Izazovi sa kojima su se suočavale kompanije iz Centralne i Istočne Evrope su se u početku sastojali iz tekućih poteškoća prisutnih u svim privrednim sektorima, uprkos oporavku od posledica pandemije virusa Kovid-19. “Region je potom pretrpeo posledice ruske invazije na Ukrajinu, što je dovelo do izbijanja kako humanitarne tako i ekonomske krize. To je dalje prouzrokovalo rast cena, posebno energenata, zatim nestašice repro materijala kao i prekide u lancima snabdevanja,” izjavio je Gžegož Šelevič, ekonomski stručnjak kompanije Coface za prostor Centralne i Istočne Evrope, objašnjavajući razvoj događaja na tom području: “Uprkos ovim izazovima, područje Centralne i Istočne Evrope je tokom 2022. ipak uspelo da ostvari nezanemarljiv rast BDP-a u iznosu od 4,0% (nakon rasta od 6,2% zabeleženog u godini pre toga), koji je omogućen sve većim zalihama i solidnom domaćom potražnjom.”
Međunarodna kompanija za osiguranje trgovinskih kredita predstavlja svoju 15. po redu godišnju studiju na temu 500 najbolje rangiranih kompanija iz Centralne i Istočne Evrope. Studija “500 najbolje rangiranih kompanija iz Centralne i Istočne Evrope” u izdanju kompanije Coface rangira kompanije na osnovu ostvarenog prometa nudeći pri tom i analizu faktora kao što su broj zaposlenih, poslovni okvir kompanija, zatim privredni sektori i tržišta, kao i procene kreditne sposobnosti kompanija koje formira kompanija Coface. Privredni učinak 500 najbolje rangiranih kompanija Centralne i Istočne Evrope služi kao pouzdan pokazatelj tržišnih kretanja na prostoru čitavog regiona.
Najveće kompanije beleže rast prometa, neto zarada i broja zaposlenih

“Makroekonosko okruženje i rastuće cene su predstavljale plodno tlo za rast prometa kompanija. Rezultati rangiranja najvećih kompanija iz regiona za 2022. godinu potvrđuju navedeni trend,” izjavio je Jarosłav Javorski, izvršni direktor kompanije Coface za Centralnu i Istočnu Evropu, objašnjavajući pozitivne rezultate studije. Ukupni promet svih 500 kompanija je porastao za neverovatnih 39,8% i iznosi 1,1 triliona evra. Ukupna neto

zarada porasla je za 46,5% i iznosi 54.745 miliona. Osim toga, 500 najbolje rangiranih kompanija zapošljavalo je 2,3 miliona ljudi (što je za 3,5% više u odnosu na godinu pre toga).

Automobilski sektor pao na listi

Kompanija PKN Orlen i dalje neprikosnoveno zauzima prvo mesto, koje trenutno drži još ubedljivije zbog rasta prometa od 111%, nakon prošlogodišnjeg rasta od 52%. Druge kompanije kao što su Czech RWE (drugo mesto), multinacionalna kompanija za proizvodnju nafte i gasa MOL Hungary (treće), zatim mađarska MVM Energetika (četvrto), češka Skoda Auto (peto), prodajni lanac Jeronimo Martins Polska (šesto) kao i poljska kompanija za proizvodnju električne energije PGE (sedmo) su zadržale svoje prošlogodišnje pozicije na rang listi. Sve navedene kompanije su zabeležile rast prometa tokom 2022. godine u poređenju sa 2021, dok su kompanije za distribuciju električne energije RWE i MVM prijavile čak trocifreni rast prihoda. Nasuprot ovim sektorima, automobilski sektor je ovog puta imao manju zastupljenost u prvih 10 kompanija na rang listi.

