Evropska unija ponudiće Velikoj Britaniji jedinstven pristup svom ogromnom jedinstvenom tržištu samo ako Velika Britanija pristane da se drži standarda EU, rekla je Fon der Lajen, odbacujući Džonsonovu ideju da će uspeti da ispregovara labav trgovinski sporazum sa EU.

Fon der Lajen je rekla da je iznenađena što je Džonson čak pomenuo mogućnost pregovora o trgovinskim aranžmanima kakve EU ima sa Australijom, uključujući kvote i tarife, ako EU i Velika Britanija ne budu mogle da postignu sveobuhvatan sporazum. Ona je Džonsonov plan danas kritikovala u Evropskom parlamentu u Strazburu, u Francuskoj.

„Australija je jak partner i istomišljenik, ali Evropska unija s njom nema trgovinski sporazum“, rekla je Fon der Lajen. „Mi medjusobno trgujemo pod uslovima Svetske trgovinske organizacije“, podsetila je ona.

Fon der Lajen je dodala: „Ako su to Britanci izabrali, nama to ne smeta. Možemo prihvatiti manje od željenog, ali verujem da bi trebalo da budemo ambiciozniji“.

Velika Britanija je 31. januara napustila EU prva država koja je to učinila ikada do sada ali nastavlja da se drži propisa EU bar do kraja ove godine. Tokom prelaznog perioda, britanska vlada i lideri EU pokušaće da pregovaraju o slobodnoj trgovini i sporazumima za druge oblasti, poput saradnje službi bezbednosti.

Velika Britanija želi da trgovinski sporazum obuhvati robu i usluge i isključi skoro sve carinske tarife. Međutim, Džonson je čvrsto tvrdio da njegova država neće poštovati sve propise EU. Da bi sklapao ugovore s drugim zemljama, Džonson želi da se fleksibilnost standarda primeni na razne oblasti, kao što su konkurencija, državna pomoć ili čak zaštita okoline. Neka britanska preduzeća su se uznemirila smatrajući da Vlada smanjuje posvećenost zadržavanju olakšane trgovine sa EU.

Endrju Opi iz „Britanskog konzorcijuma maloprodaje“ je rekao da ukoliko Vlada brzo ne uspostavi graničnu infrastrukturu, u Velikoj Britaniji može doći do nestašice svežeg voća i povrća.

„Nije dovoljno najaviti da će biti granične kontrole, već sada moramo da vidimo planove kako će to biti moguće u praksi, ili će potrošači stradati 1. januara iduće godine“, rekao je on.

Fon der Lajen je insistirala na tome da EU sada sa 27 članica, nudi Velikoj Britaniji „nešto što nikada pre nismo ponudili nikom drugom“, pod uslovom da bivša članica EU garantuje poštenu konkurenciju i zaštitu radnika i životne sredine.

Mišel Barnije, glavni pregovarač EU, upozorio je da poslovanje između Ujedinjenog Kraljevstva i EU neće ostati isto kada se završi prelazni period, ako strane ne postignu sporazum o trgovini. U tom slučaju bi se odmah primenjivale carine i kvote na sve britanske proizvode.

„Otvaranje naših tržišta, pristup podacima i ekvivalentnost finansijskih usluga biće proporcionalni obavezama koje su preuzete u pogledu poštovanja istinskih nivoa uslova, regulatorne koherencije, zaštite građana i finansijske stabilnosti“, rekao je Barnije.

Dodao je da Britanija ne bi trebalo da ima iluziju da će finansijske usluge londonskog „Sitija“ imati preferencijalni status.

„Bregzit ne može znati ‘radimo kao i obično’, biće promena u svim oblastima“, rekao je Barnije.

„Pregovor o tome će biti teški, vrlo teški. Preporučujem da budemo spremni za svaki ishod, uključujući da 31. decembra ne bude sporazuma“, upozorio je on.

Britanska vlada je upozorila domaće kompanije da se pripreme za carinske deklaracije sledeće godine i proveru robe koja stiže iz EU .

