Budžetska stavka „smanjenje zagađenja vazduha iz individualnih izvora“ je sa 170 miliona smanjena na nešto više od 99 miliona dinara, a ni u oblasti otpada situacija nije pozitivnija.

„Integrisano upravljanje otpadom, otpadnim vodama, hemikalijama i biocidnim proizvodima“ pretrpelo je smanjenje za više od 4,5 milijardi dinara, a ‘usluga izmeštanja i trajnog zbrinjavanja opasnog otpada’ sa 900 na 600 miliona dinara“, navodi se u saopštenju.

Ukupno smanjenje budžeta bilo bi još veće, da se novim rebalansom nisu povećale određene prihvatljive, ali i one manje prihvatljivije budžetske stavke, navodi Koalicija 27.

Pored povećanja budžeta za sanaciju i zatvaranje nesanitarnih deponija i za realizaciju projekata izgradnje sistema upravljanja otpadom, iznos je povećan i za: podsticaje za kupovinu ekološki prihvatljivih vozila sa 300.000.000 na 444.000.000 dinara, a identično povećanje odnosi se i na subvencije privatnim preduzećima.

„Uzimajući u obzir da ovakav tip automobila u Srbiji sebi može da priušti relativno mali broj ljudi, kao i da je njihov doprinos zagađenju vazduha neuporediv u odnosu na industriju i energetiku, Koalicija 27 smatra da postoje mnoge zabrinjavajuće i svrsishodnije oblasti, koje zahtevaju povećanje budžeta“.

Kaalicija navodi da „ne treba zanemariti ni to da se struja za ekološki „prihvatljiva“ vozila u Srbiji za sada najvećim delom dobija iz ekološki „neprihvatljivih“ izvora – sagorevanjem fosilnih goriva“.

Rebalans budžeta doneo je i potpuno brisanje određenih stavki iz dokumenta kao što je deo Zelena agenda – iz koga su u potpunosti izbačene stavke podrška projektima civilnog društva u oblasti zaštite životne sredine u visini 50 miliona dinara, ali i edukativne aktivnosti u implementaciji Zelene agende u saradnji sa obrazovnim institucijama u visini 15 miliona.

Izvor: Nova ekonomija

Foto: Pixabay

Чланак Rebalansom budžet za životnu sredinu manji za 4 milijarde dinara се појављује прво на Biznis i Finansije.

Kada se raspravlja o tome da li neka industrija troši previše energije, u javnosti se često gubi iz vida da se takva računica ne može donositi samo na osnovu podataka o godišnjoj potrošnji. Ona zavisi i od toga iz kojih izvora se nabavlja potrebna energija, kao i od procene koliko nam je ta delatnost zaista potrebna i kako vrednujemo njen doprinos razvoju društva.

Što je neka industrija mlađa, to je na ovo poslednje pitanje teže odgovoriti objektivno. Jedna od najmlađih je svakako razvoj blokčejna i na njima zasnovanih kriptovaluta, među kojima je bitkoin i dalje najveća zvezda ili najveća pretnja, zavisno od toga kakav stav ima pojedinac prema digitalnim valutama kao društvenoj vrednosti. Stoga ne čudi da se i evidencija o potrošnji energije za rudarenje i transakcije virtuelnim novcem svodi uglavnom na bitkoin.

Prema najnovijim podacima Kembridž centra za alternativne finansije (CCAF), bitkoin trenutno troši nešto više od 110 teravat-sati (TWh) godišnje, odnosno 0,55 odsto globalne proizvodnje električne energije. To je svakako ogromna količina, budući da je ona jednaka potrošnji nekih država, poput Švedske ili Malezije.

„Ipak, kada se na osnovu ovih podataka bitkoin automatski etiketira kao neprijatelj životne sredine, u tim ocenama ima nekih osnovnih zabluda i nezavisno od vrednovanja njegovog doprinosa društvu. Zato je za vođenje ove rasprave u javnosti pre svega potrebno da razumemo na koji način bitkoin troši energiju“, ističe Nik Karter, suosnivač kompanije za analitiku blokčejna „Coin Metrics“ i partner u fondu „Castle Island Ventures“ koji ulaže u startap kompanije za razvoj blokčejn tehnologija.

