U narednih 12 meseci svet bi mogao da vidi rekordnu cenu bakra i to ne samo da se probije 10.845 dolara za tonu iz marta 2022. godine, već i da se prođe „kota 12.000“, procenjuju svetski analitičari.

U Centru za strateške analize u Privrednoj komori Srbije kažu da za rast cene bakra postoje tri razloga.

– Svet trenutno beleži pad proizvodnje, pad zaliha, a rast potražnje iz Kine, koja se „probudila“ nakon kovida. A Kina, kao zemlja koja drži dve trećine i proizvodnje i tražnje za bakrom, nesumnjivo utiče na cenu – objašnjava za 24sedam Nikola Ranković, viši savetnik u Centru.

Proizvodnja je trenutno pala zbog prekida rudarenja usled loših vremenskih uslova u rudnicima u Panami, Peruu i širom Južne Amerike, ali i na srednji rok je problematična.
Svetske zalihe bakra padaju na minimum i već su najnižem nivou od 2008. godine, i na to tržište reaguje pa se industrijskim metalom današnjice, a pre svega elektrificirane sutrašnjice, trguje po cenama za 30 odsto višim od onih iz 2022. godine.

Izvoz Srbije skočio višestruko

I pored recesijskih strahova globalna privreda se zahuktava, i to bakar kao „termometar industrije“ precizno prikazuje. Iz „Trafigure“, vodećeg svetskog trgovca metalima, najavljuju da će cena bakra ove godine doseći rekord. Razlog je jednostavan – svet se ozbiljno okrenuo elektrifikaciji i e-mobilnosti, a kineska industrija je naglo krenula iz kovida, piše „Fajnenšel tajms“ (FT).

Zalihe bakra će se istopiti

Ovakav razvoj situacije u svetu dobro prati i srpska rudarsko-metalurška industrija. Iz Privredne komore Srbije ističu da je domaća eksploatacija u novom rudniku Čukaru Peki opravdala očekivanja. Izvoz je lane skočio 2,5 puta, a od izvezene količine bakra, 20 odsto je prerađeni proizvod, bakarne katode. A ova godina je počela još bolje.

– U januaru je izvoz rude bakra i koncentrata bio za 173 miliona evra, što je međugodišnji rast od 55 odsto. I to ne samo zbog cene, već i količine. Koliko dobro radi rudnik u Čukaru Peki pokazuje i podatak da je u količini rast iz izvoza bio čak 70 odsto. Nastavlja se pozitivan trend iz prošle godine. Procenti će neminovno pasti, jer visoka je baza zbog visokog izvoza u 2022. ali čak i da količine ostanu iste vrednost izvoza će svakako porasti – kaže Nikola Ranković.

A u 2022. godini je na izvozu bakru zarađeno 2,8 milijardi dolara a pretpandemijska 2019. godinu se završila sa nešto manje od 1,1 milijarde dolara izvoza. U tonama podaci su još impresivniji, jer prošle godine je izvezeno ruda i obrađenog bakra za 1,5 miliona tona a 2019. je to bilo manje od pola miliona.

Povećane potreba za bakrom su drugi razlog ali onaj kojeg se na Zapadu više pribojavaju jer ukoliko tražnja iz Kine nastavi da raste ovim tempom, Kinezi će potrošiti sve svetske zalihe. U „Goldman Saksu“ idu dotle da očekuju da će se zalihe bakra istopiti do jeseni ove godine. Prema podacima te investicione banke, kineska potražnja je u februaru bila viša za 13 odsto na godišnjem nivou.

U Boru već planiraju više posla

U kompaniji „Srbija Ziđin Koper“ sadašnjih 6.100 radnika dobiće još 200 novih kolega ove godine. Posao se širi i kako je rekla Mirjana Popadić, rukovodilac Sektora ljudskih resursa, u direktnoj proizvodnji potrebno je 70 radnika tehničke struke, po 15 električara i mašinskih tehničara, 10 bušača i pet inženjera elektrotehnike. U kompaniji je prosečna starost radnika sada smanjena sa gotovo 46 na 39 godina a radnici u proseku mesečno zarađuju više od 110.000 dinara, za 45 odsto više od proseka u Srbiji.

Cena se trenutno za tromesečne fjučerse, kreće oko 9.000 dolara za tonu, što je 30 odsto više nego što je bilo prošlog proleća. Doduše, tadašnja cena je bila potcenjena zbog straha da će ruski upad u Ukrajinu znatno oboriti potrebu za ovim metalom.

Međutim, kako se rat odužio bez naznaka da bi mogao brzo da se okonča, pa svetska ekonomija na njega nekako „privikla“, sada se prognoze cene penju u nebesa. U „Trafiguri“ kažu da bi cena bakra mogla da ide sve do 12.000 dolara.