„Velika Britanija će biti izvan jedinstvenog tržišta i izvan carinske unije, tako da ćemo morati biti spremni za carinske postupke i regulatorne provere koje će neminovno uslediti“, rekao je u ponedeljak Majkl Gov, ministar zadužen za pripremu Bregzita.

U ponedeljak je šefica Vlade Škotske upozorila da će Velika Britanija platiti „visoku cenu“ ako odustane od pravila i standarda EU. Nikola Sturdžen je uz to ponovila da želi da Škotska referendumom dodje do nezavisnosti od Ujedinjenog Kraljevstva i do mogućnosti da se pridruži EU kao država-članica.

„Kako EU neprekidno objašnjava, što više odstupamo od standarda EU, to ćemo imati manje pristupa jedinstvenom tržištu“, rekla je ona, i dodala da će „odstupanje od toga imati veoma visoku cenu“.

Izvor: Beta

Чланак Fon der Lajen odbacila ideju o labavom trgovinskom sporazumu EU s Britanijom се појављује прво на Biznis i Finansije.

Zajednički tehnički komitet se sastao u sedištu Organizacije zemalja izvoznica nafte (OPEK) u Beču, povodom uticaja epidemije novog virusa u Kini na svetsko tržište nafte. OPEK plus okuplja 13 članova organizacije i deset drugih naftnih sila, uključujući Rusiju.

Te zemlje su se 2016. godine dogovorile o ograničenju proizvodnje nafte kako bi podržale cene sirove nafte.

„Epidemija koronavirusa negativno utiče na ekonomske aktivnosti, posebno u sektorima transporta, turizma i industrije, najviše u Kini“, rekao je alžirski ministar Muhamed Arkab i dodao da epidemija ima negativan efekat na potražnju nafte i na naftna tržišta.

JTC je zbog toga predložio produženje važećeg sporazuma o smanjenju proizvodnje nafte do kraja 2020. godine i dodatno smanjenje proizvodnje do kraja kraja drugog tromesečja ove godine.

Cene nafte, na najnižem nivou od januara 2019. godine, tonu i dalje zbog strahovanja od usporavanja kineske ekonomije.

Barel nafte tipa „Brent“ spustio se ispod simbolične granice od 60 dolara. Za samo mesec dana nafta tog tipa izgubila je 11,9 odsto vrednosti, beležeći najveći pad od novembra 2018. godine.

Izvor: Beta

Чланак OPEK preporučio dodatno smanjenje proizvodnje nafte u svetu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Dok izgleda da pretnja američko-kineskog „trgovinskog rata“ popušta, „koronavirus dodaje novu dozu neizvesnosti“, rekla je ona na jednoj konferenciji u Parizu.

Ta izjava označava promenu od prilično optimističnog tona ekonomskih izgleda evrozone koji je u januaru iznela Francuskinja posle poslednjeg sastanka ECB o monetarnoj politici.

Ipak, bivša direktorka Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) pokušala je da uveri u suprotno, tvrdeći da ECB želi da kamatne stope zadrži na niskom nivou i da nastavi da kupuje aktivu na tržištu što je „efikasan automatski stabilizator“ za podršku evrozoni.

Predsednik Federalnih rezervi SAD, Džerom Pauel, rekao je na istom skupu da već nedelju dana „pažljivo prati“ epidemiju povezanu s novim virusom.

Do danas je od te bolesti umrlo gotovo 500 ljudi i zarazilo se više od 24.000 u Kini i u još 20 zemalja.

„Očigledno će biti barem kratkoročnih posledica po proizvodnju u Kini“, rekao je Pauel koji očekuje da će to uticati na druge ekonomije.

Izvor: Beta

Чланак Predsednica Evropske centralne banke: Koronavirus pojačao neizvesnost ekonomskog rasta се појављује прво на Biznis i Finansije.

Taj sporazum će predstavljati „centralni stub partnerstva“ sa Londonom sa ciljem da se eliminišu sve carine i kvote na trgovinsku razmenu sa evropskim kontinentom, rekao je Barnije predstavljajući poziciju Brisela o budućim odnosima EU sa Velikom Britanijom, koja je zvanično istupila iz Unije 31. januara, prenosi AFP.

