U poslednjih nekoliko nedelja, cena investicionog zlata prošla je kroz naglu korekciju, iznenadivši značajan broj investitora. Očekivani rast cene zbog geopolitičkih okolnosti na Bliskom istoku se nije desio. Razlog za to ne leži u samom zlatu, već u načinu na koji se tržišta ponašaju u kratkom roku.

„Ljudi očekuju da zlato odmah poraste tokom krize. U stvarnosti, tržišta se kreću u fazama — a te faze često vode ka početnom padu pre nego što započne održiv uzlazni trend“, objašnjava Georgi Hristov iz „Tavex zlato&srebro“.

Mehanizam koji stoji iza ovog kretanja je dosledan. Geopolitičke tenzije podižu cenu nafte, što povećava inflatorne pritiske. To, zauzvrat, održava kamatne stope na povišenom nivou i podiže prinose na obveznice. Kao rezultat toga, deo kapitala se preusmerava ka američkom dolaru i imovini koja donosi prinos. Tokom ove faze, zlato privremeno gubi zamah — iako njegova dugoročna uloga ostaje nepromenjena.

Ovo nije novi obrazac. Jedan od najjasnijih primera dolazi iz 1970-ih godina. Godine 1973, zemlje OPEK-a ograničile su proizvodnju nafte i uvele embargo Sjedinjenim Američkim Državama. U roku od nekoliko meseci, cena nafte se učetvorostručila — sa oko 3 dolara na 12 dolara po barelu. Intuitivno, moglo se očekivati da zlato odmah snažno poraste. Međutim, to se nije dogodilo. U početnoj fazi, zlato je zapravo palo. Ono što je usledilo bila je potpuno drugačija dinamika. Tokom naredne dve godine, zlato je poraslo za približno 150%, a u celokupnom periodu između 1971. i 1980. godine, rast je dostigao oko 2.300%.

Чланак U kojoj se fazi trenutno nalazi zlato – i šta sledi dalje се појављује прво на Biznis i Finansije.

Juče je, kako je navedeno, reotvorena emisija petogodišnjih državnih obveznica Republike Srbije, koja dospeva 30. jula 2030. godine, prvi put emitovana 28. jula 2025. godine. Obim emisije iznosio je 32.436.910.000 dinara, sa kuponskom stopom od 4,500%.

Ukupan obim tražnje na aukciji iznosio je 2.932.540.000 dinara. Realizovano je 266.951 komada državnih obveznica, nominalne vrednosti 2.669.510.000,00 dinara, ukazano je u saopštenju.

Državne obveznice su prodate po stopi prinosa od 4,550% na godišnjem nivou, a na naplatu dospevaju 30. jula 2030. godine. Isplata kupona u iznosu od 4,500% obavljaće se godišnje i to svakog 30. jula do datuma dospeća.

Izvor: Ekapija

Foto: Pixabay

Чланак 10. marta prodate petogodišnje državne obveznice u iznosu od 2,67 milijardi dinara се појављује прво на Biznis i Finansije.

UniCredit Banka uspešno je realizovala emisiju dugoročnih dinarskih obveznica na lokalnom tržištu u ukupnom iznosu od 6 milijardi dinara, usmerenu ka profesionalnim investitorima. Polovina emisije, odnosno 3 milijarde dinara, je upisana od strane međunarodnih finansijskih organizacija a za drugu polovinu od 3 milijarde dinara, namenjenu ostalim profesionalnim investitorima, tražnja je bila 2.4 puta veća od ponuđenog broja obveznica. Značajno veća tražnja ukazuje na potencijal daljeg razvoja lokalnog tržišta ali i na snažno poverenje velikog broja profesionalnih investitora u UniCredit Banku.

„Ova emisija obveznica predstavlja važnu prekretnicu za UniCredit Banku u Srbiji, ali i za domaće finansijsko tržište. Kao jedna od prvih emisija instrumenata u Srbiji namenjenih jačanju kapitala i podobnih obaveza u skladu sa regulatornim okvirom, ona potvrđuje našu posvećenost dugoročnoj stabilnosti, diversifikaciji izvora finansiranja, dinarizaciji i transparentnosti u radu. Posebno smo ponosni što će deo sredstava biti usmeren ka razvoju malih i srednjih preduzeća i projektima koji doprinose zelenoj tranziciji naše privrede. Zahvaljujemo svim investitorima koji su prepoznali UniCredit banku kao jednog od tržišnih lidera i ukazali nam poverenje“ izjavio je Nikola Vuletić, predsednik Izvršnog odbora UniCredit Banke.

Ovaj značajan korak dodatno unapređuje stabilnost finansijskog sistema i doprinosi razvoju lokalnog tržišta kapitala, čineći UniCredit Banku jednim od pionira u oblasti inovativnih finansijskih instrumenata u Srbiji i regionu Zapadnog Balkana.

