Prema rečima Miloša Turinskog iz Infostuda, kuvari su na našem tržištu izuzetno traženi i dobro plaćeni: „Naravno, visina zarade razlikuje se u zavisnosti od pozicije. Pomoćnici kuvara rade uglavnom za minimalac ili malo više od toga, ali sami kuvari mogu da dostignu zarade od 70, 80, 100 hiljada dinara“, dodaje Turinski.

Međutim, šefovi kuhinje mogu da zarade i mnogo više od toga. „Pre nekoliko godina imali smo jedan oglas u kome je poslodavac nudio platu od čak 3.100 evra, ali je lista potrebnih kvalifikacija bila dugačka i šef je morao da poznaje mnoge svetske kuhinje“, objašnjava on.

Da se u ovom poslu dobro zarađuje primetili su i mladi koji se tek nalaze pred izborom zanimanja, pa tražnja za kuvarskim školama raste. To potvrđuje i Jelena Čeperković, direktorka Ugostiteljsko-turističke škole u Vrnjačkoj banji, jedne od najpoznatijih u Srbiji u koju dolaze učenici iz cele zemlje.

„Kada je reč o kuvarima, tu imamo treći i četvrti stepen i godišnje se upiše oko 90 učenika. Međutim, svake godine se traži mesto više, ima mnogo zainteresovanih“, kaže ona. Dodaje da je to izuzetno perspektivno zanimanje, budući da mogu da se dostignu velike zarade i početne plate od 700-800 evra.

U Beogradu i Novom Sadu plata i preko 100.000 dinara, u manjim mestima niža

Prema trenutnim ponudama u oglasima, za posao kuvara se u Beogradu i Novom Sadu nudi i do 130.000 dinara. Ipak, u manjim mestima u Srbiji je situacija nešto drugačija.

Sebastijan Tešić (23) živi i radi kao kuvar u Vršcu. Međutim, njegova plata nije visoka kao one koje se nude u većim gradovima, pa on mesečno zaradi najviše 65.000 dinara.

On je radio u više restorana i hotelu, a kaže da je princip posla isti.

„Na početku, dok se ne uhodaš, radiš pripremu, pratiš i ‘kradeš’ znanja drugih kuvara dok te ne stave na određene pozicije. Za pomoćnog kuvara i obim posla zarada je neadekvatna, ali čim napreduješ zarada je veća“, objašnjava on za Nova.rs.

Mnogo kuvara iz Srbije ide u inostranstvo, naročito na jadransko primorje u toku letnje sezone, gde mogu da zarade i do 3.000 evra mesečno. Među srpskim kuvarima najpopularnije letnje destinacije su Crna Gora, Hrvatska i Slovenija, a budući da su im obezbeđeni smeštaj i hrana, može se reći da je to „čista“ zarada koju na kraju meseca imaju.

Izvor: Nova.rs

Foto: Fabrizio Magoni, Unsplash

Чланак Raste tražnja za kuvarima, ali i interesovanje mladih za ovu profesiju се појављује прво на Biznis i Finansije.

Dnevna smena u pekari tako premašuje prosek plata u prosveti, a noćna beži proseku u zdravstvu i socijali. Neravnotežu na tržištu rada, po mišljenju agencija koja se bave zapošljavanjem, regulisaće uvoz radne snage. Dotad će mnogi maštati o prekvalifikaciji.

Prema zvaničnoj statistici, prosečna plata u junu je bila 74.300 dinara. Ove godine je porasla za 13,5 odsto u odnosu na prvu polovinu prošle godine. Pojedine delatnosti rasle su brže. U informisanju i komunikaciji, prosek je skočio za trećinu i sada iznosi 181.676 dinara. U ove delatnosti spada i računarsko programiranje, koje je povećalo primanja za 36 odsto i sada obezbeđuje platu od 241.533 dinara. Kockanje i klađenje donosi za petinu više novca, 63.671, a usluge u upravljanju otpadom za 28 odsto veću zaradu i prosek od 66.461 dinara. S druge strane, obrazovanje, zdravstvo i socijala napreduju sporije od proseka – sedam i 7,6 odsto.