Neke kompanije su imale bolje poslovne rezultate od kokurentskih kompanija tako što su ostvarile veći poslovni učinak nego prethodne godine. U ovu grupu najpre spadaju kompanije koje najbolje odražavaju trenutnu ekonomsku situaciju, tj. kompanije koje su imale najviše koristi od dugotrajnog rasta cena osnovnih proizvoda. To se odnosi na kompnaije koje vrše distribuciju i prodaju električne energije, kao i kompanije iz petrohemijskog sektora, kao što su bugarska kompanija TETs Maritsa Iztok 2 (139.mesto), koja se zahvaljujući rastu prometa od 199% popela za 256 mesta na rang listi, zatim hrvatska kompanija Croatian Petrol (263. mesto), koja se podigla za 231 mesta, kao i litvanska kompanija Ignitis UAB (80. mesto), koja se podigla za 214 mesta, i rumunska kompanija Tinmar Energy (165. ,mesto), koja je na rang listi napredovala za 202 mesta.

Promene u grupi vodeća tri sektora

Tri ključna privredna sektora po zastupljenosti među najvećim kompanijama u regionu i dalje imaju značajan udeo u ostvarenim prihodima, i to od skoro 58%. Međutim, ovog puta je u grupi vodećih privrednih sektora došlo do promena. Ogroman rast cena osnovnih proizvoda je uslovio veliki porast prometa kompanija koje proizvode i trguju energentima. Stoga su sektori komunalnih i javnih usluga, kao i sektor proizvodnje minerala, hemijskih proizvoda, goriva, plastike i farmaceutskih proizvoda zabeležili najveći rast prometa u 2022. godini, i to u iznosu od 64,1% odnosno 60,9%. Nakon toga su skočile i cene poljoprivrednih proizvoda kao i nekih sirovina, pa su tako svi sektori zabeležili dvocifreni rast prometa, osim građevinskog sektora, koji je zabeležio rast od 8,1%.

Sektor proizvodnje minerala, hemijskih porizvoda, goriva, plastike i farmaceutskih proizvoda je i dalje najzastupljeniji među 500 najbolje rangiranih kompanija Centralne i Istočne Evrope. U ovom sektoru je primećen najveći rast neto zarada (+100,5%) budući da je rast cena nafte i prirodnog gasa stvorio dobre prilike za sticanje profita na osnovu marži za preradu nafte, uprkos trenutnim privrednim izazovima.

Sektor komunalnih i javnih usluga se, zahvaljujući izuzetnom rastu prihoda (od 64,1%), sa četvrtog popeo na drugo mesto. U poređenju sa godinom pre toga, ovaj sektor je na trenutnoj rang listi uvećao svoju zastupljenost za 15, što predstavlja najveće uvećanje od svih privrednih sektora. Mnoge kompanije iz sektora komunalnih i javnih usluga su u državnom vlasništvu ili pak država ima udela u vlasničkoj strukturi tih kompanija.

Iako je automobilski i transportni sektor i dalje među vodećim sektorima, on se suočavao sa poteškoćama, kao što su umanjena potražnja izazvana pandemijom i prekidi u lancima snabdevanja, koje su za posledicu imale manji iznos prihoda uprkos određenom rastu.

Foto: PDPics, Pixabay

Чланак Najveće kompanije Centralne i Istočne Evrope beležile rast u 2022. се појављује прво на Biznis i Finansije.

Privreda Centralne i Istočne Evrope se mnogo brže oporavila od privrede većine njenih glavnih trgovinskih partnera. Dok je u 2020. privreda Centralne i Istočne Evrope bila u blagoj recesiji, tokom koje je prosečna vrednost rasta BDP-a iznosila -3,7% u odnosu na vrednost od -5,5% koja je zabeležena u Zapadnoj Evropi, privredni oporavak Centralne i Istočne Evrope je u 2021. bio još impresivniji, dostigavši vrednost od 5,7% u poređenju sa 4,7%, koliko je ona iznosila u Zapadnoj Evropi.

Gžegož Šelevič, ekonomski stručnjak kompanije Coface za prostor Centralne i Istočne Evrope, objašnjava razlike u privrednim strukturama ova dva regiona: “Privreda Centralne i Istočne Evrope je manje zasnovana na uslužnim delatnostima, uključujući restoraterstvo i ugostiteljstvo, koji su tokom pandemije pretrpeli veliku štetu izazvanu merama zaključavanja, ograničenja u pogledu putovanja kao i niskim stepenom poverenja kod potrošača, što je u velikoj meri pogodilo privredu mnogih zemalja Zapadne Evrope”.