Barnije je predstavio u Briselu stav EU o pregovorima o novim odnosima sa Britanijom.

Barnije je takodje upozorio da EU neće prihvatiti da na njenim vratima nastane deregulisana privreda, koja bi profitirala od „prednosti nelojalne konkurencije“.

Sporazum treba da bude zaključen na osnovu „mehanizama koji dozvoljavaju da se održe visoke norme koje imamo po socijalnim, ekološkim, klimatskim, fiskalnim pitanjima i pitanjima državne pomoći“, rekao je Barnije.

Evropska komisija je 3. februara dala preporuke Evropskom savetu za otvaranje pregovora o novom partnerstvu sa Velikom Britanijom, koji uključuju sveobuhvatni predlog pregovaračkih direktiva.

Direktive se odnose na sve sfere interesa pregovora, uključujući trgovinu i ekonomsku saradnju, policijsku i sudsku saradnju u krivičnim pitanjima, spoljnu politiku, bezbednost i odbranu, učešće u programima EU i druge sfere saradnje.

„Što Britanija želi da bude bliža (propisima EU) to će joj pristup jedinstvenom tržištu biti lakši, ali ništa nije besplatno… Mislim da je pitanje jednakosti poštovati propise“, rekla je predsednica Evropske komisiej Ursula fon der Lajen.

Ona je podsetila da je političku deklaraciju koja prati sporazum o izlasku Britanije iz Unije, potpisao britanski premijer Boris Džonson i dodala da je EU uverena da će se on držati toga što je potpisano, osvrćući se posebno na princip lojalne konkurencije posle razlaza.

EU i Velika Britanija treba da se dogovore o novim odnosima posebno po pitanju trgovine, koja će biti u centru pregovora.

Opšte uzev EU je spremna Britaniji da pruži najveći mogući pristup njenom tržištu od 450 miliona potrošača, ali samo ako se Britanija pridržava standarda EU po pitanjima kao što su državne subvencije, socijalna pitanja i zaštita životne okoline.

Britanski premijer Boris Džonson već je ukazao da ne želi da se Britanija obaveže na to da će ostati u skladu sa evropskim zakonima, navodeći da je to važan princip u potezu odvajanja od Evropske unije.

Džonson: Neće biti nelojalne konkurencije sa EU, ali bez obaveznog uskladjivanja propisa

Velika Britanija neće sprovoditi nikakvu „nelojalnu konkurenciju“ prema Evropskoj uniji o čemu strahuju Evropljani posle Bregzita, rekao je 3. februara britanski premijer izlažući svoju viziju budućih odnosa sa evropskom dvadesetsedmoricom.

„Nećemo se upuštati ni u kakav damping, bilo da je trgovinski, ekonomski ili ekološki“, kao što strahuje Brisel, rekao je konzervativni lider, obavezujući sa da neće podrivati evropske standarde, u govoru u kome je izložio ključne tačke stava njegove zemlje u pregovorima sa EU o budućim odnosima posle Bregzita.

On je medjutim istovremeno rekao da Britanija neće da se uskladi sa evropskim propisima kao cena za slobodnu trgovinu.

„Da li ćemo insistirati na tome da EU čini isto kao i mi kao cena za slobodnu trgovinu, naravno da nećemo. Ne vidim razloga da se na to obavezujemo sporazumom sa EU. Vratićemo pun suverenitet nad našim granicama, imigraciji, konkurenciji, propisima o subvencijama, snabdevanju, zaštiti podataka“, rekao je Džonson.

On je takodje rekao da saradnja sa Evropljanima po pitanju odbrane i spoljne politike ne zahteva obavezno da se to stavi u ugovor.

Britanija je 31. januara izašla iz EU posle 47 godina, kao prva zemlja koja napušta Uniju. Dve strane imaju do kraja godine da usaglase nove odnose, na planu trgovine, ali takodje bezbednost, ribarstva.

Izvor: Beta

Чланак EU spremna da ponudi Londonu vrlo ambicizan trgovinski sporazum се појављује прво на Biznis i Finansije.