Posebnu pažnju banka će usmeriti na finansiranje mikro, malih i srednjih preduzeća (MSP), uz fokus na nove klijente i privredne subjekte iz manje razvijenih regiona Srbije. Dodatno, značajan deo sredstava obezbeđenih emisijom biće usmeren na finansiranje projekata koji ispunjavaju kriterijume zelene tranzicije.

Foto: Unicredit banka 

Чланак UniCredit Banka Srbija uspešno realizovala prvu emisiju dugoročnih dinarskih obveznica се појављује прво на Biznis i Finansije.

Akcionarsko društvo „Intelligence“ iz Sankt Peterburga postalo je vlasnik 11,3 odsto akcija Naftne industrije Srbije (NIS), čime je prešlo prag značajnog učešća u jednoj od najvećih domaćih energetskih kompanija.

Transakcija je, prema zvaničnom dokumentu u koji je „Nedeljnik“ imao uvid, izvršena 19. septembra 2025. godine.

Novi i stari akcionari nis-a

U „Obaveštenju o značajnom učešću“ koje je potpisao ovlašćeni zastupnik Filip Bolgov, navodi se da je ruska firma „Intelligence“ stekla tačno 18.433.297 akcija, što predstavlja 11,3% udela u kompaniji.

Pre ove promene, firma nije posedovala nijednu akciju NIS-a dok je identičnih 11,3 odsto kapitala bilo u vlasništvu ruskog Gazproma.

Gazprom je, inače, ruska državna kompanija i jedan od najvećih svetskih proizvođača i izvoznika prirodnog gasa dok je Gazprom Neft njegova ćerka-firma zadužena za poslove sa sirovom naftom.

U vlasničkoj strukturi NIS trenutno je najveći akcionar Gazprom Neft sa 44,85 odsto, sledi država Srbija sa 29,87 odsto dok je treći po veličini „novajlija“ Intelligence 11,3 odsto. Gazproma više nema među akcionarima.

Prenos akcija bez naknade

Jedan od detalja transakcije je da se promena vlasništva dogodila „na osnovu Ugovora o ustupanju /prenosu akcija akcionarskog društva bez naknade“.

To znači da je paket akcija prenet besplatno.

Dokument otkriva da je rusko akcionarsko društvo, članica Gazprom grupe, registrovano u Sankt Peterburgu, na adresi Dobroljubova 16, a kao odgovorno lice naveden je Vsevold Stanislavovič Vorobev.

Poslovanje pod senkom sankcija

Ova vlasnička promena događa se u trenutku kada NIS po sedmi put traži odlaganje primene sankcija SAD.

Naime, ključ za neometano funkcionisanje kompanije leži u posebnim licencama koje izdaje Kancelarija za kontrolu stranih sredstava (OFAC) pri Ministarstvu finansija Sjedinjenih država.

Puna primena sankcija do sada je odlagana čak šest puta, upravo zahvaljujući ovim privremenim dozvolama koje su omogućavale nastavak operativnih aktivnosti.

Kako aktuelna licenca ističe 26. septembra, kompanija je, prema najnovijim informacijama, 18. septembra podnela novi zahtev kako bi se i dalje osiguralo nesmetano poslovanje.

Paralelno sa ovim kratkoročnim merama, NIS vodi i dugoročnu pravnu bitku, pošto je14. marta uputio i zvaničan zahtev za uklanjanje sa takozvane SDN liste (Specially Designated Nationals).

Srbija želi da otkupi NIS

Podsetimo da je direktor „Srbijagasa“ Dušan Bajatović nedavno potvrdio da „želja postoji da Srbija otkupi NIS, ali da ruska strana trenutno nije voljna da proda kompaniju“.

Čak i da se ta prepreka prevaziđe, ostaje ključno pitanje finansijske moći države.

Tržišna kapitalizacija NIS-a od oko milijardu evra smatra se nerealno niskom, dok stručnjaci, poput brokera Nenada Gujaničića, procenjuju da bi realna vrednost kompanije u slučaju prodaje bila između tri i četiri milijarde evra.

Prosta računica pokazuje da bi Srbija, za otkup preostalog ruskog udela (56,15%), morala da izdvoji najmanje oko dve milijarde evra.

Izvor: Nedeljnik

Foto: Alexas_Fotos, Pixabay

Чланак Gazprom izašao iz NIS: Druga kompanija iz Gazprom Grupe sada ima 11,3 odsto kapitala се појављује прво на Biznis i Finansije.

U Srbiji je jako teško odgovoriti na pitanje da li je veći problem to što država ne primenjuje sopstvene zakone, ili način na koji ih donosi? Politički vrh kroji zakone „personalizovano“, prema trenutnim potrebama određenih interesnih grupa bliskih vlastima. Stručna javnost, poslovna udruženja i domaći privrednici nemaju gotovo nikakav uticaj na usvajanje regulative. Drugim rečima, svi oni koji će trpeti najveće posledice ako su usvojeni zakoni – loši.

