Rastuća iscrpljenost ratom koji traje već skoro godinu dana povećava zabrinutost evropskih lidera. Čak i u državama Centralne Evrope koje se graniče ili nalaze u blizini Ukrajine, velika većina stanovništva želi prekid vatre ili mir, a ne nastavak rata. U dvanaest država Centralne Evrope u kojima je istraživanje sprovedeno u januaru 2023., 25% ispitanika se izjasnilo u korist prekida vatre, 58% se izjasnilo u korist mira, dok se samo 9% ispitanika izjasnilo u korist rata.

Stavovi koji daju prednost miru predstavljaju apsolutnu većinu u skoro svim zemljama u regionu. Samo je u Hrvatskoj (49%) i Poljskoj (47%) bilo malo manje ljudi koji daju prednost miru, ali je čak i u tim zemljama mir daleko najpopularniji scenario. Međutim, neophodno je obratiti pažnju na detalje, pošto su i ukrajinski i ruski lider već pozvali na mir u svojim zvaničnim izjavama, ali u oba slučaja pod uslovima koji su drugoj strani bili sasvim neprihvatljivi. Zato izgleda da sporazum o međusobnom prekidu vatre predstavlja realniji scenario, koji podržava 45% Hrvata, 35% Srba i 34% Čeha.

Poljska daje najveću podršku ratu

Crnogorci, Hrvati i Slovaci su bili najsložniji u podršci prekidu vatre i mirovnom sporazumu, sa više od 95% ispitanika koji podržavaju okončanje oružanog sukoba. Poljaci su najskeptičniji po pitanju mogućnosti prekida vatre, ali i dalje više od dve trećine (69%) želi da se rat završi. Međutim, podrška nastavku rata je takođe najveća u Poljskoj, najvećoj državi
Centralne Evrope. Jedan od šest ispitanika (17%) bi više voleo da se rat nastavi, u nadi da će Ukrajina pobediti.

Broj ljudi koji veruju da će se rat završiti ove godine je isti kao broj ljudi koji veruju da neće.

Uprkos tome što velika većina stanovnika Centralne Evrope želi mir, njihovo uverenje da će ta njihova želja biti ispunjena je daleko manje. Verovatno je svima jasno da će biti vrlo teško da se definišu uslovi za prekid vatre ili mirovni sporazum koji bi bio prihvatljiv kako za Ukrajinu, tako i za Rusiju.

Zato samo 3% stanovništva dvanaest zemalja Centralne Evrope veruje da će se rat završiti sledećeg meseca, dok 39% očekuje da će se rat završiti ove godine (ukupno 42%). Isti broj ljudi misli da će rat trajati duže: 41% stanovnika Centralne Evrope veruje da će biti potrebne godine da se završi.

Na prvi pogled, od svih zemalja u regionu Bugarska je najskeptičnija u pogledu mogućnosti za brz mirovni sporazum (samo 23,5% Bugara veruje da će se rat završiti ove godine), ali istovremeno skoro polovina njih nije mogla da odgovori na ovo pitanje. Građani drugih zemalja su bili raspoloženiji da iskažu svoje mišljenje po ovom pitanju.  Hrvati (35,5%), Mađari (38%) i Poljaci (38,5%) imaju najmanje uverenje da bi ove godine moglo da dođe do kraja rata. Samo većina Srba (62%) i Crnogoraca (51%) misli da bi to moglo da se dogodi ove godine.

Чланак CEPER: 83% regiona želi prekid vatre ili mirovni sporazum u Ukrajini се појављује прво на Biznis i Finansije.

Naime, 55% građana izjavljuje da je njihovo iskustvo sa lokalnom upravom pretežno negativno, dok 45% građana ima pretežno pozitivno iskustvo. Interesantno je da građani koji su svoje iskustvo ocenili kao pretežno pozitivno ipak nisu zazirali od toga da, odgovarajući na konkretnija pitanja iz upitnika, podele i negativna iskustva sa lokalnom upravom, i obrnuto.

Svaki drugi građanin zadovoljan pružanjem lokalnih usluga

Analiza dosadašnjih rezultata ankete pokazuje da je svaki drugi građanin zadovoljan pružanjem lokalnih usluga, ali da tek svaki peti smatra da je lokalna uprava otvorena i dostupna građanima.

Konkretno, rezultati pokazuju da je polovina građana pretežno zadovoljna uslugama koje pruža njihova opštinska ili gradska uprava, kao što su usluge izdavanja izvoda iz matične knjige rođenih ili knjige državljana, prava na socijalnu zaštitu, građevinske dozvole, potvrde za upis deteta u školu, i slično. S druge strane, 40% građana izražava nezadovoljstvo pružanjem istih usluga.

Prebacivanje nadležnosti i odgovornosti, davanje različitih informacija i uputstava, „šetanje“ od kancelarije do kancelarije, zahtevi za pribavljanje još papira i zatvorena vrata, samo su neke od asocijacija nezadovoljnih ispitanika na rad opštinske ili gradske uprave. Čak 80% građana, među kojima ima i onih koji su zadovoljni samim uslugama lokalne uprave, smatra da nema dovoljno mogućnosti da iskaže svoje mišljenje ili iskustvo u vezi sa uslugama koje im pruža lokalna uprava.