Kako su poslovale najveće kompanije iz CEE regiona?

Međunarodna kompanija za osiguranje trgovinskih kredita Coface predstavila je svoj 14-ti po redu godišnji izveštaj o 500 najbolje rangiranih kompanija sa područja Centralne i Istočne Evrope, u kojoj su kompanije rangirane na osnovu njihovog prometa.

Ukupni promet svih 500 kompanija prošle godine je uvećan za neverovatnih 26,9% i iznosi 842 milijarde evra. Ukupna neto zarada se u odnosu na 2020. gotovo udvostručila i iznosi 4.428 miliona evra. Osim toga, pomenutih 500 kompanija je zapošljavalo 2,2 miliona ljudi (što je za 1,3% više nego tokom 2020.). “Što se tiče domaćeg tržišta, privredi država Centralne i Istočne Evrope je išla na ruku jaka domaća potražnja. Situacija na tržištu rada je tokom 2021. ponovo bila povoljna uzimajući u obzir niske stope nezaposlenosti i solidan rast plata. Mere usmerene ka ublažavanju posledica pandemije virusa Kovid-19 su podrazumevale i ekonomsku podršku tržištu rada, čime su izbegnuta masovna otpuštanja,” kaže Jaroslav Javorski, izvršni direktor kompanije Coface za Centralnu i Istočnu Evropu.

Poljska i automobilski sektor zauzimaju čeonu poziciju

Kompanija PKN Orlen i dalje neprikosnoveno drži prvo mesto, jačajući svoju poziciju prometom koji je, nakon pada od 23% iz prethodne godine, porastao za neverovatnih 52%,. Kompanija Czech Skoda Auto (druga pozicija), multinacionalna kompanija za proizvodnju nafte i gasa MOL Hungary (treća), zatim poljska državna kompanija PGNiG (četvrta), lanac prodavnica Jeronimo Polska (peta), poljska kompanija za proizvodnju energie PGE (sedma) kao i kompanija Volkswagen Slovakia (osma) su i tokom prethodnog rangiranja bile na samom vrhu. Većina ovih kompanija je zabeležila rast prometa. Proizvođači automobila kao što su Skoda Auto i Volkswagen Slovakia su usled prekida u lancu snabdevanja zabeležile rast ukupnog prihoda od samo 0,4% odnosno 2,3%.

Proizvodnja nafte i gasa na vodećoj poziciji, ispred jakog automobilskog i transportnog sektora

Tri ključna privredna sektora (automobilski i transportni, sektor proizvodnje nafte i gasa i sektor nespecijalizovane trgovine), čiji predstavnici su ujedno i najveće kompanije u regionu, u ukupnim prihodima i dalje učestvuju sa 53%.

Ove godine su svi sektori zabeležili porast prometa i to usled ubrzanog rasta potražnje kao i zbog slabih polaznih vrednosti iz prethodne godine. Slab promet zabeležen u tom periodu se u velikoj meri odrazio i na finansijsku snagu kompanija što zbog činjenice da je pandemija bila u početnoj fazi što zbog samih mera zaključavanja. Najupečatljiviji je primer tekstilnog sektora, u kom je tokom pandemijske 2020. godine došlo do pada potražnje kao i do promena u potrošačkom ponašanju ljudi. Tokom 2021. ovaj sektor je imao najveću stopu rasta prometa od 60,3%. Sasvim suprotno, najmanji rast prometa zabeležen je u građevinskom (+9,5%) i automobilskom i transportnom sektoru (+9,6%), čije stope rasta prometa su, međutim, i dalje bile sasvim dobre. Većini privrednih sektora je pošlo za rukom da ostvare više iznose neto profita, s tim što je najveći rast u tom smislu ostvario sektor proizvodnje metala(+437%). Nasuprot njemu, tekstilni i poljoprivredno-prehrambeni sektor su u tom pogledu imali negativna kretanja.

Najbolje rangirana privredna delatnost kojom se bave 500 najboljih kompanija Centralne i Istočne Evrope je jedna vrlo mala industrija: proizvodnja drvne građe i nameštaja je na rang listi zastupljena sa samo pet kompanija, ali je uprkos tome zabeležila rast prometa od 27,9% dok su se iznosi neto profita više nego udvostručili.