Haos na tržištu rada

– Veliki su problemi i haos na tržištu rada – kaže za „Novosti“ Bojan Tanasković, direktor agencije „Novotek radna snaga“ iz Jagodine. – U Srbiju dolaze investicije i ima sve više posla. Koliko je to dobro, toliko i produbljuje probleme na tržištu rada. Iako ima dosta slobodnih radnika, ne mogu da odgovore zahtevima poslodavaca. Olako odlaze u inostranstvo i napuštaju radna mesta kod kuće, iako ti poslovi „preko“ traju po svega nekoliko meseci.

Velike su potrebe u svim granama industrije i poslovanja. U transportnoj, građevinskoj, mašinskoj, turizmu i ugostiteljstvu… Mi dovodimo radnike iz Indije. Priliv radnika će rešiti problem, ako država bude brzo davala dozvole.

I ostale agencije potvrđuju da tražnja diktira platu. Deficitarna zanimanja mogu da računaju na veće zarade.

– Plate su u poslednje vreme značajno skočile viljuškarima, proizvodnim radnicima, burek majstorima i mesarima – čuli smo u jednoj agenciji za regrutovanje kadra. – Viljuškari koji imaju sertifikat sada mogu da zarade od 90.000 do 100.000 dinara mesečno. Varioci su dugo traženi. Obrazovanje se traži za druge pozicije, ali tog kadra je više i plate manje rastu. Nekvalifikovanima se zarade danas brže uvećavaju.

Berači stigli iz Indije

– IZ inostranstva smo, uglavnom iz Indije, po nalogu poslodavaca, doveli radnike za berbu jabuka – objašnjava Bojan Tanasković. – To je sada najlakši posao, jer su zasadi modernizovani. Ne dižu ruke iznad ramena i stavljaju na trake jabuke. Iskusni berač može da zaradi od 3.000 do 4.000 dinara dnevno, a sezona je tri do tri i po meseca.

Izvor: Novosti

Foto: Pixabay

Чланак Neravnotežu na tržištu rada regulisaće uvoz radne snage се појављује прво на Biznis i Finansije.

Širom regiona, a i u Srbiji, nedostaje radne snage. Taj problem određenih zanimanja u regionu je izgleda postao veći nego što je oporavak od posledica korone. On je postojao i prethodnih godina, ali je sada došao do izražaja jer su se pojavili i novi izazovi poput logistike, poskupljenja, i neizvesnosti oko plasmana pojedinih proizvoda.

U Srbiji poslodavci najviše traže konobare, kuvare, vozače, dostavljače, ali i radnike u mesnoj industriji.

Prema našim saznanjima, upravo zbog toga jedan veliki domaći proizvođač mesa dovešće 50 radnika iz Bangledaša. Pojedini drugi s kojima smo razgovarali kažu da često ni veća plata ne pomaže i da ih često brine da li će im radnik dati otkaz.

– Dok imamo mogućnosti povećaćemo plate, ali ni to ne može zauvek, jer smo ograničeni – kažu nam u jednoj fabrici ukazujući da su tako pjedini radnici u ovoj industriji došli na nivo plate koju imaju po funkciji više pozicionirani zaposleni.
Kako nam kažu, reč je o specifičnoj proizvodnji, koja podrazumeva rokove, pa nije čudo što se u nedostatku radnika okreću uvozu iz drugih zemalja.

Mesari kao i veliki broj drugih zanatskih zanimanja deficitarni

Postoji nekoliko poslova koji se rade u mesnoj industriji, a konkretno, u prethodne tri godine traženo je oko 130 mesara na sajtu za oglašavanje poslova.