Da je ovakva praksa uobičajena, potvrđuje za B&F Dragoljub Vukadinović, predsednik Metalac Grupe. On napominje da se u Privrednoj komori Srbije (PKS) ponekad i sprovedu rasprave, ali se one po pravilu svode na odobravanje rešenja koja su unapred doneta. Privrednici imaju još manje mogućnosti da utiču na promenu zakona, kada se pokaže da on ima velike manjkavosti u praksi.

„Propisi se menjaju od slučaja do slučaja, uglavnom pod pritiskom stranih investitora. To ne znači da njihovi zahtevi nisu dobri, ali je problem u tome što se glas domaćih privrednika manje čuje, čak i ako su u pitanju velike kompanije, ili poslovna udruženja. Kada neko zakonsko rešenje pravi probleme u praksi, nemate odgovarajuće sagovornike kojima biste na to mogli da ukažete. Ministri privrede menjaju se često a i njihov uticaj na izmene je upitan. Usled takve situacije, domaća privreda se oslanja na samofinansiranje, dok strani investitori dobijaju razne podsticaje. Iako država tvrdi da oni nisu privilegovani, naše iskustvo je drugačije”, ukazuje Vukadinović.

Birokratizacija obesmislila digitalizaciju

Dragoljub Rajić, koordinator Mreže za poslovnu podršku objašnjava za B&F da se propisi usvajaju tako što predstavnici ministarstava zakažu skup u Privrednoj komori Srbije, predstave zakon ili izmene, ljudi iz Komore to uglavnom podrže, privrednici možda i stave neku primedbu, ali se to retko uvrsti u konačan tekst.

„Problem je što se zakoni pišu pod uticajem politike ili interesnih grupa bliskih vlastima, koje iz primene propisa očekuju značajnu materijalnu korist. U njihovoj izradi nema mesta za stručne grupe, relevantna udruženja privrednika. Zato imamo česte promene čitavog niza finansijskih propisa, zakona o PDV-u, privrednim društvima, porezu na dohodak… Fiskalni sistem je potpuno neprilagođen razvoju različitih privrednih grana jer nismo ušli u dubinsku reformu. Prepisani su zakoni iz socijalizma, malo dograđeni evropskim normama, malo se dodalo to šta je koja partija na vlasti želela kroz sve ove godine. Ali, nemamo sistemski pristup koji bi na osnovu ozbiljne studije o platežnim sposobnostima određene privredne grane opredelio opterećenje koje ne guši njen razvoj“, ocenjuje Rajić.

Katastrofalna rešenja nekada iskomplikuju i birokratizuju toliki broj poslova, da digitalizacija kojoj se teži postaje besmislena, jer je potrebno ogromno vreme da se ispune svi dokumenti koje administracija zahteva. Na kraju, bez obzira na to što eUprava funkcioniše besprekorno, potpuno je nebitno da li papire predajete u pisanoj ili elektronskoj formi, ističe Rajić i dodaje:

„Država napravljena po autoritativnom modelu ne može da razvija svoju privredu i zbog toga su nam rezultati loši. Polovinu rasta BDP-a čini javni sektor, rast penzija, investicije javnih preduzeća i povećanje zarada u njima. To je veštačko podizanje BDP-a, zasnovano na zaduživanju zemlje a ne na privrednom rastu koji je svih ovih godina mali, jer nema širokog savetovanja sa privrednicima kako da se unaprede pojedine grane ili kategorije preduzeća. Tu manjkavost osećaju i strane kompanije. Mnoge zatvaraju fabrike iako su dobile subvencije, jer se uslovi na svetskom tržištu menjaju i one više nemaju računicu, guše ih poreska opterećenja i nedostatak radne snage“.

Loš zakon se teško menja

Loša zakonska rešenja je jako teško promeniti. Primera radi, iako više od tri četvrtine privrednika već godinama traži da se vrati poreski kredit kojim se stimulišu i ulaganja manjih firmi, vlast nije spremna na taj korak.

„Pojedina ministarstva održavaju sastanke sa predstavnicima poslovnih udruženja, ali vrlo retko. Privrednici za tu priliku sačine listu od 50 do 60 predloga čije bi usvajanje podstaklo njihov rad, ali obično se zaključak donese za jedan ili dva problema. Njihova realizacija traje po četiri-pet godina, u međuvremenu iskrsne nova regulativa koja je doneta bez savetovanja sa privredom, pa se spisak samo uvećava“, opisuje Rajić.

Po njegovom mišljenju, državnoj upravi su potrebni kadrovi sa iskustvom iz privrede i slobodom da u konsultaciji sa poslovnom zajednicom menjaju sistem. „To je odavno praksa u evropskim zemljama i razvijenom svetu. Primer su Hrvatska i Slovenija, gde se pre usvajanja, predlog budžeta prvo pošalje organizacijama poslodavaca i vodećih privrednih asocijacija. Njihovo mišljenje se možda neće u potpunosti usvojiti, ali se primedbe analiziraju, pa se od nekih mera i odustaje. A mi smo došli u situaciju da Skupština usvoji 50 zakona a da niko nema priliku da o njima bilo šta kaže”, naglašava Rajić.