Potrošnja energije nije jednaka emisiji ugljenika

Karter u svojoj analizi naglašava da postoji važna razlika između toga koliko neka industrija troši energije i koliko emituje štetnih gasova. Potrošnju energije za rudarenje bitkoina i transakcije koje se njime obavljaju je relativno jednostavno izračunati, ali ne i koliko te aktivnosti emituju ugljenika, jer ovo zavisi od toga koja vrsta energije se troši za te namene. Primera radi, uticaj na životnu sredinu ne može biti isti ako u potrošnji preovlađuje hidroenergija u poređenju sa situacijom kada se koristi struja dobijena iz uglja.

Tu vrstu podataka je, međutim, veoma teško prikupiti jer rudari bitkoina po pravilu nisu mnogo otvoreni za javnost. Najbolje procene daje CCAF baš zato što ima svoje izvore među najvećim zajednicama rudara kriptovaluta, ali ni ova analitička kuća ne pokriva sve lokacije u svetu. Većina drugih se oslanja na procene energetskog miksa na nivou država, ali takvo uprosečenje daje vrlo provizornu sliku, ističe Karter, navodeći primer da Kina koristi mnogo raznovrsnije izvore energije nego što to pokazuju zapadne statistike.

Nepotpuni podaci imaju za posledicu da se veoma razlikuju procene o učešću obnovljive energije u rudarenju bitkoina, koje su se u prošlogodišnjim izveštajima kretale u rasponu od 39 pa čak do 73 odsto.
Ono što bitkoin razlikuje od drugih industrija u pogledu potrošnje energije je činjenica da on može da se „kopa“ bilo gde, pa samim tim rudari nemaju ograničenja da im izvori napajanja moraju biti blizu kao u slučaju klasičnih fabrika, objašnjava

Karter. Najbolji primer za to je, dodaje, korišćenje hidroenergije u Kini.

U ruralnim oblastima Sečuanu i Junanu, kapaciteti za proizvodnju hidroenergije daleko nadmašuju lokalne potrebe, a višak proizvedene energije se ne skladišti za urbane centre jer je takav postupak i dalje neisplativ. Ali zato ovaj, verovatno najveći pojedinačni energetski resurs na planeti, predstavlja centar za rudarenje bitkoina u Kini, odakle potiče gotovo 10% globalnog rudarenja u sušnoj i čak 50% u kišnoj sezoni.

Još jedan primer je da rudari od Severne Dakote do Sibira u velikoj meri koriste prirodni gas. Tačno je da se oko uticaja ovog energenta na životnu sredinu vode žučne polemike da li je to dobro prelazno rešenje ka čistijim energijama, ili „trojanski konj“ naftne industrije. Ali imajući u vidu realnost, odnosno da će se nafta i dalje proizvoditi u doglednoj budućnosti, deluje racionalnije potraga za tehnološkim rešenjima koja će dodatno smanjiti štetne emisije prilikom sagorevanja gasa, zaključuje Karter.

Drugi deo energetske jednačine vezane za bitkoin odnosi se na potrošnju energije prilikom transakcija ove digitalne valute. Veliki broj medija i finansijskih stručnjaka tvrde da je trošak za utrošenu energiju po transakciji veoma visok, ali to nije tačno, naglašava Karter. „Ako se uporedi ukupno potrošena energija za ovo tržište sa dosadašnjim brojem transakcija, jasno je da je njen najveći deo upotrebljen za rudarenje, dok je energija potrebna za potvrđivanje transakcja minimalna. I to nas dovodi do tvrdnje koja se sve češće čuje u javnosti: da će troškovi energije utrošene za rudarenje bitkoina i dalje rasti eksponencijalno“.

Kakva je budućnost „rudarenja“?

Karter podseća da je izrazito brz rast ovog tržišta i shodno tome njegov uticaj na potrošnju energije, naveo pojedine analitičare da iznesu vrlo uznemirujuće prognoze, uključujući i predviđanja da će bitkoin, na kraju, upravljati čitavim energetskim mrežama. To je bio i osnovni zaključak studije iz 2018. godine koju je, nedavno, vrlo opširno citirao i „New York Times“, sa procenom da bi bitkoin mogao da zagreje planetu za dva stepena Celzijusa.

