Odbor izvršnih direktora Međunarodnog monetarnog fonda danas je na sastanku odobrio Republici Srbiji stendbaj aranžman u iznosu od 290 odsto kvote naše zemlje u MMF-u u trajanju od 24 meseca, kao podršku dogovorenom ekonomskom programu, saopšteno je iz Narodne banke Srbije.

Istovremeno, Odbor izvršnih direktora Međunarodnog monetarnog fonda pozitivno je ocenio ostvarene rezultate u okviru trećeg razmatranja Instrumenta za koordinaciju politike.

– Nadovezujući se na postignute rezultate i reformsku agendu, novi aranžman sa Međunarodnim monetarnim fondom zamenio je postojeći Instrument za koordinaciju politike, uz odgovarajuća prilagođavanja makroekonomske politike kojima se uvažavaju aktuelni izazovi na globalnom nivou – navodi se u saopsstenju NBS.

Takođe, novi aranžman predstavlja podršku za dalje sprovođenje strukturnih reformi, s fokusom na sektor energetike.
Ciljevi ekonomskog programa Republike Srbije za period 2023-2024. godine koji su podržani novim stendbaj aranžmanom usmereni su na: očuvanje makroekonomske i finansijske stabilnosti, jačanje otpornosti privrede na energetsku krizu kroz sprovođenje odgovarajuće energetske politike, reforme u domaćem energetskom sektoru, i istovremenu zaštitu najranjivijih kategorija, podsticanje visokog, ekološkog, inkluzivnog i održivog rasta u srednjem roku.

Dodatna podrška u suočavanju sa globalnim rizicima

MMF je ocenio da srpska ekonomija ima dobre mehanizme odbrane od rizika, uključujući adekvatne devizne rezerve, umereni nivo spoljnog i javnog duga, dobro kapitalizovan i likvidan bankarski sektor.

Ocenjeno je da je reakcija monetarne politike odgovarajuća u uslovima aktuelnih inflatornih pritisaka, kao i da tekuće pooštravanje monetarne politike ima ključnu ulogu u sprečavanju dužeg trajanja inflacije.

Novi stendbaj aranžman obezbeđuje još jedan zaštitni sloj u periodu izazova i neizvesnosti na globalnom nivou.

– Odobreni stendbaj aranžman biće dodatna podrška u suočavanju sa globalnim rizicima i pozitivan signal za sve potencijalne investitore, kao još jedan pokazatelj posvećenosti Vlade i Narodne banke Srbije odgovornom vođenju ekonomskih politika. U Srbiji nastavljamo da čuvamo stabilnost i sprovodimo reforme, uz punu koordinaciju politika i neophodnu diversifikaciju izvora finansiranja u aktuelnim globalnim uslovima. Izazovi i rizici se nisu smanjili, ali je to samo pojačalo našu rešenost da istrajemo i dalje stvaramo uslove za prosperitet onih za koje i s kojima radimov – građane i privredu – kazala je guverner Jorgovanka Tabaković.

Izvor: 24sedam.rs

Foto: Pixabay

Чланак MMF odobrio Srbiji stendbaj aranžman се појављује прво на Biznis i Finansije.

Kako za Tanjug kaže direktor Nacionalne asocijacije turističkih agencija Srbije (YUTA) Aleksandar Seničić, nerealizovanih putovanja je ostalo dosta, oko 50 odsto, agencije nisu bile u prilici da u proteklom periodu zarade novac, a imaju probleme i sa stranim partnerima koji bi trebalo njima da vrate pare kojima bi agencije obeštetile putnike.

„U Grčkoj imamo problem, jer neki tamošnji partneri smatraju da su nam omogućili da putovanja iskoristimo, a pošto nismo, novac neće da vrate. U nekim drugim destinacijama ne spore da imaju novac, ali neće da ga vrate nego nam omogućavaju da pare iskoristimo kasnije“ , kaže Seničić.

Navodi da su neke zemlje, kao što je Italija, donele zakon kojim su produžile rok vraćanja novca do 2023. godine, upravo imajući u vidu probleme sa kojima su se suočavale turističke agencije, odnosno da nije bilo posla i da nisu mogle da obezbede novac za vraćanje.

Zbog svega toga, ističe sagovornik Tanjuga, i YUTA je ušla u pregovore sa Ministarstvom turizma, kako bi pokušala da nadje model čijom primenom ne bi bili oštećeni putnici, a i sačuvale bi se turističke agencije, koje su u nezavidnoj situaciji.
„Videćemo da li ćemo uspeti da dodjemo do nekog resenja u smislu produženja roka korišćenja vaučera ili eventualne pomoći države u vidu kredita, gde bi agencije iz kredita vratile novac putnicima. O tome ćemo razgovarati sa našim resornim ministarstvom i sa Ministarstvom finansija“, ističe Seničić.

