Od 1. januara 2024. naknada građanski dohodak, odnosno Bürgergeld će se povećati za 12 posto. “Budući da su socijalne naknade visoke, osobama s minimalnom i niskom platom često se više ne isplati da rade”, navode opozicioni političari.

Institut za ekonomske i društvene nauke (WSI) sindikalne zadruge Hans Böckler izračunao je da se u Nemačkoj ipak isplati raditi, prenosi Fenix-magazin.

“Više novca ako radite”

Upoređeno je osam različitih domaćinstava u kojima jedan član radi puno radno vreme uz minimalnu platu s zajednicama ugroženih koji primaju građanski dohodak, a u kojima niko ne radi.

U obzir je uzeta prosečna najamnina u celoj zemlji s dodatnim troškovima.

“Otkrili smo da u svim ovim domaćinstvima imate više novca ako radite i da je razlika u primanjima vrlo jasna”, rečeno je WSI-a.

Stoga iz Instituta ne vide nikakav podsticaj u prestanku rada i primanju građanskog dohotka.

Kako je navedeno u analizi prihodi jednočlanog domaćinstva koji prima građanski dohodak iznose 966 evra, dok prihodi jednočlanog domaćinstva koji radi za minimalnu satnicu iznose 1.498 evra. Radi se dakle o razlici od 532 evra.

Samohrani roditelj s detetom (starost 14-17) godina ima prihode od 1.701 evra ako prima građanski dohodak. S druge strane, isti roditelj ako radi za minimalnu platu ima primanja od 2.465 evra. Razlika dakle iznosi 764 evra u korist onoga koji radi.

Porodica s troje dece ima primanja od 3.514 evra ako primaju naknadu građanski dohodak. Primanja ove porodice ako roditelji rade za minimalnu satnicu iznose 3.960 evra. Radi se o razlici od 446 evra.

Jednostavni prikaz primanja onih koji rade i onih koji ne rade od 2024. godine:

Samac – Prihodi domaćinstva ako prima Bürgergeld 966 evra, prihodi domaćinstva ako radi za minimalnu satnicu 1.498 evra, razlika 532 evra

Samohrani roditelj s jednim detetom (14-17 godina) – Prihodi domaćinstva ako prima Bürgergeld 1.701 evra, prihodi domaćinstva ako radi za minimalnu satnicu 2.465 evra, razlika 764 evra

Porodica s troje dece – Prihodi domaćinstva ako primaju Bürgergeld 3.514 evra, prihodi domaćinstva ako rade za minimalnu satnicu 3.960 evra, razlika 446 evra.

Izvor: N1

Foto: Bing

Чланак Da li je bolje raditi ili primati novac od države u Nemačkoj се појављује прво на Biznis i Finansije.

Toliki je, naime, rok zastarelosti pozajmica iz radnog odnosa – onih u kojima poslodavac kao poverilac sklopi ugovor sa svojim zaposlenim, kao dužnikom. Da je rok zastarelosti tri godine ukazao je i Vrhovni kasacioni sud u objavljenom pravnom shvatanju. Pojednostavljeno rečeno – svaka rata ovakvog zajma koja je dospela na naplatu, zastareva u roku od tri godine od dana kada je bio rok za njeno plaćanje.

Isto to važi i kada je firma u stečaju, pa stečajni upravnik pokušava putem sudskog spora da naplati od nekadašnjih radnika novac od pozajmica koje je radnik svojevremeno dobijao od svoje firme. Naime, opšti rok zasterelosti od 10 godina u ovom slučaju – ne važi, već se primenjuje rok od tri godine iz Zakona o radu koji kaže da „sva novčana potraživanja iz radnog odnosa zastarevaju u roku od tri godine od dana nastanka obaveze“

Stečajni upravnik traži da vrate pozajmice u celosti

Nekada je ugovor o zajmu sa firmom u kojoj ste zaposleni bila česta pojava. Danas – veoma retka. Radnici Preduzeća za puteve Vranje – PZP Vranje – od kojeg je danas ostala samo stečajna masa dela imovine, bili su među onima koji su mogli da zajme od svoje firme. Danas im stečajni upravnik traži da vrate pozajmice u celosti, iako je firma otišla u stečaj još 2012. godine, da bi 2015. stečaj bio zaključen, a od nekadašnje putarske firme ostala samo još – stečajna masa.

