Euractiv Arhiva - Biznis i Finansije

Zašto je Obama podržao Sirizu

bifadmin — Tue, 03 Feb 2015 23:00:00 +0000

Da li su američki predsednik Barak Obama i stranka radikalne levice Siriza u Grčkoj na istoj liniji? Obamino istupanje protiv štednje u Grčkoj odražava jasan stav njegove administracije ali se iza toga kriju i drugi, unutrašnji razlozi. Obama, između ostalog, mora da odbrani svoje odluke u vezi sa budžetom a brine ga i mogućnost izbijanja nove krize u Evropi. SAD, takođe, ne bi volele da vide oslabljenu i marginalizovanu Grčku kako se približava Rusiji.

„Ne možemo da nastavimo da pritiskamo zemlje koje suočavaju sa privrednim padom“, rekao je 1. februara Obama a te reči su morale zvučati kao melem Atini, u kojima je na vlast došla Siriza upravo na osnovu obećanja da će se boriti protiv štednje.

Ovakva izjava američkog predsednika ne predstavlja iznenađenje sve i da je oštrije sročena: njegova administracija nije oklevala da izdvoji 426 milijardi dolara u 2009. kako bi stala na put finansijskoj krizi a često je pozivala Evropu da strogom budžetskom štednjom ne guši rast, navodi agencija Frans pres.

Američki ministar finansija DŽejkob Lev (Jacob Lew) je više puta pozivao Evropu da „izbalansira“ stvari i čak je kritikovao Nemačku što zauzdava rast plata kako bi kompanije bile konkurentnije, čime međutim, usporava ekonomski oporavak.

„Obama vrlo dobro zna koliko štednja može da naškodi privredi sa slabom potražnjom: zbog toga je bio otvoren za u suštini kenzijanski plan u 2009. (u SAD)“, rekao je za AFP Dejvid Vesel, stručnjak u vašingtonskom centru Brukings.

Javnost je možda više iznenadio trenutak koji je američki predsednik izabrao da govori o Grčkoj – uoči predstavljanja svog novog budžeta koji predviđa povećanje troškova za 74 milijardi dolara.

Strah od nove krize i približavanja Rusiji

Da li poruka Evropi krije još jednu poruku, namenjenu domaćoj javnosti?

„Pominjanje Grčke predstavlja način da se opravdaju sopstvene političke odluke“, rekao je za AFP stručnjak u vašingtonskom Institutu Piterson Jakob Kjerkegor.

Iako situacija u SAD ne može da se poredi sa Grčkom, Amerikanci su takođe od januara 2013. primorani na štednju zbog političke blokade u Vašingtonu a koja bi trebalo da bude okončana sa budžetom za 2016.

„Možemo reći da je Obama smanjio štednju u SAD i da je prirodno da poziva na isto u drugim delovima sveta“, kaže Kjerkegor.

Obamina izjava o Grčkoj može se tumačiti i kroz strah Vašingtona od izbijanja nove ekonomske krize u Evropi. Propast Grčke i urušavanje zone evra mogli bi da se odraze na ekonomski oporavak u Americi zbog snažnih trgovinskih i finansijskih veza preko Atlantika.

„U interesu je SAD da se izbegne propadanje Grčke“, rekao je za AFP Dezmond Lejkman, stručnjak u Institutu za američkog preduzetništvo. On je ukazao i na geopolitičke motive – da se izbegne približavanje Moskve i Atine.

Nova grčka vlada ne krije simpatije za Rusiju, što podstiče špekulacije da bi mogla da promeni spoljnopolitičke prioritete.

„Obama ne želi da Grčka propadne, da napusti evro i bude marginalizovana uz rizik da se pridruži ruskom bloku“, rekao je Lejkman.

U skladu s tim, delegacija američkog Ministarstva finansija će posetiti „u narednim nedeljama“ Atinu kako bi se upoznala sa novim vlastima, saznaje AFP u američkoj amdinistraciji.

Na planu trgovine SAD brinu i drugi izazovi u Evropi koji bi mogli da se ogledaju u padu vrednosti evra u odnosu na dolar zbog čega bi evropski proizvodi mogli biti konkurentniji.

„Postoji bojazan da će se, ako Evropa ne ostvaruje dovoljan rast na unutrašnjem planu, rast bazirati na izvozu u SAD, što će oslabiti američke aktivnosti i povećati trgovinski deficit“, navodi Kjerkegor.