U razgovoru sa aktivistima, građani se često i opširno osvrću na komunalne probleme, na primer, seču drveća, vodosnabdevanje, nedostatak parking mesta, probleme sa strujom i prevozom. Međutim, na pitanje da li su se obraćali lokalnim institucijama povodom navedenih problema, odgovor građana je uglavnom – ne. Utisci sa terena odgovaraju rezultatima ankete koji pokazuju da 84.5% građana nikada nije učestvovalo u oblikovanju odluka lokalne samouprave, jer smatraju da nisu dovoljno kompetentni ili osećaju da šta god radili – nema boljitka.

Među građanima uglavnom vlada neupućenost i apatija

Takođe, značajan udeo ispitanika, tačnije 42%, ne zna da li ima mogućnost da se uključi u donošenje opštinskog ili gradskog budžeta, a tek svaki drugi građanin zna za mogućnost da pristupi informacijama od javnog značaja koje nastaju u radu organa lokalne uprave. Stoga ne iznenađuje opšti utisak aktivista da među građanima uglavnom vlada neupućenost i apatija.

Pored toga, zabrinjava podatak da samo 5% građana smatra da se zapošljavanje službenika u opštinskoj ili gradskoj upravi vrši potpuno na osnovu kvalifikacija i sposobnosti, dok čak 82% građana smatra da se službenici zapošljavaju potpuno (54%) ili donekle (28%) na osnovu političkih i ličnih veza. Za kraj, važno je pomenuti da su građani često rezervisani i bojažljivi da podele svoja iskustva. „Dosta građana zaobilazi štand, pod pretpostavkom da je u pitanju neka akcija opozicije, što pokazuje da doživljavaju popunjavanje ankete kao neku vrstu rizika,“ zaključuju aktivisti.

Ulične akcije se sprovode u okviru projekta „Pratim JA“, koji sprovode Centar za evropske politike (CEP), Nacionalna koalicija za decentralizaciju (NKD), Centar za ravnomerni regionalni razvoj (CenTriR) i Ekološki centar Stanište“, uz lokalne organizacije Urban In, Odbor za ljudska prava Niš i Klub Ars Nova. Projekat podržava Evropska unija. Ulične akcije i anketiranje se sprovode u 17 gradova/opština, kao i onlajn (www.pratimJA.rs), sa ciljem prikupljanja stavova građana o stanju javne uprave na lokalu. Predviđeno je održavanje pet akcija u svakoj jedinici lokalne samouprave, a predstavljeni nalazi se odnose na prvi krug akcija.

Чланак (Ne)zadovoljstvo građana radom lokalnih samouprava се појављује прво на Biznis i Finansije.

Najnovija anketa koju je Privredna komora Srbije (PKS) sprovela 30. decembra, pred same novogodišnje praznike, među 1.038 kompanija, pokazuje da je broj zaraženih radnika virusom Kovid-19 u padu u odnosu na sedmicu ranije.

Od ukupno 380.051 radnika zaposlenih u više od hiljadu preduzeća, u Srbiji je zbog zaraze koronavirusom sa posla odsutno 17.912 radnika, odnosno 4,71 odsto, što predstavlja pad u odnosu na prethodnu sedmicu, kada je zbog virusa odsustvovalo 5,06 odsto radnika.

Gradovi sa najviše i najmanje zaraženih

Istraživanje pokazuje i da je ovo druga nedelja zaredom u kojoj se beleži pad broja radnika odsutnih sa posla zbog Kovid-19. Podaci se odnose na radnike zaražene koronavirusom, kao i one koji su zbog sumnje na zarazu, u izolaciji.

Najmanje odsutnih je u kompanijama na području regionalnih privrednih komora (RPK) Zrenjanina, Sombora i Požarevca, a najviše u firmama na području RPK Užice, Novi Sad, Kraljevo i Beograd.

Na području RPK Užice, u 191 anketiranoj kompaniji sa ukupno 17.250 radnika, odsutnih zbog koronavirusa je 1.115 ili 6,46 odsto.

Manje obolelih u trgovini, a veliki broj u saobraćaju

Broj kovid odsutnih opada u svim kategorijama anketiranih firmi, pa je tako za nedelju dana, od srede 23. do srede 30. decembra, i u firmama koje imaju do stotinu zaposlenih registrovano manje zaraženih radnika.

Zanimljivo je da je u sektoru trgovine, od 132 anketirane kompanije sa 27.231 zaposlenih, zbog Kovida-19 s posla odsutno svega 3,71 odsto (1.009 radnika), dok je relativno visok broj kovid odsutnih u sektoru saobraćaja, gde je od 73 anketirane kompanije, u kojima je zaposleno 32.154 radnika, odsutno njih 2.114, ili 6,57 odsto.

Izvor: Privredna komora Srbije

Foto: Engin_Akyurt, Pixabay

Чланак Opada broj zaraženih radnika u Srbiji се појављује прво на Biznis i Finansije.