Najpre treba reći da se razlikuje način ostvarivanja ovog prava kod lica koja primaju novčanu naknadu kod Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ) nakon što ostanu bez posla, od realizacije prava na zdravstvenu knjižicu kod ostalih nezaposlenih lica.

Lica koja primaju novčanu naknadu od NSZ

Za vreme ostvarivanja prava na novčanu naknadu, korisnik novčane naknade ima pravo i na zdravstveno osiguranje na teret budžeta Republike Srbije, odnosno na besplatnu overu zdravstvene knjižice. Tačnije, tokom korišćenja prava na novčanu naknadu, NSZ ima obavezu da vrši obračun i uplatu doprinosa za zdravstveno osiguranje za sva lica koja su korisnici prava na novčanu naknadu. Članovi porodice korisnika prava na novčanu naknadu mogu se preko njega osigurati, ukoliko nemaju drugi osnov osiguranja, u skladu sa Zakonom o zdravstvenom osiguranju.

U slučaju prestanka prava na korišćenje novčane naknade, isplata novčane naknade se nastavlja dok je lice koje prima novčanu naknadu sprečeno za rad zbog bolesti, u skladu sa propisima o zdravstvenom osiguranju, ali ne duže do 30 dana od dana nastanka privremene sprečenosti za rad. Izuzetno isplata novčane naknade se nastavlja za sve vreme trajanja porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada zbog posebne nege deteta,a ne samo 30 dana. Kod nastavka isplate novčane nakande, nastavlja se i overa zdravstvene knjžice preko NSZ.

Podsetimo, lica prilikom prestanka radnog odnosa imaju pravo na novčanu naknadu kod NSZ. Ovo pravo ostvaruje lice ako je bilo osigurano najmanje 12 meseci neprekidno ili s prekidima u poslednjih 18 meseci.

Overa zdravstvene knjižice za ostala nezaposlena lica

Nezaposlena lica, koja spadaju u kategoriju socijalno ugroženog stanovništva, iako nisu korisnici novčane naknade, imaju pravo na besplatno zdravstveno osiguranje. Ovo pravo ostvaruju samo pod uslovom da mesečni prihod po članu porodice nezaposlenog lica, u mesecu podnošenja prijave na osiguranje, ne prelazi iznos minimalne zarade u neto iznosu, utvrđene u skladu sa propisima o radu.

Ovo pravo može da ostvari i nezaposleno lice koje nije prijavljeno kod NSZ na evidenciji. Dakle, ako se ne ostvaruje novčana naknada, nije neophodno biti prijavljen kod NSZ da bi se ostvarilo pravo na zdravstveno osiguranje po osnovu nezaposlenosti. Uslovi su postavljeni samo u pogledu nivoa primanja domaćinstva u kojem lice živi i ono mora biti ispod propisanog nivoa, to jest cenzusa. Pod članovima porodice podrazumevaju se samo roditelji, supružnik i deca onog lica koje se prijavljuje na zdravstveno osiguranje, a koje žive sa njim u domaćinstvu, odnosno koja imaju prebivalište prijavljeno na istoj adresi.

Podaci o mesečnom iznosu prihoda kao cenzusu za sticanje svojstva osiguranog lica određuju se Pravilnikom o mesečnom iznosu prihoda kao cenzusu za sticanje svojstva osiguranog lica. Primera radi, maksimalna zarada po članu domaćinstva, ako se lice prijavljuje na osiguranje u septembru, može biti 35.414,72 dinara neto (nivo minimalne zarade propisane zakonom za septembar). Ako lice živi samo, onda je ta granica prihoda 46.039,14 dinara (minimalna zarada propisana zakonom za mesec septembar uvećana za 30%). Ako je prihod viši od navedenih iznosa, nema besplatne overe zdravstvene knjižice.

Nezaposlena i socijalno ugrožena lica sa mesečnim prihodom ispod cenzusa, kao dokaze za prijavu na besplatno zdravstveno osiguranje po osnovu statusa nezaposlenog lica podnose: važeću ličnu kartu– fotokopiju ili očitanu biometrijsku ličnu kartu/potvrdu o prebivalištu od MUP ako nemaju ličnu kartu; Izjavu o članovima porodice i prihodima po članu porodice (Obrazac CZ), uz dokaze o prihodima svih članova porodice. Dokazi o prihodima jesu – za člana porodice koji je penzioner – poslednji ček od penzije; za člana porodice koji radi – uverenje o ostvarenoj zaradi i tako dalje.

Osiguranici RFZO pravo na zdravstvenu zaštitu ostvaruju na osnovu overene zdravstvene knjižice. Zdravstvena knjižica dobija se prilikom prijave na zdravstveno osiguranje u nadležnoj filijali, odnosno ispostavi RFZO. Prava iz zdravstvenog osiguranja lica ostvaruju na području filijale na kojoj imaju prijavljeno prebivalište, a zdravstvenu knjižicu im izdaje i overava nadležna ispostava, odnosno filijala Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje, prema prebivalištu.

Više o ovome možete pročitati na sajtu Infostuda.

Foto: Online Marketing, Unsplash

Чланак Kako nezaposleni mogu ostvariti pravo na besplatno zdravstveno osiguranje се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ako se ovaj dokument usvoji, više ne bi trebalo poslodavac da vrši obračun naknada zarada, već će to raditi Republički fond za zdravstveno osiguranje (RFZO), koji sada to samo kontroliše.

