Beogradska berza odavno kaska za sličnim instutucijama, čak i u našem najbližem okruženju. Mesta za napredak ima kada je reč o mnogim stvarima u ovoj oblasti, a jedna od njih, možda i najvažnija, jeste zaštita malih akcionara, piše Kamatica.com

Kakav je položaj malih akcionara u Srbiji? Kako bi mogao da se popravi? Da li akcionari mogu da urade sami nešto po ovom pitanju ili je neophodna akcija „odozgo“? Na ova pitanja odgovara Nenad Gujaničić, jedan od najvećih stručnjaka na domaćem tržištu kapitala i glavni broker investicionog društva Momentum.

Koliko su mali akcionari u Srbiji zaista zaštićeni?

– Prava manjinskih akcionara su najosetljivija tačka svakog akcionarstva i ukoliko nisu na zavidnom nivou nije ni moguće uspostaviti efikasno funkcionisanje berze. Nije ništa novo rečeno ako se konstatuje da je na domaćem finansijskom tržištu na delu izuzetno slaba zaštita manjinskih akcionara koja pre svega proizilazi iz brojnih strukturnih slabosti tržišta. Kao i u brojnim drugim segmentima društva, institucije koje bi trebalo da sprovode zakone koji su mahom na solidnom nivou prilično su slabe kako one koje direktno kreiraju sudbinu tržišta, poput regulatora, tako i one od kojih ono posredno zavisi kao što je pravosuđe. Doprinos slaboj zaštiti akcionara svakako je dala činjenica da domaće tržište nikada nije evoluiralo od tranzicije u kojoj se i dalje nalazi odnosno ostalo je nezavršeno. Osim slabih regulatornih institucija, izostalo je formiranje snažnije investicione infrastrukture u pogledu razvoja investicionih i penzionih fondova kao jačih igrača na tržištu. Takođe, doprinos slaboj zaštiti malih akcionara dala je i njihova nedukovanost koja je omogućavala većinskim vlasnicima i dominantnim akcionarima mnogo više prostora za negativno delovanje – započinje Nenad Gujaničić.

Zbog čega nisu bolje zaštićeni?

– Tržišta kapitala u zemljama Istočne Evrope iznikla su u procesu tranzicije odnosno prelaska sa planskog na tržišni način privređivanja. I sama berza, dakle, nije imala evolutivni put razvoja već je doneta dekretom s obzirom na činjenicu da su procesom privatizacije nastajala brojna akcionarska društva. Samim tim najveća odgovornost za uspeh ili neuspeh potonjih finansijskih tržišta pala je na kreatore ekonomskih politika, a može se reći da je mali broj njih ostvario zavidne rezultate na tom polju. S obzirom na okasneli put u tranziciji, domaći kreatori ekonomske politike imali su prednost da uče na nedostacima ostalih zemalja koje su prošle kroz slične procese, ali nažalost sam koncept ovdašnje privatizacije nije pomogao razvoj berze niti je ona zauzela značajniju ulogu u domaćem finansijskom sistemu, ako se izuzme par godina berzanske pomame (2006-2007. godine) koja je bila neodrživa na duže staze. Uporedo sa propuštenim prilikama da se izgrade akcionarstvo i berza srozavala su se i prava manjinskih akcionara.

Kako bi ova situacija mogla da se poboljša?

– Osnovna pretpostavka za zaštitu manjinskih akcionara jesu efikasne i nezavisne institucije koje bi omogućile funkcionisanje berzanskog mehanizma nalik uporedivim razvijenijim zemljama. Prvi uslov za ostvarenje funkcionalne berze jeste politička volja odnosno zainteresovanost zakonodavne i izvršne vlasti za koristi koje bi razvoj berze mogao doneti samoj privredi. Ovaj prvi je svakako i najteži uslov i tačka spoticanja na kojoj je stao razvoj berzanskog tržišta u mnogim zemljama. Potom sledi podizanje institucija i uspostavljanje poverenja i sigurnosti tržišnih učesnika. Kada se ove stvari učine mogućim, onda su kreiranje tržišnog materijala i dolazak investitora logične posledice ovog prethodnog toka.

