Kupiti stan i „živeti od izdavanja“ ili novac držati oročen u banci „da kaplje kamata“, jedine su dve opcije „investiranja“ za veliku većinu građana Srbije. Uprkos tome što se odavno i iz Srbije može ulagati na inostranim berzama, i bez mnogo muke postati „vlasnik“ „Tesle“, „Majkrosofta“ ili giganata iz drugih grana poput kompanije „Nestle“, ulagača nemamo više od nekoliko hiljada, kaže za 24sedam Nenad Gujaničić, glavni broker „Momentum securitiesa“ iz Novog Sada.

– U piku aktivnosti na Beogradskoj berzi i srpskom tržištu kapitala imali smo 2007. godine od 20.000 do 30.000 ljudi, i danas, posle kraha koji je usledio iz objektivnih i subjektivnih okolnosti i nedostatka naknadne edukacije o novcu, mogli bismo da budemo srećni ako bismo ih imali 5.000. A na Zapadu je imati novac na berzi nešto sasvim normalno, tamo ljudi ne pristaju da dobijaju sitne kamate od banaka umesto duplo više na dividendi, obveznicma, a da ne govorimo o akcijama – ističe Gujaničić.

Međutim, i danas u Srbiji ipak ima ljudi koji ulažu na tržište kapitala, i to su prevashodno mladi ljudi koji rade u IT-u ili uspešnim međunarodnim kompanijama.

– Njima berza nije strana jer često dobijaju i deo zarade u akcijama svoje kompanije, koje se uglavnom i same kotiraju na berzi – objašnjava Gujaničić.

Ti ljudi retko kada „ulažu u nekretnine“, pogotovo sada kada se očekuje da će, nakon pet-šest godina snažnog rasta cena u Srbiji, tržište stati sa cenama, a iznosi renti ne mogu da isprate cene stanova.

Ulaganje u nekretnine

– Inače, veoma mali broj građana, čast izuzecima, može uopšte da izračuna prinos koji mu donosi kupovina nekretnine. Pitanje je da li će neko ko sada kupi stan bilo šta zaraditi u sledećih pet godina, jer cene su na vrhuncu, mogu sada da padaju, a rente, kao prihod od izdavanja stana u koji se investiralo, ne mogu da idu naviše, jer to nema ko da plati, a i inflacija pada – objašnjava Gujaničić.

– Veoma lako. Na tržištu se možete pojaviti samostalno, za to je sada, u sferi opšte digitalizacije, dovoljno doći na neku investicionu platformu, poput Robinhuda, i brzo i bez velikih provizija kupiti šta vam je drago. Možete naći domaćeg brokera, ali i stranog – objašnjava Gujaničić.

Tehnički, sve je u nekoliko klikova, ali takva sloboda (i „jeftinoća“) ima i svoju cenu.

– Platforme samo omogućavaju trgovinu, bez ikakvih dodatnih upozorenja na rizike i uputstava ili saveta kako ih umanjiti i prilagoditi svom nivou „sklonosti ka riziku“. Na tako razvijenom tržištu kao što je zapadno, podrazumeva se da, ako ste na berzi, znate šta radite, pa se niko ne bavi vama. Domaći brokeri ipak vode klijenta kroz ceo proces i niko neće pustiti da kupite rizičnu akciju ako to baš ne želite – napominje Gujaničić.

U šta se može uložiti?

Oni kojima je visok ovaj prag prihvatljivosti rizika, a ipak žele da im inflacija ne pojede štednju na računu u banci, mogu se opredeliti za najprostiji instrument na finansijskom tržištu o kojem smo već pisali – državne hartije od vrednosti.

Sledeće po niskom riziku su akcije proverenih kompanija koje se ne kupuju zbog očekivanja da će cena skočiti (pa zaraditi prodajom) već zbog dividendi. To je lako predvidljiv prihod (godišnji u Evropi ili kvartalni u SAD), koji se dobija već time što ste vlasnik akcije.

Onda sledi „pravo berzansko trgovanje“, odnosno kupovina akcija koje imaju očekivan rast vrednosti, odnosno kapitalnu dobit.

– Tu se mogu kupovati akcije „pojedinačno“, bilo da to radite „samostalno“ ili preko svog brokera, ali i ulagati u portfolio investiranje. Prednost portfolio investicija je da su one razuđene, a time je i rizik raspršen na više akcija. Druga prednost je to što investicija može biti manjeg obima. Za kupovinu jedne akcije „Majkrosofta“ i“ Epla“ treba vam hiljadu ili dve hiljade dolara, a sa istim iznosom možete kupiti deo porftolija od 10 akcija ili neki indeks berze sa još više njih, recimo indeks S&P500 najvećih američkih kompanija. Tako procentualno dobijate ili gubite na svakoj od njih, ali u paketu zarađujete – objašnjava ovaj finansijski stručnjak.