– Kako je pozicija je izuzetno deficitarna prosek prijava za svaku poziciju iznosio je 5. Tu možemo jasno da zaključimo da su neke ostajale i bez prijava, dok su neke imale svega 10 zainteresovanih potencijalnih radnika. Kao i za sve ostale deficitarne pozicije i broj prijava zavisi isključivo od uslova rada koje poslodavac nudi u samom oglasu za posao, te tako oni koji ne istaknu nikakve ili slabe uslova rada ostaju bez kandidata – kaže za naš portal Miloš Turinski iz Infostuda, portala koji između ostalog prati dešavanja i na tom tržištu.

Mesari kao i veliki broj drugih zanatskih zanimanja deficitarni su već godinama unazad, ističe on.

– Jedan od razloga tome je nedovoljna zainteresovanost za školovanje ovih kadrova, druga strana je da je veliki broj stručnih kadrova otišao u inostranstvo, a treće je – uslovi. Postojeći kadar na tržištu isključivo možete aktivirati za promenu posla boljim radnim uslovima – kaže naš sagovornik.

Osim mesara iz Bangledaša, i jedan beogradski hotel je već pregovarao o dolasku radnika iz te zemlje što vide kao rešenje za deficit radne snage na domaćem tržištu, pre svega konobara, kuvara, sobarica.

U Britaniji je nedostatak mesara postao nacionalni problem

U Britaniji nedostaje više od 10.000 obučenih mesara, pa se trupovi zaklanih svinja i goveda šalju na obradu u Irsku i Holandiju.

Farmeri u Britaniji su suočeni sa velikim problemima, jer više ne mogu da hrane životinje koje su odavno trebale da završe u klanici. Pojedine klanice odložile su prijem svinja do sredine decembra, a sada nisu sigurne ni da će to biti do Božića.

Problemi su nastali zbog Bregzita, baš kao i u slučaju vozača kamiona, jer radnici iz drugih zemalja EU koji su obavljali te poslove, sada moraju da imaju vizu.

Neizvesnost koju je donela pandemija primorala je mnoge industrije da se reorganizuju, da digitalizuju svoje poslovanje, kako bi obezbedili makar minimum radnih procesa, zadržali zaposlene i platila ih u skladu sa mogućnostima. Kako bi zaposlenima obezbedili atraktivne uslove za rad, pored konkurentne plate na nivou industrije, važna su i dodatna ulaganja, kao i novi oblici poslovanja.

Izvor: Telegraf

Foto: Pixabay

Чланак Mesari stigli menadžere po plati, ali radnika nema се појављује прво на Biznis i Finansije.

Zanatska zanimanja u našoj zemlji godinama su deficitarna. Sa druge strane, potrebe za tom vrstom usluga sve su veće, prenosi RTS.

„Imali smo situaciju pre dva meseca, kada je jedan poslodavac ponudio zaradu od čak dve hiljade evra i mogućnost stanovanja ukoliko kandidat nije iz Beograda – samo iz razloga što je bio u velikoj nemogućnosti da popuni to radno mesto“, navodi Miloš Turinski iz Infostuda.

Ljiljana Pavlović iz Unija poslodavaca Srbije kaže da otprilike svaki deseti poslodavac zapošljava zanatlije.
„I gotovo svaki od tih poslodavaca ima ozbiljnih problema da pronađe zanatliju koji mu je potreban“, ističe Pavlovićeva.

Na tržištu poslova koji ne zahtevaju visok stepen stručne spreme, najteže je doći do radnika iz oblasti ugostiteljstva i građevine, ali i nege i lepote.

„Sada malo manje, preko leta je to bio dramatičan problem, sada smo sa konobarima stabilizovali, ali i dalje je problem sa kuvarima. Trenutno, šef kuhinje, to jeste malo lična stvar, ali čovek ima 135.000, što su za Srbiju dobri uslovi“, kaže ugostitelj Vojin Cucić.

Frizerka Verica Đurđević kaže da, ukoliko je neko „kompletan“, u tom poslu može da se zaradi od 80.000 do 100.000 dinara.

