Vrednost CFA Globalnog penzijskog indeksa Holandije je 85 poena, iza nje je prošlogodišnji pobednik Island sa 83,5 poena, dok je treće mesto zauzela Danska sa 81,3 poena, navodi se na veb-stranici ove organizacije.

Sve tri države su dobile najvišu ocenu „A“, a ovu ocenu je dobio još samo Izrael, prenosi „Blumberg“.

Penzijski sistemi su ocenjivani na osnovu njihove adekvatnosti, održivosti i integriteta, a u izveštaju se navodi da su penzije širom sveta pod pritiskom koji nije ranije zabeležen.
„Merser“ je analizirao penzijske sisteme 47 zemalja, a poslednje mesto je zauzela Argentina.
SAD se nalaze na 22. mestu, a Kina na 30. mestu, dok Srbija nije bila uključena u istraživanje.

Pad nataliteta dugoročno je izvršio pritisak na nekoliko ekonomija i penzijskih sistema, navodi se u izveštaju, što je negativno uticalo na rezultate održivosti za zemlje poput Italije i Španije.

Veštačka inteligencija (AI) ima potencijal da unapredi penzijske sisteme tako što će dovesti do efikasnijeg i bolje informisanog donošenja odluka, a potencijalno i do većeg realnog prinosa investicija, zaključuje glavni autor ovog izveštaja Brajan Noks.

Izvor:24sedam.rs
Foto: Pixabay

Чланак Koja zemlja ima najbolji penzijski sistem се појављује прво на Biznis i Finansije.

Najveći svetski proizvođač bila je Italija sa 49,8 miliona hektolitara vina što je dovoljno da 1.994 olimpijska bazena napune ovim plemenitim pićem.

Italija je proizvela 19,3 odsto ukupne količine vina na svetu.

Iza italijana našla se druga evropska i delom mediteranska zemlja, Francuka, sa 45,6 miliona hektolitara. To je 17,65 odsto ukupne svetske proizvodnje.

Na trećem mestu su Španci sa 35,7 miliona hektolitara ili 13,82 odsto svetske proizvodnje.

Ove tri evropske države napravile su više od polovine vina proizvedenog prošle godine u svetu.
Od četvrtog do osmog mesta nalaze se zemlje van Evrope, sa značajno manjom proizvodnjom vina od prve tri.

SAD su četvrte sa 22,3 miliona hektolitara, Australija i Čile su proizveli 12,7, odnosno 12,4 miliona hektolitara.

Zatim Agentina 11,45 miliona i Južna Afrika sa 10,1 miliona hektolitara vina.

Top 10 završavaju Nemačka sa 8,9 miliona i Portugal sa 6,7 miliona hektolitara vina.

Zanimljivo je da su Grčka i Gruzija proizvele istu količinu vina, po 2,1 miliona hektolitara, što je skoro dvostruko manje od Rumunije sa 3,9 miliona hektolitara.

Izvor: Danas

Foto: Pixabay

Чланак Koje tri evropske zemlje proizvode polovinu ukupne svetske proizvodnje vina се појављује прво на Biznis i Finansije.

Prema procenama iz 2018. godine, vrednost zemljišta kojim je raspolagao Sajam je nešto više od dve milijarde dinara (17,1 milion evra), dok je procenjena vrednost građevinskih objekata 2,5 milijardi dinara (21,5 miliona evra), vidi se iz finansijskog izveštaja.

Podsetimo, gradski menadžer Miroslav Čučković u aprilu ove godine najavio je da se Sajam za približno pet godina seli u Surčin, kod budućeg nacionalnog stadiona, a u okviru kompleksa koji će država sagraditi za potrebe specijalizovane izložbe EXPO 2027.

Hala 1, koja je pod zaštitom, biće pretvorena u kreativni centar, rekao je tada Čučković za Večernje novosti.

Poslednjih meseci u javnosti su kružile i glasine da bi prostor Beogradskog sajma mogao da bude dat „Beogradu na vodi“ za dalju gradnju stanova.

„Beogradski sajam“ i Republika Srbija su se od 2015. godine sudili oko toga koliko zemljišta, zgrada i sredstava koje koristi „Beogradski sajam“ pripada državi.

Presudom Privrednog suda u Beogradu iz oktobra 2015. godine utvrđen je udeo državne svojine od 26,48 odsto, a presudom Vrhovnog kasacionog suda iz jula 2019. godine još 73,52 odsto.