„Ali postoji više razloga koji dovode u pitanje takva predviđanja“, kaže Karter. Prvo, kao u sve većem broju industrija, tako i u rudarenju bitkoina raste potreba da se smanji zavisnost od uglja. Ulagači u digitalne valute, naročito u zapadnim zemljama, sve više zahtevaju od kompanija koje posluju sa virtuelnim valutama da poštuju principe održivosti.
U isto vreme, mnoge organizacije u ovoj industriji su pokrenule inicijative kao što je „Cripto Climate Accord“, a koje zahtevaju od kripto-zajednice da se obaveže na smanjenje ugljeničkog otiska u skladu sa Pariskim sporazumom. Uz to, kako obnovljivi izvori, poput solarne energije, postaju sve efikasniji pa time i održiviji za rudarenje bitkoina, to može biti ozbiljan podsticaj rudarima da i sami ulažu u ovakve tehnologije.

Pored toga, malo je verovatno da će rudarenje bitkoina nastaviti dugoročno da raste po trenutnim stopama. Već danas, rudari dobijaju male naknade za transakcije koje verifikuju tokom rudarenja, odnosno one čine tek 10 odsto njihovih prihoda. Problem sa transakcijama je u ograničenju koje sadrži sam bitkoin protokol, a to je da može da se obradi manje od milion transakcija dnevno, što u kombinaciji sa limitiranim iznosom naknade koji su korisnici spremni da plate, ograničava rast ovog izvora prihoda.

Dodatno, bitkoin protokol je napravljen tako da vremenom smanjuje izdašne prihode od rasta cene bitkoina na tržištu. Naime, da bi se visoki prihodi po tom osnovu održali, neophodno je da se cena bitkoina udvostruči na svake četiri godine u kontinuitetu, a sva dosadašnja iskustva sa bilo kojom valutom sugerišu da je to, praktično, nemoguće. Može se očekivati da će neki rudari nastaviti da rade samo za naknade od transakcija, ali kako se ukupna zarada bude smanjivala, opadaće i interesovanje za ulaganja u ovaj posao.

Naravno, postoji mnoštvo faktora koji određuju kako bitkoin utiče na životnu sredinu, ali nepoznavanje bitkoin protokola je jedan od najvećih izvora nesporazuma i preterivanja u proceni ekološke štete koju već čini ili bi mogao da proizvede, ocenjuje Karter. S druge strane, ne može se poreći da bitkoin, kao i sve druge industrije, troši prirodne resurse. Zato kripto-zajednica ima odgovornost da sama prepozna gde su najveće opasnosti po životnu sredinu u njenom delovanju i da traži rešenja koja će smanjivati ugljenički otisak virtuelnih valuta, zaključuje Karter.

Izvor: Biznis i finansije septembarski broj

Foto: Pixabay

Чланак Kriptovalute i životna sredina Da li je bitkoin ekološki subverzivan? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Laboratorija ima za cilj da osnaži firme i potrošače da promene način na koji proizvode, distribuiraju i kupuju proizvode i usluge, čime bi se osiguralo da ljudi i planeta mogu da napreduju dok se globalna ekonomija brzo digitalizuje.

U znak podrške Zelenom dogovoru Evropske unije, Mastercard je odabrao Stokholm za sedište svoje globalne Laboratorije, jer je upravo ovaj grad već dugo na čelu održivih inovacija gde postoji snažna potrošačka, politička i poslovna posvećenost prelasku na zelenu ekonomiju.

