„Ciljevi održivog razvoja 2030 neće biti postignuti do naznačenog roka, to je očigledno, a u zemljama u razvoju ne postoje izvori finansiranja i iluzija ih je i tražiti“, istakao je on i dodao da investitori ne obraćaju mnogo pažnju na to da li kompanije posluju po ESG principima.

Đukanović kaže da su za zelenu tranziciju potrebna neverovatna sredstva i da ne zna kako će ih obezbediti zemlje u razvoju. „Bogate zemlje su zagađivale planetu 200 godina i sada taj isti svet odlazi u siromašne zemlje da nametne svoje standarde. To neće moći tako. Prvo nije pošteno i ekonomski je nemoguće. U Bangladešu ne postoji mogućnost da se isfinansira fabrika kao u Švajcarskoj. A pošto je nemoguće, neće se ni desiti. Samo korona i inflacija su nas od svega toga odmakli još dalje. Trgovanje CO2 emisijama je još jedan od načina kako da se održi razlika između razvijenih zemalja i nerazvijenih. Cilj nije da se razvoj celog sveta izjednači“, rekao je on.

Najveći problem je, prema njegovim rečima, što ne postoje izvori finasiranja za put ka održivosti. „Fer bi bilo da ako se od dobavljača iz nerazvijene zemlje traži, na primer, da ugradi solarne panele, da tu investiciju snosi naručilac. Ti problemi će postati samo veći i veći. Održivi rast je neodrživ i zato imamo novu raspodelu karata jer je globalni jug decenijama nezadovoljan“, rekao je Đukanović.

Preduzećima je najteže

Neven Marinović, osnivač SMART kolektiva je rekao da razvijena država više vode računa o održivosti, ali i da one koje vode računa o održivosti postaju razvijenije. „Mnogo kompanija dolazi kod nas jer neko od njih traži da uvedu standarde, obično finansijske institucije ili partneri iz Evropske unije. Ali uticaj ima i regulativa, pritisak javnosti“, rekao je Marinović i dodao da novca zaista nema u nerazvijenim zemljama, ali da se mora naći načina.

„Malim preduzećima je najteže da tu trku isprate i njima mora da se pomogne na putu održivosti“, rekao je Marinović.

Zoran Blagojević, predsednik IO Wiener Stadtische osiguranje je govoreći o ulozi osiguravača i njihovim mogućim podsticajima klijenata rekao da polisa za električni automobil ne može da bude povoljnija. „Mi smo stvari postavili na drugi način. Osoba koja vozi hibridni auto i više koristi struju od nafte, vozi obazrivije, to znači da je manje izložena riziku i mi možemo da ga nagradimo. To je pravi pristup. Ukoliko govorimo o ekološkim kućama, možemo da ponudimo dodatne servise koji će biti razlika u odnosu na standardnu polisu“, rekao je Blagojević.

Klimatske promene i sve što se dešava na planeti su, kako kaže, dugoročni rizici, iako se kao najveći rizik danas spominje inflacija.

Konferenciju je organizovala platforme BeRiskprotected.

Izvor: Sveonovcu.rs

Foto: Pixabay

Чланак Bogate zemlje su zagađivale planetu, one treba da snose trošak zelene tranzicije се појављује прво на Biznis i Finansije.

Više od dve trećine svih milionera su preduzetnici, a evo nekih od lokacija na kojima najbogatiji drže svoj novac.

Gotovina i gotovinski ekvivalenti

Mnogi, a možda i većina milionera su štedljivi. Kad bi potrošili sav novac, ne bi imali sredstva koja koriste za povećanje bogatstva. Oni troše na potrepštine i nešto luksuza, ali štede i očekuju da to čine i cele njihove porodice.

Mnogi milioneri drže veći deo novca u gotovini ili visokolikvidnim novčanim ekvivalentima. Milioneri rapoređuju novac drugačije od ostalih. Sve bankovne račune koje imaju vodi privatni bankar koji verovatno upravlja i ostatkom njihovog bogatstva. Oni sami retko posećuju banke i bankare, piše Yahoo finance.

Studije pokazuju da milioneri mogu u proseku da drže čak 25 odsto svog novca u gotovini. Razlog tome je želja da poseduju sredstva u slučaju iznenadne krize na tržištu, što se sve češće dešava.
Novčani ekvivalenti, finansijski instrumenti koji su likvidni gotovo kao i gotovina, takođe su popularni među milionerima. Neki milioneri svoj novac drže u trezorskim zapisima koje stalno vraćaju i reinvestiraju. Likvidiraju ih kad im zatreba gotovina.

Drugi milioneri imaju sefove pune gotovine denominovane u mnogim različitim valutama. Ovi sefovi se nalaze u celom svijetu i svaka valuta se drži u zemlji u kojima je taj novac zvanično sredstvo plaćanja.

Nekretnine

Nepokretna imovina je sigurna luka za novac. Godinama su ulaganja u nekretnine primarni način na koji su miliioneri stvarali i čuvali svoje bogatstvo.

