Šta danas znači dosledno vođenje brenda?

Znači da je neophodno da održavamo jasan identitet brenda, visok kvalitet proizvoda, konzistentnu komunikaciju. Jednostavno, da kroz brend pružimo celovito iskustvo potrošaču.
Sa druge strane, brendovi moraju biti spremni da se prilagode promenama na tržištu i tehnološkim trendovima kojih je sve više i koji se velikom brzinom smenjuju, a sve to zadržavajući svoju suštinu.
Naravno, tu je i onaj ljudski faktor bez koga se ne može, a to je stručan tim koja će dosledno upravljati brendom kako bi se očuvala njegova autentičnost i kvalitet.

Na koji način je prethodnih nekoliko godina raznih kriza uticalo na brendove? Da li su se upravo tokom krize na tržištu istakli brendovi – super heroji?

Tokom pandemije polje marketinga i komunikacija se znatno promenilo. U tom novom okruženju, da bi se istakao, brend je morao da preuzme mnogo angažovaniju ulogu. Svi smo postali deo jedne šire, u tom momentu nepredvidive priče i veliki broj brendova je izašao iz svoje realnosti i ušao u drugu, stavio plašt Supermena i hrabro se borio protiv tog nevidljivog neprijatelja. To je bilo dosta zahtevno, a jedna od glavnih promena je bio izlazak iz jednog klasičnog advertisinga i ulazak u drustveno angažovanu komunikaciju sa potrošačima. U vreme kada je ceo svet bio preplavljen nesigurnostima, veliki broj brendova je hrabro odgovarao na izazove kroz inovaciju, prilagodljivost, transparentnost i društvenu odgovornost.To jeste moć superheroja i jeste za svaku pohvalu.

Da li potrošači cene brendove koji u kontinuitetu komuniciraju sa njima, bez obzira na dešavanja na tržištu? Vole li potrošači iskrene brendove?

Kontinuitet u komunikaciji sa potrošačima je veoma važan, ali smatram da je iskrenost ključna. To znači da ne možemo govoriti o kvalitetu naših proizvoda ako se nismo posvetili tome da svaki detalj bude gotovo savršen i da zadovolji i najzahtevnije potrošače. Mlađe generacije danas su veoma svesne i mogu lako prepoznati iskrenost, čak i kad se na prvi pogled možda ne čini očiglednom.
Tako da, upravo zbog te iskrenosti, ali i doslednosti koju smo spomenuli, uticaj brenda će biti snažniji, a rezultati bolji.

Šta Mark Awards znači za Vas lično i kako će uticati na Vašu dalju karijeru?

Svaka nagrada je priznanje da ste uradili nesto dobro. I sama po sebi nas motiviše da nastavimo još bolje i snažnije i uvek je potvrda da smo na pravom putu. Ova nagrada, nije samo priznanje meni kao pojedincu, već i rezultat timskog rada, podrške mojih kolega i saradnika koji su delili svoju strast i viziju sa mnom. Ona predstavlja našu posvećenost inovacijama, kreativnosti i stalnom usavršavanju. A kako će uticati na moju dalju karijeru, vrlo pozitivno, u to sam sigurna!

Чланак Aleksandra Milačić Jelača, Marketing Director, The Fun&Fit Company: Brendovi su morali da iskorače iz svoje dosadašnje uloge се појављује прво на Biznis i Finansije.

Amazon je povratio svoju poziciju najvrednijeg svetskog brenda uprkos padu vrednosti od 15% ove godine, prema godišnjoj rang-listi Brand Finance Global 500, koja obuhvata 48 tehnoloških kompanija.

Prema proceni, iako je Amazon povratio prvo mesto, njegova vrednost brenda je ove godine pala za više od 50 milijardi dolara, sa 350,3 milijarde dolara na 299,3 milijarde dolara. Ocena je otišla sa AAA+ na AAA pošto je potrošači „strože procenjuju posle pandemije“.

Percepcija korisničke usluge kompanije opala je kako su vreme isporuke postajalo sve duže i manje je verovatno da će potrošači preporučiti Amazon drugima, pokazalo je istraživanje.

„Uporedo sa ukidanjem ograničenja pandemije, ljudi se vraćaju ličnoj kupovini, malo ublažavajući potrebu za maloprodajom na mreži“, navodi se u izveštaju.