„Kako bi se postigli globalni ciljevi u domenu usporavanja klimatskih promena, neophodno je da se hitno pozabavimo podsticanjem inovativnih rešenja i njihovom praktičnom primenom“, kaže Kristina Kloberdanz, direktorka sektora za održivost u kompaniji Mastercard. „Dok nastavljamo da gradimo održiviju digitalnu ekonomiju, Laboratorija za inovacije u oblasti održivosti će nam omogućiti da zajedno stvorimo opsežan portfolio ekološki prihvatljivih rešenja, kao i da ujedinimo firme i potrošače u akcijama okrenutim ka sprečavanju daljih klimatskih promena.“

Imajući u vidu da je potrebno da se potrošnja prebaci na održiviju paradigmu kako bi se ispunili globalni ciljevi smanjenja ugljeničnog otiska, Mastercard iznova osmišljava budućnost trgovine kroz saradnju na kreiranju digitalnih rešenja koja osnažuju firme, vlade i milijarde potrošača koji su deo Mastercard mreže kako bi pomogli očuvanju okoline. Laboratorija će se posebno fokusirati na rešenja koja omogućavaju održivu potrošnju, jer sve više potrošača želi da preduzme mere za zaštitu životne sredine, a koja istovremeno mogu da povećaju vidljivost i transparentnost u lancima vrednosti za proizvodnju proizvoda koji imaju pozitivan uticaj i na ljude i na planetu.

Otvorene inovacije za postizanje održivog uticaja

Mastercard ima uspešne rezultate u izgradnji dugoročnih partnerstava sa inovativnim startapima u nordijskom regionu, gde će se nalaziti nova Laboratorija, a najsvežiji primer među njima je nedavna saradnja sa švedskom FinTech kompanijom Doconomy na pokretanju Mastercard kalkulatora ugljeničnog otiska. Kompanija takođe neguje FinTech inovacije usredsređene na klimu kroz Klimatski izazov i svoj program za saradnju sa startap zajednicom Start Path.

„Ljudska aktivnost je nesumnjivo stvorila klimatsku krizu i naše je da to ispravimo“, kaže Mathias Vikstrom, izvršni direktor kompanije Doconomy. „Radeći sa kompanijom Mastercard i našim partnerima širom sveta, uvereni smo da će nam inovacije pomoći da to rešimo. Zaista je inspirativno videti da Laboratorija za inovacije održivosti podržava sve inkluzivne klimatske akcije svake banke na svakom tržištu.

Istraživanje i razvoj u Laboratoriji već su u toku i u njih su uključeni zaposleni u kompaniji Mastercard, startap partnerima i klijenti, dok će fizički prostor otvoriti svoja vrata na proleće 2022.

Aktivnosti u okviru nove Laboratorije će se zasnivati na iskustvu kompanije Mastercard u domenu inovacija koja donose realan uticaj u oblasti finansijske inkluzije, a istraživaće način na koji tehnologije kao što su 5G, kvantno računarstvo i napredna veštačka inteligencija-mogu biti primenjene u rešavanju ekoloških izazova. Sastojaće se od Centar za istraživanje i razvoj koji će u fokus staviti kreiranje rešenja koja omogućavaju održivu potrošnju i lance vrednosti; zatim od platforme „Laboratorije kao usluga“ za okupljanje partnera i kupaca u zajedničkom kreiranju održivih rešenja koja pružaju međusobnu vrednost, i na kraju od Mastercard Experience Center centra za praktične demonstracije proizvoda i interakciju za zaposlenima.

Osnovni prioritet Laboratorije biće osmišljavanje nove primene karakteristika Mastercard kalkulatora ugljeničnog otiska, koja je sada ugrađena u globalnu mrežu kompanije čimme se osigurava besprekorno korisničko iskustvo i to je aktivnost na kojoj će se blisko sarađivati sa članovima Doconomy tima. Takođe će istražiti kako Mastercard Provenance može dalje da povećava transparentnost ne samo za veći društveni uticaj, već i u inicijativama za životnu sredinu, poput omogućavanja stranama u lancu snabdevanja da donose održivije odluke o proizvodnji.

Kako bi dalje pokretao kolektivne klimatske akcije, Mastercard nastavlja da napreduje u svom naporu da do 2050. godine dostigne nultu emisiju, pridruživši se nedavno inicijativi 1,5 stepeni Lideri lanca snabdevanja koja je usmerena ka emisija gasova širom mreža dobavljača. Kompanija je ujedinila više od 65 partnera širom sveta u okviru koalicije Neprocenjiva planeta, čiji je cilj sadnja 100 miliona stabala.

Чланак Mastercard pokreće novi sektor za inovacije u oblasti održivosti се појављује прво на Biznis i Finansije.

