Uzlet domaće filmske industrije, koja je utrostručila svoju vrednost u poslednjih pet godina, i dolazak sve većeg broja stranih produkcija u Srbiju, zahvaljujući između ostalog i državnim podsticajima, doneli su koristi i državi i privredi. Pored moći ove industrije da promoviše Srbiju u svetu, uporedo sa sve većim brojem snimljenih filmova, serija i reklama, raste i tražnja filmadžija za različitim uslugama, od pravnih i finansijskih, do smeštaja, hrane, prevoza, iznajmljivanja nekretnina za snimanja… S druge strane, ljudi bez kojih ne bi bilo ni sedme umetnosti najčešće rade od projekta do projekta, pa su primorani da budu i umetnici i preduzetnici. Dodatna neizvesnost proizilazi iz činjenice da postoji vrlo malo krupnih i nekoliko manjih finansijera koji su zaslužni za najveći deo igranih ostvarenja u Srbiji. Zato je neophodno poboljšati uslove za privlačenje privatnih ulaganja u domaću produkciju.
Periskop
6. KRIZA U TURSKOJ TEKSTILNOJ INDUSTRIJI: Spora moda
Turska tekstilna industrija, koja je pre aktuelne krize bila šesti izvoznik odeće u svetu, sada gubi trku sa najvećim stranim konkurentima i na sopstvenom tržištu, jer je postala preskupa. Pad tražnje je značajno usporio brzu modu, pa je do kraja prošle godine više od 1.600 turskih proizvođača odeće zatvorilo pogone i otpušteno je preko 250.000 radnika. Tekstilci u Turskoj tvrde da će se usled sve neprofitabilnijeg poslovanja bankroti nastaviti i ove godine, te da je jedino isplativ izvoz vojne odeće zbog ubrzanog gomilanja novih ratova u svetu.
8. TRANSPORTNI KORIDOR INDIJA – EU: Od Indije do Evrope dva putića
Rat u Gazi ne samo da uzima danak u vidu hiljada ljudskih života, već je do daljnjeg „na led“ stavio i planove o izgradnji transportnog koridora od Indije do Evrope, koji je trebao postati zapadni odgovor i strateška konkurencija Kini i kineskom globalnom projektu „Pojas i put“.
10. ŠTA IZVOZI SEVERNA KOREJA UPRKOS SANKCIJAMA: Nekome oružje, nekome perike i lažne brade
Dok Južna Koreja, zapadni političari i generali lupaju glavu zbog sve čvršće vojne i ekonomske saradnje između Severne Koreje i Rusije, neki američki mediji detaljno istražuju kako je došlo do toga da Amerikanci masovno kupuju perike, veštačke obrve, trepavice i brade proizvedene u severnokorejskim fabrikama i tako krše sankcije uvedene protiv „komunističke dinastije Kim“.
Biznis
14. MILAN LUKIĆ, DIREKTOR INSTITUTA „DR JOSIF PANČIĆ“: Priroda je najbolja laboratorija
Predviđa se da će vrednost tržišta lekovitih i aromatičnih biljaka u svetu dostići 390 milijardi dolara do 2028. godine, a Institut „Dr Josif Pančić“ je samo u poslednje tri godine povećao proizvodnju za više od 40%. Na srpsko tržište plasira oko 70% proizvoda, a ostalo izvozi u BiH, Crnu Goru, Severnu Makedoniju i SAD. Institut namerava da uspostavi saradnju sa našim kompanijama na američkom tržištu, kako bi svoje proizvode i tamo učinio dostupnijim, najavljuje direktor ove ustanove Milan Lukić.
16. VEŠTAČKO OSNEŽAVANJE: Kad nema snega dobar je i top
„Pod pritiskom klimatskih promena naša skijališta na Kopaoniku, Staroj planini i Torniku na Zlatiboru su gotovo u potpunosti pokrivena sistemima za osnežavanje. Ova godina je odličan pokazatelj koliko je to neophodno“, kažu za B&F u Skijalištima Srbije. Blage zime sa malo snega postale su noćna mora za turističke radnike, ali ne i za industriju koja proizvodi veštački sneg i led i to ne samo za najveće ski centre u Srbiji, već i za mnogo malih staza kojima upravljaju opštine, gradovi ili privatni kapital.