Na osnovu ovih presuda utvrđeno je da je država vlasnik svih sto odsto sredstava koje koristi „Beogradski sajam“.

Sajam se žalio na upis u katastru

Na osnovu presuda, Republički geodetski zavod je u Katastru nepokretnosti promenio podatke i na zemljištu Sajma upisao državu kao jedinog vlasnik i jedinog imaoca prava.

„Beogradski sajam“ se žalio na ovu odluku Sajma tvrdeći da presude suda ne „opredeljuju nijednu nepokretnost“, odnosno da su one „deklarativnog karaktera“ i da na osnovu njih ne može da dođe do promena u katastru, već da se samo utvrđuje vlasništvo Srbije nad sredstvima koje koristi Sajam.

Republički geodetski je u martu 2021. doneo delimično rešenje, a u martu 2022. godine dopunsko rešnje.

Međutim, iako su podaci u katastru već bili izmenjeni, Sajam nije svoje knjige uskladio sa ovim stanjem.

U izveštaju za 2022. godinu, piše da je Sajam faktički nastavio da koristi sve parcele i sve objekte, tako da u poslovnim knjigama nije „vršilo knjiženje nikakvih promena po ovom osnovu“.

Međutim, u aprilu ove godine, Vlada je donela Zaključak koji se saglasila da Skupština Sajma donese odluku o usaglašanju imovine u bilansu. Skupština je ovu odluku donela u junu 2023. godine.

Gubitak od skoro milijardu dinara

Na osnovu odluke, Sajam je isknjižio sve nepokretnosti, na teret rashoda. Tako je u korigovanom finansijskom izveštaju za 2022. godinu iskazan gubitak od 991,5 miliona dinara.

Sajam je gubitak pokrio smanjenjem osnovnog kapitala.

Međutim, u trenutno jedino javno dostupnom finansijskom izveštaju i dalje je upisan dobitak od 3,5 miliona dinara.

Kako Beogradski sajam pojašnjava u pisanom odgovoru Novoj ekonomiji, preduzeće je redovan godišnji izveštaj podnelo u martu 2023. godine. U tom izveštaju je iskazan dobitak od 3,5 miliona dinara.

Nakon što je sprovedena odluka Skupštine o isknjiženju imovine, podnet je korigovani redovni godišnji izveštaj koji u APR ima status „podnet“, odnosno još uvek nije objavljen.

U ovom izveštaju Sajam će imati iskazan gubitak od 991,4 miliona dinara.

Postupak privatizacije prekinut zbog utvrđivanja imovine

Nakon što je Vrhovni kasacioni sud presudio da sva sredstva koja koristi Sajam pripadaju državi, „Beogradski sajam“ je promenio pravni formu iz društvenog preduzeća u DOO.

Kako je tada određeno, „Beogradski sajam“ posluje sredstvima koja su u državnoj svojini i koja nisu preneta na „Beogradski sajam“ kao nosioca prava korišćenja.

Postupak privatizacije nad „Beogradkim sajmom“ je prekinut 2014. godine upravo zbog rešavanja pitanja imovine. Kako se navodi u finansijskom izveštaju, proces privatizacije je prekinut do pravosnažnog okončanja spora oko utvrđivanja udela Republike Srbije u društvenom preduzeću „Beogradski sajam“.

Izmenama Zakona o privatizaciji preduzećima za koja je započet proces utvrđivanja udela državne svojine, što je bio slučaj i sa Sajmom, nije važio rok za privatizaciju koji je prethodno određen ovim propisom, odnosno kraj 2015. godine.

Preduzeće „Beogradski sajam“ osnovao je Narodni odbor grada Beograda 1953. godine.

U maju 2008. godine promenjeni su podaci osnivača, umesto Skupštinu grada Beograda upisan je u APR apsolutni društveni kapital.

Iyvor: Nova ekonomija

Foto: Bing

Чланак Država uknjižila 24 hektara na ime preuzimanja Beogradskog sajama се појављује прво на Biznis i Finansije.

Tehnologija koja bi trebalo to da omogućiti već je uspešno testirana 2016. godine na Zemlji, kada su naučnici emitovali 1,8 kilovata energije na bežični prijemnik – na udaljenost od 50 metara, što je bilo dovoljno za napajanje električnog kuvala za vodu.
Ali, Japanci sada idu korak dalje i nameravaju da tu tehnologiju bežičnog prenosa testiraju iz svemira na Zemlju, u okviru projekta koji vodi Naoki Shinohara, iz Shinohara Laba na Univerzitetu Kjoto.