– Mislim da je vrlo verovatno da ćemo u idućih 12 meseci videti novu rekordnu cenu – rekao je Bintas Kostas Bintas, šef trgovanja metalima i mineralima u toj kući, na panelu „FT“ konferencije o sirovinama u Lozani.

U „Goldman Saksu“ se ne zaustavljaju na tome nego za 2025. kažu da bi cena mogla i na 15.000 dolara.
– Bakru se sada događa ono što se tokom 2000-tih događalo nafti. Relativno mali jaz između ponude i potražnje, od pet odsto, doveo je do porasta cene barela sa 20 na gotovo 150 dolara. A kod bakra je sada jaz čak 15 odsto – kaže Džefri Karie, šef za analizu tržišta sirovina u toj banci.

Neće brzo biti bolje

Ali razloge u povelikoj ceni bakra ne treba gledati samo na strani tražnje. Ponuda je takođe problem. Procena „S&P Global“ je da će se do 2030. u svetu godišnje trošiti 40 miliona tona bakra, što je čak 60 odsto više nego što se koristilo 2021. godine.

A taj problem neće tako brzo biti rešen, kažu iz rudarske industrije. Otvaranje i razvoj jednog rudnika je dugoročan i skup proces. Rudarski magnat Robert Fridland kazao je „FT-u“ da mu je za razvoj rudnika Kamoa-Kakula u DR Kongu trebalo 28 godina. Tek nakon gotovo tri decenije raj rudnik će biti u stanju da krajem 2024. proizvodi 650.000 tona bakra godišnje.

Iz najveće rudarske kompanije na svetu, australijskog „BHP“, dolaze umirujući tonovi. Oni tvrde da će novi rudnici u Peruu, Čileu i DR Kongu osigurati dovoljno bakra za svet, barem za naredne dve do tri godine. A posle toga…

– Ne znamo koliko će koštati ali znamo da će bakar svima trebati, Kini, Evropi i Americi, i to u ogromnim količinama. Cela zelena tranzicija, proizvodnja struje iz obnovljivih izvora i na kraju električni automobili, „leži“ na bakru. I onaj ko će ga imati u dovoljnim količinama, biće u velikoj prednosti nad globalnom konkurencijom – zaključuje Nikola Ranković za 24sedam.

Izvor: 24sedam.rs

Foto: Pixabay

Чланак Svetske zalihe bakra padaju na minimum, potražnja sve veća се појављује прво на Biznis i Finansije.

Jeftinije gorivo a veća zarada od izvoza ruda i metala, trenutne su posledice veoma rovite situacije na svetskim tržištima vezane za Kinu, a iz kojih Srbija izvlači ekonomsku korist. Dve suprotne tendencije na globalno značajnim tržištima nafte i metala, da crnom zlatu pada cena, a metalima (pre svega bakru) značajno raste, analitičari u svetu pripisuju istom uzroku – neizvesnoj situaciji sa kovidom u Kini.

I dok se stabilna cena nafte na oko 80 dolara pripisuje smanjenoj tražnji kineske industrije za energijom, istoj toj privredi izgleda da su nekim čudom potrebne sve veće količine metala. Samo u novembru, prema poslednjim podacima tamošnje carine, Kina je uvezla 2,4 miliona tona bakra i koncentrata (godišnji rast od 10,3 odsto), kao i 358.300 katoda (10 odsto). To je najnoviji rekord za jedan mesec.

Najviši nivo za šest meseci

– Cena u svetu je skočila jer je opao strah od recesije na Zapadu. Privreda u Evropsko uniji jeste usporena, ali su se pribojavali mnogo većeg pada. Energetski sistem je očuvan, gasa ima, doduše i zbog blage zime… S druge strane, otvara se kineska privreda – kaže za 24sedam Bojan Stanić, zamenik direktora Centra za strateške analize Privredne komore Srbije.

Zbog svega toga je cena bakra na svetskoj pijaci skočila ovih dana na najviši nivo u poslednjih šest meseci. Na Londonskoj berzi metala tona se kupuje po više od 8.700 dolara, dok se za isporuku u martu u Šangaju plaćala 9.750 dolara.
Ovakve svetske cene značajne su i za Srbiju. Što se tiče nafte, tu smo uglavnom uvoznik i manja cena crnog zlata na berzi znači i manju cenu goriva (prevashodno benzina) na srpskim pumpama. S druge strane, kod „crvenog zlata“, odnosno bakra, Srbiji odgovara da skoči cena jer je sve veći proizvođač.