18. VASKA VASIĆ, „KOLERIKO“: Posla ima, ali naučili smo ljude da sede umesto da rade
„Poslodavci mnogo više rade nego što se to misli. Kod nas u Srbiji ljudi veruju da vlasnicima firme pare same ’sleću’, a da su radnici ti koji dolaze i rade, a uopšte nije tako. Mi trenutno na tržištu imamo naciju koja nema svest o stvaranju, već sedi i čeka neku pomoć“, kaže za B&F Vaska Vasić, građevinska preduzetnica iz Niša koja i po hladnoći i po vrućini popravlja krovove, ili zbog nevremena u tri sata ujutru proverava stanje na gradilištu.
Finansije
22. ZAŠTO SE DOMAĆI PRIVREDNICI UZDRŽAVAJU OD ULAGANJA: Kriza poverenja
Iako Srbija prednjači u regionu u privlačenju stranih direktnih investicija, BDP je tokom poslednje decenije rastao tek oko 3% godišnje. Za ubrzani ekonomski rast od najmanje 5% nedostaju ulaganja domaćih firmi koja bi trebalo da budu bar tri puta veća od dosadašnjih. Ova ulaganja su niska već duže vreme, a glavni problem nije nedostatak sredstava, već nedostatak poverenja u državu.
24. KREDITIRANJE U SRBIJI: Ponuda se poboljšala, tražnja opala
Banke u Srbiji su poboljšale kreditnu ponudu, ali tokom poslednjih šest meseci tražnja za kreditima znatno je opala, ispod regionalnog proseka. Primetan je pad tražnje za hipotekarnim, dugoročnim i kreditima u stranoj valuti, a bankari predviđaju da će tražnja, sa izuzetkom nekoliko kreditnih kategorija, generalno ostati niska u narednih pola godine. Kao negativne faktore koji mogu uticati na kreditnu ponudu, banke navode neizvesnu ekonomsku perspektivu i rizike od porasta problematičnih kredita (NPL), pokazuje najnovije istraživanje Evropske investicione banke (EIB) u centralnoj, istočnoj i jugoistočnoj Evropi.
26. MOGU LI ZASTOJI U SVETSKOJ TRGOVINI PONOVO SPUTATI GLOBALNU PRIVREDU: More pod opsadom i sušom
Tek što su utihnuli problemi u globalnim lancima snabdevanja nakon pandemije, a inflacija u zapadnim ekonomijama počela da se približava srednjoročnom cilju centralnih banaka, geopolitički nemiri su obnovili strahove novog talasa poskupljenja. Ovaj put u pitanju su prekidi na pomorskim trasama usled nepredvidljivih faktora – terorističkih napada i vremenskih nepogoda. Trenutna neravnoteža u ponudi i tražnji ide na ruku pomorskim prevoznicima, ali dugoročnije najveću pretnju predstavlja rast sukoba i protekcionizma u svetu.
Temat – Filmska industrija u Srbiji
31. DOPRINOS FILMSKE INDUSTRIJE DOMAĆOJ EKONOMIJI: Ko to tamo raste?
Vrednost filmske industrije u Srbiji se tokom poslednjih pet godina utrostručila, čemu su značajno doprineli i državni podsticaji za ovaj sektor. U isto vreme, na svaki evro podsticaja, u državni budžet se vraćalo 4,57 evra, a od snimanja filmova, serija, reklama i usluga postprodukcije koristi su imale i mnoge druge delatnosti. Stoga bi poboljšanje uslova za privlačenje većih privatnih ulaganja u filmsku industriju bilo korisno za celo društvo i ekonomiju, uvereni su predstavnici filmskog sektora i ekonomski stručnjaci koji prate ovo tržište.
34. RAD U FILMSKOJ INDUSTRIJI: Umetnici u ulozi preduzetnika
Većina gledalaca poistovećuje filmsku industriju isključivo sa glumcima i režiserima, ali u pravljenju filma ili serije učestvuju ljudi iz oko 50 specijalizovanih struka. Oni vode računa o organizaciji svih aktivnosti na setu, o slici, zvuku, kostimima, scenografiji, montaži i drugim važnim stvarima bez kojih ne bi ni bilo sedme umetnosti. Najčešće nisu stalno zaposleni, već rade od projekta do projekta, pa su primorani da u isto vreme budu i umetnici i preduzetnici. Ipak, malo ko od njih bi se odrekao svoje kreativnosti u zamenu za neki sigurniji, a rutinski posao.