On skreće pažnju da su veliki problem i podzakonski akti koje donosi državna administracija bez obaveze da ikoga konsultuje, zbog čega je njihova primena često otežana.

Ništa bez „kombinacije“

Sa ovakvim ocenama je saglasan i Milan Đurić, licencirani arhitekta, profesor Arhitektonskog fakulteta i član Udruženja arhitekata Srbije. Toj asocijaciji pridružilo se još tridesetak profesionalnih udruženja sa zahtevom da se iz skupštinske procedure povuku predlozi o izmenama i dopunama Zakona o posebnim postupcima radi realizacije međunarodne izložbe Expo i Zakona o planiranju i izgradnji. Struka ističe da nije bilo javne rasprave o ovim predlozima kojima se „ubrzavaju“ procedure izgradnje, što utiče na kvalitet i bezbednost objekata tokom korišćenja.

Đurić ukazuje da se, nažalost, slična praksa primenjuje i kod donošenja urbanističkih planova, jer i kada se sprovede javna rasprava to se čini „forme radi“, pa ne čudi da se predlozi struke vrlo retko uvaže.

„Stručnjaci nisu dovoljno uključeni u procedure donošenja zakona. Udruženje arhitekata Srbije je 2010. i 2014 godine učestvovalo u definisanju nekih podzakonskih akata iz naše oblasti u radnim grupama koje je organizovao NALED, a finansirao USAID. Takav pristup je unapredio pravila, ali sada to radi administracija u nadležnom ministarstvu. Problem je što starija generacija dobro obučenih službenika odlazi u penziju, pa je bez angažovanja profesionalaca kvalitet akata sve lošiji“, smatra Đurić.

On kao jedan od primera navodi aktuelni pravilnik o tehničkoj dokumentaciji, koji je Ministarstvo građevinarstva donelo pre dve godine. „Jasno je da su na njemu radili administrativci koji nemaju iskustva sa procedurama u projektovanju i građenju. Dokument je neusaglašen, što stvara probleme kod sprovođenja, od projektanata do lokalnih samouprava”, objašnjava profesor Arhitektonskog fakulteta.

Đurić upozorava da skraćivanje rokova za pojedine procedure otvara mogućnosti za korupciju, jer iako sve ide preko eUprave koja odlično funkcioniše, investitor opet mora da nađe neku „kombinaciju“ da to finansijski podrži.

Ubrzavanje procedura, što je po Đurićevim rečima jedan od ciljeva svih zakonskih i podzakonskih akata usvojenih u poslednje vreme, može da dovede u pitanje kvalitet izgradnje, pa i jednog od osnovnih zahteva – da objekat bude bezbedan za korišćenje. Iako su u projektima ispunjeni standardi, pravila i normativi profesije, u gradnji objekata kvalitet značajno opada, tim pre što naše građevinske firme koje su bile ugledne i pouzdane, sve teže ispunjavaju obaveze pod teretom nepovoljnih ugovora, zaključuje Đurić.

*Onore de Balzak

Mirjana Stevanović

Biznis & finansije 231, mart 2025. 

Foto: Nima Motaghian, Unsplash

Чланак Kako se usvaja privredna regulativa u Srbiji? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Na međugodišnjem nivou, u oktobru su od Srbije cene brže rasle samo u Turskoj i Rumuniji.

Neprikosnoveni lider po rastu cena u Evropi je Turska, njen HICP u oktobru je iznosio 48,7 odsto. Iza Turske je Rumunija, čija je inflacija u oktobru iznosila pet odsto.
Treće mesto po rastu cena u oktobru podelile su Srbija i Severna Makedonija. U oktobru HICP u ove dve zemlje iznosio je po 4,6 odsto.

Harmonizovani indeks potrošačkih cena (HICP), koji objavljuje Evrostat kako bi uporedio inflaciju u evropskim zemljama, pokazao je da je međugodišnja inflacija u Srbiji u oktobru bila u pet najvećih u Evropi.

Na međugodišnjem nivou, u oktobru su od Srbije cene brže rasle samo u Turskoj i Rumuniji.

Neprikosnoveni lider po rastu cena u Evropi je Turska, njen HICP u oktobru je iznosio 48,7 odsto. Iza Turske je Rumunija, čija je inflacija u oktobru iznosila pet odsto.

Inflacija u Srbiji među najvećom u Evropi: Samo dve zemlje imale brži rast cena u oktobru 2

Treće mesto po rastu cena u oktobru podelile su Srbija i Severna Makedonija. U oktobru HICP u ove dve zemlje iznosio je po 4,6 odsto.