– Srbija ima velikog proizvođača bakra, kinesku kompaniju „Ziđin“, čiji je izvoz u 2022. godini bio 2,7 puta veći nego u prethodnoj, u periodu januar-novembar. Sa 600 miliona evra je otišao na gotovo dve milijarde. Domaća eksploatacija, u novom rudniku Čukaru Peki, pokazala se dobra prema očekivanjima i sa većim koncentracijama rude. Od izvezene količine bakra, 20 odsto je prerađeni proizvod, bakarne katode. Sve u svemu, Srbiji odgovara kada cena bakra skače, jer metali su nam sada najznačajniji izvozni proizvod. Bilo bi, naravno, bolje da su to gotovi proizvodi, ali šta je tu je – naglašava Stanić.

Za 11 meseci prošle godine, najsvežiji je podatak RZS, Srbija je izvezla obojenih metala za 747 miliona evra, proizvoda od metala za 915 miliona i metalne rude za još 1,8 milijardi evra.

Neočekivani start 2023. za bakar

Ovim skokom potražnje, a time i cene, bakar je napravio prilično neočekivan start u 2023. godini. Za godinu su prethodno bile neke prilično „oblačne“ prognoze, a i oni koji su ipak očekivali dobru godinu to su predviđali tek za drugu polovinu kalendara.

Sa ovakvim početkom, mogle bi da se poremete i prognoze koje su davane u tek završenom decembru.

Krajem meseca analitičarska kompanija iz Barselone „Fokus ekonomiks“ predviđala je da će se cena bakra kretati između 5.430 i 8.775 dolara za tonu. Danas je gotovo dostignuta ta gornja cena.

Mnogo optimističniji su bili iz „Goldman Saksa“, koji su u isto vreme bakru davali prosečnih 9.750 dolara ove godine, dok analitičari Banke Amerike idu i na 12.000 dolara u drugom kvartalu ove godine.

– Sve zavisi od ponašanja globalne privrede. Stopa rasta će u svetu biti manja nego prošle godine, ali pošto je u prvim prognozama bio ukalkulisan dublji pad do kojeg nije došlo, sada je optimizam veći. Cena bakra bi mogla samo da raste tokom godine, ako se nešto nepredviđeno desi u nekom rudniku, ili velikoj topionici. Ono što je bitno, u svetu kapaciteta za preradu ima više nego što se sada koriste. Doduše, treba vremena da se uposli, nije to na dugme, ali sa te strane nema problema – napominje Bojan Stanić.

Šta ako bude nestašice…

U „Goldman Saksu“ kažu da samo na globalnom tržištu katoda vlada deficit čak 210 kilotona, i da to mora da utiče na cenu. Pogotovo ako se Kina potpuno otvori i vrati na pretpandemijsku potražnju, što bi na globalnom tržištu značilo povećanje od 500 kilotona, pokazuje analiza ove finansijske kuće.

Ukoliko se zaista pojavi ovolika nestašica, mogla bi se ponoviti situacija iz 2021. godine, kada je zbog problema u iskopavanju rude i preradi, cena u oktobru išla do rekordnih 11.300 dolara za metričku tonu. U januaru 2022. godine cena je pala na 9.700-9.800 dolara, a danas je 1.000 dolara ispod toga. Ali i dalje je visoka, jer pretpandemijska cena je bila tek nešto viša od 6.000 dolara.

Pitanje je da li će ta cena ikad ponovo biti toliko niska, s obzirom na to da je bakar glavni metal elektroindustrije, a svet se tek zahuktava u ofanzivi elektrifikacije.

Izvor:24sedam.rs
Foto: Pixabay

Чланак Neočekivano dobar start za bakar u 2023. godini се појављује прво на Biznis i Finansije.

Neke od najvećih banaka na „Volstrita“ poslednjih sedmica su sugerirale da će kombinacija kratkoročnog nedovoljnog snabdevanja i dugoročne potražnje povezane s energetskom tranzicijom gurnuti crveni metal prema gore.

Pritisak naniže u 2022. delimično je proizašao iz stalnih tržišnih očekivanja za infleksiju viška na tržištu metala, potaknuto iščekivanjem usporene potražnje usred usporavanja globalnog rasta i ubrzanja rudarskih aktivnosti, napisali su stratezi „Goldman Saksa“ u belešci prošle sedmice, piše „CNBC“.

Međutim, to se nije ostvarilo, a Goldman je istaknuo da je tržište katoda ostalo u „jasnom deficitu (GS procena 210kt u odnosu na 131kt ranije), s globalnim vidljivim zalihama koje su pale na najniži nivo u 14 godina“, strateg za metale Nick Snowdown rekao je.