36. KAKO SE BIRAJU LOKACIJE ZA SNIMANJE FILMOVA I SERIJA: U ovom poslu važno je umeti sa svima
Bez iskusnih stručnjaka za odabir mesta za snimanje, ne bi mogli da se naprave nijedan film, serija ili reklama. Njihov posao zahteva da umeju da pregovaraju sa svima i da se snalaze u svakakvim situacijama, od kojih bi se takođe mogla napisati priča za film. Lokacije u Srbiji su privlačne i za strane produkcije, pa je tako Stara planina glumila Kašmir u Indiji, a Beograd ima najveće iskustvo u dubliranju evropskih, američkih, pa čak i japanskih gradova. Ali da bi se pojednostavile procedure oko dobijanja dozvola za snimanje, potrebno je da Beograd dobije kancelariju za film, ističu filmski stručnjaci.
38. SMEŠTAJ, HRANA I PREVOZ ZA FILMADŽIJE: Nacionalna klasa
Sve više holivudskih produkcija, a poslednjih godina i moćnih indijskih, bira Srbiju za destinaciju na kojoj će snimati filmove i serije sa milionskim budžetima i potencijalom da postanu svetski blokbasteri. Prateće usluge, od hotela i keteringa do prevoznika, pruža armija manjih i većih firmi koje se bore da ostanu u tom zanimljivom i dinamičnom poslu, uprkos sve izraženijem nedostatku radne snage.
40. FINANSIJSKE I PRAVNE USLUGE ZA FILMSKU INDUSTRIJU: Karika koja ne sme da pukne
Sa rastom broja snimljenih filmova i reklama u Srbiji, porasla je i tražnja ove industrije za finansijskim uslugama poput osiguranja i revizije, a više posla imaju i pravnici. Filmska industrija je jedna od retkih koja gotovo da nema sporova na sudu, ali osiguravači kažu da bi međusobna saradnja mogla da bude intenzivnija, posebno u pogledu vrsta osiguranja koja se kupuju i prodaju, što zavisi od obe strane.
Intervju
42. ĐORĐE BABIĆ, PREDUZETNIK I INOVATOR SA AKROBATSKIM VEŠTINAMA: Emocija je dobar motivator, ali za uspeh vam je potreban razum
„Po mom mišljenju, najbolje poslovne ideje nastaju ako želite da rešite neki problem koji tišti vas ili ljude do kojih vam je stalo. Međutim, saosećanje nije dovoljno da biste ga zaista rešili, već morate da znate i kako to ekonomski da realizujete“, ističe Đorđe Babić, preduzetnik koji je radio mnogo različitih poslova. Zahvaljujući tome, naučio je da se do znanja može stići i na najneobičnijim mestima, poput cirkusa, gde je kao akrobata shvatio koliko je važno poverenje među kolegama. Sada ima poverenja u sebe i svoje saradnike u kompaniji „Hivemind“ da će uspešno razviti uređaj „Hermes“, koji bi trebalo da olakša hod ljudima sa sindromom pada stopala. Sredstva koja su do sada obezbedili potvrđuju da poverenja imaju i investitori.
Skener
46. PRIVATIZACIJA NA KOSOVU IZ UGLA SRPSKE ZAJEDNICE: Tumaranje u magli
Privatizacija na Kosovu se odvijala po spinoff modelu, bez jasnih mehanizama za utvrđivanje pravih vlasnika i poverilaca i instrumenata kako će se oni kompenzovati. Ovakav model je prilično sporan sa pravne strane, ali i zato što je otvorio put za diskriminaciju po etničkom principu, jer pripadnici srpske zajednice i drugih etničkih grupa na Kosovu nisu odgovarajuće namireni u ovom procesu. S druge strane, uticaj Vlade Srbije na ova događanja je marginalan, jer je njena jedina strategija da se bojkotuju kosovske institucije, a ne da se iz privatizacije izvuče maksimalna korist za lokalno srpsko stanovništvo.
48. PODUHVAT BEZ PRESEDANA NA FIDŽIJU: Selidba sela
Na Fidžiju se planira preseljenje najmanje 42 sela koja više nemaju budućnost zbog posledica klimatskih promena. Do sada je već premešteno šest sela koje je „udavila“ voda. Ovaj poduhvat, osim što zahteva mnogo novca a često i selidbu preko planina i tropskih šuma, mora da reši i komplikovano pitanje zemljišta. Ono je u vlasništvu starosedelačkih klanova i zato ne može da se kupuje i prodaje, već jedino da se uz njihovu dozvolu dobije na korišćenje. Ipak, pokazalo se da je najteže preseliti – mrtve.
Nove tehnologije
50. ŠTA STRANE KOMPANIJE U IT SEKTORU ZNAČE ZA SRBIJU: Veća dara nego mera?
