Da li su američki predsednik Barak Obama i stranka radikalne levice Siriza u Grčkoj na istoj liniji? Obamino istupanje protiv štednje u Grčkoj odražava jasan stav njegove administracije ali se iza toga kriju i drugi, unutrašnji razlozi. Obama, između ostalog, mora da odbrani svoje odluke u vezi sa budžetom a brine ga i mogućnost izbijanja nove krize u Evropi. SAD, takođe, ne bi volele da vide oslabljenu i marginalizovanu Grčku kako se približava Rusiji.
„Ne možemo da nastavimo da pritiskamo zemlje koje suočavaju sa privrednim padom“, rekao je 1. februara Obama a te reči su morale zvučati kao melem Atini, u kojima je na vlast došla Siriza upravo na osnovu obećanja da će se boriti protiv štednje.
Ovakva izjava američkog predsednika ne predstavlja iznenađenje sve i da je oštrije sročena: njegova administracija nije oklevala da izdvoji 426 milijardi dolara u 2009. kako bi stala na put finansijskoj krizi a često je pozivala Evropu da strogom budžetskom štednjom ne guši rast, navodi agencija Frans pres.
Američki ministar finansija DŽejkob Lev (Jacob Lew) je više puta pozivao Evropu da „izbalansira“ stvari i čak je kritikovao Nemačku što zauzdava rast plata kako bi kompanije bile konkurentnije, čime međutim, usporava ekonomski oporavak.
„Obama vrlo dobro zna koliko štednja može da naškodi privredi sa slabom potražnjom: zbog toga je bio otvoren za u suštini kenzijanski plan u 2009. (u SAD)“, rekao je za AFP Dejvid Vesel, stručnjak u vašingtonskom centru Brukings.
Javnost je možda više iznenadio trenutak koji je američki predsednik izabrao da govori o Grčkoj – uoči predstavljanja svog novog budžeta koji predviđa povećanje troškova za 74 milijardi dolara.
Strah od nove krize i približavanja Rusiji
Da li poruka Evropi krije još jednu poruku, namenjenu domaćoj javnosti?
„Pominjanje Grčke predstavlja način da se opravdaju sopstvene političke odluke“, rekao je za AFP stručnjak u vašingtonskom Institutu Piterson Jakob Kjerkegor.
Iako situacija u SAD ne može da se poredi sa Grčkom, Amerikanci su takođe od januara 2013. primorani na štednju zbog političke blokade u Vašingtonu a koja bi trebalo da bude okončana sa budžetom za 2016.
„Možemo reći da je Obama smanjio štednju u SAD i da je prirodno da poziva na isto u drugim delovima sveta“, kaže Kjerkegor.
Obamina izjava o Grčkoj može se tumačiti i kroz strah Vašingtona od izbijanja nove ekonomske krize u Evropi. Propast Grčke i urušavanje zone evra mogli bi da se odraze na ekonomski oporavak u Americi zbog snažnih trgovinskih i finansijskih veza preko Atlantika.
„U interesu je SAD da se izbegne propadanje Grčke“, rekao je za AFP Dezmond Lejkman, stručnjak u Institutu za američkog preduzetništvo. On je ukazao i na geopolitičke motive – da se izbegne približavanje Moskve i Atine.
Nova grčka vlada ne krije simpatije za Rusiju, što podstiče špekulacije da bi mogla da promeni spoljnopolitičke prioritete.
„Obama ne želi da Grčka propadne, da napusti evro i bude marginalizovana uz rizik da se pridruži ruskom bloku“, rekao je Lejkman.
U skladu s tim, delegacija američkog Ministarstva finansija će posetiti „u narednim nedeljama“ Atinu kako bi se upoznala sa novim vlastima, saznaje AFP u američkoj amdinistraciji.
Na planu trgovine SAD brinu i drugi izazovi u Evropi koji bi mogli da se ogledaju u padu vrednosti evra u odnosu na dolar zbog čega bi evropski proizvodi mogli biti konkurentniji.
„Postoji bojazan da će se, ako Evropa ne ostvaruje dovoljan rast na unutrašnjem planu, rast bazirati na izvozu u SAD, što će oslabiti američke aktivnosti i povećati trgovinski deficit“, navodi Kjerkegor.
SAD su u novembru imale deficit od 11,8 milijardi dolara u razmeni robe sa EU.
Izvor: AFP