Kereću sa kupovinom primarne kuće, a potom i ostalih stanova, obično za zakup. Bogati su počeli da kupuju komercijalne nekretnine poput poslovnih zgrada, hotela, stadiona, i svega ostalog što bi im omogućilo gomilanje bogatstva.

Milioneri često imaju velike portfelje nekretnina. Nakon što se etabliraju kao kupac na tržištu nekretnina, agenti za nekretnine počinju da im donose nove poslove.

Nekretnine su imovina dugoročno unosna za ulaganje i sigurna opcija za milionere koji vole pasivne prihode, jer im nekretnine to i pružaju.

Deonice

Neki milioneri vole jednostavnost. Ulažu u deonice koje jednostavno isplaćaju dividende. Sviđaju im se pasivni prihodi od vlasničkih hartija od vrednosti. Oni jednostavno ne žele da troše svoje vreme za upravljanje investicijama.

Ultra-bogati ulagači mogu imati kontrolni udeo u jednoj ili više velikih kompanije. Ipak, mnogi milioneri imaju portfelj od samo nekoliko vlasničkih hartija od vrijednosti. Milioneri vole i deonice koje plaćaju dividende za pasivni prihod koji im pružaju. Naravno, oni su zainteresovani za povećanje kapitala, ali za neke je to manje bitno nego generisanje tekućeg prihoda.

Privatni kapital i hedž fondovi

Osim ako nijeste multimilioner, ne bi trebalo da učestvujete u hedž fondu ili ulazite u privatni deonički fond. Javni deonički kapital poznat je, jer se njegovim deonicama trguje na berzama. Jedna od njegovih prednosti je likvidnost.

Privatni deonički fondovi, s druge strane, uglavnom svoja ulaganja dobijaju od velikih organizacija poput univerziteta ili penzionih fondova. Ulagači privatnih investicionih fondova moraju biti akreditovani ulagači s određenom neto vrijednošću, obično najmanje 250.000 dolara.

Hedž fondovi koriste združena sredstva i sprovode više strategija kako bi svojim ulagačima ostvarili velike povrate. Hedž fondovi ulažu u ono što menadžeri fondova misle da će ostvariti najveću moguću kratkoročnu dobit.

Roba

Roba poput zlata, srebra, prava na mineralne sirovine, takođe su zalihe vrednosti za milionere. Ali, imaju određeni nivo složenosti u upravljanju, kojom se mnogi milioneri jednostavno ne žele baviti.

Alternativne investicije

Neki milioneri, zajedno s ultrabogatima, deo svog novca drže u drugim alternativnim ulaganjima poput materijalne imovine poput likovne umetnosti, skupih muzičkih instrumenata ili retkih knjiga. Takođe, postoje milioneri i ultrabogati koji ulažu u prava intelektualnog vlasništva, kao što su prava na pesme ili filmove. To mogu biti vrlo unosna ulaganja.

Kriptovalute

Procenjuje se da postoji oko 100.000 milionera iz sveta kriptovaluta od kojih većina ima bitkoin. Da biste pokušali zaraditi svoje bogatstvo u kriptovaluti, morate biti spremni da preuzmete određeni rizik, a mnogi milioneri nemaju apetita za to. Mnogi ljudi su na ovaj način postali milioneri, dok su neki izgubili novac, posebno u ovoj godini kada je tržište palo.

Izvor:Telegraf Biznis
Foto: Pixabay

Чланак Gde bogati drže svoj novac? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Popularnost takvih viza u Evropskoj uniji raste dok ljudi traže mogućnosti da se presele zbog političkih odluka koje mogu da utiču na njihova prava, kao što je to slučaj sa Bregzitom.

Očekuje se i da bi, zbog nesređenog političkog i društvenog okruženja u SAD, broj Amerikanaca koji traže zlatne vize mogao da se poveća. U poslednjem izveštaju kompanija „Get Golden Visa“ predviđa bi 2022. godina mogla da bude najaktivnija do sada, kada je reč o tom pitanju.

Šta su tačno šeme „zlatnih viza“ i zašto je Evropska unija potegla pitanja o njihovoj bezbednosti u proteklim mesecima?

Šta je „zlatna viza“?

Prebivalište uz investicije, koje je poznato i kao „zlatna viza“, nudi ljudima šansu da dobiju dozvolu za boravak u određenoj zemlji tako što će u njoj da kupe kuću ili ukoliko realizuju veliku investiciju ili donaciju.

Kandidat mora da ima više od 18 godina, da nema kriminalni dosije i da ima dovoljno sredstava da izvrši traženu investiciju. Postoje i „zlatni pasoši“, koji su zvanično poznati kao programi državljanstva kroz investicije. Oni omogućavaju strancima da istim sredstvima steknu državljanstvo.