Odgovor na pitanje da li treba da vrate novac svojevremeno zajmljen od Preduzeća za puteve Vranje ili ne, prvenstveno zavisi od toga da li obaveze po zajmu sa poslodavcem zastarevaju za 10 ili za tri godine. Ovu nedoumicu Privrednog suda u Leskovcu u slučaju firme u stečaju PZP Vranje rešio je Vrhovni kasacioni sud usvojivši pravno shvatanje koje se odnosi i na sve druge slične slučajeve – ovakva potraživanja zastarevaju u roku od tri godine.

Naime, Privredni sud u Leskovcu uputio je zahtev Vrhovnom kasacionom sudu i dostavio spise predmeta sa naznakom da je pred ovim sudom u toku veći broj predmeta po tužbama Stečajna masa stečajnog dužnika PZP Vranje u stečaju, protiv tuženih građana – bivših zaposlenih, radi naplate novčanog potraživanja.

„Potraživanje poslodavca prema zaposlenom iz ugovora imenovanog kao ugovor o stambenom kreditu koji ima prirodu ugovora o zajmu, predstavlja novčano potraživanje iz radnog odnosa… zbog čega se ne primenjuje rok zastarelosti propisan Zakonom o obligacionim odnosima, već posebni rok zastarelosti iz člana 196. Zakona o radu, uz primenu odredbe člana 86. Zakona o stečaju, koja propisuje da zastarelost ne teče godinu dana od dana otvaranja stečajnog postupka“, navodi Vrhovni kasacioni sud.

Svaka vrsta pozajmice zastareva za tri godine

Аdvokat Ivan Ječmenica za portal N1 objašnjava da svaka vrsta pozajmice zastareva za tri godine ako je nastala iz radnog odnosa.

„Ovo ‘nastala iz radnog odnosa’ podrazumeva da zajmodavac ima svojstvo poslodavca, a zajmoprimac svojstvo zaposlenog, te da su upravo ta svojstva od odlucujuceg uticaja na nastanak i prestanak ugovora o zajmu – na primer, u slučaju prestanka radnog odnosa zaposlenog, ugovor o zajmu se raskida“, navodi Ječmenica.

Ovo pravno shvatanje Vrhovnog kasacionog suda pojašnjava da firme u stecaju ne mogu da potražuju pozajmice od svojih zaposlenih, ako je prošao rok od tri godine. Pri tome, advokat Ječmenica ukazuje da postoji zastoj u proteku tog trogodišnjeg roka i to u trajanju od jedne godine, počev od dana otvaranja stečaja.

On ističe da rok zastarelosti za svaku ratu kredita ponaosob počinje da teče od dana dospelosti na naplatu te rate zajma.

„Stoga se može reći da je nastupila zastarelost naplate svake rate od čijeg datuma dospelosti je proteklo tri godine“, objašnjava Ječmenica.

Kako dodaje, trenutak prestanka radnog odnosa može da bude bitan u smislu da tada dospevaju na naplatu sve rate pozajmice koju je poslodavac učinio zaposlenom, ali ukoliko je tako nešto predviđeno samim ugovorom o zajmu.

Izvor: N1

Foto: Pxabay

Чланак Svaka vrsta pozajmice zastareva za tri godine се појављује прво на Biznis i Finansije.

Poslodavac, prema rečima Maria Reljanovića sa Instituta za uporedno pravo, ne može radnika naterati da obavi zdravstveni pregled, ali može, ukoliko sumnja na zarazu, o tome da obavesti sanitarnog inspektora. Predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata (ASNS) Ranka Savić ističe da poslodavac nema pravo da prisiljava bolesnog radnika da dolazi na posao, ali da je ASNS imao slučajeve da poslodavac insistira na skraćenju bolovanja zaposlenog čim su prošli simptomi kovida-19.
Zvanično proglašena epidemija koronavirusa u Srbiji traje od druge polovine marta prošle godine.

Potencijalno ugrožavanje zdravlje svojih kolega

Poslodavcima je ostavljeno na volju da radnicima obolelim od kovida-19 isplaćuju tokom bolovanja zakonski propisan minimum od 65 odsto plate ili od strane države preporučenih sto odsto zarade, što uglavnom poštuju upravo državne institucije i firme. Sve češće se dešava da zaposleni, krijući da su bolesni od kovida-19 ili negirajući simptome moguće zaraze, dolaze na posao potencijalno ugrožavajući zdravlje svojih kolega.

