Podsećanja radi, kompanija sa sedištem u Slovačkoj Inobat, objavila je krajem septembra da će u Srbiji graditi takozvanu giga-fabriku za proizvodnju i reciklažu električnih baterija za automobile, nakon što je potpisan Memorandum o razumevanju između te kompanije, IFC (Međunarodne finansijske korporacije, koja je deo Svetske banke), grada Ćuprije i Ministarstva finansija.

Država će podržati gradnju fabrike

U objavi Inobata navodi se da će država podržati gradnju fabrike sa 419 miliona evra podsticaja. Ne računajući Fijatovu fabriku u Kragujevcu koja je zajedničko preduzeće države i italijanske kompanije, to bi bila najveća subvencija za neku investiciju u našoj zemlji.

Reč je inače o fabrici sa godišnjom proizvodnjom baterija ukupnog kapaciteta do 32 gigavatsata. U prvoj fazi planirana je izgradnja postrojenja kapaciteta četiri gigavatsata do 2025. godine a prema pisanju Rojtersa svaka faza koštaće po 350 miliona evra.

Vrednost ulaganja je veća od 2,3 milijarde evra, a u fabrici bi trebalo da bude zaposleno više od 2.100 radnika.

Inobat je mlada kompanija, osnovana u septembru 2019. godine, ali je doživela meteorski uspon za kratko vreme. Još dok je bila startap u nju su uložili novac veliki fondovi poput IPM grupe iz Sjedinjenih Američkih Država.

Jedan od ranih investitora u Inobat je i britansko-australijska kompanija Rio Tinto koja je htela u Srbiji da otvori rudnik litijuma, ali je zbog pritiska javnosti Vlada Srbije morala da otkaže taj aranžman.

Iako struktura vlasništva Inobata nije javno dostupna, poznato je da je pored ranih investitora, jedan od najvećih akcionara od 1. septembra kineska kompanija Gotion hajtek.

95 odsto litijumskih baterija se proizvodi u Aziji

Ovaj kineski proizvođač baterija je ušao u strateško partnerstvo sa Inobatom kako bi izgradili giga-fabriku u Evropi. Zanimljivo je da je ta firma ekskluzivni snabdevač baterijama Folksvagena, koji je vlasnik blizu 25 odsto Gotiona.

Inače, u ovom trenutku 95 odsto litijumskih baterija se proizvodi u Aziji, najviše u Kini, čije kompanije kontrolišu 56 odsto tržišta, na drugom mestu je Južna Koreja sa 26 odsto dok japanske kompanije imaju 10 odsto.

Evropski proizvođači nisu rangirani u prvih deset kompanija koje se bave tim biznisom ali, zbog toga što su baterije za električne automobile sve traženije, postoje ambiciozni planovi o izgradnji fabrika u većem broju zemalja u Evropi.

Među kompanijama koje već imaju svoja postrojenja za proizvodnju litijumskih baterija nalaze se švedski Nortvolt u gradu Skelefteo, Dojče akumotiv, podružnica Mercedes Benca, u Kamencu, dok matična kompanija proizvodi baterije za električna vozila u fabrici u nemačkom gradu Hedelfingenu i poljskom Javoru.

BMW pak ima svoje postrojenje u Lajpcigu, kineski CATL u Arnštatu a švajcarski Leklanše u nemačkoj pokrajini Baden-Virtemberg.

U Evropi je u planu izgradnja kapaciteta od 1,2 teravatsati baterija i nove fabrike bi trebalo da niknu u Nemačkoj, Poljskoj, Španiji, Velikoj Britaniji, Švajcarskoj, Mađarskoj.

Koje su najveće fabrike u Evropi

Najveća fabrika baterija za električne automobile u Evropi trebalo je da bude ona koju je planirala američka kompanija Tesla kod Berlina sa kapacitetom baterija 105 gigavatsati. Međutim, Tesla je čini se odložila završetak punog kapaciteta te fabrike da bi gradila novo postrojenje u Nevadi za koju je od države dobila podsticaje od 1,3 milijardi dolara.

Ako nemački projekat Ilona Maska ne bude doveden do punog kapacitet, najveća fabrika baterija za električne automobile u Evropi biće ona koju gradi kineska kompanija CATL u Debrecinu u Mađarskoj kapaciteta 100 gigavatsati i vrednosti oko sedam milijardi evra. Od Mađarske će dobiti podsticaje, što poreske, što infrastrukturne u vrednosti od 800 miliona evra.