Kada je reč o državama EU, to podrazumeva uživanje svih beneficija koje imaju stanovnici bloka, kao što je na primer slodoba kretanja među zemljama.

Šta EU preduzima povodom zlatnih viza i pasoša?

Ostalo je samo nekoliko mesta u EU koja još uvek nide „zlatne pasoše“. Jedna od takvih država je Malta. Minimalna suma za investiranje je 690.000 evra i ona omogućava državljanstvo između 12 i 36 meseci.
Mnogre druge države imaju programe „zlatnih viza“. Dajemo nekoliko primera o tome koliko tačno košta omogućavanje boravka u tim zemljama.

Portugal

Ovu državu mnogi smatraju najboljom opcijom za one koji pokušavaju da dođu do prebivališta putem investicija. U 2021. godini Portugal je imao više od 10.000 zahteva za zlatne vize. U periodu između januara i avgusta 2022. godine ovaj program je doneo zemlji 398 miliona evra, pokazuju podaci portugalske nacionalne novinske agencije LUSA.

Ljudi mogu da kupe nekretninu ili da investiraju. Minimalna suma je 280.000 evra, kojojm može da se kupi imanje u područjima koja su nisko naseljena. Za one koji planiraju gotovinsku investiciju, to može da ih košta i pet miliona evra prebačenih u portugalsku banku ili kroz odobrenu investiciju.

Da bi očuvali status, građani samo treba da ostanu u zemlji oko sedam dana svake godine, a nakon pet godina mogu da steknu državljanstvo. Međutim, poslednjih meseci, izveštaju kažu da je veliki broj ljudi ostao zaglavljen zato što im Služba za strance i granice nije obnovila zlatne vize.

Španija

Vlasti u Madridu su pokrenule ovaj program 2013. godine. Njime se nudi prebivalište strancima i njihovim porodicama koji ulože u imanje u zemlji. Zahteva se investicija od 500.000 evra za „zlatnu vizu“, koja podrazumeva pravo na život, rad i studiranje u Španiji. Iako je ovo znatno više od portugalskog minimuma, postoji i nekoliko ograničenja kada je reč o imanju.

Takođe, viza može biti odobrena i ako se započnu određeni poslovi u Španiji, posedovanjem akcija ili depozita u bankama u vrednosti od milion evra, ili ako se uloži minimum dva miliona evra u državne obveznice.

Ipak, određeni političari zahtevaju da se program okonča uz ocenu da to utiče na cene kuća i da nije od koristi za ekonomiju.

Italija

Još jedna popularna destinacija za one koji žele da dobiju prebivalište preko investicija. U italiji je to pravilo uvedeno 2017. godine, a građani koji ne žive u EU mogu da dobiju dvogodišnje boraviše ako se odluče za investiciju na popularnoj „čizmi“.

Minimalna suma je 500.000 evra, a nosioci vize mogu da računaju na isti status za svoje porodice i specijalni poreski režim. Ako žive u Italiji tokom desetogodišnjeg perioda, stiču uslove za državljanstvo.

Grčka

Grčka nudi „zlatne vize“ uz jedan od najbržih procesa. Kvalifikovani stranci mogu da dobiju prebivalište u roku od 60 dana od trenutka apliciranja.

Ranije je ova zemlja imala jedan od najnižih pragova za ulaganje – 250.000 evra potrošenih na imanje u Grčkoj, ali su vlasti odlučile da tu sumu podignu na 500.000 da bi se povećala pristupačnost nekretnina za domaće stanovništvo.

Nosioci „zlatne vize“ nisu u obavezi da budu u Grčkoj da bi to pravo zadržali. Do kraja 2021. godine, ova zemlja je imala 9.500 prijava, što je jedan od najvećih brojeva u Evropi.

Izvor:Euronews
Foto: Pixabay

Чланак „Zlatne vize“ nude priliku za bogate da kupe pravo na prebivalište се појављује прво на Biznis i Finansije.

Nejednakost raspodele dohotka u Srbiji je visoka, jer je pokazatelj kvintilnog odnosa iznosio 5,9 u 2021, piše u Programu ekonomskih reformi za period 2023-2025 koji je objavljen na sajtu Ministarstva finansija.

Kvintilni odnos, mera nejednakosti raspodele dohotka, predstavlja odnos ukupnog dohotka 20 odsto najbogatijeg stanovništva i ukupnog dohotka 20 odsto najsiromašnijeg stanovništva.

Čekaju se efekti socijalne karte i „eventualne uštede“

Poboljšanje adekvatnosti socijalnih davanja za stanovništvo ispod praga siromaštva i preraspodela sredstava između postojećih programa predstavlja izazov već dugi niz godina, navodi se u Programu.

Razmatrano je, kako piše, više varijanti koje će doprineti povećanju novčane socijalne pomoći, ali se smatra da je potrebno sačekati efekte primene Zakona o socijalnoj karti i eventualne uštede. To će u uslovima budžetskih ograničenja doprineti povećanju novčane socijalne pomoći.