Radnik kome kolega sa simptomima kovida dolazi na posao i odbija da se javi lekaru ili, još gore – zna a krije da je kovid pozitivan, najpre može, prema rečima Maria Reljanovića da obavesti – poslodavca.

„A ako to ne prozvede rezultat može obavestiti i sanitarnu inspekciju“, ukazuje Reljanović za portal N1.

Poslodavac, dodaje, sa svoje strane može uputiti zaposlenog na zdravstveni pregled, u skladu sa propisanim merama za zaštitu stanovništva prema Zakonu o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti.

„Poslodavac tog radnika, međutim ne može naterati da obavi zdravstveni pregled, a još manje mu može narediti da rezultate pregleda saopšti poslodavcu, budući da se radi o naročito osetljivim podacima o ličnosti. Poslodavac, međutim, u slučaju da sumnja na zarazu može o tome obavestiti sanitarnog inspektora. Ovakvo rešenje je daleko od idealnog, ali se zakonodavac očigledno vodio zdravim razumom i nije predvideo da neko ko je ozbiljno bolestan i zarazan može insistirati na tome da nastavi da dolazi na posao“, ističe Reljanović.

Sagovornik portala N1 kaže da je dolaženje na posao sa simptomima kovida (a bez negativnog rezultata testa na koronavirus) kršenje zakona.

Krše se bar dva zakona

„Naravno da je to kršenje zakona, i to bih rekao najmanje dva zakona. Sa jedne strane je kršenje Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti, koji u član 85. tačka 9 kaže: Novčanom kaznom u iznosu od 50.000 do 150.000 dinara kazniće se za prekršaj fizičko lice ako: …. lice obolelo od zarazne bolesti, odnosno ako je nosilac uzročnika zarazne bolesti, ne daje istinite podatke i ne pridržava se određenih mera i uputstava zdravstvene ustanove, odnosno naloga doktora medicine, naročito u pogledu sprečavanja prenošenja zarazne bolesti (što je propisano članom 69 istog zakona)“, ukazuje Reljanović.

Sa druge strane, ističe Reljanović, to je i kršenje Zakona o radu.

„Poslodavac bi mogao da otkaže ugovor o radu tom licu zbog nepoštovanja radne discipline“, objašnjava Reljanović.

Na posao s blagim simptomima kovida

Predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata, Ranka Savić za portal N1 ističe da u zemlji u kojoj ne “cvetaju ruže” i u kojoj nije blagostanje kako to govore predstavnici vlasti, veliki broj radnika krije da je zaražen.

„To su, pre svega, oni sa blažim simptomima virusa, a koji ne žele da idu na bolovanje sa 65 odsto primanja“, navodi Savić.

Ona ističe da su mnogi poslodavci uveli stimulaciju za one koji nisu bili na bolovanju, pa je i to jedan od razloga zašto i zaraženi dolaze na posao.

Olako shvataju pandemiju

„Pojava da pojedini radnici dolaze na posao sa simptomima kovida nije retkost. Mnogo radnika, pre svega, industrijskih, mi je ukazivalo na to i tražili su savet, kako da reaguju u datoj situaciji. Naš savet je bio da razgovaraju sa kolegom. Da mu ukažu na svu pogubnost takvog ponašanja i da ga nateraju da se javi lekaru i ide na bolovanje. Ukoliko to ne urodi plodom, da se obrate poslodavcu, ukažu na problem i traže njegovu reakciju“, ističe Ranka Savić.

Veliki problem je, dodaje, to što mnogi zaposleni olako shvataju ovu pandemiju.

„Njima je bitnije da budu u dobrim odnosima sa kolegom, da ne prijavljuju direktoru, a ne shvataju šta time čine“, navodi sagovornica portala N1.

ASNS je, kaže, uputila dopis svim svojim članicama.