– Jednako važno, višak koji smo prethodno očekivali za 2023. (169kt suficit) takođe je sada nestao u našoj poslednjoj iteraciji bilance (GSe 178kt deficit) – dodao je.

Potražnja za bakrom

Metal — koji se koristi u mnogim sektorima — takođe je izdržao tešku 2022. godinu zbog strože monetarne politike SAD-a, energetske krize koja je proizašla iz rata u Ukrajini i kineske kombinacije strogih karantena zbog Covid-19 i slabog tržišta nekretnina. Cene bakra na LME-u dosegle su vrhunac od preko 10.600 dolara po toni u martu ove godine.

Bude li kinesko ublažavanje njenih ograničenja bez Covida napredovalo dalje prema ponovnom otvaranju privrede, verojatno će doći do obnavljanja zaliha, veruje „Goldman“.

– Ako bi Kina vratila svoj omer zaliha bakra i potrošnje na nivoe pre 2020., to bi značilo čak 500kt povećanja fizičke potražnje – rekao je Snowdown.

Tromesečnim fjučersima bakra na Londonskoj burzi metala trgovalo se po 8.543 dolara u ponedeljak ujutro u Europi, nakon što su u novembru objavile najjači mjesec od aprila 2021. zbog nade u povećanje potražnje ako Kina ublaži svoju politiku nulte epidemije Covida.

Goldman je prošle sedmice povisio svoju 12-mesečnu prognozu na 11.000 dolara po toni sa 9.000 dolara po toni i unapredio svoju prognozu prosečne cene na 9.750 dolara po toni za 2023. i 12.000 dolara po toni 2024. godine.

Robni stratezi „Bank of Americe“ veruju da bi bakar mogao porasti na 12 000 dolara po toni u drugom tromesečju 2023, s obzirom na prave okolnosti. Takav scenario zahtevao bi zaokret od strane američke središnje banke prema manje agresivnom stezanju monetarne politike, ograničavanje rasta američkog dolara i da potražnja ostane podržana kako se planirana energetska tranzicija ubrzava.

Izvor: SEEbiz/Blic.rs

Foto: Pixabay

Чланак Očekuje se uzlet cene bakra u 2023.godini се појављује прво на Biznis i Finansije.

Kineska „Ciđin majning grupa” objavila je da su za pola godine dve njene firme u Srbiji ukupno proizvele 98.000 tona bakra i 122.000 unci zlata. Ova kompanija je u prvom kvartalu 2022. u inostranstvu prodala robu u vrednosti od pola milijarde evra. Cene ovih metala su već neko vreme u blagom padu, ali se veruje da to kinesku kompaniju neće skinuti s prvog mesta na listi najvećih izvoznika iz Srbije.

Bojan Stanić, pomoćnik direktora Sektora za strateške analize u Privrednoj komori Srbije, kaže da se eksploatacijom bakra u rudniku „Čukaru Peki” dolazi do određenih količina zlata i naglašava da je prošle i u prvoj polovini ove godine „Ciđin” vodeći izvoznik iz Srbije. Kada je reč o kretanju cena ovih sirovina na svetskom tržištu, Stanić ističe, da one već neko vreme padaju.

Cena bakra pala zbog smanjene privredne aktivnosti

Tona bakra pre četiri meseca je vredela 10.500 dolara, a sada je oko 7.803 dolara. Prema njegovim rečima, cena bakra je na svetskom tržištu dosta pala zbog manje privredne aktivnosti i zbog pada tražnje koja je posledica krize. Kina, kao veliki potrošač, imala je zatvaranje zbog pandemije, što se odrazilo na cenu ovog metala.

Stanić kaže da zlato generalno dobro stoji i drži se na oko 1.700 dolara po unci (juče je bilo 1.688 dolara). Bez obzira na to što je prethodnih nedelja pala tražnja, ono je uvek sigurna investicija.

– Pad tražnje se objašnjava porastom kamatnih stopa u SAD i evrozoni. U situaciji kada njima rastu kamate, deo kapitala se povlači tamo i ne mora sve da ide u zlato. Mnogi investiraju u hartije od vrednosti tih država. Primetno je veliko interesovanje investitora za ulaganje u američke hartije od vrednosti. Američka privreda je stabilna i želi da smanji zavisnost od uvoza iz Kine pre svega visokotehnološke komponente za auto-industriju, telefone i slično. Firme koje imaju kapital ulažu u te delatnosti, koje će biti tražene – kaže Stanić.

Narodna banka Srbije u pregledu dešavanja na svetskom tržištu u poslednjoj nedelji avgusta i početkom septembra navodi da je u tom perioda cena zlata smanjena za 1,27 odsto i kretala se u rasponu od 1.695,05 do 1.738,14 američkih dolara po finoj unci zlata.