U aprilu je počela primena Zakona o socijalnoj karti, i tada je registar Socijalna karta počeo sa radom, piše u Programu.

Registar, kako se objašnjava, objedinjuje baze svih neophodnih državnih organa, čime omogućava bolju kontrolu socijalnih davanja i pravedniju raspodelu novca za socijalno najugroženije kategorije.

Analiza efekata primene registra socijalna karta radiće se početkom 2023. godine

U 2021. godini stopa rizika od siromaštva u Srbiji iznosila je 21,2 odsto i u odnosu na 2020. godinu niža je za 0,5 procentnih poena. Lica starosti od 18 do 24 godine bila su najviše izložena riziku od siromaštva.

Radi se procentu lica čiji je (raspoloživi ekvivalentni) prihod niži od praga rizika od siromaštva, koji je u 2021. iznosio 24.064 dinara prosečno mesečno za jednočlano domaćinstvo, navodi se u izveštaju Republičkog zavoda za statistiku.

Prosečna minimalna potrošačka korpa za tročlano domaćinstvo u Srbiji iznosila je 39.623,18 dinara (337 evra) u 2021. godini, dok je prag rizika od siromaštva za tročlano domaćinstvo (dvoje odraslih i jedno dete starosti do 14 godina) iznosio 43.315 dinara (368 evra).

„U isto vreme, iznos novčane socijalne pomoći koju ostvaruje tročlana porodica (nosilac prava, dodatak za odraslo lice i dodatak za dete) iznosi 17.244 dinara (147 evra), što je manje od polovine kako prosečne minimalne potrošačke korpe tako i praga rizika od siromaštva“, piše u Programu ekonomskih reformi.

Program ekonomskih reformi (ERP) za period 2023-2025. godine dostavljen je Evropskoj komisiji 31. januara 2023. godine.

Kao prioritetni izazovi navedeni su: 1. povećanje zaposlenosti, posebno mladih, žena i osetljivih grupa i socijalna zaštita od siromaštva. 2. stvaranje poslovnog ambijenta povoljnijeg za investicije kao i 3. ozelenjavanje energetskog sektora i potpuno otvaranje energetskog tržišta.

Srbija kao država kandidat za prijem u članstvo EU na godišnjem nivou izrađuje ERP za naredni trogodišnji period.

U izradi ERP učestvuju Ministarstvo finansija, Rebulički sekretarijat za javne politike, Narodna banka Srbije kao i članovi interesorne Radne grupe za izradu i praćenje sprovođenja ERP.

ERP 2023- 2025 će biti detaljno diskutovan sa predstavnicima EU do maja 2023. godine.

Izvor: Novaekonomija.rs

Foto: Pixabay

Чланак Visoka nejednakost raspodele dohotka u Srbiji се појављује прво на Biznis i Finansije.

Više od 30 najbogatijih Norvežana pobeglo je u Švajcarsku i druge zemlje tokom prošle godine, dok poslovni lideri izražavaju zabrinutost zbog poreza na bogatstvo koje naplaćuje vlada levog centra u Oslu.

Javni dosijei u registru stanovništva Norveške pokazuju da je najmanje 30 milijardera i milionera zamenilo prosperitetnu skandinavsku naciju za alpsku jurisdikciju sa nižim porezima 2022. godine, uključujući magnata koji se bavi ribolovom za naftu Kjela Ingea Rokea, nekadašnju najbogatiju osobu. Drugi su se preselili u zemlje uključujući Kipar, Italiju i Kanadu.

Bogati zabrinuti zbog poreskih promena

Prema bogatim Norvežanima i poreskim konsultantima, verovatno će ih slediti više njih, jer su bogati zabrinuti zbog poreskih promena za koje kažu da štete konkurentnosti zemlje. Poslednji je Fredrik Haga, 31-godišnji suosnivač kompanije Dune za podatke o kriptovalutama vrednoj milijardu dolara, koji će u subotu zvanično registrovati prelazak iz Norveške u Cug u Švajcarskoj.

– Morao sam da izaberem: da li sam u Norveškoj ili želim da ova kompanija uspe? Ne radi se o tome da ne želite da platite porez. Radi se o plaćanju poreza na novac koji nemam – rekao je on za Fajnenšel tajms.

U središtu debate je norveški porez na bogatstvo koji se naplaćuje na sva neto bogatstva veća od 1,7 miliona (160.000 CHF) po stopi od 1,1% za najbogatije. Švajcarska takođe ima porez na bogatstvo, ali nudi poslove za strance.

Za preduzetnike kao što je Haga, čije je bogatstvo vezano za njegovu kompaniju, struktura poreza može da ih navede da uzmu velike dividende ili čak da prodaju deo posla. Ipak, pošto Dune pravi gubitke, ali brzo raste, nije imao mogućnost da ugovori dividendu i ne želi da proda udeo.