IT kompanije u stranom vlasništvu preuzimaju primat po gotovo svim kriterijumima: prihodu, zapošljavanju, izvozu. U protekle dve godine zabeležen je i veći broj osnivača iz Ruske Federacije, mada su Amerikanci i dalje najdominantniji. Da li nam stranci više daju ili uzimaju?
Nauka
52. NAUČNI SPOR OKO NEOBIČNE DRŽAVE NA ALJASCI: Tvrdoglava Republika krava
Spletom različitih okolnosti nastala je takozvana Republika krava na ostrvu Čirikov u zalivu Aljaske, gde oko dve hiljade goveda slobodno tumara bez ljudskog nadzora. Istovremeno se vodi međunarodni spor među naučnicima, ekolozima i stanovnicima Aljaske oko toga da li bi ovu državu trebalo ukinuti i iseliti stoku koja ugrožava autohtone biljne i životinjske vrste, ili joj priznati autonomiju jer je rogato stanovništvo u izolaciji i slobodi razvilo velike genetske prednosti.
Koktel
56. KOLIKO SE DANAŠNJA DECA SANKAJU: Zimske čarolije bez zime
Ranije su pravljene kvalitetne sanke da dugo traju i za njih se čak izdavala garancija. Danas su i najuporniji proizvođači odustali od ovog posla, jer u vreme kada je sve manje snega a prostori za sankanje nestaju u naletu građevinskih „nadahnuća“, prodaju se samo najjeftinije sanke iz uvoza ili zamene poput kliska. Istovremeno, roditelji se žale da je organizovanje sankanja u gradu postalo toliko zahtevno, kao da sa detetom kreću u ekspediciju.
58. FOLKLORNA FANTASTIKA U VELIKOJ PLANI: Demoni osvete i druge strašne priče
Mostovi, raskršća, napuštene kuće, crkvišta i manastirišta, mesta velikih stradanja ili neobičnih i čestih smrti koja su po narodnom verovanju nečista i gde se pojavljuju utvare, nadahnula su mnoge književne stvaraoce folklorne fantastike u Velikoj Plani. Ovaj specifični žanr je značajno doprineo da se od zaborava sačuvaju brojna mitološka bića o kojima se danas gotovo ništa ne zna, kao što su Naprata i Omaja.
Komunikacije
60. ODNOS RAZLIČITIH GENERACIJA PREMA MEDIJIMA: Svako u svom svetu
Na to kako različite generacije komuniciraju u današnjem digitalnom okruženju u velikoj meri su uticale i tehnologije koje su bile aktuelne u vreme njihovog odrastanja i način na koji su tadašnji mediji oblikovali njihov pogled na svet.
Reprint
62. KORISNICI NARODNE KUHINJE U KRAGUJEVCU: Hljeba, hljeba, gospodaru
Nije lako, a mnogima je ispod časti da sa kanticom u rukama čekaju kombi Crvenog krsta koji dovozi hranu. Po obrok variva i pola vekne hleba – to je dnevno sledovanje radnim danima, nedeljom „narodnog kazana” nema. I po mrazu i po suncu stoje u Bagremaru, Stanovu, Korićanima… pod vedrim nebom, jedino u Crvenom krstu mogu da se sklone pod trem. Ali, šta će, nužda ih tera – da nemaju ovaj besplatan obrok dan bi provodili bez hrane, a većina su stariji i bolesni ljudi i čak 380 dece. Jedan dan proveli smo sa ovom sirotinjom, slušali njihove životne priče, mnogi i nisu hteli da govore – valjda ih je sramota što su dospeli dotle da ni za hleb nemaju.
Vremeplov
64. EGIPATSKE MISTERIJE U KRALJEVINI SHS: Lažni arheolog na magarcu
Stanovništvo Kraljevine SHS nimalo nije zaostajalo za svetom u opčinjenosti egipatskim misterijama nakon otkrića Tutankamonove grobnice. Dok su se novinari utrkivali u objavljivanju pogrešnih podataka i fabrikovanju lažnih vesti, beogradski medijumi zazivali Tutankamonovu utvaru, a ovdašnji prevaranti se lažno predstavljali egipatskim vlastima kao državni arheolozi u zvaničnoj misiji, profesori su pokušavali da prosvetle narod da se okane praznoverica. Tutankamon je zavladao modom i drugim poslovima, turističke agencije su organizovale krstarenja u Egipat, a samo brodska karta je bila dvostruko skuplja od činovničke plate.