Šta utiče na pad cene zlata

Na pad cene zlata u posmatranoj nedelji uticali su: jačanje vrednosti američkog dolara, kao i povećanje stopa prinosa na državne obveznice SAD, smanjena tražnja za zlatom u Indiji, povećan izvoz zlata iz Rusije ka Kini i Bliskom istoku, govor predsednika FED-a u Džekson holu da ekonomiji SAD predstoji zaoštravanje monetarne politike sve dok inflacija ne bude pod kontrolom FED-a (SAD su na putu ka periodu sporog privrednog rasta i mogućeg povećanja nezaposlenosti, dok FED podiže stope kako bi pobedio četrdesetogodišnju visoku inflaciju), pozicioniranje investitora za period visokih kamatnih stopa u SAD.

Na ograničenje daljeg pada cene zlata uticali su: strah od vojnih napada na nuklearnu elektranu u Ukrajini, paket antiruskih sankcija od strane Saveta EU, uključujući i delimični embargo na zlato, saopštenje Stejt departmenta SAD da odgovor Irana u razgovorima o oživljavanju nuklearnog sporazuma iz 2015. smatra nekonstruktivnim.

Cena zlata je bila najviša u martu, kada je gotovo dosegla rekord iz 2020. i izvozila 2.050 dolara za uncu. To je bila posledica ratnih zbivanja u Ukrajini, sankcija EU prema Rusiji, koje su dovele do rasta cena, skoka inflacije i novog usporavanja privrednog rasta. U međuvremenu je cena zlata pala za oko 15 odsto na 1.750 dolara za uncu. Usledila su dva značajna pada cena u aprilu i junu koje su povezane s podizanjem kamatnih stopa u SAD, koje je dovelo do rasta dolara, a rast dolara ima obrnuto proporcionalni efekat na cenu zlata.

Izvor: Politika

Foto: Pixabay

Чланак Pada cena bakra i zlata се појављује прво на Biznis i Finansije.

Istovremeno, od januara do kraja juna plasman na rusko tržište je ostvario vrednost od 464,3 mil EUR i veći ja za 5,6% nego za isto vreme 2021. godine. Broj izvoznika u Rusiju povećao se na 680 kompanija, a to je 70 firmi više nego u tom periodu lane. Ovi dobri rezultati u trgovini sa Ruskom Federacijom realizovani su uprkos otežanim okolnostima koje su posledica ratnih dejstava u Ukrajini, problema sa transportom robe i zapadnih sankcija.

Naša najznačajnija izvozna tržišta su Nemačka, Kina, Italija, Bosna i Hercegovina, Rumunija, Crna Gora i Rusija. Tradicionalno skoro dve trećine proizvoda plasiramo u EU, prenosi sajt Novosti.

Na regionalno i rusko tržište Srbija uglavnom izvozi prehrambene proizvode, a u Zapadnu Evropu kablove i auto-delove. Bakar i čelik odlaze prvenstveno u Kinu.

Otvaraju se nova tržišta na Bliskom istoku i u Africi

Za naše privrednike se otvaraju i nova tržišta na Bliskom istoku i u Africi. Stručnjaci ističu da kompanije u Srbiji treba da traže alternativne pravce, jer će u Evropi opadati tražnja za našim proizvodima zbog dolazeće recesije. Bojan Stanić, pomoćnik direktora Sektora za strateške analize Privredne komore Srbije, ocenjuje da je ukupan srpski izvoz dobar.

– To znači da ljudi rade, primaju plate, da je tražnja za našim proizvodima očuvana, a i snabdevenost našeg tržišta sirovinama za proizvodnju je stabilna – objašnjava Stanić.

– S druge strane, deficit je 5,7 milijardi na polovini ove godine, a do kraja godine se procenjuje da će biti 10 milijardi. To znači da se povećava zaduženost privrede ka inostranstvu – dodaje.

On objašnjava da su razlozi za tako veliki deficit rast cene svih proizvoda zbog poskupljenja energenata, kao i uvoz većih količina samih energenata – gasa, struje, uglja, nafte.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, spoljnotrgovinska robna razmena u periodu od januara do kraja juna bila je najveća sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini. Zemlje članice Evropske unije čine 58,8% ukupne razmene. Naš drugi po važnosti partner su članice CEFTA, odnosno zemlje u regionu, sa kojima imamo suficit u razmeni od 1,3 mlrd EUR. To je rezultat uglavnom izvoza nafte i derivata, žitarica i proizvoda od njih, gvožđa i čelika, električnih mašina i aparata, kao i pića.