– Moram ili da uzmem novac iz kompanije ili da se preselim – rekao je Haga, koji se plašio da će njegov sledeći poreski račun biti nekoliko puta veći od raspoloživog prihoda.

Grupa bogatih Norvežana koja je ove godine otišla u Švajcarsku imala je zajedničko bogatstvo od 29 milijardi NKr i platila 550 miliona NKr poreza, prema otvorenim godišnjim poreskim prijavama zemlje. Egzodus 2022. veći je nego u prethodnih 13 godina zajedno, izračunao je list Dagens Naeringsliv. Roke, koji se preselio u Lugano u septembru i platio 181 milion NKr poreza prošle godine, odbio je da komentariše.

Izvor: 24.sedam.rs

Foto: Pixabay

Чланак Više od 30 najbogatijih Norvežana pobeglo je u Švajcarsku се појављује прво на Biznis i Finansije.

Svaka deseta osoba na svetu gladuje, dok istovremeno, mnoge firme imaju ogromne profite „na račun“ krize: 95 prehrambenih i energetskih kompanija su 2022. više nego udvostručile svoj profit, navodi se u izveštaju Oksfama, a prenosi Dojče vele.

Kako se ističe u izveštaju „Opstanak najbogatijih“, koji je ova međunarodna humanitarna organizacija predstavila na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu u Švajcarskoj, prvi put za poslednjih 25 godina istovremeno rastu ekstremno siromaštvo i ekstremno bogatstvo.

Osim toga, velike firme i njihovi vlasnici profitirali su od raznih kriza.

Socijalna sigurnost

Kako se ističe, od 2020. je najbogatijem procentu čovečanstva pripalo ukupno 26 milijardi američkih dolara – a preostalih 99 procenata je imalo na raspolaganju 16 milijardi američkih dolara.

U protekloj godini, bogatstvo milijardera je ponovo „naglo skočilo“, posebno zbog „vrtoglavo brzih profita prehrambenih i energetskih kompanija“, među kojima je 95 kompanija koje su više nego udvostručile profit.

U Nemačkoj je 81 odsto ukupnog rasta bogatstva – ostvarenog između 2020. i 2021. – pripalo najbogatijem procentu stanovništva, dok preostalih 19 odsto odlazi na 99 odsto građana Nemačke.

Prema podacima Oksfama, najmanje 1,7 milijardi radnika živi u zemljama u kojima je inflacija veća od rasta plata.
U izveštaju dalje piše da 60 odsto gladnih u svetu čine žene i devojčice. Istovremeno, tri četvrtine svih vlada planira da smanji potrošnju u javnom sektoru, kao što su obrazovanje i zdravstvo.

U tom kontekstu, organizacija Oksfam je pozvala vlade da se suprotstave ovom trendu – i to porezima na višak profita i ogromno bogatstvo. Zahteva se porez na višak profita od najmanje 50 odsto, jer, kako se navodi, „dosadašnji planovi za oporezivanje tih kriznih profitera nisu uspeli“.

Tako ostvareni prihodi morali bi da budu uloženi u poboljšanje socijalne sigurnosti, obrazovanje i zdravstvo, u cilju borbe protiv nejednakosti i siromaštva, zaključuje se u izveštaju Oksfama.

Izvor: Telegraf.rs
Foto: Pixabay

Чланак Svaka deseta osoba na svetu gladuje се појављује прво на Biznis i Finansije.

U istraživanjima, što sociološkim, što ekonomskim, Eja je došao do sledećih zaključaka (može se reći i preporuka za svakoga kome je bogatstvo cilj).

Odgovor jednog sociologa

Na samom početku bavljenja ovom temom prvi konkretan odgovor Eja je dobio od svog cenjenog profesora sociologije:

„Ako ti je cilj u životu da se obogatiš, najbolje bi bilo da se rodiš u društvu gde je slobodno tržište, gde su mali porezi i minimalna intervencija države. I, svakako, ne bi trebalo da studiraš sociologiju ako bi da se obogatiš.“

Koji je odgovor ekonomista?

„Pre nego što vam kažem gde na svetu je najlakše da se obogatite, bilo bi dobro da pre svega definišem pojam ’bogatstvo’. Po jednom od cenjenijih izveštaja (The Wealth Report 2014), bogat je pojedinac čija je ’neto vrednost’ veća od 30 miliona dolara. Zovemo ih i ultrabogati. Po ovom kriterijumu, na svetu je sada više od 170 hiljada ultrabogatih, a ovo je prvih pet zemalja koje mogu da se pohvale najvećim brojem bogataša:

SAD (40 hiljada)
Japan
Nemačka
Velika Britanija
Kina“
napisao je 2018. godine Harald Eja pošto je završio izveštaj nakon istraživanja.

