Ana Marija Kopert iz „Ino Edukacije“, centra za studije u inostranstvu, kaže za RTS da oko 15.000 ljudi godišnje odlazi iz Srbije na školovanje u neku stranu zemlju.
U zemlju se vrati između 50 i 60 odsto studenata.
„Ima mnogo naših građana koji imaju hrvatski, mađarski ili neki drugi pasoš, pa odlaze kao građani Evropske unije“, napominje Kopertova.
Navodi da u Rusiju ode 150 studenata godišnje, i da Italija dodeljuje veliki broj stipendija.
„Ono što postaje ponovo popularno je Velika Britanija. Zbog Bregzita tamo sada naši studenti jako lako dobijaju radne dozvole posle studija, jer više nije bitno da imaju ili ne EU status, već svako posle studija može da aplicira za radnu dozvolu za dve godine i ostvari neko prvo poslovno iskustvo. Jeftinije su školarine nego što su bile, jer je manja interesovanje za Veliku Britaniju“, objašnjava Kopertova.
Cela Evropa pati od depopulacije, svuda nedostaju mladi ljudi, napominje ona.
„Mi smo ipak Evropljani, kulture su slične i svaki univerzitet će pre da primi nekog iz Srbije, nego iz neke daleke kulture. Matura je dokument koji je priznat u celom svetu. Možete da upišete bilo koji fakultet i u Sloveniji i u Americi“, dodaje Kopertova.
Mnogo studenata, kako je napomenula, odlazi na studije u Sloveniju, gde su studije besplatne, mada se neki programi na engleskom jeziku plaćaju.
„Kao i u svetu, biznis i ekonomija su ono za šta su naši studenti najviše zainteresovani. S tim se najlakše kasnije zapošljava, pokreće neki biznis. Onda ide psihologija, političke nauke, kao i u Srbiji“, navodi Kopertova.
Sa druge strane, kako je istakla, Srbija postaje „incoming“ destinacija. Sve više je stranih studenata koji odlučuju da ostanu.
„Najviše dolaze iz Severne Afrike – Egipat, Maroko, Libija. Dobiti srpsku boravišnu vizu nije lako. Procena je da će Srbija u sledećih 10 godina biti zemlja u koju studenti dolaze više i to je normalno. Sve uspešne zemlje imaju mnogo studenata koji odlaze negde, ali i dolaze. Dobro je da imamo mobilnost u oba pravca“, ocenjuje Kopertova.
Značajno raste broj onih koji se posle diplomiranja vraćaju u Srbiju.
„Mislim da se vrati oko 50, 60 odsto ljudi, što je globalni prosek. Ustvari, ti ljudi koji idu da se školuju u inostranstvu, veliki broj se vrati i pokreće ovde neke biznise, rade u međunarodnim kompanijama. Važno je da imamo cirkularne migracije, da ljudi odlaze i dolaze“, zaključuje Kopertova.
Izvor: RTS/021.rs
Foto: Pixabay