Iako berzu, u principu, prosečan građanin Srbije doživljava kao kocku, istorijski podaci su neumoljivi. Prosečan godišnji prinos indeksa S&P 500 Njujorške berze u poslednjih 30 godina, što je period kada se i u svet i na berzi svašta izdešavalo, jeste 8,6 odsto. Na indeksu Nasdak, gde su listirane tehnološke kompanije (Epl, Tesla, Majkrosoft…), prinos je još i veći – 13,6 odsto.

To praktično znači da bi na ulaganje od 10.000 dolara 2013. godine na kupovinu indeksa akcija S&P 500 posle 10 godina ta investicija vredela 23.821 dolar, a posle 30 godina – 133.656 dolara.

Izvor: 24sedam.rs

Foto: Pixabay

Чланак Koja je „Sigurna zarada“ i koje su alternative u Srbiji се појављује прво на Biznis i Finansije.

Vrednost akcija najvećeg nemačkog proizvođača automoila „Folksvagen“ prepolovljena je za protekle dve godine.

Kako javlja nemačka agenencija DPA, akcije ovog giganta padaju neprestano od polovine 2021. godine. Jedna akcija ovog svetskog proizvođača tada je vredela 240 evra, dok danas vredi jedva 113 evra. Samo u poslednjih godinu dana pale su za više od 20 odsto.

Prema rečima analitičara, „investitroi sve manje veruju da će ova kompanija narednih godina povratiti svoju konkurentnost na tržištu“. Ključni udeo na tržištu u Kini pada, a pada i u Severnoj Americi. A zbog sporosti u razvoju elektro-automobila na samom je repu evropskih proizvođača ovih vozila.
Glavni uzrok pada akcija kompanije „Folksvagen“ jesu pretnje od izrazitog pada učešća na kineskom tržištu. Tamo sada prodaje 40 posto svoje produkcije. Ove podatke izneo je glavni menadžer kompanije MihalSemotan.

Na primer, najveći kineski proizvođač automobila BYD u prvoj polovini ove godine uspeo je da uđe među deset najvećih svetskih prozvođača. Sa prodajom od milion i 250 hiljada auta u Kini nadmašio je Mercedses Benz.

Ukratko, VW na ovom ključnom tržištu elektromobila teško može da konkuriše nižim cenam tamošnjim proizvođačima. Zato i ide na saradnju s kineskim firmama, pre svega onim koje proizvode jeftinije automobile.

Izvor: 24sedam

Foto: Pixabay

Чланак Čuveni nemački automobilski gigant u problemu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Njujorški Dow Jones indeks oslabio je 180.65 bodova ili 0,52 odsto, na 34.765 bodova, S&P 500 je pao 0,76 odsto, na 4.404 boda, a Nasdaq indeks 1,15 odsto, na 13.474 boda.

S&P 500 je u posljednja dva trgovinska dana tako kliznuo naniže za više od 1,9 odsto, što je njegov najveći dvodnevni pad još od aprila.

Zapisnik s poslednjeg zasedanja Feda u srpnju pokazao je investitorima da se većina monetarnih zvaničnika nastavlja prioritetno boriti protiv inflacije, što je ojačalo neizvjesnost oko daljih izgleda za kamatne stope.

“Saglasan sam sa guvernerima kako nesmo uvereni da je inflacija totalno iza nas. Mislim da će tržišta biti na iglama u vezi toga što će Fed preduzeti u septembru i oktobru”, kaže Peter Tuz, iz Chase Investment Counsela, prenio je SEEbiz.

Bankarske deonice najveći gubitnici

Najviše su ponovno pale cijene dionica banaka, pri čemu je sektorski indeks bankarskih dionica bio u minusu 1 odsto, a najviše je među većim američkim bankama pala cijena dionice Bank of America, 2,2 odsto.

Cene deonica na Wall Streetu tokom avgusta našle su se pod pritiskom, pri čemu je S&P 500 kliznuo na najniži nivo u zadnjih mesec dana, usled podataka koji ukazuju na tvrdokornu inflaciju, ali i snažan ekonomski rast, pa se investitori pribojavaju da će kamatne stope ostati visoke na duži rok.

I dok očekuju da se bliži kraj Fedovom zaoštravanju monetarne politike, brine ih da bi centralna banka mogla zadržati visoke kamatne stope znatno duže nego do kraja prvog kvartala 2024. godine.