Ukazuje međutim da bi samo odobravanje kredita bilo nedovoljno dobro rešenje jer bi na taj način agencije koje su već u finansijskim problemima uzimajući kredit ušle u još veće probleme.

Prolongirati rok za korišćenje vaučera

„Zato mislim da bi najbolje rešenje bilo da se delimično prolongira rok za korišćenje vaučera, odnosno zamenskih putovanja recimo do kraja sledeće sezone a da se u tom medjuvremenu potrudimo da obezbedimo novac za kredite. Onda bi agencije mogle da odrade još jednu sezonu i steknu mogućnost da udju u kredite i vrate novac za neiskorišćena putovanja“, objašnjava Seničić.

On navodi da ako se bude insisitiralo na vraćanju novca do 15. januara, agencije će, ukoliko ne budu imale novca, a dosta je upravo takvih, morati da prestanu da rade.
„Onda bi se potraživanja prebacila na osiguravajuće kuće koje su izdale polisu osiguranja ali pitanje je da li osiguravači u uslovima pandemije mogu, žele da ispune tako veliku finansijsku obavezu“, kaže Seničić.

A obaveza se procenjuje na oko 25 miliona evra, gde su osim komercijalnih putovanja uračunate i djačke ekskurzije i rekreativna nastava.

U tom domenu je, prema Seničićevim rečima, najteža situacija pošto su agencije koje se bave isključivo djačkim turizmom, u proteklih godinu i po dana epidemije, radile samo mesec dana.

Izvor: Blic

Foto: Pixabay

Чланак Veliki broj agencija će imati problem da putnike obešteti се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ne postoji generalno pravilo postupanja u ovakvim okolnostima, tvrde turistički radnici, već je sve do toga kako će postupiti hotel koji je rezervisan, prevoznik i sama agencija.Direktor Jute Aleksandar Seničić objašnjava da, kako će se stvari odvijati, zavisi i od toga koliko dana pre početka putovanja je putnik zaražen koronom.

– Najbolje je da kod uplate aranžmana putnik uplati i polisu osiguranja u slučaju otkaza (bolest, smrtni slučaj…) i u tom slučaju sa osiguravajućom kućom reguliše povraćaj novca, kaže Seničić u razgovoru za „Blic Biznis“.

Ukoliko to putnik ne uradi, dodaje Seničić, u zavisnosti od trenutka otkaza zavise i penali koje agenciji naplaćuju partneri – prevoznici i hoteli. Što se kasnije otkaže putovanje, to su i troškovi veći.

Nova pravila u svet putovanja

Činjenica je da je korona uvela nova pravila u svet putovanja, ali situacija da se putnik zarazi pred sam početak puta nije nešto što i ranije nije postojalo. Preciznije, i pre pandemije korone putnicima su se dešavale razne okolnosti zbog kojih su morali da odustanu od puta. Sada se zbog cele situacije sa koronom, kako poznavaoci tvrde, još više svim putnicama „izlazi u susret“.

– Postupak agencije zavisi od hotela i prevoznika, ali praksa je pokazala da svi u ovakvim situacijama imaju dosta razumevanja, čak i više nego pre korone. Kad se neko zarazi koronom, ili uopšte razboli, ni pre situacije sa kovidom, u našoj agenciji nismo uzimali penale za tako nešto, a naročito ne sada. Dešava se recimo da neki hoteli hoće da vrate novac, neki će recimo da pristanu da pomere rezervaciju i za mesec dana unapred…, priča za „Blic Biznis“ Miloš Belušević, iz jedne prestoničke turističke agencije.

Dešavalo se, kaže, dosta takvih situacija, ili da se razbole ili recimo da urade PCR test koji je neophodan za ulazak u određene države, a da bude pozitivan na koronu. Najčešće se tada pomeri putovanje unapred i učini praktično ustupak putniku.

– U našoj agenciji kada se tako nešto desi, mi hotel uglavnom otkažemo, a sa avio-kompanijom napravimo neki dogovor da možemo bez ikakvih troškova i naknada da pomerimo to putovanje za neki period unapred, kada klijentu bude odgovaralo, dodaje naš sagovornik.