Ako se uzme u obzir da se najveći broj litijumskih baterija proizvodi u Aziji, gde je radna snaga jeftinija nego na Starom kontinentu, kao i da je u planu izgradnja velikog broja novih fabrika baterija za električne automobile u Evropi postavlja se pitanje koliko je investicija slovačke kompanije u Srbiju sigurna odnosno da li će fabrika u Ćupriji moći da izdrži oštru konkurenciju fabrika na teritoriji drugih država koje proizvode istu robu.

Dovoljno prostora za sve proizvođače baterija

Ekonomista Milan R. Kovačević kaže za Danas da je veoma teško prognozirati šta će se desiti u ovom konkretnom slučaju.

– Jedino što pouzdano znamo u vezi ovog angažmana je da će Vlada odobriti ogromna sredstva slovačkom investitoru. Ta suma je svakako prevelika te je odluka da mu se isplate sredstva u tom iznosu ako otvori fabriku u Ćupriji pogrešna. Očito je da slovački investitor nije siguran da će njegov poslovni projekat usled konkurencije biti uspešan i održiv te je iz tog razloga tražio da i Vlada Srbije finansijski podrži njegov poduhvat – ističe Kovačević.

Ekonomski analitičar Branko Pavlović navodi za Danas da bi u slučaju da Evropska unija nastavi da insistira da od 2035. godine u Evropi mogu da se proizvode samo električni automobili bilo dovoljno prostora za sve proizvođače baterija da opstanu na tržištu.

– Ipak, s obzirom da je reč o poslovnom poduhvatu na koji može da utiče konkurencija apsolutno je pogrešno i neprihvatljivo da u takvim uslovima finansijski rizik snosi bilo ko sem investitora. To znači da za ovakav projekat nikako nije trebalo odobriti državne subvencije već trošak posla a na taj način i finansijski rizik u slučaju neuspeha i eventualnog povlačenja iz njega treba da snosi isključivo investitor. Vlada Srbije nije trebalo da subvencioniše poslovni aranžman sa slovačkim investitorom. Jedina opcija u kojoj bi finansijski rizik trebalo podeliti je onaj u kojoj bi država Srbija dobila suvlasništvo nad projektom što konkretno nije slučaj – zaključuje naš sagovornik.

Izvor: Danas
Foto: Pixabay

Чланак Srbija uskoro dobija gigafabriku baterija za električne automobile се појављује прво на Biznis i Finansije.

Koristeći niskokvalitetni pesak, uređaj se puni toplotom proizvedenom od jeftine električne energije iz sunca ili vetra. Pesak akumulira toplotu na oko 500 stepeni Celzijusa, što onda može da greje domove zimi kada je energija skuplja.

Finska većinu svog plina dobija iz Rusije, pa je rat u Ukrajini u fokus stavio pitanje zelene energije. Ima najdužu rusku granicu u EU-u, a Moskva je sada zaustavila snabdevanje plinom i strujom nakon odluke Finske da se pridruži NATO-u. Zabrinutost oko izvora toplote i svetla, posebno s dugom, hladnom finskom zimom, podjednako brine političare i građane, prenosi Energetski portal.

Trenutno se većina baterija izrađuje od litijuma i skupe su, a i mogu da podnesu samo ograničenu količinu viška energije. Ali u gradu Kankaanpää, tim mladih finskih inžinjera završio je prvu komercijalnu instalaciju baterije napravljene od peska za koju veruju da može da reši problem skladištenja na jeftin način s malim uticajem. Uređaj je instaliran u elektrani Vatajankoski koja upravlja sistemom daljinskog grejanja za to područje. Programeri kažu da njihov uređaj može da drži pesak na toploti od 500 stepeni Celzijusa nekoliko meseci.

Kada su cene energije veće, baterija ispušta vruć vazduh koji zagreva vodu za sistem daljinskog grejanja koja se zatim pumpa u kuće, kancelarije, pa čak i lokalni bazen.

Izvor: Energetskiportal/Ekapija.com

Foto: Pixabay

Чланак „Peščana baterija“ koja može da skladišti obnovljivu energiju mesecima се појављује прво на Biznis i Finansije.

Grupa naučnika je za kompaniju Tesla, koja proizvodi vozila na električni pogon, od 2016. do sada razvila nekoliko patenata i napisala nekoliko članaka.

Poslednji rad u nizu fokusira se na „stogodišnju“ bateriju – odnosno varijaciju litijum-nikl-mangan-kobalt baterije. Testiranje je pokazalo da postoji mogućnost da takve ćelije traju otprilike čitav vek u slučaju da rade na naponu od 3,8 volti (umesto uobičajenih 4,2 volta) uz održavanje na temperaturi od 25 °C.

Baterije ipak neće biti komercijalizovane bez obzira na deset puta duže trajanje?