Restorani u Južnoj Koreji, Japanu, Hong Kongu i Vijetnamu odbili su da prihvate goste iz Kine. Indonežani su protestovali u blizini hotela i pozvali goste iz Kine da odu. Francuske i australijske novine su kritikovane zbog rasističkih naslova. Kinezi i drugi Azijci u Evropi, Sjedinjenim Državama, Aziji i Tihom okeanu žale se na rasizam.

Dvadesetak zemalja i Kina prijavile su slučajeve novog koronavirusa, koji je ubio više od 300 ljudi, a hiljade su obolele. Mnoge zemlje poslale su avione u kineski grad Vuhan kako bi evakuisale svoje državljane.

Anti-kineska osećanja stižu dok moćni Peking pojačava svoj globalni uticaj, a uspon Kine je ranije izazvao trgovinske, političke i diplomatske sporove sa mnogim zemljama. Ali, s jačanjem straha od nove misteriozne bolesti došlo je do akutnijeg anti-kineskog i, u nekim slučajevima, antiazijskog povratnog udarca.

Veb stranice Južne Koreje preplavljene su komentarima koji pozivaju vladu da blokira ili istera Kineze, uz rasističke primedbe o kineskim prehrambenim navikama i higijeni.

Popularni seulski restoran s morskom hranom koji posećuju turisti iz Kine je postavio znak „Nema ulaza za Kineze“.

Više od 650.000 Južnokorejaca potpisalo je onlajn peticiju šefu države pozivajuci na privremenu zabranu dolaska Kineza. Neki konzervativni poslanici opozicije to javno podržavaju.

„U Južnoj Koreji jača bezuslovna ksenofobija protiv Kineza“, piše u uvodiku visokotižanog lista „JongAng Ilbo“. „Zarazne bolesti su pitanje nauke, a ne pitanje koje se može rešiti izlivom emocija“, piše u tom tekstu.

U Sjedinjenim Državama pošto su se pojavile vesti da neko na državnom Univerzitetu Arizone ima virus, jedna studentkinja, Kineskinja, tvrdi da drugi studenti bukvalno beže od nje.

Zdravstveni centar Univerziteta Kalifornije je obrisao post o tome da je strahovanje od bolesti „normalno“ u odnosu prema ljudima iz Azije.

Virus je produbio anti-kinesko raspoloženje u Hongkongu, gde su višemesečni ulični protesti protiv uticaja Pekinga sasvim zahvatili taj polu-autonomni kineski grad.

Prošle nedelje, lokalna vlast Hongkonga je obustavila brodske i železničke veze s kineskim kopnom i smanjila broj letova aviona između Hongkonga i kineskih gradova.

„Teno Ramen“ japanski restoran s rezancima u Hongkongu, odbija da usluži goste iz Kine. „Želimo da živimo duže. Želimo da zaštitimo lokalne klijente. Izvinite!“, objavio je taj restoran na Fejsbuku.

U Evropi, jedan nastavnik francuskog jezika nedavno je na „Tviteru“ pokrenuo debatu kojom je izazvao mnogobrojne kritike zbog diskriminacije.

Francuska ima veliku rastućua azijsku zajednicu, kineski posetioci su stub francuske turističke industrije, ali stare predrasude su duboke. Jedne regionalne novine u severnoj Francuskoj su objavile naslov „Žuta uzbuna“, a kasnije se izvinile usred opšte kritike.

„To je virus koji dolazi iz jednog regiona u Kini. Mogao je da dođe iz severne Afrike, Evrope ili bilo otkuda“, rekao je Sok Lam, pravni savetnik kineske zajednice u Parizu. „Ljudi ne bi trebalo da misle da širimo virus samo zato što smo Azijci“.

Danski list „Jilands-Posten“ objavio je karikaturu u kojoj je žute zvezde s kineske zastave zamenio crtežom virusa. Kineska ambasada u Kopenhagenu je to nazvala „uvredom za Kinu“ i tražila izvinjenje novina.

Nemački šasopis „Der špigel“ objavio je naslov „Made in China“ uz fotografiju čoveka odevenog u sanitarnu zaštitnu opremu.