Prema podacima Asocijacije za reciklažu iz Ouklanda (The Oakland Recycling Association), proizvodnjom PET boca oslobađa se aceton, benzen, toulen, metilen hlorid i druge hemikalije opasne po okolinu i zaposlene, a tu su i studije prema kojima ljudi koji piju flaširanu vodu imaju veće šanse da unesu čestice mikroplastike.
Nedavnu studiju o uticaju flaširane vode na okolinu i naše zdravlje sproveo je i Institut za globalno zdravlje u Barseloni.

Do porasta kupovine flaširane vode došlo je jer javnost često sumnja u kvalitet vode iz slavina, a tu je i marketing kompanija koje iste uglavnom povezuju sa planinskim izvorima i zdravim načinom života.

Zato su istraživači sa Instituta sproveli studiju kako bi utvrdili posledice prekomerne kupovine flaširane vode. Pošavši od pitanja „šta bi se dogodilo kada bi svi u Barseloni prešli na vodu u bocama“, došli su do podatka da bi godišnje nestalo 1,43 vrsta, dok bi troškovi proizvodnje boca i ispumpavanja vode iznosili 83,9 miliona američkih dolara. Negativan uticaj na životnu sredinu bio bi 3.500 veći kada bi svi pili flaširanu vodu nego kada bi konzumirali „česmovaču“.

Iako su se, radi lakšeg baratanja podacima, istraživači fokusirali isključivo na Barselonu, ova studija dobro ilustruje kakve posledice ima favorizovanje flaširane umesto vode iz slavine.

Jasno je da kvalitet „česmovače“ nije svuda isti već varira od zemlje do zemlje, i od grada do grada, ali tamo gde je kvalitetna, navode u studiji, ona je ipak bolji izbor.

Izvor: Energetski portal/B92

Foto: Pixabay

Чланак Višestruk negativan uticaj na životnu sredinu imaju flaširane vode се појављује прво на Biznis i Finansije.

,,Lokalne banke poljoprivrednog semena predstavljaju koncept gajenja starih sorti voća, povrća i žitarica, a osim što daju pečat kulturi i gastronomiji jedne zemlje, od ključne su važnosti i za opstanak poljoprivrede. Prilagođene su uslovima u kojima vekovima žive, dok u sebi kriju genske zapise na osnovu kojih možemo stvarati nove sorte koje će odoleti izazovima modernog doba. One međutim nestaju velikom brzinom. Da bismo ih sačuvali potrebno je da ih identifikujemo, istražimo i opišemo. Upravo zato, otvaranje naučnog centra za stare sorte je od ključne važnosti za očuvanje ukusa i mirisa detinjstva, ali i razvoj ruralnih zajednica kroz ekoturizam i domaću gastronomsku ponudu.’’ istakla je Ivana Petrović, koordinatorka banke semena iz ekološkog pokreta ,,Okvir života’’.

Podršku kampanji možete dati kupovinom Head&Shoulders proizvoda u svim maloprodajnim objektima dm drogerija širom Srbije, tokom avgusta meseca. Deo novca od svakog kupljenog proizvoda biće odvojen za otvaranje naučnog centra, do ukupnog iznosa od 10.000 USD.

Чланак ,,Ostavi pečat, ne trag’’ се појављује прво на Biznis i Finansije.

Zapravo, više od polovine Evropljana (52%) postalo je svesnije toga da njihovi postupci mogu uticati na okolinu, a generacija Z i milenijalci (58%) prednjače u tome. Ovo signalizira rastući trend ka ekološki osveštenoj potrošnji među ljudima koji svoju kupovinu i korišćenje programa nagrađivanja pretvaraju u akcije u korist planete.

Potrošači postaju svesniji vlastitih postupaka

Želja ka svesnijoj potrošnji porasla je tokom poslednje decenije. Međutim, promene u stavovima i akcijama naglo su se povećale kao direktna posledica COVID-19 pandemije. Kako potrošači postaju svesniji vlastitih postupaka, gotovo tri petine ispitanika (58%) veruje da bi se kompanije trebale ponašati na održiviji i ekološki prihvatljiviji način, a generacija Z je predvodnik ovog trenda razmišljanja (62%). Takođe, kao tri glavna problema na koja Evropljani žele da se kompanije i brendovi usresrede pored suočavanja s pandemijom, su smanjenje otpada (39%), rešavanje problema zagađenja plastičnim proizvodima i ambalažom (38%), i smanjenje zagađenja vazduha i vode (35%).

