kojima je visoka kirija, ili imaju dugove i kredite“, smatra Žutobradić.

Beogradski frizer ocenjuje da je rad pod zaštitnim maskama, a pogotovo sa rukavicama sada nezamisliv, ali, ako bude moralo, poštovaće sve mere.

On za sada ne razmišlja o povećanju cena, ali ukoliko se bude tražilo da se zaštitna oprema obezbeđuje i za mušterije, svakako će to morati da nadomesti naplatom svojih usluga.

Izvor: Sputnjik

Чланак Da li će poskupeti frizerske, kozmetičke i druge zanatske usluge? се појављује прво на Biznis i Finansije.