JAXA bi u orbitu Zemlje 2025. godine trebalo da postavi niz od nekoliko malih solarnih satelita, koji će prikupljati sunčevu energiju i potom pokušati da je prenesu ka zemaljskim prijemnim stanicama, udaljenim stotinama kilometara.

Sve to bi se desilo pomoću radiotalasa u mikrotalasnom pojasu.

Inače, korišćenje orbitalnih solarnih panela i mikrotalasa za slanje energije na Zemlju – prvi put je predloženo 1968. Od tada je nekoliko zemalja, uključujući Kinu i SAD, radilo na realizaciji te tehnologije, koja počiva na osnovnoj ideji o bežičnom prenosu energije koju je krajem 19. i početkom 20. veka pokušao da realizuje Nikola Tesla.

Tehnologija je veoma zanimljiva, jer orbitalni solarni paneli predstavljaju potencijalno neograničeno snabdevanje obnovljivom energijom. U svemiru, solarni paneli mogu da prikupljaju energiju bez obzira na doba dana, a korišćenjem mikrotalasa za emitovanje energije koju proizvode – čak ni oblaci nisu prepreka.

Izvor:Telegraf Biznis

Foto: Pixabay

Чланак Uskoro prvi bežični prenos sunčeve energije iz svemira na Zemlju се појављује прво на Biznis i Finansije.

„Bosna i Hercegovina je ispod 50 odsto evropskog prosjeka po standardu, odnosno 41 odsto, i bolje je rangirana samo od Albanije, koja ima standard od 39 odsto prosjeka Evropske unije“, navodi Eurostat.

Crna Gora ima 60 odsto proseka Evropske unije, Srbija nešto više od 50
Od zemalja u regionu najbolja je Crna Gora sa 60 odsto evropskog proseka, zatim Srbija sa 52 odsto, Severna Makedonija sa 49 odsto i Bugarska na začelju Evropske unije, koja je na 63 odsto evropskog proseka.

„Na nivou EU, Luksemburg je prošle godine imao najviši standard, 46 odsto iznad evropskog proseka. Slede Danska i Nemačka sa standardom višim za petinu“, navodi se u analizi, prenosi Index.hr.

Hrvatska je u grupi zemalja sa niskim standardom

Dodaje se da su najbliže proseku Evropske unije Italija, Litvanija i Kipar, dok Češka, Slovenija, Poljska, Španija, Portugal i Rumunija u proseku zaostaju za 15 odsto.

Hrvatska je, prema Nezavisnim novinama, u grupi zemalja sa niskim standardom u EU, izraženom u realnoj individualnoj potrošnji po glavi stanovnika, 27 odsto nižoj od proseka.

Izvor: Danas

Foto: Pixabay

Чланак Eurostata: Albanija i BIH najsiromašnije zemlje u Evropi се појављује прво на Biznis i Finansije.

Time nam je omogućila da u realnom vremenu promatramo eksperiment koji testira bitkoin u praktičnoj upotrebi.

U glavnoj ulozi su El Salvador i predsednik Najib Bukele, osvedočeni kriptoentuzijasta koji je prošle godine zaprepastio svetsku javnost, iskoristivši Bitcoin Conference kako bi najavio legislativu kojom će bitkoin (pored američkog dolara) postati službeno sredstvo plaćanja, piše Poslovni dnevnik.

Ideja je tri meseca kasnije provedena u delo, a posledice su zasad … prilično neugodne. Za početak, inicijativa kojom je bitkoin trebalo da postane opšte prihvaćeno sredstvo plaćanja doživela je pravi fijasko. Ili tako barem tvrde autori istraživanja pod naslovom “Are Cryptocurrencies Currencies? Bitcoin as Legal Tender in El Salvador”, gde se već u uvodu navodi kako je upotreba bitkoina koncentrisana među mladom muškom populacijom koja (za razliku od siromašnijih slojeva) ionako nema problema s pristupom bankovnom sistemu.

Autori uz to zaključuju kako je u datim okolnostima (niskog životnog standarda i pandemije) koncept digitalne valute dobio idealnu priliku da osvetla obraz kriptoevanđelistima, ali je projekat neslavno – propao. Tehnički, doduše, još uvek traje, no rezultati su daleko od ohrabrujućih.

U septembru je predsedničkim dekretom pokrenuta aplikacija Chivo (digitalni novčanik) u kojoj je za svakog stanovnika rezervisana ista količina bitkoina (u protuvrijednosti 30 dolara, što je otprilike trodnevni prosečni dohodak u El Salvadoru), no svega polovina anketiranih je aplikaciju uopšte pokušala da upotrebi.