SAD su u novembru imale deficit od 11,8 milijardi dolara u razmeni robe sa EU.

Izvor: AFP

Чланак Zašto je Obama podržao Sirizu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Da li je Britanija danas bliža izlasku iz EU?

bifadmin — Sun, 25 Jan 2015 23:00:00 +0000

Dve godine nakon što je britanski premijer Dejvid Kameron (David Cameron) izložio svoju viziju reformisane Evropske unije i obećao Britancima da će na referendumu odlučiti da li ostaju ili izlaze iz EU, podeljena su mišljenja da li se London približio ili udaljio od tzv. bregzita (Brexit). Neki smatraju da je Britanija bliža „bregzitu“ samim tim što je to pitanje pokrenula, dok se drugi ne slažu i napominju da EU radi na većini reformi koje je Kameron tražio. Istovremeno se ukazuje da se Britanija zbog konfrontirajućeg stila u pregovorima izoluje od tradicionalnih saveznika i predlaže zvaničnom Londonu da zajedno sa evropskim partnerima traži rešenja za zajedničke probleme.

Kameron je 23. januara 2013. godine u govoru u sedištu Blumberga (Bloomberg) u Londonu pozvao na duboku reformu institucija EU i ponovno stavljanje prosperiteta kontinenta u fokus, i obećao referendum o daljem članstvu Velike Britanije u EU.

Dve godine kasnije, otvorena su brojna pitanja, od toga kako se na „bregzit“ gleda u Briselu, preko toga zašto je imigracija tako važno pitanje u debati, do toga da li je Britanija bliža izlasku iz EU nego pre dve godine.

„Nažalost, pošto je premijer otvoreno pokrenuo pitanje izlaska, zaista smo tome bliži nego pre dve godine“, kaže Patros Fasulas (Fašoulas) iz Evropskog pokreta koji se zalaže za dublju EU integraciju.

Međutim, direktor nezavisnog institita proevropskog opredeljenja Britanski uticaj (British Influence) Piter Vajlding (Peter Wilding) ne slaže se sa tom ocenom.

„Kada se ljudi više udube u to pitanje, suočavaju se sa dva izbora. Da li žele da budu zemlja unutra ili spolja? … Mislim da smo dalje (nego pre dve godine) od izlaska iz EU“, rekao je Vajlding.

Zalaganje za reforme

Vajling navodi da se većina reformi za koje se Kameron tada založio već sprovodi. On kaže da su reforme dogovorene i da je sada na liderima da se sprovode i da je to ono gde Britanija treba da pojača angažman.

S njim se slaže Šon Mekgvajer (Sean McGuire), direktor Udruženja britanske industrije u Briselu.

„Generalno postoji uverenje da je ostvaren napredak. Posebno od kako je na dužnost stupila nova Evropska komisija kojoj su reforme u središtu agende“, istakao je Mekgvajer.

Za mnoge je ta činjenica ipak rezultat izbora Žan-Kloda Junkera (Jean-Claude Juncker) za predsednika Komisije, čijem se izboru Kameron žestoko protivio.

Vajlding kaže da Kameron sada može da kaže da se EU u principu složila sa onim što je on govorio pre dve godine.

Istovremeno Pavel Svidlicki (Pawel Swidlicki) iz Otvorene Evrope (Open Europe), evro-kritičkog nezavisnog instituta, napredak od govora u Blumbergu opisuje kao neujednačen i kaže da Kameron treba „mnogo da uradi“ ako želi da ostane na vlasti.

„Uprkos nekim značajnim pobedama, poput smanjenja budžeta i obezbeđenja nekih zaštita za zemlje izvan zone evra, na mnogim poljima retoričke potrebe treba da budu pretvorene u opipljive reforme. Frustrira što britanska vlada nije mnogo proaktivnija“, rekao je Svidlicki.

Britanski ministar spoljnih poslova Filip Hamond (Philip) uveren je da vlada može da ostvari ciljeve. Hamond je nedavno rekao da je, nakon što je posetio 18 članica EU, siguran da će biti u stanju da se dogovore oko značajnog paketa reformi.

Međutim, Fasulas smatra da se Britanija izoluje od „prirodnih saveznika“ svojim konfrontirajućim i kontradiktornim stilom pregovaranja“.

„Kameronov pristup odnosima sa EU i njegova želja da se zabavlja mogućnošću izlaska iz EU doprinele su da se od njega distanciraju mnogi tradicionalni saveznici“, smatra Fasulas.