I međugodišnja inflacija, merena indeksom potrošačkih cena (CPI) u Srbiji je porasla. U septembru je iznosila 4,2 odsto, dok je u oktobru skočila na 4,5 odsto.

Izvor: Danas Online

Foto: Pixabay

Чланак Inflacija u Srbiji među najvećom u Evropi се појављује прво на Biznis i Finansije.

Kada je Srbija 2005. uvela porez na dodatu vrednost (PDV), preuzimajući evropsku praksu, na tržištu je praktično vladalo opsadno stanje. I pre ovog poreza, kod nas je postojao porez na promet, ali je poreska nedisciplina bila ogromna. Zato se PDV uvodio „čvrstom rukom“, kontrole su bile svakodnevne, a kazne su samo pljuštale. Za privrednike je to bilo neočekivano, ali su svi naučili da PDV mora da se plati. I to na vreme.

Danas PDV čini polovinu poreskih prihoda republičkog budžeta. Stoga ne čudi što se najveći broj poreskih kontrola odnosi na PDV. S druge strane, praksa pokazuje da privrednici imaju najviše nedoumica upravo oko propisa koji prate primenu ovog poreza.

„PDV je ispunio svoju svrhu. Ali u njegovoj primeni postoji najviše dilema i prostora za edukaciju ljudi. Ovaj porez stalno izaziva veliko interesovanje zato što se svi obveznici PDV-a u svakodnevnom radu suočavaju sa brojnim pitanjima. Takođe, česta je izmena propisa koji se prilagođavaju praksi ili evropskim trendovima, a to otvara nova pitanja“, objašnjava Aleksandar Vasić, poreski savetnik sa višedecenijskim iskustvom u ovoj oblasti, zašto je nedavno pokrenuo portal PDV.rs

Zakon ne može da se uhodava godinama

Poreska politika mora da obezbedi pravednost i jednostavnost u primeni poreskih propisa. Ukoliko se u praksi pokažu manjkavosti vezane za ova dva ključna aspekta, to znači da regulativa mora da se poboljša. PDV u najvećoj meri jeste pravedan, ali nije jednostavan, ocenjuje Vasić. „U jednom broju slučajeva, primena PDV-a ne može da bude jednostavna jer su procesi složeni, ali ima i onih gde postoji veliki prostor da se administracija pojednostavi i nije jasno zašto država to nije učinila“, kaže Vasić za B&F.

Jedan do pokazatelja da je neko rešenje suviše komplikovano može biti broj izdatih mišljenja o njegovoj primeni. Kada Ministarstvo finansija objavi više hiljada mišljenja o nekom propisu, to znači da on nije jednostavan za primenu. „Niko neće da traži mišljenje nadležnog ministarstva iz besa, jer ona koštaju i dugo se čeka odgovor“, ističe poreski stručnjak i kao primer navodi građevinski sektor: „Najveći broj mišljenja je dat iz oblasti prometa usluga i dobara u građevini. Sada smo se već uhodali i naučili, ali ne može se dozvoliti da se zakon uhodava tako što će građevinci ili knjigovođe prolaziti godinama kroz poresku neizvesnost. Može se uhodavati mesec dana, ali ne godinama. Stalna poreska nesigurnost ne sme da postoji“, naglašava Vasić.

Naš sagovornik skreće pažnju i na problem da se za određivanje šta se smatra prometom dobara i usluga u građevini koristi klasifikacija delatnosti koja nije napravljena za te svrhe, već za statistiku. Sama klasifikacija potiče iz vremena kada nisu postojale mnoge tehnologije, materijali i metode rada koji se danas primenjuju u građevinarstvu, što je stvorilo brojne nedoumice, a time i potrebu da se za mišljenje pitaju nadležni.

Poledice takvih rešenja opet idu preko leđa privrednika, kojima ako nehotice pogreše naknadno može da bude nametnut porez ili osporen odbitak poreza.

Izmene propisa u oblasti klasifikacija delatnosti su trenutnu u pripremi, ali ćemo, kako kaže Vasić, tek videti šta će one doneti. „Postojalo je obećanje da će država doneti poresku klasifikaciju delatnosti i za poreske potrebe opisati radove koji se smatraju građevinom, ali izgleda da se to neće desiti“, predviđa poreski stručnjak.

Od viška evidencija boli glava

Drugi problem kod PDV-a jesu stalne izmene. Neke su opravdane, neke nisu, ali čak i kada je izmena bila potrebna, način njenog sprovođenja je previše komplikovan. Primer je nova evidencija PDV-a u sistemu elektronskih faktura (SEF), koja je dodatak evidencijama koje već postoje.