Kakva je pozicija malih akcionara na razvijenim tržištima finansija?

– Razvijenost svake berze meri se nivoom zaštite manjinskih akcionara, premda je na većini zapadnih tržišta to konstanta koja se podrazumeva. Jasno je, s vremena na vreme, i na ovim tržištima se dese gruba kršenja prava manjinskih akcionara, pronevere kakve je teško bilo i zamisliti da mogu da se dese na ovakvim mestima. Međutim, to su veoma retki izuzeci koji se brzo i oštro sankcionišu, te predstavljaju pokaznu vežbu svih učesnicima na tržištu da se pridržavaju propisa.

Da li mali akcionari imaju neke instrumente kojima bi mogli sami sebe bolje da zaštite ili da makar poprave svoju poziciju?

– Kada govorimo o domaćim malim investitorima ono što mogu da učine sa svoje strane jeste pre svega ulaganje u sopstvenu edukaciju, ali i povećani angažman koji podrazumeva prikupljanje i analizu što većeg broja informacija u vezi sa kompanijom u kojoj poseduju vlasništvo, ali i ostvarivanje direktnih kontakata poput odlaska na skupštinu akcionara, Dan investitora itd. Aktivistički pristup svakako ne može da nadomesti sve anomalije prethodno pobrojane, ali može malom akcionaru da omogući jasniji uvid u sopstvenu poziciju. Takođe, na nerazvijenim tržištima poput našeg, od pomoći manjinskim akcionarima može biti formiranje udruženja koje bi, ukoliko bi bilo profesionalno vođeno, moglo efikasnije da zaštiti prava malih akcionara nego što to može sam pojedinac – zaključuje Nenad Gujaničić.

Izvor: Kamatica.com

Foto: Pixabay

Чланак Zašto mali akcionari nisu bolje zaštićeni na domaćoj berzi се појављује прво на Biznis i Finansije.

Kako se navodi u tekstu pod naslovom „Merkator napušta Ljubljansku berzu“, Uprava ovog slovenačkog trgovinskog društva je sazvala za 6. decembar skupštinu na kojoj će odlučivati o otkupu akcija manjinskih akcionara koji drže nešto manje od 10 posto deonica koje još nisu u vlasništvu Fortenove.

Ova hrvatska grupacija nudi otkupnu cenu od 36 evra po akciji, objavljeno je u pozivu za sazivanje glavne skupštine. Fortenova je u aprilu ove godine postala većinski vlasnik Merkatora, kada su deonice prenete na tu grupu sa kompanije Agrokor u stečaju.

Fortenova poseduje 90,005 posto udela u Merkatoru, a da bi imala 100-procentno vlasništvo fali joj još 621.251 deonica. Ako svi manjinski akcionari prihvate ponuđenu cenu, Fortenova će izdvojiti nešto manje od 22,4 miliona evra za sticanje preostalih 10 posto akcija Merkatora.

Izvor: Blic

Foto: Pixabay

Чланак „Merkator“ malim akcionarima nudi da izađu iz vlasništva се појављује прво на Biznis i Finansije.

Globalni iznos dividendi isplaćenih ove godine biće manji za 17,5 do 20 odsto, odnosno za približno 263 milijardi dolara zbog posledica korona krize, navodi se u izveštaju investicione kompanije Janus Henderson.
Iako je najnovija procena povoljnija u odnosu na one koje su iznosili finansijski analitičari na samom početku krize, ovo je najveći pad isplaćenih dividendi još od 2009. godine, kada je globalna finansijska kiriza bila na vrhuncu.

Drugi kvartal očajan, treći nešto bolji

Dividende su vodeći izvor zarade od ulaganja u akcije za dugoročne investitore, poput penzionih fondova. Međutim, da bi izdržale krizu izazvanu korona virusom, svetske kompanije su u trećem kvartalu isplatile 329,8 milijardi dolara dividendi akcionarima, što je manje za 55 milijardi dolara, odnosno za 11,4 odsto u odnosu na isti period prošle godine.
To je ipak blaži pad u poređenju sa drugim kvartalom ove godine, kada je iznos isplaćenih dividendi bio manji za 22 odsto, odnosno za 108 milijardi dolara na godišnjem nivou. U izveštaju se napominje da usporavanje pada u trećem tromesečju nije ravnomerno raspoređeno, odnosno da su za to najzaslužniji pojedini sektori i tržišta u onim delovima sveta koji su se pokazali otpornijim na krizu.