Kao deo sveobuhvatne platforme održivosti kompanije Mastercard, 2020. je osnovana Koalicija Neprocenjiva Planeta. To je dugoročno opredjeljenje kompanije da pomogne kako poslovnim subjektima, tako i potrošačima da daju svoj doprinos i podršku planeti s ciljem sadnje 100 miliona stabala. Pored toga, razvijen je i Mastercard kalkulator ugljeničnog otiska u saradnji sa švedskom FinTech kompanijom Doconomy. Ovaj alat je integrisan u globalnu Mastercard mrežu i omogućava bankama da ga prihvate i da se prilagode ekološki osvešćenim potrošačima koji traže više načina kako bi bili informisani o svojoj potrošnji. Kalkulator pruža pristup uvidima i informacijama o uticaju ugljenika i omogućava ljudima da lakše doprinesu očuvanju životne sredine.

Ovo je planeta svakog od nas i postoji kolektivna odgovornost

Mark Barnet, predsednik kompanije Mastercard za Evropu rekao je: „Neophodno je da kompanije shvate svoju ulogu u naporima za očuvanje planete, ne samo zato što su potrošači strastveni po tom pitanju, već i zato što je to ispravna stvar za uraditi. Na kraju krajeva, ovo je planeta svakog od nas i postoji kolektivna odgovornost da se pokrene akcija. Od kako traje pandemija, zabrinutost za očuvanje životne sredine eksponencijalno je porasla, a istim tempom moraju rasti i naše aktivnosti.“

Kalkulator ugljeničnog otiska omogućava potrošačima da dobiju presek emisije ugljenika koju stvara njihova kupovina u različitim kategorijama. Proračuni se zasnivaju na nezavisno proverenom Åland indeksu i mogu se dalje poboljšati relativnim i lako razumljivim ekvivalentima (poput broja stabala potrebnog za apsorpciju iste količine CO2), kao i savetima o tome kako živeti na održiviji način. Potrošači takođe imaju mogućnost da doprinesu projektima obnove šuma u okviru Koalicije Neprocenjiva planeta – bilo doniranjem ili korišćenjem programa nagrađivanja vernosti koje sprovode banke. Banke mogu bez problema integrisati Kalkulator ugljeničnog otiska u svoje mobilne aplikacije putem novih API interfejsa koji su sada dostupni na Mastercard Developers.

Чланак Kalkulator ugljeničnog otiska се појављује прво на Biznis i Finansije.

Prošle godine, 25 lokalnih samouprava u Srbiji je ukinula budžetski fond za ekologiju. Raspoloživa sredstva, pored toga što su nedovoljna, ne iskorišćavaju se ili se troše nenamenski, pokazuje istraživanje „Napredak u magli: izveštaj i ocena stanja ekologije u Srbiji”.

Autori izveštaja, Kolacija 27, ističu da je jedan od najvećih problema u oblasti zaštite životne sredine to što su podaci i planska dokumenta o ovoj oblasti najčešće nedostupni javnosti. To je protivzakonito i onemogućava saradnju između stručnih aktera.

U izveštaju se ocenjuje da je finanisranje u oblasti zaštite životne sredine nefunkcionalno. Loša podela nadležnosti i koordinacija institucija, neusaglašenost planova sa budžetima, te pomenuta netransparentnost, dovode do toga da se sredstva troše nenamenski. Taj novac se ne koristi ni kada ga ima u budžetu, „curi“ kroz rupe u sistemu, a istovremeno ne pokriva sve potrebe.

Posebnu zabrinutost izaziva nastavak višegodišnjeg trenda slabljenja finansiranja zaštite životne sredine. Dok je 2013. samo jedna lokalna samouprava ukinula budžetski fond za ekologiju, prošle godine je tome pribeglo čak dvadeset pet.