„Kada vidite da postoje dva ili tri nivoa evidencija, koje pritom nisu ni usklađene, nameće se pitanje čemu one služe? Država uopšte ne razmišlja koliko će savesnog privrednika, koji želi sve da obračuna i plati, opteretiti tolikim evidencijama i da li su one zaista neophodne. Ponekad mi se čini da država zbog svoje nemoći da efikasnije naplaćuje porez pribegava besmislenim evidencijama“, ocenjuje Vasić.

Pored toga, kada uvede neku obavezu, država bi posle izvesnog vremena trebalo da podnese izveštaj kakve je rezultate dala ta nova obaveza i da li su ispunjeni ciljevi. „Država može sve a ne mora ništa, a privreda mora sve a ne može ništa“, ističe Vasić, koji kaže da je svestan potrebe za promenama, ali upozorava da učestale i nepotrebne izmene samo stvaraju dodatne probleme.

On napominje da Srbija nije izuzetak, i EU razmatra uvođenje elektronskih faktura zbog problema sa evazijom poreza u prekograničnim transakcijama, „ali mi smo izgleda majstori da zakomplikujemo administraciju“.

Gde je odgovornost države?

U domaćoj javnosti se malo govori o odgovornosti državnih službenika za počinjene greške u radu, posebno kada je reč o Poreskoj upravi. Ali šta se dešava ako, recimo, rešenje koje je doneo neki inspektor bude poništeno na drugostepenom organu? „Da li iko odgovara za grešku? Sistem kontrole kvaliteta u firmama je napravljen tako da se preduprede greške. Takav bi trebalo da bude i poreski sistem, ali to, nažalost, nije slučaj. Slično je i kod poreske evazije. Ukoliko neko izbegava plaćanje poreza onda je to pojedinačni problem, ali ako je takvih mnogo onda sistem nije dobar“, naglašava Vasić.

Država je dužna da efikasno naplaćuje porez i da od tih prihoda obezbedi kvalitetnu infrastrukturu, zdravstveni i obrazovni sistem, a ne da objavljuje spiskove poreskih dužnika. Čemu to služi, pita se naš sagovornik i dodaje:

„U Nemačkoj, kada obveznik ne plati porez, inspektor ga zove da ga pita da li je dobro, da li je zdrav. A u Srbiji se pitamo kako je moguće da neka firma duguje 100 miliona dinara? Ako je potraživanje sporno, opet se nameće pitanje ko je odgovoran što ono nije naplaćeno, jer država ima ozbiljne mehanizme za to ako želi da ih koristi“, podvlači naš sagovornik.

Platforma za PDV

Zbog svih navedenih i drugih problema sa kojima se privrednici suočavaju u praksi, ovaj poreski stručnjak je odlučio da pokrene specijalizovani sajt PDV.rs. Cilj je da korisnici te platforme na jednostavan način mogu da dođu do svih potrebnih informacija o PDV-u na jednom mestu. Veliki deo sadržaja će biti besplatan i predstavlja podršku PDV Akademiji, instituciji u kojoj Vasić planira različite vrste obuka o primeni PDV-a.

„Pored tekućih izmena vezanih za plaćanje ovog poreza, imaćemo edukacije za zaposlene u različitim privrednim sektorima, ne samo za one koji rade u računovodstvu, već i za sve druge kojima su znanja o primeni PDV-a neophodna za obavljanje njihovog primarnog posla“, najavljuje Vasić. Njegova želja je da edukuje i nove mlade stručnjake za ovu oblast, jer predviđa da će takvi kadrovi biti sve traženiji.

Naš sagovornik ističe da je veliki zagovornik poreske discipline, ali da će se uvek odnositi kritički prema zakonskim rešenjima koja nisu dobra i morala bi da se unaprede. „Mi smo još uvek daleko od državne uprave koja je okrenuta interesima građana i privrednika. Kod nas se državni organi ne doživljavaju kao institucije kojima možemo da se obratimo za pomoć, već kao neko ko nam stvara prepreke i sprovodi kazne. To moramo da menjamo“, uveren je Aleksandar Vasić.

Izvor: Biznis i finansije, oktobarski broj

Foto: Pixabay

Чланак Zašto je PDV najsloženiji porez? Ispunio svrhu, ali izaziva glavobolju се појављује прво на Biznis i Finansije.

Stoga bi poboljšanje uslova za privlačenje većih privatnih ulaganja u filmsku industriju bilo korisno za celo društvo i ekonomiju, uvereni su predstavnici filmskog sektora i ekonomski stručnjaci koji prate ovo tržište.

„Od 2018. do 2023. godine nominalna vrednost filmske industrije stalno raste. Ona nije smanjena ni tokom pandemije – tada je rast bio na nivou prethodnih godina, a po normalizaciji situacije je ubrzan. Zato je 2023. nominalna vrednost ovog sektora bila tri puta veća nego u 2018. godini“, kaže za B&F dr Igor Kovačević, vanredni profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu. On dodaje da je BDV filmske industrije u srpskom BDP-u nešto ispod 1% ali da uporno jača.