Kada je reč o punjenju, nova baterija je, prema navodima autora, konkurentna litijum-gvožđe-fosfat (LFP) ćelijama, koje se sve više koriste u Teslinim elektromobilima.

LFP baterije traju oko 10 godina. Povrh potencijalno skoro 10 puta dužeg životnog veka u odnosu na njih, „stogodišnja“ ćelija može uskladišti i veće količine energije.

Pa kada će se onda naći u Teslinim fabrikama za proizvodnju električnih vozila? Verovatno nikada. Veliki problem ovih baterija jeste to što su skuplje u poređenju sa LFP ćelijama i možda nikada neće dostići karakteristike neophodne za upotrebu u auto-industriji.

Istraživači sugerišu da bi njihova varijacija litijum-nikl-mangan-kobalt baterija mogla da se primenjuje za dugoročno skladištenje energije, ali potencijal za komercijalizaciju se i dalje ispituje. Dodatni izazov jeste to što u svom sastavu nova baterija sadrži kobalt čije je rudarenje izuzetno štetno po životnu sredinu. Ipak, kompanija Tesla najavljuje moguće modifikacije dizajna koje će isključiti kobalt.

U izradi članka, objavljenog u časopisu Journal of the Electrochemical Society, učestvovao je i Džef Den, svetski priznat ekspert na polju baterijske tehnologije. Jedno od njegovih prethodnih dostignuća jeste učešće u kreiranju baterije koja bi mogla da napaja električno vozilo na udaljenosti od preko 1,6 miliona kilometara.

S obzirom na to da naša planeta nastavlja da se zagreva zato što čovečanstvo ne smanjuje emisije gasova sa efektom staklene bašte, naučnici širom sveta pokušavaju da doprinesu borbi protiv klimatskih promena. Jedan od bitnih izuma jesu i vozila na električni pogon.

Kako bi ona bila u potpunosti efikasna, trebalo bi da se pune strujom iz obnovljivih izvora. A da bismo ih viđali više na putevima neophodno je da budu priuštivija, da prelaze veće razdaljine, da se proširi punjačka infrastruktura i da se unaprede njihove performanse koje uključuju i dugovečnost baterije. Sve ove prepreke njihovom omasovljenju polako se otklanjaju.

Izvor: Ekapija/Lima101

Foto: Pixabay

Чланак Teslin tim izumeo baterije koje bi mogle da traju i do 100 godina се појављује прво на Biznis i Finansije.

Za fosilna goriva – naftu, ugalj, gas – treba što pre naći alterantivu koja je u svakom smislu ekološka, ali i ekonomična, piše Dojče vele (DW).
Bogata automobilska industrija već velkim koracima ide u pravcu vozila na struju – odnosno na baterije.

Na ulicama ih ima sve više, države ih subvencionišu, iako tehnolgija još nije optimalna.

Prilikom posete fabrici Tesla automobila koja je u izgradnji u Nemačkoj, Ilon Mask je, na pitanje kandidata za kancelara CDU/CSU Armina Lašeta da li je budućnost autombila hidrogenska ili električna rekao – defintivno je električna. Hidrogen je gubljenje vremena.
No, problem elektro-automobila su upravo – baterije. Relativno lako su zapaljive, ne funkcionišu dobro na niskim temperaturama, relativno male su snage…

Ključni elementi u njima su pre svega litijum, kobalt i bakar – metali čija je eksploatacija i proizvodnja povezana sa značajnim uništavanjem čovekove okoline. A i skupi su.

Natrijum – zanemarena alternativa

Dva alkalna metala litijum i natrijum su hemijski veoma slični.

Natrijum nema gustinu energije litijuma i teži je, ali natrijum je dostupan svuda i jeftin – to je kuhinjska so.

Natrijum kao alternativa za litijum u baterijama nije nova, ali je bila zanemarena ideja – zbog toga što nije bilo tehnologije koja bi izgladila nedostake ovog metala.

Natrijum-jonska baterija ima sličan princip rada kao i litijum-jonska baterija – ali joj nisu potrebni kobalt i bakar.

Međutim, u poređenju sa litijumovim jonima, natrijumovi joni imaju veću zapreminu i veće zahteve u pogledu strukturne stabilnosti i kinetičkih svojstava materijala.

To je bio glavni problem za industrijalizaciju natrijum-jonskih baterija.

Činilo se, kada se konačno počne sa industrijskom proizvodnjom, da će natrijum-jonske baterije moći da se koriste samo stacionirano skladištenje energije kod na primer privatnih solarnih postrojenja ili za stabilizaciju električne mreže. Uvreženo mišljenje je bilo da nikada neće biti prikladne za električne automobile.