„Tim dopisom smo pojasnili, ali i apelovali na zaposlene da budu odgovorni, da štite i sebe i druge, da ne tolerišu dolazak na posao onih koji su pozitivni. Praktično smo im rekli – država ništa ne preduzima. Prepušteni ste sami sebi. Budite odgovorniji od naše vlasti i Kriznog štaba“, navodi Ranka Savić.

Može li poslodavac da prisili bolesnog da radi

Postoje i slučajevi da bolesnog radnika – sa simptomima ili potvrđenim kovidom – poslodavac prisiljava da dolazi na posao jer „nema ko da radi“. Mario Reljanović ističe da je tako nešto – nedozvoljeno.

„Zaposleni svakako može da prijavi poslodavca inspekciji rada, ali i sanitarnoj inspekciji. Ukoliko se kovid pozitivan radnik zatekne na mestu rada, to predstavlja prekršaj i prema Zakonu o bezbednosti i zdravlju na radu, ali i prema Zakonu o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti, član 85a, stav 1. koji kaže: Novčanom kaznom u iznosu od 300.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice ako ne preduzme radnje i aktivnosti radi primene mera lične zaštite od infekcije, kao i ako ne odredi lice odgovorno za neposrednu primenu tih mera (član 46a stav 2)“, pojašnjava Reljanović.

Ranka Savić dodaje da poslodavac nema pravo da prisiljava bolesnog radnika da dolazi na posao.

„Nije ni interes poslodavca da tera zaraženog zaposlenog da radi i samim tim prenosi zarazu na druge zaposlene. Time bi njegov problem sa radnom snagom bio još veći“, navodi ona.

Sindikat je, dodaje, imao slučajeve da poslodavac insistira na skraćenju bolovanja zaposlenog čim su prošli simptomi kovida-19.

„Poslodavac nema pravo ni na to, jer je oporavak od zaraze u velikom broju slučajeva dugotrajan“, ukazuje naša sagovornica.

Sindikat gasi požar

Na pitanje kome radnik koji smatra da mu je ugroženo zdravlje (bilo od strane kolega ili poslodavca koji ga prisiljava da bolestan radi) može da prijavi slučaj ona odgovara da se zaposleni, kome su ugrožena prava, po pravilu prvo javlja sindikatu, a onda oni preduzimaju korake.

„Obraćamo se Ministarstvu rada i nadležnim inspekcijama, ali i poslodavcu. U najvećem broju slučajeva to bude dovoljno da poslodavac promeni odluku i odustane od prisiljavanja radnika (da radi bolestan, ili skrati bolovanje)“, navodi ona.

Niko od njih, dodaje, ne želi da se u javnosti pojavljuju u ovom negativnom kontekstu i kao neko ko nije pokazao empatiju prema zaposlenima.

„Dakle, mi gasimo požare, a oni koji bi trebalo da spreče njihovo nastajanje i dalje ćute. Radimo na osnovu preporukama (koje nisu obavezujuće), a ne Zakona koji su morali biti doneti s obzirom na dužinu trajanja pandemije“, upozorava Savić.

Izvor: N1

Foto: Pixabay

Чланак Šta kad radnici sa simptomima kovida dolaze na posao се појављује прво на Biznis i Finansije.

U radno angažovanje van radnog odnosa spadaju privremeni i povremeni poslovi, obavljanje poslova po ugovoru o delu, zatim po ugovoru o stručnom osposobljavanju i usavršavanju i dopunski rad.

Posebne odredbe zakona o radu koje se bave ugovorom o dopunskom radu tiču se samo uslova pod kojima se može zaključiti ovakav ugovor i njegove obavezne forme i osnovne sadržine.

Prema navedenim zakonskim odredbama zaposleni koji radi sa punim radnim vremenom kod poslodavca može da zaključi ugovor o dopunskom radu sa drugim poslodavcem. Ugovorom o dopunskom radu utvrđuje se pravo na novčanu naknadu i druga prava i obaveze po osnovu rada, a zaključuje se u pisanom obliku.

Jedan od uslova pod kojima se može zaključiti ugovor o dopunskom radu je da se lice koje se angažuje već nalazi u radnom odnosu sa punim radnim vremenom. To znači da se ovakva vrsta ugovora ne može zaključiti sa nezaposlenim, penzionerom, niti osobom koja je u radnom odnosu sa radnim vremenom kraćim od punog.