Belušević ističe da dosta toga zavisi od avio-kompanije jer se razlika pravi i u tome da li je u pitanju redovna linija ili čarter let, gde se klijent mahom ne zadužuje dodatno.

Izvor;Blic

Foto: Pixabay

Чланак Šta se dešava sa aranžmanom ako se zarazimo pred put? се појављује прво на Biznis i Finansije.

On ističe da Srbiji nije potreban novac od Fonda, jer je platni deficit zemlje pod kontrolom, kako zbog sužene spoljnotrgovinske razmene, tako i zbog činjenice da nije bilo većeg odliva sredstava po osnovu letovanja domaćih turista u inostranstvu, zbog epidemije korona virusa.

Zato Srbiji nisu potreban finansijski aranžman sa MMF, za razliku od Crne Gore na primer, ističe Đogović.

S druge strane, savetodavni aranžman sa Fondom, koji ne podrazumeva povlačenje sredstava, kakav Srbija sada ima sa MMF i koji upravo ističe, pozitivna je stvar, jer omogućava MM da ukazuje nosiocima ekonomskih vlasti koje bi reformske mere trebalo da sprovodi, da nadgleda njihovo sprovođenje, kao i da javnost bude bolje informisana o reformskim procesima koji se realizuju, navodi Đogović.

Govoreći o budžetu za narednu godinu, Đogović je naglasio da bi više novca trebalo usmeriti u produktivne sektore, ali i u zdravstvo, zbog aktuelne epidemije korona virusa.

On je izdvojio ulaganja u „zelenu ekonomiju” – projekte reciklaže otpada, proizvodnje energije iz obnovljivih izvora, ekološke projekte, ali i ulaganja u poljoprivredu, kao i u projekte za navodnjavanje i zaštitu od poplava.

Đogović je ukazao i da bi više sredstava trebalo ulagati u inovativne tehnologije, poput IT sektora, kao najbrže rastućeg sektora naše privrede.

Izvor: Danas

Чланак Srbiji nije potreban novac od MMF-a, jer je platni deficit zemlje pod kontrolom се појављује прво на Biznis i Finansije.

„Građani koji su rezervisali aranžmane potpisaće ugovor sa agencijama i dobiti vrednosne vaučere pomoću kojih će ostvariti ova svoja prava“, rekao je Seničić.

Dodao je da uredba, koja će Vlada uskoro doneti, predviđa da vrednosni vaučera za ceo iznos aranžmana bude osiguran polisom osiguravajuće kuće, bez obzira da li je isplaćen do kraja ako je plaćanje ugovoreno na mesečne rate.

Seničić je rekao da oni koji prekinu uplatu na rate „praktično raskidaju ugovor“ o aranžmanu, a agencija u tom slučaju naplaćuje troškove ugovaranja, pa se može desiti da putnik mora da doplati do tada isplaćenu sumu.

Agencije preuzimaju rizik

Do sada je, prema njegovim rečima, rezervisano 240.000 turističkih aranžmana. Od tog broja 10.000 se odnosi na Italiju kojoj je uplaćeno tri miliona evra.

Ukupna vrednost svih rezervisanih aranžmana je oko 150 miliona evra. Najveći deo od toga se odnosi na Grčku, Tursku i Egipat, a manji na Španiju, Italiju, Crnu Goru i Bugarsku.

Seničić je rekao da godišnje iz Srbije na Palma de Majorci letuje od 8.000 do 10.000 građana. Od 900.000 naših sugrađana, koliko se godišnje odmara u Grčkoj, 100.000 je u hotelima gde dan košta više od 100 evra.

Istakao je da zakoni o obligacionim odnosima i turizmu dozvoljavaju da agencije u situaciji više sile „podele“ rizik sa putnicima i naplate 50 odsto troškova. No, to bi izazvalo nezadovoljstvo putnika, a agencije bi bile na lošem glasu iz čega slede dalje posledice.

Agencije će, zbog toga, morati da ulože dodatni napor da putnicima koji žele da zamene aranžman nađu novi, a to prate i troškovi.

Seničić je rekao da je turistička privreda u teškoj situaciji i da će velike agencije uz smanjenje troškova, preko otpuštanja zaposlenih opstati, ali da manje neće preživeti.

„Turistička privreda pregovara sa državom o dodatnim merama podrške, pre svega isplatom minimalca za radnike do kraja godine“, rekao je on.

Izvor: Beta

Foto: poszarobert, Pixabay

Чланак JUTA: Rezervisani turistički aranžmani moći će da se iskoriste do 31. decembra 2021.godine се појављује прво на Biznis i Finansije.