Prihodi od naknada rastu, ulaganja padaju

Takođe, mnoge opštine i gradovi koriste zakonsku opciju da sredstva prikupljena po osnovu naknada za životnu sredinu koriste nenamenski, koja je uvedena 2015. Od tada stalno padaju rashodi lokalnih samouprava za ekologiju, iako prihodi od naknada – rastu.

Koalicija 27 skreće pažnju na to da siromaštvo nije jedini uzrok zapostavljanja životne sredine i konstatuje da su iz budžeta za tekuću godinu izostale kapitalne investicije u komunalnu infrastrukturu i zaštitu životne sredine iako je za njih bilo novca.
Zakonodavstvo i sudstvo takođe postavlja prepreke boljoj zaštiti životne sredine. Kako stoji u izveštaju, tokom 2019. „nije bilo rada na unapređenju zakonodavnog okvira za finansiranje zaštite životne sredine i klimatskih promena“.

Inspektori „multipraktik“

Slično, sudska praksa u ovoj oblasti ostaje nerazvijena, a inspekcija za zaštitu životne sredine i dalje nema dovoljno kapaciteta.

„U Republici Srbiji od 145 jedinica lokalne samouprave, njih 11 nema inspektora za zaštitu životne sredine. U nekim opštinama se dešava da su inspektori za zaštitu životne sredine u isto vreme i organi lokalne samouprave za sprovođenje procene uticaja ili da obavljaju i poslove komunalnog, građevinskog, saobraćajnog inspektora, kao i poslove referenata za zaštitu životne sredine, referenata za poljoprivredu i građevinu, i druge poslove po nalogu pretpostavljenih“, navodi se u izveštaju.

Udahni vazduh da se ugušiš

Jedan od najvećih ekoloških problema u Srbiji je loš kvalitet vazduha, ali uprkos pritisku javnosti, zakonodavstvo je nerazvijeno i u ovoj oblasti, napominju autori. Strategija zaštite vazduha ne postoji, a Nacionalni plan smanjenja emisija (NERP) usvojen je tek nakon pokretanja postupka koji je inicirala Energetska zajednica.

Prošle godine je oko trećina stanovnika Srbije disala vrlo zagađen vazduh. To otkrivaju podaci Agencije za zaštitu životne sredine (SEPA). Bizarni detalj ove katastrofalne slike je to što više od polovine stanica za monitoring kvaliteta vazduha tokom 2019. nije poslalo dovoljno podataka.

„Kao što je javnosti poznato, zagađenjem vazduha je posebno opterećeno stanovništvo Bora, koje pored PM10 i PM2.5 čestica udiše i nedozvoljene koncentracije sumpor-dioksida (SO2)“, naglašava se u izveštaju.

Nadležno ministrastvo „gluvo“ za probleme malih hidroelektrana

U osvrtu na probleme vezane za gradnju malih hidreleketrana (MHE ) navodi se, između ostalog, da Katastar malih hidroelektrana iz 1987. godine, na osnovu koga se predlažu lokacije za MHE u prostornim planovima lokalnih samouprava, nikada nije verifikovao nijedan organ Republike Srbije. Stoga je on, praktično, neobavezujući dokument, što potvrđuje niz strateških pravnih akata.

Pojedinosti o izradi novog Katastra malih hidroelektrana za koji je zadužena Radna grupa Ministarstva rudarstva i energetike su i dalje – nedostupne za javnost, dok je samo Ministarstvo ostalo nemo na apele civilnog sektora na dijalog u cilju obustavljanja planiranja i izgradnje MHE.

Pojedine lokalne samouprave su ispoljile razumevanje i volju za saranju, donevši Odluke o izmenama postojećih prostornih planova kojim bi se brisale lokacije za MHE. Tako su postupili Pirot, Svrljig, Bor, Paraćin, Užice, Požega i Arilje. U većini, ipak, odluke zasad nisu pratili procesi izmena planova.