Bogatstvo po glavi

Ali, kakva je slika sveta ako se računa broj ultrabogatih po glavi stanovnika? Eja piše:

„Ako se izuzmu ’poreski rajevi’ kao što su Kipar, Švajcarska, Hong Kong, Singapur ili Monako, slika sveta sa brojem bogatih na milion stanovnika je ovakva:

Norveška
Švedska
Novi Zeland
Kanada
Danska (179 ultrabogatih na milion stanovnika)
Gde su SAD na ovakvoj listi? Na sigurnom 13. mestu“, piše Eja.

Kada su milijarderi tema, brojke se menjaju. Tačnije, ako bi se pod bogatstvom podrazumevala neto vrednost od milijardu dolara, a verujući Forbes-u, na petom mestu je Nemačka (1,2 milijardera na milion stanovnika), na četvrtom SAD, na trećem je Norveška, na drugom Švedska i na prvom Island.

Kako je svet došao do ovakve raspodele gde su Skandinavske zemlje, ’socijalistički sastavi’, postale pogodna okruženja za povećanje broja ultrabogataša? „Ovo je misterija“, zaključio je sociolog i iz svog istraživanja izveo dva ključna razloga.

Dva su razloga

Prvi razlog koji je Eja naveo kao ključni kada se govori o zemljama pogodnim za bogaćenje je besplatno obrazovanje.

„Slobodno visoko obrazovanje za sve i povoljni studentski krediti pokreću ljude da koriste svoje talente i zarađuju novac. Istraživanja potvrđuju da je zbog ovakvog obrazovanja u Skandinavskim zemljama daleko više ’self-made’ uspešnih i bogatih nego u SAD. U Danskoj je čak 14% bogatih uspelo da od nule naprave mnogo novca. U SAD obrazovanje je veoma skupo“, navodi Harald Eja.

Drugi razlog i finale

Drugi razlog zbog koga bi vas sociolog Eja poslao u Skandinaviju ako maštate o bogatstvu je sledeće poređenje sa SAD.

„Ako ste u Americi i kupujete namirnice, na kasi će vas zateći i zaposleni koji će vam pomoći da kupljene potrepštine spakujete u kesu. U Norveškoj za to nemate nikoga od pomoći. Sami ćete učitavati kodove proizvoda i sami ćete platiti.

Ako plaćate putarinu u Americi, u kabini će vas zateći čovek koji će vam naplatiti sledovanje. Skandinavci koriste elektronsku naplatu putarine.

Čak i ako u SAD odete u javni toalet, i tamo će vas zateći zaposleni. U skandinavskim javnim toaletima od zaposlenih nema nikoga i čak se toaleti sami automatski čiste posle upotrebe.

Krivac za ovako drugačiji pristup mnogim uslugama su skandinavski sindikati. Da bi postigli zahtevani minimum zarade, skupo je da jedan supermarket ima zaposlenog pakeraja ili javni toalet čistača. Njihova plata bi bila tri puta veća za istu poziciju u SAD i zato su mašine morale da preuzmu posao. Nova tehnologija povećava produktivnost u društvu koje na duže staze povećava i zaradu“, u jednom od svojih finalnih pregleda napisao je Eja.

Najlakše da se čovek obogati

Po istraživanju pomenutog sociologa, tri tačke u skandinavskom okruženju su veoma važne i ključne ako želite da se obogatite:

Visoki porezi koji obezbežuju besplatno ili povoljno školovanje i više talentovanih koji se uključuju u ekonomiju
Jaki sindikati koji ne odustaju od borbe za povećanjem produktivnosti

Velikodušne države koje teraju sindikate da prihvate smanjenje broja zaposlenih jer će u tom slučaju pojedinac biti dobro zbrinut.

Izvor: Bonitet.com

Foto: Pixabay

Чланак Bogat je pojedinac čija je ’neto vrednost’ veća od 30 miliona dolara се појављује прво на Biznis i Finansije.

Privatni deoničarski kapital prošle godine je ostvario izvanredne prinose jer su bilioni dolara podsticaja povezanih s pandemijom podstakli rekordan porast sklopljenih ugovora, čija se ukupna vrednost u 2021. udvostručila u odnosu na prethodne godine, prenosi Investitor.me.

Ulaganja u privatni kapital najbogatijih porodica na svetu dosledno su se povećavala u periodu 2019. – 2021, prema istraživanju UBS-a o poslovima 221 porodice koje imaju bogatstvo od ukupno 493 milijarde dolara.

Direktna izdvajanja pretvorena u procenat njihovih ukupnih ulaganja porasla su na 13% u 2021. s 10% prethodne godine, dok su indirektna izdvajanja sa 7% skočila na 8%.

U međuvremenu, najbogatije porodice ulaganja s fiksnim dohotkom smanjila su se za dva procentna boda u 2021. na 11% u odnosu na prethodnu godinu, dok su ulaganja u deonice bila stabilna na oko 24%. Čak su i ulaganja u nekretnine, tradicionalno omiljenu imovinu kod bogatih, pale na 12 odsto prošle godine u odnosu na 13 odsto iz 2020.