Gugl kao treći

Epl je pao na drugo mesto, sa vrednošću brenda koja je pala za 16% sa 355,1 milijarde dolara na 297,9 milijardi dolara. Ovogodišnji pad nastao je zbog niže prognoze prihoda jer se očekuje da će prekidi lanca snabdevanja i ograničeno tržište rada ograničiti snabdevanje hardverskim proizvodima, navodi Brand Finance.

Međutim, Epl ostaje najvrednija kompanija na svetu u smislu tržišne kapitalizacije koja od 18. januara iznosi 2,163 biliona dolara, dok Amazon ima tržišnu kapitalizaciju od 979,8 milijardi dolara.

Gugl je rangiran kao treći najvredniji brend na svetu sa povećanjem vrednosti od 7% na 281,4 milijarde dolara.

Neki od drugih velikih dobitnika u vrednosti brenda su proizvođači električnih automobila Tesla, čija je vrednost porasla za 44% na 66,2 milijarde dolara, i BID, čija je vrednost brenda porasla za 57% na 10,1 milijardu dolara, kako potražnja za električnim automobilima raste na globalnom nivou.

Među najvećim gubitnicima bili su Samsung, sa padom od 7% na 99,7 milijardi dolara, Alibaba, sa padom od 56% na 10 milijardi dolara, i Fejsbuk, koji je pao za 42% na 59 milijardi dolara.

Izvor: Telegraf Biznis
Foto: Pixabay

Чланак EPL više nije najvredniji brend na svetu, zamenio ga Amazon се појављује прво на Biznis i Finansije.

Osim cene, razlikuju se još i u boji. Onaj roze nijanse je skuplji za 15 odsto od plavog. Malo dalje u trgovini, isti slučaj i sa brijačem. Muški je jeftiniji, iako onaj namenjen ženama nije ni po čemu kvalitetniji.

Ovo je pojava koju ekonomisti nazivaju „porez na roze“, iako ta razlika u ceni ne predstavlja taksu u klasičnom smislu reči. Dame više plaćaju za iste proizvode koje kupuju u odnosu na muškarce, počevši od kozmetičkih potrepština, proizvoda za ličnu negu i pokućstvo, odeću i obuću i slično. Reč je, kako stručnjaci kažu, o razlici u prodajnoj ceni istih proizvoda sa jedinom razlikom u tome da li su namenjeni muškarcima ili ženama. Jedan od razloga je, kako kažu ekonomisti, tržišna procena koja „igra“ na kartu potrošačke psihologije dama koje su po pravilu manje cenovno osetljive od muškaraca, pišu Novosti.

Muški, ženski

– Pre nekoliko dana sam se iznervirala kada sam kupujući brijač primetila da je taj koji uvek uzimam zapravo skuplji od istog takvog ispod kog piše „muški“ – kaže Beograđanka Milica S. – Prodavci nisu mogli da mi objasne razlog, ali svakako je još jedna diskriminacija u pitanju. Ne samo da za iste poslove zarađujemo manje, nego još i za iste proizvode plaćamo više. Čvrsto sam rešila da odsad isključivo kupujem preparate namenjene muškarcima.
Da je možda rešenje baš u ignorisanju „ženskih“ proizvoda pri čemu bi to na duže staze i dovelo do poželjne nivelacije i uravnoteženja cena identičnih muških i ženskih proizvoda, smatra Veljko Mijušković, docent Ekonomskog fakulteta u Beogradu.

– Jednostavno rečeno, zašto dame ne bi kupile jeftiniji plavi brijač, ako druge razlike u proizvodu ne postoje – kaže naš sagovornik. – Iako nepravedna, postojeća trgovačka praksa se ne može karakterisati kao nemoralna ili kao nešto što podleže kršenju elemenata postojećeg Zakona o zaštiti potrošača. Potrošači su dobro upoznati sa cenama svih proizvoda i oni su ti koji biraju svojom slobodnom voljom.
Prema Mijuškovićevim rečima, razlog ove razlike u ceni je ne u boji već u različitom vrednovanju istih komponenti paketa ponude ili servisa potrošača.

Cilj  veća zarada

– Opravdanost u razlikama u ceni istih proizvoda, prodavci i ekonomisti koji se bave ovim pitanjem objašnjavaju razlikama u karakteristikama proizvoda tako da odgovaraju senzibilitetu žene – kaže Mijušković. – Razlika u dizajnu i materijalima često izaziva dodatne troškove koji se najčešće prebacuju na finalnog kupca, u ovom slučaju dame. Drugi je razlog korišćenje psihologije žena kao potrošača. Na kraju, ipak, stoji pitanje da li razlika u ceni nastane već u procesu proizvodnje ili nju pak vešto nameću trgovci kroz svoje marže.