Može da traje najviše 13 sati i 20 minuta nedeljno

„Takođe, ugovor o dopunskom radu podrazumeva da zaposlena osoba ima i određeno maksimalno radno vreme, koje ne može biti duže od trećine punog radnog vremena. Ovo znači da radno angažovanje po osnovu ugovora o dopunskom radu može da traje najviše 13 sati i 20 minuta nedeljno“, kaže za Biznis.rs advokat Branislav Vještica.Ugovor o dopunskom radu mora da sadrži odredbu prava na novčanu naknadu u pisanom obliku.

Naš sagovornik objašnjava da zaposleni ima prava iz obaveznog socijalnog osiguranja, u skladu sa Zakonom, što podrazumeva pravo na zdravstveno, penziono i invalidsko osiguranje, uključujući i prava u slučaju povrede na radu i profesionalne bolesti.

Jedna od prednosti ugovora o dopunskom radu je da angažovana osoba može sa drugim poslodavcem da zaključi ugovor bez saglasnosti poslodavca kod koga je u radnom odnosu.

„Nije izričito propisana ni obaveza zaposlenog da poslodavcu sa kojim zaključuje ugovor o dopunskom radu dostavi dokaz o radu sa punim radnim vremenom kod drugog poslodavca, ali se to podrazumeva imajući u vidu prirodu ovog ugovora“, navodi Vještica.

Zakon ne određuje delatnosti u kojima se može zaključiti ugovor o dopunskom radu, tako da može da obuhvati različite poslove kod poslodavca i može se sklopiti u svim delatnostima u privredi.

Plaćanje poreza i doprinosa

Pitanje uplate poreza koji se plaća na naknadu ostvarenu po osnovu dopunskog rada regulisano je zakonom o porezu na dohodak građana, dok je plaćanje doprinosa uređeno zakonom o doprinosima za obavezno socijalno oiguranje.

„Na naknadu po osnovu ugovora o dopunskom radu plaćaju se porez na dohodak građana po stopi od 20 odsto na osnovicu koju čini bruto zarada umanjena za normirane troškove u iznosu od 20 procenata, doprinos za PIO u iznosu od 22 odsto na osnovicu za plaćanje poreza na dohodak građana“, navodi Vještica.Porez i doprinosi na ugovorenu naknadu za dopunski rad obračunavaju se i plaćaju po odbitku, odnosno poslodavac ima obavezu da prilikom svake isplate ugovorene naknade obračuna porez i doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje, obustavi ih i uplati na propisane račune istovremeno sa isplatom prihoda angažovanom licu na njegov račun.

Pre svake isplate ugovorene naknade podnosi se poreska prijava na obrascu PPP PD elektronskim putem.

Naš sagovornik navodi da je veoma važno napomenuti da zakon o državnim službenicima propisuje i ograničenja u pogledu dopunskog rada za one čiji je radnopravni status regulisan ovim zakonom. U ovim slučajevima se primarno primenjuju odredbe iz posebnih zakona, a supsidijerno odredbe zakona o radu za sva pitanja koja nisu regulisana posebnim propisom.

Izvor: Biznis.rs

Foto: Pixabay

Чланак Obaveze koje zaposlen ima pri dopunskom radu za drugog poslodavca се појављује прво на Biznis i Finansije.

Obezbeđivanje rada u smenama sa manje ljudi, stroga i nadzirana higijena, zaposleni mora da drži svoju garderobu dalje od mesta rada, obavezno prijavljivanje simptoma… samo su neki od propisanih pravila kojih ćemo ubuduće morati da se pridržavamo.
Propis – Pravilnik o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad za sprečavanje pojave i širenja epidemije zarazne bolesti, donelo je Ministarstvo rada.

Pravilnik praktično sadrži dva dela odredbi – jedan za poslodavce, drugi propisuje obaveze zaposlenik.
Pravilnikom su propisane mere koje je poslodavac dužan da primeni i u cilju prevencije, ali i ukoliko dođe do oboljevanja zaposlenih, ali i onih koji se zateknu u radnoj okolini.

Član četiri propisuje obaveze poslodavca i šta mora da sadrži plan primene mera, koji mora da se usvoji. To praktično znači da se moraju usvojiti preventivne mere i aktivnosti za sprečavanje pojave epidemije zarazne bolesti, ali i obezbediti kontrola sprovođenja.