„Ja tražim dve godine kompletnog radnika i ne mogu da nađem. Posla ima!“, tvrdi Đurđevićeva.

Situacija se okrenula u korist zanata

Pri izboru školovanja mladi sve češće upisuju fakultete i opšte smerove, misleći da će lakše doći do posla. Međutim, situacija se okrenula u korist zanata.

„Veoma mali broj mladih se obrazuje za zanatlije, jer se zanat još uvek kod nas percipira u negativnoj konotaciji, u smislu da su zanatlije oni ljudi koji se za to školuju jer nemaju neku alternativu“, ukazuje Ljiljana Pavlović iz Unija poslodavaca Srbije.

Direktorka Ugostiteljsko-turističke škole Jelena Šalipurović kaže da tu obrazovnu ustanovu pohađa 1.100 učenika.

„Glavni razlog što se upisuju kod nas je ta neka ljubav prema kulinarstvu, turizmu, poslastičarstvu, ugostiteljstvu“, navodi Šalipurovićeva.

Učenici kažu da je ta škola bila njihov odbir između ostalog i zbog toga što mogu da povežu školovanje i praksu. Posla će, sigurni su, biti – bilo u Srbiji ili u inostranstvu.

Dualnim obrazovanjem obuhvaćen je veliki broj škola gde je obavezna i praktična nastava, pa đaci imaju priliku da zanat i bolje i brže nauče.

Izvor: RTS/Nova.rs

Fot: Pixabay

Чланак U zanatlije niko neće се појављује прво на Biznis i Finansije.

Dok su zaposleni u kladionicama i kazinima doživeli da budu odbijeni za kredite i kreditne kartice zbog posla kojim se bave, iz Udruženja banaka Srbije kažu da to nije pravilo i da se svaki zahtev konkretno razmatra.

U Narodnoj banci Srbije kažu da nema propisa koji bi obavezivao bankare da odbijaju kladioničare, ali da banke imaju apsolutno pravo da odluče da li im je u interesu da daju kredit ili ne.

Kako je za Novosti ispričao Beograđanin Ilija R., koji već godinama radi u kladionici, nedavno su ga u banci u kojoj ima račun odbili za kreditnu karticu. Naime, nije ni uputio zvaničan zahtev, jer su mu na šalteru rekli da ne izdaju takvu vrstu bankarskih usluga zaposlenima u firmama koje se bave igrama na sreću, klađenjem, kazinom, firmama koje trguju oružjem i ekološki visokorizičnim kompanijama.

“Bio sam šokiran, jer moja primanja nisu milionska, ali su redovna i nikad nisam bio neredovan platiša. Razmatram da promenim banku, ali sam saznao da će me verovatno odbiti i u drugim bankama, a da pritom i ne dobijem zvaničan odgovor ni objašnjenje zašto me odbijaju”, kazao je on.

Crna lista zanimanja

Bankari nekoliko finansijskih ustanova nezvanično su potvrdili priču o crnim listama zanimanja, jer svaka firma koja ima rizično poslovanje, odnosno kod koje se može desiti da bankrotira ili bude zatvorena u kratkom roku, spada u visokorizične. Tako, kako su rekli i zaposleni, mogu da ostanu bez plate, a banka bez svojih rata. Kako kažu, klijent koji je potencijalno nesiguran da izmiruje obaveze, za banku spada u rizičnu grupu.

Sa druge strane, prema rečima Vladimira Vasića, generalnog sekretara Udruženja banaka Srbije, ne postoje za banke apriori nepoželjna zanimanja i nepoželjne firme.

“Veliki broj ljudi koji se bave tim poslovima i rade u kladionicama je dobijalo kredite, i stambene i ostale. Ne postoji crna lista. Moguće je da je klijent konkretno odbijen zbog nekog raloga koji banka smatra rizičnim, konkretno, ali ne zato što je zaposlen u kladionici. Ako se to i dogodilo, svakako može da promeni banku. Može i firma da posluje sa gubitkom da bude nesigurna, pa da to bude razlog što je klijent odbijen”, kaže Vasić.