Prema rečima Jovanke Nikolić iz Asocijacije potrošača Srbije, različite opsežne stručne analize proučavaju potrošače i donose razne marketinške, često manipulativne odluke koje za cilj imaju veću zaradu.

– U pitanju je analiza svesti i podsvesti i manipulacija u svrhu borbe za tržište – kaže Nikolić. – Ustanovljeno je da žene više plaćaju za iste proizvode koje kupuju u odnosu na muškarce, počevši od kozmetičkih potrepština, proizvoda za ličnu negu i pokućstvo, odeću i obuću i slično, od 10 do 15 odsto više.

Ipak, kako naši sagovornici smatraju, iako se radi o kombinaciji opravdanih faktora, unapred smišljenog poteza trgovaca i proizvođača, teško da će biti dugoročno održivi i tolerisani.

Razlikuju se i kupovine

Brojna istraživanja na globalnom nivou bavila su se razlikama muške i ženske kupovine – objašnjava Mijušković. – Rezultati ovih studija pokazuju da su žene manje lojalne brendu, a više dobroj usluzi, da iz ugla servisa potrošača žele da se osećaju važnim, dok muškarci žele brzo da obave kupovinu, te da su dame znatno detaljnije u prikupljanju informacija i poređenju alternativa pri kupovini od muškaraca. Sve su to detalji koje treba imati u vidu pri formiranja budućih poslovnih odluka preduzeća.

Istorija obojenog poreza

Termin „roze porez“ prvi put je upotrebljen 1994. godine u okviru Izveštaja kalifornijske kancelarije za istraživanje u SAD, kada je utvrđeno da 64 odsto prodavnica u pet velikih gradova u SAD naplaćuje više za pranje i hemijsko čišćenje ženske bluze nego za muške košulje – objašnjava Mijušković. – Kao posledica saznanja iz izveštaja, Kalifornija je odmah usvojila državni Zakon o ukidanju poreza na pol iz 1995. godine, čime je zabranjeno da preduzeća diskriminišu potrošače i klijente u pogledu cene sličnih usluga zbog pola osobe.

Izvor: Novosti

Foto: Pixabay

Чланак Zašto žene iste proizvode plaćaju više od muškaraca се појављује прво на Biznis i Finansije.

Poverenik je polovinom juna trajno zabranio toj firmi obradu podataka o ličnosti i to podatke iz lične karte i pasoša koji se prikupljaju od fizičkih lica prilikom „online“ kupovine robe posredstvom nekoliko internet stranica.
U saopštenju se navode internet stranice Inditeksovih brendova „Oysho“, „Massimo Dutti“, „Stradivarius“, „Zara“, „Zara Home“, „Pull&Bear“ i „Bershka“.

Dopisom od 7. jula ITX je obavestio Poverenika da je u potpunosti postupio po naloženom, i naveo da je prestao sa daljim prikupljanjem brojeva identifikacionih dokumenata fizičkih lica, kao i da je obrisao sve do sada prikupljene podatke.

Kroz inspekcijski nadzora utvrđeno je da ITX podatke prikupljao kako bi izvršio eventualni povraćaj novca kupcima, te da ih obrađuje prevremeno, odnosno da vrši obradu pre momenta povraćaja novca.

„Tako da u vreme prikupljanja spornih podataka obrada nije zakonita, jer pravna obaveza ITX nastaje u momentu povraćaja novca kupcu za već kupljenu robu ili uslugu, ili u momentu odustajanja od kupovine u slučaju prethodno plaćenog avansa“, naveo je Poverenik.

Poverenik je pozvao sve rukovaoce i obrađivače podataka da obradu podataka o ličnosti vrše isključivo na zakonit način u svrhu za koju su ti podaci prikupljeni, odnosno da ne prikupljaju od građana više podataka od onih koji su potrebni za ostvarivanje svrhe.

Izvor: Tanjug

Foto: Pixabay

Чланак Poznati brendovi u Srbiji nezakonito su skupljali lične podatke građana се појављује прво на Biznis i Finansije.

Na četvrtom mestu je BMW sa vrednošću od 27,59 milijardi dolara, dok je vrednost brenda petoplasiranog Forda gotovo dvostruko manja – 13, 21 milijardu dolara.

Među ostalih pet se nalaze Honda (11,12 mlrd $), Audi (10,67 mlrd$), BYD (10,52 mlrd$), Volkswagen (9.25 mlrd$) i Porsche (8,61 mlrd$).