Microsoft na putu da najviše usreći svoje akcionare

Prema sektorskoj podeli, u trećem tromesečju najgore su prošle kompanije koje zavise od potrošnje krajnjih korisnika, a da nisu u pitanju svakodnevna potrošna dobra, poput proizvođača automobila i turističkih kompanija. U tim sektorima je zabeležen pad od 43 odsto.
Značajno su pogođene i kompanije koje posluju u oblasti medija, avio prevoza i u bankarskom sektoru, dok su farmaceuti, prehrambene kompanije i trgovci hranom isplaćivali više dividende.
Odlično poslovanje tehnoloških kompanija tokom pandemije vidljivo je i u njihovoj politici isplate dividendi. Tako je Microsoft na putu da ove godine postane kompanija koja je isplatila najveću dobit akcionarima, s očekivanim rastom od 10 odsto u četvrtom kvartalu.

Dividende rastu jedinu u Kini i Hong Kongu

Posmatrano prema najvećim tržištima u svetu, najviše su stradali akcionari u Velkoj Britaniji gde su dividende manje za 42 odsto, a sledi Australija s padom od 40 odsto. Isplate u Japanu snižene su za 16 odsto, a dividende su najviše smanjili tamošnji izvoznici. U poređenju sa drugima, akcionari u Sjedinjenim Državama nisu prošli toliko loše, budući da su isplaćene dividende bile manje za četiri odsto, ali je na američkom tržištu uočen i pad u otkupu akcija.
Jedina svetla tačka na sumornoj mapi neisplaćenih dividendi su Kina i Hong Kong. Dividende su na ovim tržištima porasle za 3,3, odnosno čak za 10 odsto.
Šta više, China Construction Bank je prva na listi po visini isplaćenih dividendi u trećem tromesečju, a u prvih 10 su još dva kineska predstavnika: China Mobile na trećem mestu i Industrial & Commercial Bank of China na devetom.

Scenariji do kraja godine

Analitičari investicione kompanije Janus Henderson prognoziraju dva scenarija za akcionare do kraja godine. Prema takozvanom optimističnom, globalni pad isplaćenih dividendi će iznositi 17,5 odsto, što znači da akcionari mogu da se nadaju ukupnoj sumi od 1,2 biliona dolara. Lošija prognoza ukazuje da bi pad moga biti veći od 20 odsto, što smanjuje ukupnu sumu na 1,16 biliona dolara.

U izveštaju se ocenjuje da je ovo bila najgora godina za akcionare još od prethodne finanijske krize, ali i da postoji „tračak nade“. On se ogleda u podatku da su kompanije koje su odmah po izbijanju pandemije obustavile isplatu dividendi, u međuvremenu počele ponovo da ih isplaćuju ali u manjim iznosima.

U sledećoj godini sve se vrti oko vakcine

Najveća nada, naravno, polaže se u skorašnju distribuciju vakcine protiv Kovida-19. Autori izveštaja prognoziraju da će od toga kada će vakcina postati dostupna i kojom brzinom će se život vraćati u normalu, zavisiti i isplata dividendi sledeće godine.

Ako oporavak bude išao sporije i dalje bude na snazi uslovaljavanje paketa pomoći, pre svega u Evropi, da kompanije koje dobijaju pomoć ne mogu da isplaćuju dividende – onda će isplata nastaviti da stagnira.
U drugoj varijanti, koja podrazumeva bržu normalizaciju zdravstvene, pa time i ekonomske situacije, autori izveštaja procenjuju da bi iznos isplaćenih dividendi mogao da poraste i do 12 odsto, te da će čak i kompanije iz najpogođenijih sektora početi da isplaćuju dividende svojim akcionarima.

Foto: Pixabay

Чланак Akcionari u svetu ostaće kratki za 263 milijarde dolara dividendi се појављује прво на Biznis i Finansije.