Bitkoin kao (službena) valuta je – podbacio

Od onih najupornijih, manje od polovine je nastavilo koristiti Chivo nakon što su potrošili predsednički znak pažnje, i što je najgore, postotak inostranih doznaka s kriptovalutama koje su upuštene putem digitalnog novčanika meri se tek jednocifrenim brojkama.

Ili u prevodu, bitkoin kao (službena) valuta je – podbacio. I to uprkos velikom potencijalu, jer El Salvador je vrlo siromašna država u kojoj doznake iz inostranstva predstavljaju vrlo bitnu stavku uza skroman životni standard građana. Pored brojnih tehničkih problema, jedan od najvažnijih razloga neuspeha, kao što možete naslutiti, jesu velike oscilacije cene bitkoina koje ga čine vrlo nepouzdanim sredstvom plaćanja.

Zbog toga su istraživačke ekspedicije američkih novinara proteklih meseci uvijek završavale jednako, dokumentujući tek retke situacije u kojima su transakcije (plaćanja bitkoinom) uspešno realizovane.

Iako ih zakon obvezuje da prihvate uplate u bitkoinu, većina preduzetnika svejedno insistira na dolarima. Veliko nepoverenje u državne institucije sigurno nije pomoglo, a na tom tragu je i opaska o visoko centralizovanom sistemu kojim su zapravo izdata osnovna načela kriptovaluta; u zemlji u kojoj demokracija ne cveta, deo stanovnika Chivo doživljava najpre kao sredstvo kontrole u rukama vladajuće garniture.

Javne finansije u rasulu

A Chivo predstavlja tek mali komadić grandiozne vizije koja je, iz razumljivih razloga (duboke korekcije) sada na čekanju. U planu je bila izgradnja novog grada (i pogona za rudarenje bitkoina) koja bi se finansirala putem posebnog izdanja obveznica, makar je apsurdna konstrukcija čudnovatog finansijskog instrumenta (deo kamata bi se isplaćivao u bitkoinu) tek okorelim kriptofanovima tada zvučala atraktivno.

A ni oni, usled intenzivne korekcije, nisu baš oduševljeni. “Totalni ludak” (u zemlji je u martu uvedeno vanredno stanje), kriptovizionar ili najjednostavnije, “El Hodlador” (urnebesan nadimak koji su mu nadenuli u Financial Timesu), Bukele je dosad potrošio stotinak miliona dolara na zalihe bitkoina čija se tržišna vrednost poslednjih nedelja rapidno smanjuje.

Javni dug doseže 85 posto BDP

Prema nekim procenama, prosečna nabavna cena kreće se oko 45.000 dolara (bitcoin se trenutno trguje za 30-ak hiljada), a gubitak je premašio 30 miliona dolara, što je otprilike jednako trošku iduće rate kamata (na ime prethodno plasiranih obveznica) koju El Salvador mora da isplati tokom juna. Investitori su naprosto digli ruke od cele priče. Baš kao i MMF i Svaetska banka, koji saradnju (i nove kredite) uslovljavaju eliminacijom bitcoina kao legalnog sredstva plaćanja.

S javnim dugom koji doseže 85 posto BDP-a, El Salvador velikom brzinom juri prema bankrotu, a izvedba konvencionalnih obveznica ne ostavlja mesta dilemama: razmere percepcije rizika (i skepse spram mogućnosti naplate potraživanja) otkriva dramatičan rast prinosa koji su u slučaju obveznice s rokom dospeća za dve i pol godine premašili – 50 posto.

Daleko je to još od rekorda zabeleženih u nekim latinomeričkim državama, no Bukele će zasigurno otići u legendu, kao predsednik prve države koja je bitcoinu dala status nacionalne valute. Nažalost, u knjigama bi mogao ostati zapisan i kao hiroviti autokrata čiji su snovi, zasnovani na vrlo klimavim tezama, srozali standard milionima zemljaka i zemlju odveli u bankrot.

Izvor: B92/Poslovni dnevnik

Foto: Pixabay

Чланак Pad bitkoina gurnuo El Salvador na ivicu propasti се појављује прво на Biznis i Finansije.