Tesla ostaje u prednosti

Tesla postaje neprikosnovena u još jednoj oblasti. Ovaj brend se konstantno peo na rang listi najvrednijih svetskih brendova automobila, dostigavši vrh 2021. Kompanija je osnovana 2003. godine, a sedište se nalazi u Palo Altu u Kaliforniji. Prihod u prošloj godini iznosio je 53,8 milijardi američkih dolara. Tesla Model 3 je bio najprodavaniji plug-in model električnog vozila širom sveta te iste godine.

Drugi vredni brendovi automobila širom sveta

Tojota, kompanija koja će uskoro napuniti čitav vek, nalazi se na drugom mestu. Japanski proizvođač je jedna od najvećih kompanija u globalnoj automobilskoj industriji i aktivan je u različitim segmentima, uključujući terence i krosovere, kamione i motocikle. Automobilski brendovi poput BMW-a i Mercedes-Benza takođe su se našli na listi najvrednijih marki automobila širom sveta. Nemački Mercedes-Benz sastavlja luksuzne i krosover automobile, autobuse i kamione.

Izvor: Sveonovcu.rs

Foto: Pixabay.com

Чланак Tesla, Tojota, Mercedes najvredniji automobilski brendovi u 2022. godini се појављује прво на Biznis i Finansije.

Oni koji pokušaju da se odupru promeni nestaju, posebno kada je promena značajna i iznenadna. Priroda je brutalna u preživljavanju najsposobnijih, a takva su i tržišta. Kada potrošači ne pronađu ono što traže, potražiće to negde drugde.

Poznati su slučajevi nekadašnjih tržišnih lidera koji su izgubili na značaju odupirući se promenama, umesto da ih predvode. U gotovo svim kategorijama, lideri prošlosti nisu lideri budućnosti.

Štaviše, u mnogim slučajevima nekadašnji lideri nestaju ili gube prostor i zauzimaju tek malu nišu, nesposobni da pronađu široku tržišnu privlačnost.

Čak i zemlje poznate po svojim industrijama nađu se po strani ako prestanu sa inovacijama i postanu nesposobne da se prilagode promenljivim očekivanjima potrošača, piše Danijel Langer u komentaru za Saut Čajna morning post, koji je preneo Index.

Brendovi koji su izgubili uticaj

Spisak brendova koji su pogođeni poremećajima i izgubili svoje nekadašnje uticajne pozicije zaista je impresivan.

IBM, Kompak (Compaq), Kodak, Nokija, Motorola i BlekBeri samo su neki od poslednjih primera vodećih brendova koji su potpuno ili skoro nestali iz branše u kojoj su nekad bili dominantni. Zabrinjavajuće je da su njihovi direktori u većini slučajeva verovali da će ih potrošači uvek birati. Sećate se kako je BlekBeri insistirao da će ljudi uvek želeti fizičku tastaturu za pisanje poruka? Danas to zvuči apsurdno, piše Langer.

Iz ovih primera možemo naučiti da se brend gotovo nikad ne oporavlja kad jednom propadne. Potrošači ne vole robne marke koje izgube svoju dominantnu poziciju. Jednom kad nematerijalna vrednost nestane, teško ju je vratiti.

U ovom aspektu luksuz ima najveću ulogu jer nematerijalna vrednost stečena ALV-om (dodata luksuzna vrednost) uvek daleko premašuje sve ostale komponente vrednosti. A priroda nematerijalne vrednosti je nestabilna i može brzo nestati.

Nijedan brend ili kategorija nisu sigurni od zastarelosti

Sledeća je spoznaja da nijedan brend ili kategorija nisu sigurni od zastarelosti. Stalno se može čuti kako je određena kategorija izuzetak, a to posebno ističu menadžeri odgovorni za brendove unutar te kategorije.

Lojalnost potrošača redovno se precenjuje. Kad god čujete “kupci će to uvek želeti”, treba biti oprezan, jer se sve neprestano menja, često i brže nego što brendovi očekuju ili shvataju, navodi se u tekstu.

U 70-im i 80-im godinama švajcarska industrija satova doživela je takvu promenu.

Kvarcni satovi japanskih marki poput Seika, Sitizena, Kasija zamenili su mehaničke satove na zglobovima ljudi širom sveta.

Bilo je to vreme kad su inovacije u smislu veće preciznosti, novih oblika itd. uzbuđivali potrošače i doveli do krize u tradicionalnoj, prilično funkcionalnoj švajcarskoj proizvodnji satova.