Da ne postoji pravilo koje bi bankama branilo da kreditiraju kladioničare, potvrdili su i u NBS.

“Sa aspekta važeće regulative kojom je uređeno poslovanje banaka u Srbiji, ne postoji apsolutno nijedno pravilo u skladu sa kojim bi bankama bilo ograničeno kreditiranje određene kategorije klijenata, poput zaposlenih u kladionicama ili kod bilo kog drugog poslodavca. Dakle, propisima nisu predviđeni dodatni uslovi koje bi građani, zaposleni u kladionicama morali da ispune da bi im banka odobrila kredit”, kažu u Centralnoj banci.

Samostalna odluka

Banke su dužne da same uspostave i svojim unutrašnjim aktima urede odgovarajući kreditni proces i da u okviru tog procesa urede kriterijume i principe za odobravanje kredita i drugih plasmana klijentima, kažu u Narodnoj banci Srbije. Pri donošenju odluke o odobravanju kredita, banke su dužne da procene kreditnu sposobnost svakog pojedinačnog dužnika kao i druge relevantne faktore. Takođe, o konkretnom izboru klijenta, banke samostalno i slobodno odlučuju.

Izvor: Novosti.rs

Чланак Zanimanja koja su na crnim listama banaka се појављује прво на Biznis i Finansije.

Na listi dominiraju tehnološke profesije, inženjerstvo, analiza podataka i poslovi iz STEM područja. Kao što je poznato, pojam STEM odomaćio se i kod nas, a satkan je od početnih slova četiri područja – science, technology, engineering i mathematics, odnosno nauka, tehnologija, inženjerstvo i matematika, prenosi “Novac.hr”.

Samo je nekoliko zanimanja koja su ušla na dragoceni popis, a da nisu iz oblasti tehnologije, a lista se temelji na rastu potrebe za tim zanimanjima u prethodnih pet godina.

Jedino zanimanje sa srednjom školom koje ulazi u top 15 je zdravstveni tehničar. Nalazi se na devetom mestu, a posebno su traženi u SAD-u. Reč je o ljudima koji obilaze i pomažu osobama s poremećajima iz spektra autizma, ili pacijentima koji imaju neke druge mentalne zdravstvene smetnje koje zahtevaju asistenciju, nadgledanje i pomoć.

Najtraženije zanimanje u svetu prema analizi LinkedIna je stručnjak za veštačku inteligenciju (godišnja stopa rasta čak 74 odsto), drugi je inženjer za robotiku, a na trećem je naučnik za podatke.

Ovo zanimanje – u originalu Data Scientist, neupućenima zvuči kao “mlaćenje prazne slame”, ali reč je o zanimanju koje u svetu traži gotovo svaka kompanija i ustanova, prenosi Slobodna Dalmacija.

Analize koje oni rade podižu dobit poduzeća, istražuju ponašanje kupaca u okviru vlastitih usluga, proširuje to istraživanje na širu populaciju, rade statističke analize, prezentuju pronađene zakonitosti i predloge za unapređenja usluga itd.

Više od 80 odsto najtraženijih zanimanja u Top 15 su iz IT struke. Na visokom četvrtom mestu LinkedIn liste je i Full Stack razvojni inženjer. Reč je o programerima koji održavaju softver i rade njegovu nadogradnju, a peti je opet posao iz IT sektora – inženjer za pouzdanost internet stranice.

Sledi stručnjak za uspeh klijenata, predstavnik za razvoj prodaje, inženjer podataka, stručnjak za internet sigurnost, bekend programer, direktor za prihode, klaud inženjer, JavaScript programer…

Izvor: Bankar.rs

Чланак 15 najbrže rastućih zanimanja u ovoj godini се појављује прво на Biznis i Finansije.