Cene poljoprivrednog zemljišta u Srbiji lane su bile za tri odsto više nego 2020. godine, a kako pokazuju podaci Republičkog geodetskog zavoda, rekordna cena neke njive ili oranice dostigla je skoro 41.000 evra za hektar. Najviše prodatih parcela bilo je na području Vojvodine, gde je i najviša srednja vrednost poljoprivrednog zemljišta, preko 11.000 evra za hektar.
Istovremeno, hektar u Holandiji, prema poslednjoj evropskoj statistici, u proseku košta gotovo 70.000 evra. U Italiji je 34.156, dok je u Sloveniji već upola manja cena.

Hektar zemlje u Španiji i Grčkoj kreće se u proseku oko 12.000 evra, a u Bugarskoj i Rumuniji oko 5.000. Za manje od 4.000 evra zemljište se može kupiti u Letoniji i Estoniji.
Najviše cene poljoprivrednog zemljišta u državi su zastupljene na teritoriji Južnobačkog, a najniže u Zaječarskom okrugu.

Podaci RGZ pokazuju da je lane obavljeno 17.467 kupoprodaja poljoprivrednih parcela, a prosečna površina u prometu u 2021. godini za područje Srbije iznosi 1,2 hektara. Najveća je na području Vojvodine i iznosi 1,7 hektara, 90 ari na području grada Beograda, 77 ari na području Šumadije i Zapadne Srbije i 60 ari na području Južne i Istočne Srbije.

Raspon za hektar od 350 do 41.000 evra

Po podacima RGZ, prosečna cena poljoprivrednog zemljišta tokom prošle godine bila je 6.800 evra za hektar. Cene se kreću u rasponu od ispod 350 za najjeftiniju, do oko 41.000 evra za hektar najskuplje njive, ali je 93 odsto od ukupnog broja prometa poljoprivrednog zemljišta obavljeno po cenama od 900 do 18.000 evra za hektar.

U Vojvodini je tokom prošle godine najviše parcela prodato u Južnobanatskom okrugu – 2.054. Srednja vrednost zemljišta kretala se od 7.100 do 11.600 evra za hektar, a rekordnu vrednost ostvarila je parcela prodata na području Sremskog okruga za 40.950 evra hektar.

Što se tiče Šumadije i Zapadne Srbije, podaci RGZ pokazuju da je najviše prodatih parcela (823) bilo na području Mačvanskog okruga, a najviša cena jednog prodatog hektara poljoprivrednog zemljišta bila je u Raškom okrugu – 35.000 evra. Srednje vrednosti njiva i oranica u centralnom delu naše zemlje kretale su se od 3.300 do 9.200 evra hektar.

U Južnoj i Istočnoj Srbiji srednje vrednosti parcela su niže i iznose od 2.100 do 5.700 evra za hektar. Najviše prometa ostvareno je na području Braničevskog okruga – 491 prodaja, a rekordnu cenu od 15.200 evra za hektar dostigla je parcela prodata u Pčinjskom okrugu. Konačno, kako pokazuju podaci RGZ, na teritoriji grada Beograda prosečna cena hektara poljoprivrednog zemljišta iznosi 7.100 evra, tokom 2021. godine sklopljeno je 618 kupoprodajnih ugovora, a najviša postignuta cena za jednu parcelu bila je 33.350 evra za hektar.

RGZ ističe da je na području Borskog okruga zabeležen značajan broj kupoprodaja poljoprivrednog zemljišta u rasponu cena od 6.000 do preko 20.000 evra za hektar, ali one nisu uključenje u obračun statističkih parametara, jer su realizovane za posebne namene – za potrebe širenja rudnika i hemijske industrije Prahovo.

Izvor: Blic

Foto: Pixabay

Чланак Cena hektara oranica u Vojvodini dostigla 41.000 evra се појављује прво на Biznis i Finansije.

U zemlju se vrati između 50 i 60 odsto studenata.

„Ima mnogo naših građana koji imaju hrvatski, mađarski ili neki drugi pasoš, pa odlaze kao građani Evropske unije“, napominje Kopertova.
Navodi da u Rusiju ode 150 studenata godišnje, i da Italija dodeljuje veliki broj stipendija.

„Ono što postaje ponovo popularno je Velika Britanija. Zbog Bregzita tamo sada naši studenti jako lako dobijaju radne dozvole posle studija, jer više nije bitno da imaju ili ne EU status, već svako posle studija može da aplicira za radnu dozvolu za dve godine i ostvari neko prvo poslovno iskustvo. Jeftinije su školarine nego što su bile, jer je manja interesovanje za Veliku Britaniju“, objašnjava Kopertova.

Cela Evropa pati od depopulacije, svuda nedostaju mladi ljudi, napominje ona.