Oko 81% ispitanih porodica uložilo je skoro 3% svog bogatstva u kriptovalute, prvenstveno kako bi naučili o tehnologiji i ostvarili bolji povrat ulaganja, prenosi Bonitet.

Izvor: Blic

Foto: Pixabay

Чланак Pala ulaganja u nekretnine: U šta danas ulažu najbogatije porodice се појављује прво на Biznis i Finansije.

Stotine njih je priznato širom sveta za 2022. godinu u kategorijama: zabava, finansije, mediji i marketing, sport i igre, maloprodaja i trgovina.

Suočeni sa naizgled nepremostivim izazovima zbog pandemije u protekle dve godine, u 2022. godini postoji 300 vizionara prema Forbsu. Oko 59 odsto liste čine osnivači ili suosnivači kompanija za koje Forbs kaže da su zajedno prikupili više od dve milijarde dolara. Oni imaju više nego duplo od iznosa koji su prikupili prošlogodišnji, prenosi Bankar.me.

„Sada, dok izlazimo iz uticaja pandemije, ovi talentovani mladi vizionari nas inspirišu da gledamo napred i stvaramo bolju budućnost za društvo i životnu sredinu kroz kreativnost, preduzetnički duh i moć okupljanja ljudi“, rekla je Kristin Stoler, zamenica urednika ,,Under 30″ u Forbsu.

Forbosova lista 2022. sadrži fintech imena

Od 300 imena na listi u deset različitih kategorija poput maloprodaje, umetnosti i tehnologije, postoji nekoliko poznatih fintech imena. U pitanju su ljudi koje vode kompanije čija je glavna svrha pružanje finansijskih usluga korišćenjem novih tehnologija, prenosi Biz Life.
Marko Kančelijeri je suosnivač Trade Republic. Šef je mobilnog sektora u nemačkoj kompaniji za trgovinu akcijama fintech ,,Trade Republic” u vrednosti od 5,3 milijarde dolara. Kančelijeri ju je suosnovao 2015. sa samo 21 godinom.

Džordž Robson je bivši analitičar i vlasnik u ,,Revolutu”, a sada i u ,,Sequoia Robson”. Vodio je investicije u fintech kompanijama kao što su Trade Republic, Pennilane i Telda.

Alan Čang, direktor prihoda u Revolutu. On je prošle nedelje govorio na AltFi-jevom festivalu finansija. U procesu je povlačenja iz Revoluta nakon što je bio sedmi zaposleni fintech-a. Za njegov sledeći poduhvat se kaže da je Web3 startup fokusiran na održivost, ali se još malo zna o projektu.

Emil Urmanšin, operativni partner, takođe iz ,,Revoluta”. Trenutno vodi kripto inicijative fintech-a i direktno izvještava generalnog direktora Nika Storonskog o „novim opkladama“ kompanije. Na listi je i Vil Smit, suosnivač kompanije Tred. Vodio je kampanju za prikupljanje sredstava od milion funti 2021. godine. Sada Smit vrijedno radi na izgradnji ekološke bankarske aplikacije Tred, koja omogućava potrošačima da prate ugljenični otisak svojih potrošačkih navika.

Tu je i Dan Čaplin, direktor kompanije ,,Dawn Capital”. Nakon što je prošlog jula unapređen u direktora u ,,Dawn Capital”, Čaplin je već vodio ulaganja VC-a u B2B BNPL provajdera Billie.

Istaknuti pojedinci iz sveta zabave

Na ovogodišnjoj listi nalaze se i poznata imena, kao što je 27-godišnja Simon Ešli. Ona se predstavila publici kao Kejt Šarma u drugoj sezoni Netfliksove hit serije ,,Bridžerton”. Njena ljubavna priča sa Vikontom, koga igra Džonatan Stjuart Bejli, nedavno je oboroila Netfliksov rekord za najgledaniju TV seriju na engleskom jeziku. Serija je gledana 250 miliona sati u jednoj nedelji.

Pre nego što je dobila ulogu Kejt, Ešli je bila najpoznatija po roli popularne „zle devojke“ Olivije Hanan u ostvarenju „Sex ecudation“.

Tu je i 22-godišnji Khabane (Khaby) Lame, najpraćeniji TikToker posle Čarlija D’Amelija. Khaby je prikupio 137 miliona pratilaca tiho ismevajući preterano komplikovane life hack-ove.
On se u ranom detinjstvu preselio sa porodicom iz Senegala u zapadnoj Africi u Italiju da bi dobio priliku da bude veliki kreator sadržaja. Pre toga radio je u fabrici, ali je izgubio posao kada je počela pandemija Covida-19.

Nakon toga je počeo da snima TikTok zapise bez reči, što ga je učinilo popularnim. On je Forbsovoj listi ,,30 ispod 30 godina” kao druga najpraćenija osoba na društvenoj mreži.