Kao rezultat ove revolucije, broj švajcarskih proizvođača satova smanjio se za gotovo dve trećine, sa 1.600 u 1970. godini na oko 600 deceniju kasnije. Da nije bilo pokretanja brenda Svoč koji je postao glavni svetski proizvođač i trendseter, možda danas ne bismo imali nijednu švajcarsku marku satova, piše Langer.

Nikolas Hajek bio je strateški genije iza ovog poteza. Shvatio je da mora promeniti ceo poslovni psirup, inače će dani švajcarskih proizvođača satova biti odbrojani.

Ovo bi trebalo da bude upozorenje i za današnje menadžere. Svoč je uzdrmao tradicionalni švajcarski pristup izradi satova, uveo zabavu i doživljaj te stvorio brend koji je izazvao pomodarstvo i postao relevantan.

Takođe je stvorio preko potreban zamah za švajcarske satove, koji je preostali broj brendova iskoristio za pozicioniranje na luksuznom spektru tržišta. Svoč je vratio pažnju na Švajcarsku i osigurao svoje mesto trendsetera, a brendovi poput Bregueta, Audemars Pigueta, Patek Philippea i IWC-a stvorili su želju za razmetanjem luksuznim satovima.

Gotovo sve druge marke sledile su sličan scenario: dodaj još složenih komponenti, uzbudljiviji dizajn, još veća kućišta i inovativne materijale na satove, kreiraj ograničena kolekcionarska izdanja, razvij sopstvene odlike koje se razlikuju od drugih brendova i vremenom povećaj cenu, ponekad i drastično.

Švajcarski satovi

Švajcarski satovi evoluirali su od običnih predmeta za merenje vremena do luksuznog nakita, predmeta kojim se iskazuje status, u nekim slučajevima čak i ekstravagantnih umetničkih dela. Ubrzao se i trend sakupljanja satova, a ekskluzivni modeli stalno su se pojavljivali na aukcijama Kristisa ili Sotbisa.

Da budemo brutalno iskreni, otkako je krenuo ovaj trend, inovacije su ponovo stale, piše Langer.

Svaki brend radi uglavnom isto. Sve luksuzne marke nude proizvode u praktično svim kategorijama i veličinama, a razlike između konkurenata u smislu dizajna manje su izražene kad se pogleda ceo njihov portfolio, uz nekoliko kultnih izuzetaka poput Rolexove Daytone, Nautilusa Patek Philippea ili Royal Oaka Audemara Pigueta.

Simbolično je da su sve ove ikone zaživele 60-ih i 70-ih godina. Može se reći da su švajcarski satovi postali poput vremenskih kapsula, dajući nam kombinaciju nostalgije sa elementima nakita. Ipak, kuda ide budućnost?

Ovo što se dosad događalo, uskoro će se završiti ako brendovi ne pronađu način za novu promenu svog pristupa, kao što su pronašli 80-ih i 90-ih godina.

Milenijalci i generacija Z već glasaju svojim novčanicima

Milenijalci i generacija Z već glasaju svojim novčanicima. Za samo šest godina Epl je postao najveći svetski proizvođač satova, potpuno promenivši dinamiku industrije i izlažući neke od njenih najvećih nedostataka – neprivlačnost tradicionalnog maloprodajnog iskustva, netransparentnost i premalo razlika.

Većina brendova prodaje se u okruženju sa više robnih marki. Kod većine brendova istorija i zanatstvo čine njihove ključne razlike. Ali ako svi prodaju istoriju i umeće zarade, onda iz perspektive potrošača nema nikakve razlike.

Čak je i većina pristupa u oglašavanju u osnovi jednaka, jer se svi bave slavnim osobama i ključnim tržišnim analitičarima. Kako proizvodi i priče postaju sličniji, čak i na visokom nivou kvaliteta, potrošači teško mogu prepoznati razlog za kupovinu određenog brenda. Ono što bi trebalo da bude emocionalni izbor, postaje gotovo slučajna odluka.

Maloprodajni model takođe je doveo do jedne od najgorih interakcija s kupcima među svim industrijama. U mnogim slučajevima maloprodajni model se čini izuzetno transakcijskim, a većina brendova ne gradi dugoročne odnose sa svojim klijentima, osim što im šalje njuzletere.

Vrlo je malo interakcije i ličnog pristupa. Stoga se bogatstvo troši na oglašavanje da bi se dobila samo jedna transakcija i tu veza sa potrošačem prestaje. Na pitanje koliko često brendovi komuniciraju s njima nakon kupovine, vlasnici nekoliko luksuznih švajcarskih satova odgovorili su – nikad. Nijednom. To je alarmantno. Čak i sramotno, piše Langer. Model interakcije s kupcem koji nema budućnost.