Cena struje iz malih hidroelektrana do tri puta veća od tržišne

Koalicija 27 podseća na to da je krajem prošle godine prestala da važi Uredba o podsticajnim merama za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora, koja je motivisala investicije u MHE. Vlada Srbije tada nije odustala od izdavanja nadoknada za podsticaj povlašćenih proizvođača električne energije, na osnovu kojih su oni 2018. inkasirali nešto manje od 25 miliona evra, odnosno polovinu od ukupno 52.7 miliona evra namenjenih za obnovljive izvore energije. Građani struju iz MHE plaćaju po ceni dva do tri puta većoj od tržišne.

Izveštajem se skreće pažnja na to da bi na dnevnom redu Vlade do kraja godine trebalo da se nađe Predlog izmena zakona o zaštiti prirode, koji bi mogao da obuhvati i zabranu izgradnje MHE u zaštićenim područjima. Ministarstvo zaštite životne sredine je ostalim relevantnim ministarstvima poslalo zahtev za mišljenje o Predlogu izmena, ali sam nacrt nije dostupan javnosti.

U izveštaju se navode i detaljne informacije o upravljanju otpadom, hemikalijama, kvalitetu vode i klimatske promenama. Od svog nastanka 2014. godine, Koalicija 27 prati, sumira i ocenjuje najvažnije događaje, promene zakonodavstva i napredak Srbije u ispunjavanju zahteva Evropske unije iz oblasti ekologije, odnosno poglavlja 27.

U njen sastav ulaze Alternativa za bezbednije hemikalije, Beogradska otvorena škola, Centar za unapređenje životne sredine, Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, Inženjeri zaštite životne sredine, Jedan stepen Srbija, Mladi istraživači Srbije, Mreža za klimatske akcije Evrope (CAN Europe) i Svetska organizacija za prirodu Adria – Srbija (WWF Adria – Serbia).
Izvor: Mašina.rs

Чланак Napredak u magli: ukidanje lokalnih budžeta za ekologiju се појављује прво на Biznis i Finansije.

Istraživanjem Greenpeace-a i stručnjaka italijanskog Univerziteta Marke, obuhvaćeno je oko 300 reprezentativnih jedinki različitih morskih vrsta koje se koriste u ljudskoj ishrani.

Iako se veći deo plastike zadržava u delovima ribe koje ne koristimo u ishrani, Greenpeace ističe da to ne treba olako shvatati.

Rezultati analiza pokazuju da je najviše mikroplastike u živim organizmima (u 75% uzoraka) pronađeno u Toskanskom arhipelagu, a najmanje u okolini Sardinije.

„Greenpeace“ je pokrenuo peticiju sa zahtevom da italijansko Ministarstvo životne sredine potpuno zabrani upotrebu mikroplastike u komercijalnim porizvodima.

Evropska agencija za hemikalije takođe namerava da predloži potpunu zabranu upotrebe mikroplastike u kozmetičkim proizvodima, kućnoj hemiji, bojama i đubrivu.

Na štetan uticaj mikroplastike ukazao je i naš poznati genetičar Miodrag Stojković u svom nedavno objavljenom koautroskom naučnom radu.

Izvor: Nova ekonomija

Чланак Mikroplastika završi u telima ribe се појављује прво на Biznis i Finansije.

Obaveštavaju se obveznici naknade za zaštitu i unapređivanje životne sredine – preduzetnici i pravna lica koji obavljaju određene aktivnosti koje utiču na životnu sredinu, da 31. jula 2020. godine ističe rok za podnošenje prijave za 2020. godinu.

Napomene u vezi unosa podataka u prijavu – Obrazac 1:

– potrebno je u prijavi navesti period i godinu na koje se prijava odnosi (pošto podatak o periodu nije sastavni deo obrasca),
– unosi se tačan iznos godišnjeg prihoda iz prethodne godine (ne u hiljadama dinara),
– u polje „jedinice lokalne samouprave na čijoj teritoriji obavlja pretežnu delatnost“ unosi se ukupan broj jedinica lokalnih samouprave, odnosno gradskih opština u kojima obveznik naknade obavlja pretežnu delatnost,
– prijave za prethodnu 2019. godinu, podnose se za period od 07. do 31. decembra.

Чланак Naknade za zaštitu i unapređivanje životne sredine za 2019. i 2020. godinu се појављује прво на Biznis i Finansije.