Povodom povećanja vrednosti izvoza na rusko tržište, Stanić ističe da Rusija ostaje jedan od najznačajnijih partnera Srbije. Plasman na to tržište je, kako navodi, kontinuirano rastao poslednjih godina. Lane u julu je stupio na snagu Sporazum o slobodnoj trgovini između Srbije i Evroazijske ekonomske unije, ali takav sporazum je naša zemlja imala sa Rusijom i godinama pre toga.

Izvoz u Rusiju i dalje rizičan

– Naši privrednici nisu odustali od ruskog tržišta bez obzira na sankcije Zapada i probleme sa transportom – objašnjava Stanić.

– Oni su se plašili zatvaranja granica. Pre rata, išli su kroz Ukrajinu, to je bio najkraći put. Sada voze kroz baltičke zemlje, zaobilaznom trasom. To je dalji put, koji povećava troškove. Ali, oni su našli svoju računicu, podigli su cenu proizvoda i uspevaju da zadrže tržište – dodaje.

Treba imati u vidu da je izvoz u Rusiju i dalje rizičan, jer niko ne može da predvidi kako će se situacija dalje razvijati i da li će nekog trenutka doći do prekida u transportu.

– S druge strane, u narednom periodu će usporavati privredna aktivnost u Evropi i Kini, posebno u EU, gde je već izgledno da će doći do recesije, što znači da će oni smanjiti potrošnju zbog toga – navodi Stanić.

Zato, kako objašnjava, naši privrednici treba da traže alternativna tržišta, a otvaraju se nova u mnogoljudnim zemljama na Bliskom istoku i u Africi.

– Očekuje se da do kraja godine bude zaključen Sporazum o slobnoj trgovini sa Egiptom – navodi Stanić.

– Stupio je na snagu sporazum sa Saudijskom Arabijom o izvozu mesa i mlečnih proizvoda, produbuljuje se saradnja sa Iranom.

Prema njegovim rečima, naši privrednici imaju potencijal i zainteresovani su za nova tržišta. Međutim, treba imati u vidu da za hranu koja se traži u arapskim zemljama treba zadovoljiti stroge standarde. Postoji problem i sa količinama koje možemo da plasiramo, jer nam opada stočni fond.

Izvor: Novosti
Foto: Pixabay

Чланак Svet traži srpski bakar i auto-delove се појављује прво на Biznis i Finansije.

Cene bakra najniže su u posljednjih 16 meseci – u samo dve sedmice snizile su se za više od 11 posto. Daniel Ghali iz finansijske kompanije TD Securities je ukazao da cene ovog resursa, njegovo pojeftinjenje ukazuje na to da se usporava globalni ekonomski rast, prenosi Klix.ba.

Bakar se koristi u različite svrhe – za proizvodnju električnih žica, za proizvodnju vodovodnih cevi, itd. Potražnja za njim raste kada se i ekonomija razvija, a potražnja se smanjuje kada se ekonomski razvoj usporava.

Cene bakra su ranije ove godine, nakon početka agresije Rusije na Ukrajinu, porasle. U Rusiji je četiri posto od ukupne svetske proizvodnje bakra i sedam posto od ukupne svetske proizvodnje nikla. Trgovci su bili nervozni da će se desiti nestašica ovog metala usljed ekonomskog oporavka od pandemije koronavirusa, pa su počeli gomilati njegove zalihe.

Ekonomski razvoj usporava

No, sada, kako se sve više strahuje od recesije, cene bakra su sve niže. To se dešava u trenutku kada sve ukazuje na to da se ekonomski razvoj usporava. U međuvremenu su cene goriva i hrane sve više.

Finansijska kompanija S&P Global je objavila da je proizvodnja u privatnom sektoru Sjedinjenih Američkih Država naglo usporila. Kompanije su pod utoliko većim pritiskom zbog toga što je izgledno da će se u Sjedinjenim Američkim Državama nastaviti znatan rast kamatnih stopa kako bi se usporila inflacija.

Prema podacima američke organizacije PMI, ekonomski rast u Evropi je najniži u poslednjih 16 meseci. I Kina, koja je ključni motor svetske ekonomije, bori se protiv izazova, koji su usledili nakon pandemije, i posledica negativnih kretanja na tržištu nekretnina.

Darvei Kung iz kompanije DWS očekuje da će se ekonomski rast najmnogoljudnije države na svetu ponovo ubrzati te da će to uticati i na cene bakra, ali i drugih potrepština. Smatra da je pitanje vremena kada će se to desiti. No, dok se to ne desi, cene bakra bi mogle biti još niže zbog zabrinutosti za ekonomiju, a što nagoveštava recesiju, prenosi CNN.