„Zašto raditi sa članicom koja je možda na putu islaska (iz EU)“, pita se Fasulas i dodaje da će stvari krenuti napred tek „kada se Britanija konstruktivno angažuje sa svojim evropskim partnerima kako bi zajedno našli rešenje za zajednički problem“.

Strpljenje se ipak bliži kraju i predsednik Komisije Junker javno je priznao da je izlazak Britanije iz EU moguć rekavši da je „protiv svih vrsta laži“.

Ministar spoljnih poslova laburističke vlade „u senci“ Daglas Aleksandar (Douglas Alexander) kaže da je kao rezultat svega oko „bregizta“ za vreme Kameronovog premijerskog mandata britanski uticaj u Evropi zabeležio najznačajniji pad za više generacija.

Pitanje migracija

U Kameronovom govoru u Blumbergu nije bilo reči o imigraciji i slobodi kretanja. Međutim, ta pitanja su od tada dobila važnu ulogu u domaćim debatama i uzrok su trvenja sa drugim članicama EU.

Skok popularnosti Nezavisne partije UK (UKIP) i njena pobeda na izborima za Evropski parlament u maju 2014. doprineli su da se pitanje imigracije popne visoko na političkoj agendi.

Vlada konzervativaca nije uspela da ispuni predizborna obećanja i smanji neto migraciju a Fasulas smatra da su poslednji udari na slobodu kretanja naneli najveću štetu odnosima Britanije i EU.

„Kameron je izabrao da ignoriše značaj osnovnih prava … kao rezultat se udaljio od važnih saveznika, poput Nemačke i Poljske, i predstavio Britaniju kao neprijateljsku i negostoljubivu“, istakao je Fasulas.

Istovremeno poslanik konzervativaca u Evropskom parlamentu Sajad Karim smatra da govorom u Blumbergu nije samo započeta debata o EU, već da je doneo i opipljive rezultate.

„Kameronovi argumenti da EU treba više da se fokusira na izgradnju jedinstvenog digitalnog i tržišta energije sada su među ključnim priorotetima“, rekao je Karim za EurActiv.com.

Karim tome dodaje i ideju deregulacije koju sada „gura“ prvi potpredsednik Komisije Frans Timermans (Timmermans).

„Govor u Blumbergu bio je početak dugog procesa nastojanja na reformama od kojih će koristi imati cela Evropa i u toj meri ima svoj uticaj. To ne znači da nema još posla, ali bi to mogao da bude trenutak u kojem je počeo zaokret“, zaključio je Karim.

Izvor: EurActiv.rs

Чланак Da li je Britanija danas bliža izlasku iz EU? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Domaćinstva od 1. januara biraju od koga kupuju struju

bifadmin — Sat, 27 Dec 2014 23:00:00 +0000

Tržište električne energije u Srbiji biće od 1. januara potpuno otvoreno, što znači da će domaćinstva moći da izaberu snabdevača strujom. Domaćinstva će imati pravo da se strujom snabdevaju na slobodnom tržištu, ako procene da im je to isplativije, ali ne i obavezu, odnosno moći će i posle 1. januara da ostanu na javnom snabdevanju. Promena snabdevača biće besplatna, trajaće najviše 21 dan i ceo postupak sprovodiće novi snabdevač a ne kupac struje. Ne očekuje se da se veliki broj domaćinstava odluči da promeni snabdevača strujom. Veću zaštitu kupaca struje i potpunu primenu Trećeg energetskog paketa EU obezbediće novi zakon o energetici o čijem predlogu Skupština Srbije počinje raspravu 26. decembra.

Domaćinstvo koje odluči da promeni snabdevača treba da reguliše dug prema EPS Snabdevanju i zatim se obrati novom snabdevaču a on je dužan da završi administrativnu proceduru.

Od 84 licencirana snabdevača po neregulisanim cenama, aktivna su 44 a samo tri snabdevaju krajnje kupce, pri čemu EPS Snabdevanje pokriva 95%.

U EPS od liberalizacije tržišta očekuje konkurenciju u komercijalnom segmentu ali kažu da prave liberalizacije neće biti bez povećanja cene struje koja je sada ispod tržišne.

Ne očekuje se da se veliki broj domaćinstava odluči da iskoristi mogućnost da promeni snabdevača jer zbog niske cene struje drugi snabdevači neće moći da ponude mnogo povoljniju cenu.