U petak je kafe u Rimu, kod fontane Trevi, popularnog turističkog mesta, na izlog postavio natpis da „Svima koji dolaze iz Kine nije dozvoljen pristup“, prenosi italijanska novinska agencija ANSA.

Više od 51.000 potpisa sakupljeno je na peticiji na internetu sa zahtevom za izvinjenje dveju najvećih australijskih novina zbog njihovih naslova. Osudjen je naslov „Herald Sana“ iz Melburna u kojem je pisalo „Panda-monijum kineskog virusa“ namerna pravopisna greška s aluzijom na tu životinju iz Kine, a naslov „Dejli telegrafa“ iz Sidneja je glasio: „Kineska deca ostaju kod kuće“.

Jedna žena iz Singapura koja godinama živi na Novom Zelandu rekla novinarima da joj je prodavačica u jednoj radnji rekla u Oklendu: „Vi Azijci ste doneli ovaj virus“ i da joj je uputila i druge rasističke uvrede.

Mnogi Japanci su na društvenim medijima tražili zabranu putovanja Kinezima usled zabrinutosti da će doneti virus u Japan.

Prodavnica slatkiša u Hakoneu, gradu s vrelim izvorima zapadno od Tokija, nedavno je dospela na naslovne stranice jer je postavila natpis: „Kinezima zabranjen ulaz“.

U sredu je „Menia Hareruia“, popularni lanac „ramena“ u Saporou na severnom japanskom ostrvu Hokaido postavio sličan znak: „Nema ulaska za kineske turiste“, dok se jedan kineski student u Tokiju javno požalio da njega i druge KIneze na ulici „gledaju popreko“.

Proteklog vikenda nekoliko stotina stanovnika indonežanskog turističkog grada Bukitingi je ispred tamošnjeg hotela u kojem je bilo 170 kineskih turista, protestovalo što su došli. Blokirali su ulice oko hotela da bi Kineze sprečili da izađu. Lokalne vlasti su istog dana odlučlile da te turiste pošalju nazad, u Kinu.

Više od 400.000 Malezijaca potpisalo je na internetu peticiju za zabranu dolaska putnika iz Kine i pozivajući vladu da time „spase naše porodice i našu decu“.

Jedan hotel u Danangu, u Vijetnamu, kraj popularne plaže, odbija da prihvati kineske turiste.

Na Filipinima je jedan bivši policajac i gradonačelnik u petak zapalio kinesku zastavu ispred Nacionalnog kluba za štampu u Manili kako bi protestovao zbog problema koje je Kina dovela na Filipine i druge zemlje jugoistočne Azije, uključujući virus i tvrdnju Pekinga na sporna ostrva u Južnom kineskom moru.

Ured filipinskog predsednika rekao je na to u izjavi: Nemojmo se upuštati u diskriminatorsko ponašanje, niti postupati s bilo kakvom predrasudom prema našima bližnjima. Realnost je da su svi podložni virusu“.

Izvor: Beta

Чланак Strah od novog virusa pokrenuo anti-kineska osećanja širom sveta се појављује прво на Biznis i Finansije.

U dokumentima koji su u petak podneti saveznom sudu u Detroitu, u SAD, FCA tvrdi da se tužba GM-a ne zasniva na činjenicama. Takođe tvrdi da, čak i ako to jesu bili nezakoniti postupci što tvrdi GM, istekao je četvorogodišnji rok za tužbu, te su ti slučajevi zastareli.

GM navodi u tužbi podnetoj u novembru prošle godine da je FCA podmićivao zvaničnike Ujedinjenog sindikata radnika automobilske industrije da u GM zahtevaju veće plate da bi primorao GM da se spoji sa manjom firmom FCA.

Tužba GM-a protiv konkurenta iz Detroita je bez presedana. U njoj se navodi da je FCA bila umešana u reketiranje plativši milione dolara mita sindikalcima da se izbore za tri kolektivna ugovora nepovljna za GM.

GM navodi da je FCA korumpirao pregovarače 2009, 2011. i 2015. godine, da bi stekao prednosti u odnosu na GM.