Većina brendova ne gradi dugoročne odnose sa svojim klijentima

To je u potpunoj suprotnosti s Eplovim modelom izgradnje brenda i stalne interakcije s potrošačima, koja im pruža privlačno i nadahnjujuće potpuno integrisano digitalno i fizičko maloprodajno iskustvo.

Osim toga, Epl menja industriju modularnim pristupom, omogućavajući potrošačima da prilagode satove kaiševima, otkupljujući čak polovne satove kad dođe vreme za nadogradnju.

Zašto se nijedan tradicionalni luksuzni proizvođač satova nije toga setio? Iako neki mogu tvrditi da Epl nije luksuzna marka, to nije tačno. Epl pre svega stvara izuzetnu potrošačku vrednost i ako kupite Hermes Epl voč, redovno ga nadograđujete i dodate nekoliko sezonskih Hermesovih kaiševa, u njega ćete za tri do četiri godine uložiti više nego na Roleks GMT Master II, a tokom jedne decenije i znatno više.

U tom razdoblju mnogo puta ćete komunicirati s Eplom i verovatno potrošiti dodatni novac na aplikacije i druge Eplove proizvode.

Međutim, najveći poremećaj u industriji čine dodatne digitalne usluge i integracija platforme koju nosi Eplov sat. Kako zdravlje postaje megatrend, sposobnost sata da prati otkucaje srca, nivo kiseonika u krvi, podatke o vežbanju i ostale vitalne znake 24 sata dnevno, 7 dana u nedelji, znači da postoji opipljiv podsticaj da nikada ne skinete sat.

Tradicionalna industrija satova ne može nastaviti u istom smeru

Kad buduće verzije dodaju optičke senzore za nivo glukoze u krvi, sat će vam između ostalog pomoći da držite dijetu, pratite ishranu i lečite dijabetes. Sve to u realnom vremenu i sve to bez napora. Ako vozite Teslu, svojim satom možete otvoriti i pokrenuti svoj automobil, možete njime telefonirati i njime plaćati gotovo svugde. Jednom kad se na to naviknete, više nema povratka.

Velika većina ljudi neće nositi dva sata. Verovatnoća da umesto švajcarskog luksuznog sata prihvatite Epl kao svoj prvi sat mnogo je veća. Sve više direktora, menadžera i bogatih ljudi menja svoje luksuzne satove Eplom.

To je pokazatelj da tradicionalna industrija satova ne može nastaviti u istom smeru. Godina 2020. bila je količinski najlošija od 40-ih godina 20. veka, prodaja u Evropi i Severnoj Americi gotovo je stala.

Prodaja manjeg broja skupljih predmeta neće popuniti pukotine. Potrebno je radikalno drugačije razmišljanje, od digitalnih i maloprodajnih inovacija do angažovanja kupaca, novih poslovnih modela i povezane stvarnosti.

Potrebno je inovativno razmišljanje. Sat otkucava, a za mnoge je brendove možda već prekasno, zaključuje Langer za Saut Čajna morning post.

Izvor: Bankar.rs

Foto: Pixabay

Чланак Brend gotovo nikad se ne oporavlja kad jednom propadne се појављује прво на Biznis i Finansije.

Kao velika internacionalna kompanija, A1 Srbija je u prilici da korisnicima ponudi relevantne proizvode i usluge sa drugih tržišta. Već od prvog dana portfolio mobilnih telefona bogatiji je za nova modela – A1 Alpha 20 i A1 Aplha 20+, koji se na drugim A1 tržištima ocenjuju kroz odličan odnos cene i kvaliteta. Svim postojećim i novim korisnicima od danas je na raspolaganju set poklon dodataka koje mogu samostalno da biraju i aktiviraju kroz Moj A1 aplikaciju svakog meseca do kraja 2021.

Dodatno, kompanija je najavila i značajna unapređenja na mrežnoj infrastrukturi, proširenju kapaciteta 4G mreže i još veće unapređenje data servisa. Dodatna infrastrukturna proširenja predviđena su u celoj zemlji, posebno na području Beograda i u Vojvodini, koja će unaprediti iskustva korisnika na čak 70 odsto mreže.