„Mi smo ipak Evropljani, kulture su slične i svaki univerzitet će pre da primi nekog iz Srbije, nego iz neke daleke kulture. Matura je dokument koji je priznat u celom svetu. Možete da upišete bilo koji fakultet i u Sloveniji i u Americi“, dodaje Kopertova.

Mnogo studenata, kako je napomenula, odlazi na studije u Sloveniju, gde su studije besplatne, mada se neki programi na engleskom jeziku plaćaju.

„Kao i u svetu, biznis i ekonomija su ono za šta su naši studenti najviše zainteresovani. S tim se najlakše kasnije zapošljava, pokreće neki biznis. Onda ide psihologija, političke nauke, kao i u Srbiji“, navodi Kopertova.

Sa druge strane, kako je istakla, Srbija postaje „incoming“ destinacija. Sve više je stranih studenata koji odlučuju da ostanu.

„Najviše dolaze iz Severne Afrike – Egipat, Maroko, Libija. Dobiti srpsku boravišnu vizu nije lako. Procena je da će Srbija u sledećih 10 godina biti zemlja u koju studenti dolaze više i to je normalno. Sve uspešne zemlje imaju mnogo studenata koji odlaze negde, ali i dolaze. Dobro je da imamo mobilnost u oba pravca“, ocenjuje Kopertova.

Značajno raste broj onih koji se posle diplomiranja vraćaju u Srbiju.

„Mislim da se vrati oko 50, 60 odsto ljudi, što je globalni prosek. Ustvari, ti ljudi koji idu da se školuju u inostranstvu, veliki broj se vrati i pokreće ovde neke biznise, rade u međunarodnim kompanijama. Važno je da imamo cirkularne migracije, da ljudi odlaze i dolaze“, zaključuje Kopertova.

Izvor: RTS/021.rs

Foto: Pixabay

Чланак Posle završenih studija u inostranstvu polovina studenata se vrati u Srbiju се појављује прво на Biznis i Finansije.

“Oni na 3.800 hektara hoće da uspostave organsku poljoprivrednu proizvodnju. To će biti najveća platforma organske poljoprivredne proizvodnje, ja sam potpuno uveren, u čitavoj Evropi”, izjavio je ministar poljoprivrede Branislav Nedimović gostujući na jednoj televiziji.

Portal Telegraf.rs piše da su Slovenci svoj udeo u kompaniji prodali Kinezima pre četiri godine za milijardu evra, što je bila najveća prodaja u istoriji Slovenije.

Outfit7 zarađuje oglašavanjem i kupovinom kroz aplikaciju. Da bi iskoristili popularnosti kod dece, Outfit7 je ponudu proširio veb videom, što je taktika koju koristi i tvorac Angry Birdsa. Outfit7 je pre prodaje imao oko 9 miliona pretplatnika na YouTubeu, a video sadržaj prikazan je oko 9,4 milijarde puta.

Чланак Najbogatiji Slovenci kupili nekoliko hiljada hektara zemlje u Vojvodini се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ono što je naročito zanimljivo jeste da cene prometovanog građevinskog zemljišta na teritoriji Republike Srbije imaju širok raspon koji je posebno izražen kod građevinskog zemljišta namenjenog za stambeno–poslovnu gradnju.
Analiza koju je sproveo RGZ pokazala je da one iznose „od minimalnih 10 EUR/ar do preko 80.000 EUR/ar“.

Pritom, gotovinom je plaćeno 99% prometovanog građevinskog zemljišta, 76% prometa je plaćeno u evrima, a 24% u dinarima.Gde su najniže cene? Prema tabeli koju je objavio pomenuti zavod, ar je 10 evra koštao u Sjenici i Aleksincu. Jeftino se moglo proći i u Šapcu, Mladenovcu, Obrenovcu, Jagodini, Paraćinu, Prokuplju i Boru, gde je minimalna cena iznosila 11 evra.

Sem toga, po ceni manjoj od 20 evra za ar kupovalo se zemljište: u Sopotu (12), Gornjem Milanovcu (13), Knjaževcu (13), Sokobanji (15), Valjevu (15), Kragujevcu (16), Leskovcu (16), Grockoj (17), Kruševcu (17), Čačku (17), Lazarevcu (18), Bajinoj Bašti (19) i Zrenjaninu (19).

Izvor: B92

Foto: Pixabay

Чланак Ar zemlje košta 10 eur u Sjenici i Aleksincu се појављује прво на Biznis i Finansije.