Javna rasprava je počela 4. februara i trajaće do 28. februara. U njoj mogu da učestvuju predstavnici državnih organa, javnih službi, predstavnici zdravstvenih ustanova, stručna javnost, udruženja i drugi zainteresovani učesnici.

Definicija, pa Registar osoba obolelih od retkih bolesti

Kako se navodi u obrazloženjima predloženih rešenja za donošenje novog Nacrta, ukazala se potreba za daljim unapređenjem sistema obaveznog zdravstvenog osiguranja, a koja se ogleda u odgovarajućim rešenjima koja se odnose na ostvarivanje prava na naknadu zarade usled privremene sprečenosti za rad usled bolesti ili povrede, te se njime predlažu nova rešenja kojima se olakšava ostvarivanje tog prava osiguranicima, kao i samim poslodavcima.

Jedno od rešenja sadržano u Nacrtu zakona je i uvođenje definicije retkih bolesti po prvi put u pravne propise u Republici Srbiji. Naime, uvođenje pomenute definicije je sprovođenje jedne od aktivnosti Programa za retke bolesti u Srbiji za period 2020-2022. godine sa Akcionim planom. U cilju sprovođenja pomenute aktivnosti, Radna grupa za praćenje i koordinisanje implementacije Programa za retke bolesti jednoglasno je zauzela stav da se retke bolesti definišu na način naveden u Nacrtu zakona – navodi se u obrazloženju predloženih rešenja za novi Nacrt.

Definicija retkih bolesti je, inače, osnov da Srbija dobije i registar lica obolelih od njh.

– Kako je pomenuta definicija osnov, pre svega, za formiranje registra lica obolelih od retkih bolesti, koji će omogućiti sagledavanje učestalosti, rasprostranjenosti, trajanja, ishoda, demografskih, kliničkih i drugih karakteristika lica obolelih od retkih bolesti, neophodno je da pomenuta definicija bude deo rešenja sadržanih u Nacrtu zakona – stoji u obrazloženju.

Inače, retke bolesti su one bolesti koje pogađaju manje od pet lica na 10.000 stanovnika.

Trudnice će ostvarivati sva prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja

Ako Nacrt bude usvojen, trudnice će ostvarivati sva prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja, bez obzira na to da li su im uplaćeni doprinosi ili ne.

– Predloženo je da osiguranice u slučaju privremene sprečenosti za rad zbog bolesti ili komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće, ostvaruju prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja, bez obzira na to da li je uplaćen dospeli doprinos, dakle i pravo na naknadu zarade zbog privremene sprečenosti za rad, a što nije slučaj prema važećem rešenju. Naime, prema važećem rešenju, u slučaju kada nisu uplaćeni dospeli doprinosi za zdravstveno osiguranje, osiguranica, u skladu sa posebnim zakonom, može ostvariti pravo na zdravstvenu zaštitu i prava na naknadu troškova prevoza u vezi sa korišćenjem zdravstvene zaštite – objašnjeno je u obrazloženju.

Lekar šalje poslodavcu potvrdu o bolovanju

U Zakonu bi trebalo da bude izmenjen član 17, koji se odnosi na potvrde o bolovanju. Naime, predloženo je da osiguranik, odnosno član njegove porodice ne dostavlja potvrdu o privremenoj sprečenosti za rad poslodavcu, već će tu informaciju elektronskim putem dostavljati izabrani lekar poslodavcu.

– Članom 17. Nacrta predlaže se brisanje određenih odredaba u Zakonu o radu, a kojom je bila propisana dužnost zaposlenog (osiguranik) da poslodavcu dostavi potvrdu o privremenoj sprečenosti za rad u roku od tri dana, s obzirom na to da se ovim nacrtom predlažu nova rešenja baš u pogledu te obaveze zaposlenog. Umesto njega, uz njegovu saglasnost, informaciju o privremenoj sprečenosti za rad, poslodavcu elektronskim putem će dostavljati izabrani lekar – navodi se u Nacrtu.

Takođe, poslodavac više neće obračunavati naknade zarade, već će to radi Republički fond za zdravstveno osiguranje (RFZO), koji je do sada vršio tu kontrolu obračuna, na osnovu podataka o uplaćenim porezima i doprinosima za tog osiguranika, a koje dobija službenim putem od Poreske uprave.

– Taj obračun, kao i samu naknadu zarade, kako je predloženo, Republički fond za zdravstveno osiguranje dostavlja, odnosno uplaćuje poslodavcu u kraćem roku (15 dana), u odnosu na važeće rešenje (30 dana). Na taj način izbegnuto je dvostruko vršenje obračuna naknade zarade i čitav postupak je pojednostavljen – navodi se u obrazloženju predloženih rešenja za novi Nacrt Zakona o zdravstvenom osiguranju.

Postojeći Zakonu o zdravstvenom osiguranju primenjuje se od 11. aprila 2019. godine.

Po okončanju postupka javne rasprave Ministarstvo zdravlja analiziraće sve sugestije učesnika u javnoj raspravi i sačiniti izveštaj u roku od 15 dana od dana okončanja javne rasprave.

Nov Zakon stupio bi na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije“, a primenjivao bi se od 1. juna 2021. godine.

Izvor: Telegraf

Foto Pixabay

Чланак Šta donosi novi Zakon o zdravstvenom osiguranju? се појављује прво на Biznis i Finansije.