Izvor: Blic

Foto; Pixabay

Чланак Pad cene bakra upozorava na recesiju се појављује прво на Biznis i Finansije.

Postoje naznake da će sirovine poput litijuma, kobalta, bakra i nikla značajno poskupeti u budućnosti. To će imati posledice po energetsku tranziciju, jer su upravo ti metali potrebni za proizvodnju električnih automobila, solarnih sistema i vetroelektrana.

– Potražnja za tim sirovinama će tokom narednih decenija naglo porasti – navodi se u studiji Nemačkog instituta za ekonomska istraživanja (DIW). Cene bi mogle da dostignu vrhunac oko 2030, a zatim da tom nivou ostanu godinama.

– To bi zato predstavljalo prepreku energetskoj tranziciji – kaže naučnik sa Instituta Lukas Boer, pozivajući se studiju za koju se izričito navodi da nije „prognoza“ već „ispitani scenario“.

Za izgradnju vetroelektrana i fotonaponskih sistema potrebne su velike količine bakra, a za baterije električnih automobila isto tako velike količine litijuma, kobalta i nikla. Prema Međunarodnoj agenciji za energiju (IEA), godišnja potrošnja bakra u narednih 20 godina verovatno će se udvostručiti, nikla više nego utrostručiti, a kobalta ušestostručiti.

Dvadeset puta više litijuma?

Najviše će verovatno da poraste potražnja za litijumom. Iako bi ponuda tog metala do 2040. mogla da bude i više od 20 puta veća nego danas, ona teško da će održati korak sa potražnjom. S obzirom na to da se ti metali dobijaju u rudnicima i to uz velike troškove, moglo bi da prođe i 20 godina pre nego što se razviju nova nalazišta.

Posledice svega toga bile bi znatno veće cene. Prema scenariju koji predviđaju ispitivanja nemačkog instituta, bakar bi 2030. mogao da bude skuplji za gotovo 70% nego 2020, a litijum za skoro 180%.

Nove tehnologije na pomolu

Nemački naučnici takođe ukazuju da bi nepredviđeni tehnološki napredak mogao da ublaži potencijalna poskupljenja i da smanji troškove energetske tranzicije. Isto važi i ukoliko se alternativni materijali pokažu kao odgovarajući za proizvodnju i skladištenje obnovljive energije.

To je razvoj koji se trenutno uočava kod električnih automobila. Kompanija Tesla već neko vreme u nekim modelima koristi litijum-železno-fosfatne (LFP) baterije za koje nije potreban kobalt. Još bolje u zaobilaženju skupih sirovina su natrijum-jonske baterije, za koje nisu potrebni ni litijum, ni kobalt, ni bakar. Tu tehnologiju koristi recimo kineski CATL. Ta kompanija trenutno gradi fabriku baterija u nemačkom Erfurtu u koju ulaže skoro dve milijarde evra.

Važne su političke odluke

Bez obzira na tehnološka poboljšanja, u Nemačkom institutu za ekonomska istraživanja ukazuju na važnost političkih odluka.

– One su ključne za energetsku tranziciju. Neizvesne perspektive za obnovljive energije ili električne automobile sprečavaju, recimo, ulaganja u eksploataciju metala u rudnicima – ističe Boer.

Prema Boeru, neophodna je globalno koordinisana klimatska politika koja proizvođačima daje veću sigurnost u planiranju.

Izvor: DW/Ekapija

Foto: Pixabay

Чланак Električni automobili, solarni sistemi i vetroelektrane znatno će poskupeti се појављује прво на Biznis i Finansije.

Prodaja će biti sprovedena javnim nadmetanjem, 20. avgusta ove godine u 11 sati u Beogradu, od strane komisije za javno nadmetanje koju će činiti beogradski advokat Ilija Dražić i još dva člana iz njegove advokatske kancelarije koje on odredi.

Potraživanje je obezbeđeno zalogom prvog reda na svih 643.356 akcija Valjaonice bakra Sevojno koje su u vlasništvu kompanije East Point Metals, preduzeća koje takođe dolazi sa Кipra. Dodaje se da je predmetna zaloga upisana u Centralnom registru hartija od vrednosti u Beogradu.

Licitacioni korak na javnom nadmetanju je 100.000 evra, a prihvatanje cene vrši se podizanjem kartice. Nadmetanje se smatra završenim kada nijedan učesnik ne prihvati naredni licitacioni korak.

Za najpovoljnijeg ponuđača se proglašava učesnik koji je prvi prihvatio kupoprodajnu cenu iz prethodnog licitacionog koraka. Učesnici u nadmetanju dužni su da prethodno uplate depozit od dva miliona evra.