Na evropskim berzama, londonski Ftse indeks spustio se juče 0,44 odsto, na 7.356 bodova, pariski CAC 0,1 odsto, na 7.260 bodova, dok je frankfurtski DAX ojačao 0,14 odsto, na 15.789 bodova.

Izvor: Investitor.me

Foto: Pixabay

Чланак Zapisnik centralne banke srušio indekse na Wall Streetu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Po osnovu promene pravne forme iz javnog preduzeća u akcionarsko društvo, danas je u Centralni registar hartija od vrednosti upisano ukupno 36.510.509 komada akcija Elektroprivrede Srbije, nominalne vrednosti 10.000 dinara.

Prema ovome, vrednost EPS je 365,1 milijardu dinara, odnosno oko 3,1 milijardu evra.

Akcije su u vlasništvu države.

Podsetimo, Nadzorni odbor Elektroprivrede Srbije usvojio je na sednici održanoj 4. aprila novi Statut, što je bio osnov da se to preduzeće transformiše iz javnog preduzeća u akcionarsko društvo zatvorenog tipa, u stoprocentnom vlasništvu Republike Srbije.

Inače, radnici Rudarskog basena „Kolubara“ protestovali su danas u Lazarevcu jer su nezadovoljni zbog promene pravne forme Elektroprivrede Srbije (EPS) iz javnog preduzeća u akcionarsko društvo. Inicijator radnog tela „Jedinstvo Kolubara“, koje je organizator protesta, Goran Perišić, rekao je da su najviše zabrinuti za radna mesta, ali i rasparčavanje Kolubare i EPS-a.

„Brine nas i što ćemo biti samo proizvođači a ne trgovci, tako bi i računi za struju skočili, ti koji trguju bi diktirali cenu struje“, rekao je Perišić.

izvor:N1

Foto: Pixabay

Чланак EPS je postao zvanično akcionarsko društvo, akcije u vlasništvu države се појављује прво на Biznis i Finansije.

U jednom od najvećih bankrota u istoriji SAD, Banka Silicijumske doline propala je prošlog petka povukavši sa sobom naniže i berze akcija i robe poput nafte. Ali 24časa pre nego što se to dogodilo, izvršni direktor banke Greg Beker lično je poručio deponentima i ulagačima da je njihov novac u banci siguran.

Beker je u januaru slao optimistične poruke investitorima i klijentima ističući da se ekonomski izgledi popravljaju nakon lošije 2022. godine. A prema analitičarima u današnji analizama po medijima, već tada se mogao naslutiti kolaps. Suviše je velika slučajnost da je Beker krajem januara podneo plan koji mu je omogućio da proda svoje akcije u SVB.

Šampion neobuzdanih inovacija

Kako piše Rojters, prvi čovek propale SVB u ovoj kompaniji je radio tri decenije, a karijeru je započeo kao službenik za kredite. Beker koji je iz rodne Indijane preko Detroita došao do Kalifornije i uspeo se na korporativnoj lestvici, zasijavši po zlu čuvene 2008. godine. U jeku finansijske krize postao je direktor banke, a tri godine poslije i glavni izvršni direktor (CEO).

Izvor: 24sedam.rs

Foto: Pixabay

Чланак Dve nedelje pre bankrota direktor SVB prodao svoje akcije се појављује прво на Biznis i Finansije.

Mali akcionari su vlasnici 6,24 odsto akcija Luke Beograd i kažu da su u nemilosti većinskog vlasnika.

„Ovaj novi zakon koji je stupio na snagu direktno utiče na činjenicu da smo bili zaštićeni od toga da nas većinski vlasnik može otkupiti. Postavlja se pitanje da li je moguće to uraditi retroaktivno“, kaže Milan Karanović, predsednik Udruženja malih akcionara Luke Beograd.

Mali akcionari, koji su svojevremeno dokapitalizovali Luku Beograd sa oko milion evra, kažu da se cena akcija na berzi kretala od 7.400 do 800 dinara i da je ponuda od 60 dinara u najmanju ruku nepristojna.

„Većinski vlasnik je za 18 godina, koliko upravlja Lukom Beograd, 95 odsto skladišnog prostora stavio pod hipoteku. Na osnovu toga je povukao oko 70 miliona evra kredita. Postavlja se pitanje gde su te pare. To nam govori da je procena Luke Beograd jako loše urađena“, rekao je Karanović.