Međutim, desilo se drugačije. Još jednom se pokazalo – važno je imati cilj i ulagati u istraživanja i nove tehnologije.

CATL – prva generacija natrijumske baterije

Kineska kompanija CATL- Contemporary Amperex Technology Co. Limited – koja baterijama snabdeva Teslu, Dajmler, Folksvagen i druge proizvođače elektro-automobila, predstavila je 29. jula prvu generaciju svoje natrijumske baterije.

Dr. Robin Ceng, osnivač i predsedavajući CATL-a, obećava da će baterija biti jeftinija, manje zapaljiva, imati duži vek trajanja i otpornija na niske temperature od litijum-jonskih – i litijum-gvožđe-fosfatnih baterija koje su danas uobičajene jer su manje zapaljive od itijum-jonskih.

Osim toga, baterija će se brže puniti

Kompanija kaže da već godinama istražuje i razvija materijale elektroda za natrijumske baterije.

Što se tiče anodnih materijala, kompanija je razvila tvrdi karbonski materijal koji se odlikuje poroznom strukturom koja omogućava dovoljno skladištenje i brzo kretanje natrijumovih jona, kao i odlične performanse ciklusa punjenja.

Gustina energije natrijumoske baterije trebalo bi da dostigne do 160 Wh/kg, a takođe bi trebalo da bude u stanju da se na sobnoj temperaturi za 15 minuta napuni do 80 odsto.

Gustina energije je nešto manja od gustine litijum-jonskih baterija, koja može dostići oko 180 Wh/kg. U drugoj generaciji, međutim, gustina energije natrijum-jonske baterije trebalo bi da bude 200 Wh/kg.

Osim toga, ova baterija ima stopu zadržavanja kapaciteta više od 90 procenata u okruženju sa temperaturom od -20 Celzijusa.

Prema izveštajima kineskih medija, očekuje se da će natrijum-jonske baterije u pilot fazi koštati oko oko 65 evra po kilovat-satu, a u serijskoj proizvodnji, bi cena trebalo da se prepolovi na 26-39 evra po kilovat-satu.

Postojeća postrojenja je lako prebaciti na novi metal
Tokom prezentacije baterije, dr. Kisen Huang, zamenik dekana istraživačkog instituta CATL, izjavio je da je proizvodnja natrijum-jonskih baterija savršeno kompatibilna sa proizvodnim sistemima i procesima za litijum-jonske baterije i da se proizvodne linije mogu brzo preusmeriti.
Catl – je najveći kineski proizvođač baterija i zajedno sa južnokorejskim LGES-om predstavlja trenutno dva najveća liferanta na svetu.

I britanska kompanija AMTE Power najavila je nedavno proizvodnju baterija na bazi natrijuma najkasnije od 2022. po licenci britanskog proizvođača baterija Faradion.

Australija i Novi Zeland već su naručili baterije za skladištenje solarne energije i za regulaciju mreže.

Izvor: DW-Bizlife

Foto: Pixabay

Чланак Isplati se ulagati u natrijum jer može da bude zamena za litijum се појављује прво на Biznis i Finansije.

Contemporary Amperex Technology Co. Ltd (CATL) spreman je da proizvede bateriju koja ima vek trajanja od 16 godina i dva miliona kilometara, rekao je Zeng Jukun, predsedavajući izvršnog odbora kineskog giganta.

Sadašnje baterije dolaze sa garancijama koje pokrivaju oko 240.000 kilometara i osam godina, prenosi Blumberg.

– Ukoliko neko sada napravi narudžbinu, mi smo spremni za proizvodnju – istakao je Zeng bez otkrivanja da li su neki ugovori potpisani.

Zeng, čija kompanija je najveći proizvođač automobilskih baterija, naveo je da nova energetska jedinica košta oko 10% više od baterija koje se trenutno nalaze u vozilima.

Produžavanje životnog veka je jedan od ključnih napredaka potrebnih za budućnost električnih automobila, zato što bi baterija mogla da se koristi i u drugom vozilu.

To bi značajno umanjilo trošak posedovanja električnog vozila, što bi trebalo pozitivno da utiče na auto-industriju.

Kako je već pisao specijalizovani portal Electrek, Tesla planira da proizvede sopstvenu bateriju trajanja dva miliona kilometara, ali zajedno sa partnerima.

Prošlog meseca, Reuters je izvestio od tome da Tesla radi sa CATL na proizvodnji baterije trajanja dva miliona kilometara i da će je prvo ugrađivati u vozila model 3 proizvedena u Gigafabrici u Šangaju.

Izvor:Ekapija/RTS

Чланак Napravljena baterija za električne automobile koja može da traje dva miliona kilometara се појављује прво на Biznis i Finansije.