U poslednjoj objavljenoj studiji pod nazivom „Analiza ekonomskih efekata sektora audiovizuelne produkcije i efikasnosti podsticaja za proizvodnju audiovizuelnih sadržaja u Republici Srbiji za 2020. i 2021. godinu”, Kovačević navodi da je tokom tog perioda na snimanje ovih sadržaja utrošeno 589 dana, dok je prosečan budžet po danu snimanja iznosio 54.607 evra.

Manji deo ovih sredstava čine državni podsticaji, dok ostalo predstavlja ulaganje stranih produkcijskih kuća. Pomenuti podsticaji su se državi itekako isplatili. Novac se vraćao u budžet kroz direktne prihode koje država obezbeđuje od filmskih subjekata po osnovu poreza i doprinosa na zarade, drugih poreza i taksi, naknada za korišćenje javnih površina itd. Koristi su imale i ostale privredne grane. Primera radi, u pomenute dve godine strane produkcije su ostvarile 14.878 noćenja u Srbiji i doprinele turizmu sa 1.257.676 evra, samo kroz plaćanje smeštaja i boravišnih taksi.

Stranci sve više snimaju u Srbiji

U 2020. i 2021. godini na jedan evro državnih podsticaja za filmsku industriju u ekonomiju Srbije slivalo se u proseku 4,57 evra prihoda, ističe Kovačević i dodaje: „Upravo radimo novo istraživanje o efektima podsticaja za filmsku industriju. Osnovano je očekivati njihov blagi porast, imajući u vidu da je u 2022. i 2023. ugled Srbije kod stranih produkcija porastao i da su realizovana značajna ulaganja u novu opremu i studijske prostore”.

A koliko su porasli broj i vrednost subvencija otkrivaju nam podaci na bazi uzorka iz pomenute analize. Prema njima, u 2016. godini uz podršku države snimljena su četiri filma i dve serije, a 2021. sedam filmova i dve serije. Vrednost subvencija je rasla znatno dinamičnije, pa je 2016. za filmove izdvojeno 223.137.054 a za serije 97.684.906 dinara, dok su 2021. podsticaji za filmove dostigli vrednost od 697.959.410 a za serije čak 464.567.563 dinara.

Kovačević smatra da je upravo ovakva politika subvencionisanja, kakvu imaju i najpoznatije svetske destinacije za snimanje filmova i serija, bila ključna za etabliranje srpske filmske industrije na svetskom tržištu.

Finansijeri iz privrede i dalje sporadični

Rast filmske industrije tokom poslednjih pet godina potvrđuje za B&F i Milica Božanić, izvršna direktorka Srpske filmske asocijacije (SFA): „U tom periodu u filmskoj industriji porasli su i zaposlenost, i površina studijskog prostora, i broj novih preduzeća“.

No, državni podsticaji ne bi trebalo da predstavljaju jedinu finansijsku podršku daljem razvoju ove industrije. Božanić navodi da u svetu, posebno na razvijenim tržištima poput holivudskog, film privlači mnoge finansijere iz privrede.

Osim toga, čak i u Evropi, koja je manje tržišno orijentisana od SAD, postoje banke specijalizovane za rad sa filmskom industrijom, kao i osiguranja koja sarađuju sa filmadžijama.

U Srbiji je ovaj vid saradnje još u povoju. Kod nas, pored države, u finansiranju produkcija pomažu određeni privatni sponzori, ali to su još uvek pojedinačni slučajevi a ne ustaljena praksa.

Srbija ipak jeste obezbedila neke od uslova za dalji razvoj filmske industrije, saglasni su naši sagovornici i kao dobar primer navode predvidivost finansiranja. Potrebno je, međutim, poboljšati i poslovno okruženje za filmski sektor, bilo da je reč o državnoj administraciji, logistici tokom snimanja, uređivanju odnosa između mnogobrojnih aktera…

Sve to su ciljevi SFA i zato ovo udruženje prikuplja informacije od svojih članova i kanališe ih u konkretne projekte. „Na primer, pre dve godine smo napravili preporučeni tipski ugovor za najam lokacija. Jer, mapiranje lokacija i uspostavljanje kontakata sa javnim sektorom su veoma važni za filmadžije.

Zato želimo da javna uprava pojednostavi procedure i zahteve za izdavanje saglasnosti za snimanje na javnim lokacijama. Rad na ovome i dalje traje i nije nimalo lagan, ali nam iskustva iz drugih zemalja pokazuju da takav pristup države može drastično olakšati posao produkcijama, odnosno učiniti Srbiju još primamljivijom destinacijom za snimanja“, uverena je Božanić.