Prinudni otkup akcija

Nakon prinudnog otkupa akcija u junu prošle godine Beogradska berza je isključila akcije Valjaonice isključene sa Open Market tržišta.

Iza firme Kappa Star Limited stoji domaći privrednik Nebojša Šaranović, a Privredni sud nedavno je odbacio dve tužbe koje su protiv njegove firme podneli East Point Metals i Foverone Holding Miroslava Aleksića kako bi se sprečila prodaja akcija fabrike iz Sevojna, preneo je list Danas.

Obe tužbe, kako se dodaje, trebalo je da spreče prodaju duga East Point Metals-a od tri miliona evra jer su u njima glavni ulog založno pravo nad akcijama Valjaonice bakra Sevojno.

U firmi East Point Metals većinski vlasnik sa 52% udela je Miloš Nikitović, koga u poslovima, na mestu direktora u kiparskoj firmi kao i na poziciji predsednika Nadzornog odbora u zavisnom društvu Valjaonica bakra, predstavlja sin Desko Nikitović.

Manjinske udele do skoro su imale firme Haramalk i Seba star koje se povezuju sa bivšim ministrom privrede Nebojšom Ćirićem. Taj paket od 48 odsto nedavno je preko Kappa Star preuzeo Šaranović koji je otkupio i kreditno potraživanje uz koje ide i zaloga na akcije Valjaonice.

S druge strane, Nikitović je pokušao da preko kiparske firme Foverone holding limited, Miroslava Aleksića, uplati otkupljeni dug. Novac je, međutim, vraćen jer Aleksićeva i Šaranovićeva firma nemaju ugovorni odnos iz koga bi proistekla naplata ovog potraživanja. Nikitović ipak tvrdi da je prilikom uplate „u svemu postupljeno prema instrukcijama poverioca“, piše Danas.

Чланак Prodaje se Valjaonica bakra Sevojno се појављује прво на Biznis i Finansije.

Svoje prognoze o poskupljenju bakra obrazlažu ubrzanjem prelaska na „zelenu“ energiju sa fosilnih goriva i nedovoljnom ponudom ovog metala, prenosi CNBC.

Na osnovu očekivanog skoka potražnje, a u uslovima već oskudne tržišne ponude u svetlu pandemije, Goldman Saks sada procenjuje da će cena bakra porasti na prosečnih 11.000 američkih dolara po metričkoj toni tokom narednih 12 meseci.
Prema podacima sa Londonske berze metala, bakar je u sredu trgovan po ceni od oko 8.900 dolara po toni.

Izvor: Tanjug

Foto: Pixabay

Чланак Bakar je nova nafta се појављује прво на Biznis i Finansije.

Cena koštanja prerade od koncentrata do katodnog bakra iznosila je 962,13 USD po toni katode, bez amortizacije.

– Proizvedeno je 88.027 tona anodnog, odnosno 70.911 tona katodnog bakra, što je 78,79% plana za 2020. Takođe, dato je i 2.032 kilograma zlata, što je 30,14% više od plana, kao i 15.427 kilograma srebra, odnosno, 6,4% više od plana. Razlog za ovakvu realizaciju, odnosno manju preradu koncentrata i proizvodnju anodnog i katodnog bakra jeste planirani zastoj metalurških agregata u septembru i oktobru 2020, kada je u cilju zbrinjavanja gasova sa odeljenja konvertora, koji nisu bili predmet rekonstrukcije Topionice tokom 2015, obavljen i drugi remont. Realizacijom tog remonta kompanija je pokazala da su joj očuvanje zdravlja ljudi i zaštita životne sredine prioritet i da su ispred profita. Zbog svega ovoga, 2021. biće godina tehničkog proširenja i rekonstrukcije projekata – izjavio je zamenik rukovodioca Topionice i rafinacije u sastavu Serbia Zijin Copper Boban Todorović.

Dodao je da će izgradnjom sekundarnih dimohvatača i kompletnog sistema za odsumporavanje do oktobra ove godine, Topionica i rafinacija bakra eliminisati „usko grlo“ metalurgije.

– Nova postrojenja obezbediće čisto nebo iznad grada, a metalurzima omogućiti lakši rad, veću preradu koncentrata i proizvodnju anodnog i katodnog bakra. Plan je da se ove godine preradi 446.320 tona koncentrata i proizvode 117.966 tona anodnog, odnosno 83 hiljade tona katodnog bakra, 1.963 kilograma zlata i 13.208 kilograma srebra – zaključio je Todorović.

Izvor: Ekapija

Foto: Pixabay

Чланак Borska Topionica u 2020.godini proizvela 30% zlata više od plana се појављује прво на Biznis i Finansije.