„Digitalne tehnologije nude fascinantne nove mogućnosti, obogaćuju naš svakodnevni život, ali ga, takođe, čine složenijim. Kao A1 Srbija nastavićemo da budemo odgovoran i pouzdan partner našim korisnicima i ponuditi im najbolja tehnološka rešenja, jaku i stabilnu infrastrukturu koja može da podrži rastuću potrošnju internet saobraćaja, kao i napredno korisničko iskustvo na svim nivoima. Želimo da osnažimo digitalni život ljudi, kako bismo im omogućili da brinu o onima koje vole, razvijaju i neguju svoje poslovanje i pozitivno utiču na društvo čiji smo deo“ – navodi Dejan Turk, CEO A1 Srbija i A1 Slovenija.

„Ponosni smo što je A1 Srbija upotpunila porodicu brenda A1 – pohvale lokalnom timu A1 za uspešan rebrending u ovako izazovnim vremenima. Ovo je poseban trenutak i za A1 Telekom Austria Grupu i za Srbiju. Od danas službeno poslujemo pod jednim doslednim, moćnim brendom na svih sedam tržišta. Brend A1 je prepoznat kao poželjan i posebno pouzdan partner u ostvarivanju punog potencijala digitalizacije za preduzeća, potrošače i javni sektor. Kontinuiranim ulaganjima u digitalnu infrastrukturu gradimo temelje za budući ekonomski rast i prosperitet u regionu. Pored toga, brend A1 izričito je povezan sa našom opredeljenošću da budemo aktivni na polju ekološke i društvene odgovornosti i da budemo centralni pokretač održive digitalne transformacije u Srbiji i celokupnoj regiji u kojoj A1 Grupa posluje “, izjavio je Thomas Arnoldner, CEO A1 Telekom Austrija Grupa.

„Naše poslovanje u Srbiji beleži dinamičan razvoj poslednjih godina. Srećan sam što smo danas napravili poslednji korak i uspešno realizovali stratešku odluku da na svim tržištima poslujemo pod istim brendom, čija je implementacija započeta krajem 2017. Kompanija koja je u Srbiju došla 2007. godine kao najveća grinfild investicija, kao A1 Srbija će ponuditi još snažnije digitalno korisničko iskustvo pružajući relevantne usluge i rešenja za život, rad i zabavu u digitalno doba. Naš zajednički brend A1 je mnogo više od samo logotipa – pokriva sve ključne aspekte digitalizacije.“ – naglašava Alejandro Plater, COO A1 Telekom Austrija Grupe.

Kako je najavljeno, A1 Srbija će napraviti veliki iskorak na polju integrisanih poslovnih rešenja i digitalnih platformi u svim segmentima poslovanja – preko rešenja za pametni dom i igara do M2M, cloud i rešenja za sajber bezbednost za poslovne korisnike.

Kompanija će nastaviti da aktivno razvija i pokreće projekte posvećene ljudima i društvu u celini, doprinoseći sveukupnom razvoju lokalnih zajednica i očuvanju životne sredine.

Promena imena kompanije ni na koji način ne utiče na postojeće ugovore korisnika i poslovnih partnera.

Чланак Vodeći internacionalni brend na polju digitalnih usluga i servisa u CIE stigao u Srbiju се појављује прво на Biznis i Finansije.

S obzirom na to da Nelt Grupa raspolaže kapacitetima i ekspertizom u proizvodnji dječje hrane, postojeća proizvodna lokacija za brend Bebi locirana u slovenačkoj Mirni nije deo kupoprodajnog ugovora. Fabrika i zaposleni u Mirni ostaju u sistemu Atlantic Grupe, pa će se, nakon dezinvestiranja osnovnog brenda i prelaznog razdoblja, u kojem će se Bebi asortiman i dalje proizvoditi u ovom pogonu, pronaći adekvatan angažman proizvodnih kapaciteta i stručnih kompetencija na ovoj proizvodnoj lokaciji, na primerenom alternativnom asortimanu.

Prodaja brenda Bebi nastavak je procesa dezinvestiranja manjih i non-core delatnosti u skladu sa korporativnom strategijom Atlantic Grupe. Proces je započet pre dve i po godine izlaskom iz sportske i aktivne ishrane i nastavljen prodajom segmenta kozmetike, dodataka ishrani i distribucije vode u galonima.

Kompanija istovremeno usmerava snažan fokus na područja koja predstavljaju ključne generatore rasta (hrana i piće i apotekarsko poslovanje) i temelj transformacije za budućnost, a to uključuje i ciljanu internacionalizaciju sa brendovima koji su dokazali međunarodni potencijal (Argeta, Donat Mg), te razvoj distribucije kao važne poluge rasta poslovanja, kao i spajanja i preuzimanja.