Mali akcionari se o ceni uopšte ne pitaju

Pravno, situacija je prilično jasna – mali akcionari se o ceni uopšte ne pitaju. Kada su kupovali akcije, platili su ih u proseku oko hiljadu evra, a ako budu morali da prodaju akcije po ovoj ceni, dobiće oko 200 evra, dakle petinu od uloženog novca.
„Ono što mali akcionari sigurno mogu, to je da u sudskom postupku zatraže utvrđivanje fer vrednosti njihovih akcija. U tom slučaju, procenitelj bi mogao da utvrdi fer vrednost tih akcija imajući u vidu buduće događaje koji bi mogli da se dese u pogledu zemljišta“, kaže Branislav Jorgić, berzanski analitičar.

Akcionari tvrde da prinudni otkup akcija ima veze sa najavljenom besplatnom konverzijom prava korišćenja u pravo vlasništva nad gotovo oko 180 hektara zemljišta koje na tržištu, po proceni stručnjaka, vredi više od milijardu evra.

„Ne treba zaboraviti najavljenu konverziju zemljišta gde vrednost Luke Beograd značajno raste“, rekao je Vladimir Radan, mali akcionar.

Na pitanja koja smo uputili Luci Beograd nismo dobili odgovore.

Izvor: RTS/Kamatica.com

Foto: Pixabay

Чланак Luka Beograd ponudila samo 60 dinara za prinudni otkup akcija се појављује прво на Biznis i Finansije.

U pozivu za skupštinu objavljenom na Centalnom registru hartija od vrednosti navodi se da će odluka o prinudnom otkupu biti jedina tačka dnevnog reda.

Vlasnik 93,7 posto akcija Luke Beograd je firma Meico Investment DOO a na akcijama je upisano založno pravo.
Luka pored toga ima četiri strana akcionara koja ukupno imaju 0,01 posto emitovanih akcija i 868 domaćih akcionara sa ukupno 6,22 posto emisije.

Vlasnik Metica je Oradea Monoprosopi Ike iz Grčke, a zakonski zastupnik te firme Goran Mrđa. postoji založno pravo na 100 posto udela u toj firmi.

Izvor: Tanjug

Foto: Pixabay

Чланак Prinudni otkup akcija Luke Beograd, odluka 1.marta се појављује прво на Biznis i Finansije.

Kako za „Blic Biznis“ priča jedan domaći investitor, nema ko nije pretrpeo gubitke ove godine.
– Generalno, niko više nije siguran kada se priča o rastu cena akcija tehnoloških kompanija. Za razliku od prošle godine kada je i tržište akcija, ali i kriptovaluta, beležilo rekordne cene, sada to više nije slučaj, priča nam sagovornik I.M.

Prema izveštajima sa berzi cene Teslinih akcija ove godine su pale oko 70 odsto, Mete za oko 65,5 odsto, Amazona oko 51 odsto, Netfliksa oko 50,5 odsto, Bitkoin 64,8 odsto, Apple oko 26,8 odsto, Microsofta oko 30,29, …

– Portfelji su nam devastirani maltene svima. Ja sa kao što sam već pričao, imao sam prvo raspodeljeno po 1.000 evra u Tesla, Meta, Alfabet, Amazon, Apple i Majkrosoft početkom godine. Uz sve turbulencije sada imam umesto uloženih 6.000 evra, samo oko 300 u Tesli, 345 u Meti, Amazonu 490, oko 730. Sve ukupno sam pretrpeo gubitke od oko 2.500 evra, ističe on i dodaje da i on kao i drugi sada misli da je prilika za investiranje, tj. kupovinu akcija, pogotovo Tesle.

Kako je Tesla toliko proklizala

Ako je verovati Ilonu Masku, kompanija je izgubila svoju vrednost prvenstveno zbog agresivnog dizanja kamatnih stopa od strane FED-a, ali nemoguće je da se i njegove mahinacije sa Tviterom nisu preslikale na cenu akcija.
Na primer, Mask je sam prodavao akcije Tesle od kraja oktobra pravdajući se da one služe kako bi se Tviter dokapitalizovao u pripremi za „najgori mogući scenario“.

Teslina vrednost ove godine je pala za više od 800 milijardi dolara. Kompanija je vredela 1,24 biliona dolara na svom vrhuncu u novembru 2021, dok je prošlog petka zabeležila tržišnu kapitalizaciju od 385 milijardi dolara. Deonice su započele godinu na skoro 400 dolara, a sada su na oko 120 dolara, što je pad od oko 70 odsto.

Maskovo vlasništvo u Tesli uticalo je na to da njegovo bogatstvo ove godine padne na 132 milijarde dolara, prema Blumbergovom indeksu milijardera i on više nije najbogatija osoba na svetu, nakon što ga je pretekao Francuz Bernar Arno.