Grupa Maneskin na listi ,,30 ispod 30 godina”

Forbs je izdvojio i italijansku grupu Maneskin. Izvedba italijanske rok grupe

Maneskin, tj. pesme ,,Beggin’” grupe ,,The Four Seasons” osvojila je prošle godine TikTok. Muzički kvartet je glumio u reklamnoj kampanji Gucci, otvorio je za Rolling Stones u Las Vegasu i prvi put nastupio na festivalu Coachella.

Brzi uspon benda do međunarodne slave počeo je nakon što su osvojili titulu na Pesmi Evrovizije 2021. U pitanju je prva pobeda Italije u poslednju 31 godinu. Njihova muzika je kasnije korišćena u skoro 10 miliona snimaka na TikTok-u. Zbog toga da se pesma „Beggin“ iz 2017. godine popela na globalnim striming listama i na Billboard Hot 100.

„Često zaboravljamo na takve stvari kada pravimo muziku, družimo se i samo radimo ono što volimo. Onda se dešava nešto i mi shvatamo da to nije san“, rekla je basista Moneskina Viktoria De Anđelis.

Bend je nedavno došao na naslovne strane zbog prvog izvođenja njihove nove pesme „Gasoline“, napisane u znak podrške Ukrajini.

„Želeli bismo da možemo više. Ali ako ikada postoji velika prilika za širenje poruke, želimo da iskoristimo svoj glas i privilegiju za nešto što je važno”, kazao je vokal Damiano David.

Na listi i manje poznata imena

Na listi su i imena za koja se nije čulo. Na primer, Džejms Mekilroj je dvasetdevetogodišnjak, osnivač i izvršni direktor Enterobiotike, koja se bavi transplantacijom fekalija. U pitanju je invazivna procedura koja premješta mikrobe iz zdrave osobe u crijeva bolesne. Njegova kompanija je prikupila oko 23 miliona dolara i planiraju da započnu kliničko ispitivanje druge faze, fokusirano na bolesti jetre do kraja godine.

Dvadesetogodišnja ukrajinska novinarka Anastasija Lapatina je isto tako impresivna ličnost prema Forbsu. Ona je upečatljiva zbog nezavisnog izvještavanja za ,,Kyiv independent” sa terena o ruskoj invaziji. Lapatinu su za listu predložile njene kolege Toma Istomina, Ana Mironjuk i Aleksij Sorokin.

Чланак Izašla Forbsova lista najuspešniji mladi u 2022. godini “30 ispod 30 godina“ се појављује прво на Biznis i Finansije.

U izveštaju Bijele kuće je istaknuto da su ove porodice od 2010. do 2018. godine plaćale porez po stopi od 8,2 posto. One čine 0,0002 posto od ukupnog broja poreznih obveznika u ovoj zemlji.

Tokom navedenog perioda uplatile su 1,8 biliona dolara poreza, što je manje u odnosu na to koliko su uplatili ostali Amerikanci. Prosečni građanin je 2018. plaćao porez po stopi od 13,3 posto na svoj prihod.

Demokrate traže da se bogati i korporacije više oporezuju

Ovaj izveštaj je objavljen nakon što su demokrate tražili da se bogati i korporacije više oporezuju, a kako bi se osigurala finansijska sredstva od 3,5 biliona dolara potrebnih za poboljšanje javnih usluga i infrastrukture – školstvo, zdravstvenu zaštitu, plaćeno odsustvo sa posla i borbu protiv klimatskih promena.

Republikanci se protive ovom prijedlogu. Kongresmen iz ove stranke iz Teksasa Kevin Brady smatra da će se oporezivati “oni koji su teško zaradili” te je nezadovoljan mogućnošću da to bude “najveće širenje države blagostanja ikada”.

Ranije je istraživanje nevladine organizacije ProPublica pokazalo da su neki od najbogatijih Amerikanaca, među kojima su Jeff Bezos, Michael Bloomberg, Warren Buffett, Carl Icahn, Elon Musk i George Soros vrlo malo platili poreza na bogatstvo.

Ukazano je da je ovo posledica postojećih poreznih pravila. Većina Amerikanaca su radnici sa niskim ili osrednjim platama i plaćaju porez na ono što zarade – plate. S druge strane, najbogatiji Amerikanci prihode ostvaruju investicijama koje se manje oporezuju od plata ako se ostvaruju u kontinuitetu dužem od godinu dana.

Bogati mogu izbeći plaćanje poreza na imovinu ukoliko je ne prodaju. Nadležni sada istražuju one koji su imali neoporezivani rast vrednosti imovine, prenosi Klix.ba.

Međutim, porezna stopa od 8,2 posto možda nije tačna zbog mogućih metodoloških pogrešaka. To znači da bi stopa mogla biti manja – šest posto, ali i veća – 12 posto. U obzir nisu uzete sve ostale vrste oporezivanja, piše CNBC.

Izvor:Bankar.me

Foto: Pixabay

Чланак Najbogatiji Amerikanci plaćaju manje poreza nego prosečni građani се појављује прво на Biznis i Finansije.