Nelt Grupa, koja ima 4000 zaposlenih na 11 tržišta u Europi i Africi, primarno u distributivnom poslovanju i logističkim uslugama, proizvodnji hrane te u drugim proizvodnim i uslužnim delatnostima. Akvizicijom brenda Bebi, s dugom tradicijom i etabliranim pozicijama na ruskom tržištu, kompanija potvrđuje strateško opredjeljenje ka daljem razvoju i međunarodnom širenju poslovanja.

Чланак Atlantic Grupa sa Nelt Grupom potpisala kupoprodaju brenda Bebi се појављује прво на Biznis i Finansije.

Oni ostvaruju milijarde godišnjeg profita, imaju ogroman uticaj na javno mnjenje i prepoznatljivi su u celom svetu.

Korišćeni su podaci organizacije Brand Finance a analitičari su uzeli u obzir različite parametre za izračun vrednosti brenda, uključujući ulaganja u marketing, deonički kapital itd.

Ovo je 10 najvrjedinijih brendova na svetu:

1.Amazon: 221 milijarda dolara (maloprodaja)
2.Google: 160 milijardi dolara (tehnologija)
3.Apple: 141 milijarda dolara (tehnologija)
4.Microsoft: 117 milijardi dolara (tehnologija)
5.Samsung Group: 94 milijarde dolara (tehnologija)
6.ICBC: 81 milijarda dolara (banarstvo)
7.Facebook: 80 milijardi dolara (mediji)
8.Walmart: 78 milijardi dolara (maloprodaja)
9.Ping An: 69 milijardi dolara (osiguranje)
10.Huawei: 65 milijardi dolara (tehnologija)

Prema ovom rangiranju, najjači evropski brend je Mercedes, koji je ukupno na 11. mestu.

Druge evropske kompanije pri vrhu liste su Volkswagen, BMW, Shell, Porsche, Deutsche Telekom, Ikea, Total, Allianz, Nescafe, Gucci, Siemens, Bosch…

Vrednost brenda treba razlikovati od tržišne vrednosti kompanije. Naprimer, kompanija sa najvećom tržišnom vrednošću na svetu je naftni gigant Saudi Aramco.

Izvor Biznis info

Чланак Koji su najvredniji svetski brendovi u svetu? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Proizvodi od lokalnih sirovina, sa poznatim geografskim poreklom postali su globalni trend. Njihov kvalitet postignut posebnom tehnologijom, koja se razlikuje od one u velikim industrijama, je nešto zbog čega su prepoznati. Kakva je situacija u našoj zemlji?
Ajvar, džem, ljutenica, pinđur i drugi domaći srpski proizvodi deo su naše gastro turističke ponude i nešto po čemu se prepoznajemo. Malih proizvođača je sve više, međutim brojni su izazovi sa kojima se susreću, među kojima su prostor za plasman robe, standardizacija prozvoda, ali i oni koji predstavljaju barijeru za izvoz. Dobri primeri iz prakse kao što su mali proizvođači čiji proizvodi se nalaze u ponudi brenda „Ukusi moga kraja“, pokazuju da je podrška koju dobijaju od velikog trgovinskog lanca, od ključnog značaja.
Ova linija autentičnih srpskih proizvoda, koja se nalazi u ponudi Idea prodavnica, Roda marketa i Mercator hipermarketa, razvija se već pet godina, od kada je broj artikala povećan za više od tri puta, a promet porastao za 4,5 puta. U 2019. godini promet brenda je za 21.8 odsto bio viši u odnosu na 2018. godinu, a 26 njegovih proizvođača je, pored Srbije, krajem godine dobilo priliku i za izvoz na tržište Slovenije. Od novembra do danas, na ovo tržište izvezeno je 18.000 proizvoda brenda „Ukusi moga kraja“.
Podrška koju veliki trgovinski lanac pruža malim proizvođačima, kroz mogućnost da se njihovi proizvodi nađu na što većem broju polica, kao i kroz marketinške kampanje i drugih vidova podrške, faktori su koji proizvođačima omogućavaju razvoj.
Trgovinski lanci značajno utiču na prehrambenu indrustriju i kroz dobar lanac distribucije, jer domaći proizvodi na ovaj način najbrže mogu da dođu do potrošača, kako bi im se očuvala svežina i kvalitet.

Чланак Da li srpska tradicija može da bude brend? се појављује прво на Biznis i Finansije.