Ali Mask je uporno odbijao da povuče vezu između svog angažmana na Tviteru i Teslinog sve manjeg bogatstva, iako ga je nekoliko visokoprofilisanih investitora molilo da skrene pažnju na proizvođača automobila.

Umesto toga, pokušao je da okrivi režim Federalnih rezervi za povećanje kamatnih stopa, za koje tvrdi da sve deonice – ne samo Tesline – čine manje atraktivnim za posedovanje.

Izvršni direktor Tvitera prodao je ove godine deonice Tesle u vrednosti od 3,6 milijardi dolara kako bi finansirao poslovanje društvene mreže, dok nastoji da oblikuje stranicu društvenih medija po svojoj viziji.

U četvrtak je Mask rekao da neće prodavati Tesline akcije najmanje 18 meseci.

Izvor: Blic Biznis

Foto: Pixabay

Чланак Oko 20.000 građana Srbije aktivno trguje na svetskim berzama се појављује прво на Biznis i Finansije.

U neto iznosu, to je 220 dinara za 31 akciju koliko je svaki građanin svojevremeno dobio, prenosi Danas.Građani su pored akcija Telekoma, dobili i po pet akcija NIS-a i jednu akciju Aerodroma Nikola Tesla.

Naftna industrija Srbije je poslednji put u avgustu isplatila dividendu od po 35,5 dinara bruto po akciji, odnosno oko 30 dinara neto.

Građani koji nisu prodali svoje akcije, i koji do sada nikad nisu podizali novac od dividendi, na svojim računima bi od do sada isplaćenih dividendi trebalo da imaju ukupno 5.030 dinara.

Vrednost jedne akcije NIS-a iznosi 674 dinara, pa u ovom trenutku paket od pet besplatnih akcija koje poseduju građani koji ih nisu prodali vrede 3.370 dinara. Pored toga jedna akcija Aerodroma vredi 1.500 dinara.

Vrednost akcija Telekoma se ne zna, pošto ova kompanija nije listirana na berzi. Takođe je ranijih godina, svakom vlasniku besplatnih akcija uplaćeno po 1.700 dinara od Akcionarskog fonda.

Sveukupno građani, bar oni koji su dobili besplatne akcije i nisu ih prodali do sada, pojedinačno su poslednjih 13 godina od privatizacije nekih od najvrednijih državnih kompanija inkasirali po oko 11.600 dinara ili nešto manje od 100 evra, kada se sabere i tržišna vrednost akcija i ukupno do sada isplaćen iznos dividendi

Izvor: Danas

Foto: Pixabay

Чланак Građani, koji su dobili besplatne akcije državnih kompanija i nisu ih prodali inkasirali oko 11.600 dinara се појављује прво на Biznis i Finansije.

Kompanija, koja je postala poznato ime tokom pandemije, zbog popularnosti svojih alata za video konferencije, pokušava da se ponovo probije na vrh, fokusirajući se na preduzeća, sa proizvodima kao što su usluga pozivanja u oblaku Zoom Phone i hosting konferencija koji nudi Zoom sobe.

Analitičari, međutim, kažu da je bilo kakav preokret u poslovanju je još za nekoliko četvrtina, jer se rast njegove glavne onlajn jedinice usporava i zbog konkurencije Microsoft Corp timova i Cisco Webex i Salesforca nezainteresovanost za Zumom postaje intenzivna.

Operativni troškovi kompanije porasli su za 56 odsto

„Zoom ima fundamentalnu manu – morao je da troši mnogo da bi održao tržišni udeo. Potrošnja da bi se držao, umesto da raste, tržišni udeo nikada nije dobro mesto za sebe i bio je znak nevolja koje predstoje“ – rekla je analitičarka Sophie Lund-Yates.

Operativni troškovi kompanije porasli su za 56 odsto u trećem kvartalu jer je više trošila na razvoj proizvoda i marketing. Njena prilagođena operativna marža se smanjila na 34,6 odsto sa 39,1 odsto godinu dana ranije.
Neke brokerske kuće veruju da bi akvizicije mogle da pomognu u oživljavanju rasta u Zuma, ali izvršni direktor Eric Yuan rekao je u razgovoru o prihodima da je nastavio da vidi pojačanu kontrolu ugovora za nove poslove.

Izvor: Reuters
Foto: Pixabay

Чланак Akcije Zooma pale za 90 odsto u odnosu na vrhunac pandemije 2020. godine се појављује прво на Biznis i Finansije.