Ti navodi potiču iz dugogodišnje federalne istrage vlasti SAD o podmićivanju FCA usmerenom na sindikalne službenike u putem centra za obuku sindikalaca u šta su umešani najviši zvaničnici sindikata.

Deset osoba je optuženo u istrazi, a osam je priznalo krivicu, uključujući udovicu potpredsednika sindikata. Tri osobe koje su radile u FCA su osuđene.

Ali, GM mora da dokaže da je FCA reketirao s namerom da preuzme upravljanje sindikatom i da je to nanelo štetu GM-u. Nije dovoljna samo tvrdnja GM-a da je kompanija FCA nastojala da podmićivanjem navede sindikalce kako da postupe.

GM je takođe optužio izvršnog direktora „FCA“ Serdja Markionea koji je umro prošle godine, za odobravanje mita većeg od 1,5 miliona dolara sindikalnim zvaničnicima.

Zahtevi sindikata za veće plate bili su smišljeni da bi primorali GM da se spoji sa FCA koji je odbio ponudu Markionea za to, navodi GM u tužbi što FCA odbija kao nedokazano.

Zakonska procedura uz dostavljanje dodatnih podnesaka dveju kompanija trajaće nekoliko meseci pre no što sudija odluči o sudbini tužbe.

Izvor: Beta

Чланак ‘Fiat-Krajsler’ optužen da je podmićivao sindikalce da traže veće plate u ‘Dženeral motorsu’ се појављује прво на Biznis i Finansije.

Organizacija ukazuje da je koncentracija bogatstva, na štetu žena pre svega prvi uzrok nejednakosti u svetu.

Globalna nejednakost je šokantno uvrežena i velika i broj milijardera se udvostručio u poslednjih deset godina, navodi Oksfam.

„Procep izmedju bogatih i siromašnih ne može se rešiti bez usmerene politike borbe protiv nejednakosti. Vlade treba da osiguraju da kompanije i bogati plaćaju svoj pravedan deo poreza“, naveo je, u saopštenju, Amitabh Behar, generalni direktor Oksfama u Indiji, koji će predstavljati tu organizaciju na forumu u Davosu, u Švajcarskoj.

Godišnji izveštaj Oksfama o svetskim nejednakostima tradicionalno se objavljuje neposredno pre otvaranja Svetskog ekonomskog foruma u Davosu u Švajcarskoj. Taj godišnji skup svetske ekonomske i političke elite otvara se zvanično sutra.

Izveštaj pokazuje da seksističke privrede pothranjuju krizu nejednakosti, omogućuju bogatoj eliti da akumulira ogromna bogatstva na uštrb običnih ljudi i posebno siromašnih žena i devojaka.

Prema podacima te organizacije čija metodologija se zasniva na podacima objavljenim u časopisu Forbs i banci Kredi suis, ali koju osporavaju ekonomisti, 2.153 osobe sada imaju više novca nego 4,6 miljardi najsiromašnijih ljudi na planeti.

Pored toga bogatstvo jednog procenta najbogatijih na svetu je više nego duplo veće od akumuliranog bogatstva 6,9 miijardi manje bogatih, odnosno 92 odsto svetske populacije, što je koncentracija koja prevazilazi razmevanje, navodi se u izveštaju.

„Žene su na prvom udaru nejednakosti zbog ekonomskog sistema koji ih diskriminiše i stavlja u nestabilnije i manje plaćene poslove, počevši od sektora nege“, rekla je Polin Lekler iz Oksfama Francuska.

Prema proračunu Oksfama, 42 odsto žena na svetu ne mogu da imaju plaćen rad zbog suviše velikih obaveza u privatnom, porodičnom životu, u odnosu na šest odsto muškaraca.

U Francuskoj sedam milijardera ima više bogatstva od 30 odsto najsiromašnijih ljudi, a 10 odsto najbogatijih Francuza koncentrišu polovinu bogatstva zemlje.

Izvor: Beta

Чланак Oksfam: Svetski milijarderi imaju više novca od 60 odsto stanovništva planete се појављује прво на Biznis i Finansije.