Iz EPS pojašnjavaju da cenu na računu čine cena energije i mrežarina (trošak pristupa distributivnom sistemu) i pozivaju građane da koriste kalkulator potrošnje na njihovom sajtu da uporede visinu računa za istu potrošnju kod EPS i potencijalnog snabdevača.

Tržište struje za privredu u Srbiji otvoreno je tokom 2013. i 2014. godine.

U Srbiji se trećina ukupne potrošnje struje pokriva na slobodnom a ostalo na regulisanom tržištu.

Regulisanim odnosno javnim snabdevanjem bavi se samo EPS Snabdevanje po cenama koje odobrava Agencija za energetiku.

Ukupna potrošnja struje krajnjih kupaca u Srbiji u 2014. bila je 28 TWh od čega je na slobodnom tržištu prodato 34% a 66% na regulisanom pri čemu su 51% preuzela domaćinstva a 15% mali kupci.

Prema novom zakonu o energetici, čije su odredbe potpuno usklađene sa Trećim energetskim paketom EU i koji je ušao u skupštinsku proceduru, pravo na javno snabdevanje uz domaćinstva mogu da ostvare i mali kupci sa potrošnjom do 30.000 KWh godišnje.

Oni koji troše više od toga od 1. jula 2015, prema predlogu zakona, moraće da nađu snabdevača. U EPS broj malih kupaca koji će tada imati obavezu da izađu na tržište procenjuju na nešto manje od 30.000 i oni troše 8% ukupne potrošnje u Srbiji ili 2,64 TWh.

Prema tom scenariju, od 1. jula 2015. na tržištu bi se nabavljalo 16,5 TWh ili 47% ukupne potrošnje električne energije u Srbiji.

Inače, u Srbiji se 60% struje troši na niskom naponu (domaćinstva) a ostalo na visokom (industrija) dok je u Evropskoj uniji obrnuto.

Novi zakon o energetici

Usklađivanje domaćeg regulatornog okvira sa regulatornim okvirom EU i njenim pravnim tekovinama, stvaranje uslova za obezbeđivanje sigurnog snabdevanja energijom i energentima i otklanjanje nedostataka iz važećeg Zakona o energetici razlozi su zvog kojih se donosi novi zakon, navodi se u obrazloženju nove regulative.

Predlog zakona o energetici upućen je na usvajanje u Skupštinu Srbije po hitnom postupku zbog obaveze Srbije da do 1. januara 2015. direktive iz Trećeg energetskog paketa EU ugradi u svoj zakonodavni sistem i u potpunosti otvori tržište struje i gasa.

Novim zakonom o energetici predviđeno je vlasničko razdvajanje i imenovanje vlasnika mreže za operatora sistema, kao i nezavisnost operatora od proizvodnje i snabdevanja.

Takođe, prema predlogu zakona, distribucija ne uključuje snabdevanje već podrazumeva prenos struje distributivnom mrežom radi isporuke kupcima.

Zakon uvodi i osnove za praćenje tehničkog i komercijalnog kvaliteta snabdevanja strujom i gasom.

Kako za navodi, predviđeno je da Agencija za energetiku jednom godišnje, počev od 2017, objavljuje izveštaj o potrebi regulisanja cene struje.

Zakonom je uvedena i delatnost snabdevanja na veliko električnom energijom i data je mogućnost stranoj kompanijni da dobije licencu za tu delatnost, bez obaveze registrovanja na teritoriji Srbije.

U oblasti prirodnog gasa propisuje se da od 1. januara 2015. svi krjanji kupci gasa imaju pravo da slobodno biraju snabdevača na tržištu. Domaćinstva i mali kupci, kao i kod struje, imaju pravo da ostanu na javnom snabdevanju ako ne izaberu snabdevača.

Novim zakonom je u skladu sa direktivama EU usaglašen termin energetski zaštićenog kupca u energetski ugroženog kupca koji ima pravo na isporuku određene količine struje i gasa a obustava isporuke može nastupiti pod posebnim uslovima.

Status ugroženog kupca može steći i kupac toplotne energije, navodi se u obrazloženju novog zakona o energetici.

Izvor: EurActiv.rs

Чланак Domaćinstva od 1. januara biraju od koga kupuju struju се појављује прво на Biznis i Finansije.

Nova runda pregovora u Briselu 4. marta