Film jeste umetnost, ali je i posao

Rešenje za navedeni problem bi moglo da bude otvaranje kancelarije koja bi objedinila usluge više institucija i organa. Naime, za snimanje određenih scena u gradovima potrebni su koordinacija saobraćaja, zatvaranje ulica, parking za veliki broj kamiona i filmskih vozila i drugo, a to je posao nekoliko gradskih službi. Kada bi sve moglo da se završi na jednom mestu, kao što je slučaj u Beču, Barseloni, Budimpešti ili Zagrebu, to bi filmadžijama pojednostavilo i ubrzalo ove procedure, omogućilo izvesnost u planiranju, administrativnim troškovima i logističkim izmenama, što je važno za svako poslovanje.

Film jeste umetnost, ali je i posao, koji je prema rečima Milice Božanić višestruko koristan za društvo: „Budući da oko 20% novca za subvencije ide našim produkcijama, one dobijaju mogućnost da priušte bolju opremu, da rade kvalitetniju postprodukciju, da sarađuju sa velikim igračima. To domaćim filmovima i serijama obezbeđuje veću vidljivost u inostranstvu, a našoj zemlji priliku da predstavi svoje vrednosti, kulturu, tradiciju, prirodne lepote. Takođe, svaki međunarodni projekat koji je snimljen u Srbiji otvorio je mogućnost za poboljšanje slike o našoj zemlji, za privlačenje novih talenata, ali i za saradnju sa drugim državama. Osim toga, poznato je da mesta na kojima se snimaju popularni filmovi i serije privlače i veliki broj turista“.

Primer za tu tvrdnju ne moramo tražiti daleko, dovoljno je podsetiti kakvu najezdu turista je zabeležio Dubrovnik posle emitovanja serije „Igra prestola“.
Antrfile

Koga sve angažuju filmadžije?

Prema analizi Ekonomskog fakulteta, filmska industrija je 2021. direktno zapošljavala 2.894 ljudi, za 37% više u odnosu na 2019. godinu. Međutim, zbog specifičnosti ove industrije mnogo ljudi radi od projekta do projekta, pa je utvrđivanje ukupnog broja zaposlenih zahtevan posao. Statističari navode da je u 2021. u toj delatnosti radilo 5.008 osoba sa punim radnim vremenom. Verovatno bi ova računica bila i veća kada bi se računali oni koji su „uskakali po potrebi“.

Pored ljudi koji se bave isključivo filmom, tu spadaju i oni koji rade različite administrativne i pravne poslove kako bi filmska produkcija neometano funkcionisala, kaže Milica Božanić.

Premda nisu obuhvaćeni ovom statistikom, na snimanjima su, prema njenim rečima, angažovane i transportne i špediterske firme, električari, kompanije koje se bave obezbeđivanjem setova, a ponekad i specifične profesije kao što su ronioci, sportisti sposobni za različite vratolomije, treneri životinja… Naravno, tu su i statisti, a nije redak slučaj da su u snimanja uključeni vojska, policija, vatrogasne službe, medicinsko osoblje…

Biznis i finansije 218, februar 2024.

Foto: Theregisti, Unsplash

Чланак Doprinos filmske industrije domaćoj ekonomiji: Ko to tamo raste? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Bolje oprašivanje biljaka pčelama znači veći prinos, objasnio je predsednik Bečkog udruženja za uzgoj pčela, Kurt Krotendorfer. Pore toga time se doprinosi očuvanju zdravlja ekosistema.

Nova platforma, koja je besplatna, trebalo bi da pomogne pčelarima u Beču (oko 700) da brzo i neformalno pronađu površine za svoje košnice. „Za pčelare su interesantni, na primer, uljana repica i suncokret, jer donose dobar prinos i dobar med za pčele“, rekao je Krotendorfer. Operater berze za selidbu pčela je Poljoprivredna komora, a platforma je sada dovedena u Beč u saradnji sa gradskom upravom. Do sada je berza za selidbu pčela postojala u Donjoj i Gornjoj Austriji. To je jedna „dejting“-platforma za pčele i cveće, tako je ideju berze za selidbu pčela opisao predsednik Bečke poljoprivredne komore Norbert Valter.

Član gradskog veća za životnu sredinu Jirgen Černohorski apelovao je na bečka poljoprivredna preduzeća i pčelare da pojačano koriste berzu. Optimalno oprašivanje mnogih biljaka od vitalnog je značaja za gradsku poljoprivredu koja je prilagođena klimi, sa visokim udelom organskih proizvoda, a pčele takođe povećavaju biodiverzitet, istakao je Černohorski.

Чланак Berza za selidbu pčela се појављује прво на Biznis i Finansije.

Kako pišu nemački mediji, od 1. januara povećava se drastično broj proizvoda za koje će biti potrebno platiti povratnu ambalažu.

Nova uredba odnosi se na pića s udelom mleka od najmanje 50 odsto, kao i na jogurt i kefir koji se nude u plastičnim flašama, prenosi „Feniks magazin”.

Izvor: Politika
Foto: Pixabay

Чланак Kupci će morati da plaćaju kauciju za mnoge proizvode се појављује прво на Biznis i Finansije.