Šta je poslodavac dužan da obezbedi:

1) pre početka rada da obezbedi pisane instrukcije i uputstva o merama i postupcima za sprečavanje pojave epidemije zarazne bolesti, koji sadrže informaciju o simptomima zarazne bolesti;

2) u skladu sa mogućnostima, ukoliko nije organizovan rad u smenama, izvrši preraspodelu radnog vremena uvođenjem druge ili treće smene sa manjim brojem zaposlenih;

3) sprovodi pojačanu higijenu i dezinfekciju radnih i pomoćnih prostorija što uključuje redovnu dezinfekciju prostorija i često provetravanje radnog prostora;

4) obezbedi zaposlenima dovoljne količine sapuna, ubrusa, tekuće vode i dezinfekcionih sredstava na bazi alkohola za pranje ruku;
5) obezbedi redovno čišćenje svih površina koje se često dodiruju na radnom mestu, posebno prostorija i opreme kao što su toaleti, kvake na vratima, fiksni telefoni, računarska oprema i druga oprema za rad;

6) uredi način vođenja evidencije o dezinfekciji radnih i pomoćnih prostorija koju organizuje i sprovodi;

7) obezbedi izradu uputstava za bezbedan i zdrav rad sa izvođačima radova, dobavljačima, distributerima i spoljnim saradnicima;

8) organizuje i obezbedi redovno uklanjanje otpada i smeća (kante za smeće obložene plastičnom kesom) iz prostorija tako da se mogu isprazniti bez kontakta sa sadržajem.

U slučaju pojave zarazne bolesti poslodvac je dužan:

1) prostor u kome je boravio zaposleni koji je zaražen se redovno fizički i hemijski dezinfikuje i provetrava;

2) poštuju se procedure ulaska i izlaska u prostorije poslodavca, koriste propisana sredstva i oprema za ličnu zaštitu na radu i druge mere zaštite tokom procesa rada;
3) precizno se definišu pravci kretanja zaposlenih kroz radne i pomoćne prostorije;

4) organizuje se stroga kontrola kretanja zaposlenih iz organizacione jedinice u kojoj je radio zaposleni koji je zaražen;

5) kontakti zaposlenih iz organizacione jedinice u kojoj je boravio zaposleni koji je zaražen sa drugim zaposlenima se svode na nužne uz propisane mere zaštite;

6) primenjuju se sve druge mere po preporuci epidemiologa.

Obaveze zaposlenih se nalaze u članu 8

1) sprovodi sve preventivne mere bezbednosti i zdravlja na radu kako bi sačuvao svoje zdravlje, kao i zdravlje drugih zaposlenih;

2) namenski koristi propisana sredstva i opremu za ličnu zaštitu na radu i da sa njima pažljivo rukuje, da ne bi ugrozio svoju bezbednost i zdravlje kao i bezbednost i zdravlje drugih lica;
3) dodatno brine o svojoj higijeni tako što će redovno i pravilno prati ruke;

4) ličnu odeću drži odvojenu od sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu i radnog odela;

5) obavezno obavesti poslodavca ukoliko posumnja na simptome zarazne bolesti kod sebe, kod drugih zaposlenih ili članova svoje porodice;

6) pre početka rada pregleda svoje radno mesto uključujući i sredstva za rad koja koristi, kao i sredstva i opremu za ličnu zaštitu na radu i da u slučaju uočenih nedostataka izvesti poslodavca ili drugo ovlašćeno lice;
7) pre napuštanja radnog mesta, da radno mesto i sredstva za rad ostavi u stanju da ne ugrožavaju druge zaposlene;

8) u skladu sa svojim saznanjima, odmah obavesti poslodavca o nepravilnostima, štetnostima, opasnostima ili drugoj pojavi koja bi na radnom mestu mogla da ugrozi njegovu bezbednost i zdravlje ili bezbednost i zdravlje drugih zaposlenih;

9) sarađuje sa poslodavcem i licem za bezbednost i zdravlje na radu, kako bi se sprovele dodatne neophodne mere za bezbednost i zdravlje na radu.

Izvor:Blic

Чланак Pravilnik mera za poslodavce i zaposlene zbog epidemije stupa na snagu 11.jula се појављује прво на Biznis i Finansije.