Sektor proizvodnje minerala, hemijskih proizvoda, nafte, proizvoda od plastike i lekova je ponovo najzastupljeniji sektor na listi 500 najbolje rangiranih kompanija u Centralnoj i Istočnoj Evropi. To je ujedno i sektor koji se može pohvaliti najvećim rastom neto profita (+331,5%). Tokom 2021. cene nafte su doživele drastičan skok od 52%, što je bila posledica oporavka privrednih delatnosti kao i privrede država iz ovog regiona. To je omogućilo stvaranje profita na račun rafinerijskih marži, naročito ako se uzme u obzir pojačana potražnja koja je usledila nakon ukidanja mera zaključavanja i obnove svetske trgovine.

Iako je automobilski i transportni sektor i dalje ispred drugih, taj privredni sektor se u poređenju sa drugim sektorima relativno slabo razvijao. Ta privredna delatnost i dalje preovladava u četiri zemlje: Češka Republika, Mađarska, Rumunija i Slovačka.

Treće mesto na postolju zauzima sektor nespecijalizovane trgovine. Imajući u vidu da su stope nezaposlenosti tokom pandemije samo neznatno porasle i da je tržište rada omogućilo sasvim zadovoljavajući rast zarada, razvoju privrede je pogodovala uvećana privatna potrošnja. Promet najvećih kompanija u okviru ove privredne delatnosti je porastao za 19,3% dok im se neto profit uvećao za 22,8%.

Ukrajinska kriza baca senku na oporavak

“Kao posledica oporavka svetske trgovine, izvoz iz zemalja Centralne i Istočne Evrope je doprineo bržem razvoju proizvodnih sektora u regionu, u kojima je došlo do porasta troškova proizvodnje. Ti troškovi su drastično porasli od kad je započeo oporavak od pandemijskog privrednog zatišja i oni još uvek u velikoj meri pogađaju kompanije, naročito sada kada su troškovi energenata i sirovina skočili nakon izbijanja rata u Ukrajini”, objašnjava Gžegož Šelevič. “Pošto je Evropa svoje energente nabavljala iz Rusije, veliki porast cena tih proizvoda tokom 2022. je bio okidač za nastanak energetske krize. U isto vreme, prekidi u lancu snabdevnja poljoprivrednim i prehrambenim proizvodima su prouzrokovali rastuće cene hrane budući da su i Rusija i Ukrajina značajni izvoznici poljoprivrednih proizvoda na svetsko tržište.”

Rat u Ukrajini je ostavio teške ekonomske posledice na čitav region a sa njima su došli su i novi ekonomski izazovi. “Očekuje se da će rat koji je započeo u februaru 2022. najviše pogoditi privredu zemalja Centralne i Istočne Evrope. Razlozi za to su činjenica da se te zemlje nalaze u neposrednoj blizini obe zaraćene zemlje, zatim uticaj rata na izvoz u zaraćene zemlje, zavisnost od energenata koji se uvoze iz Rusije, uvećani priliv izbeglica iz Ukrajine kao i logistički problemi prouzrokovani ratom. To znači da postoji čitav niz faktora koji ovaj region čine ranjivim kao i to da bi sledeće izdanje ove studije moglo da pokaže sasvim drugačiju sliku stanja u regionu”, dodaje Jaroslaw Jaworski.

Foto: Jungwoo Hong, Unsplash

Чланак Coface: U 2021. Centralna i Istočna Evropa zabeležile rast BDP-a od 5,7% се појављује прво на Biznis i Finansije.

Prošle godine kada je Coface objavio listu 500 najvećih kompanija Centralne i Istočne Evrope Srbija je imala osam kompanija na ovoj listi, jer su sa nje ispale Železara Smederevo i Telekom Srbija, koje nisu prešle tadašnji prag od 509 miliona evra prometa. Od srpskih preduzeća na ovoj listi najbolje je bilo plasirano JP EPS Beograd sa rastom profita od čak 130,5 odsto.

Šta nam je donela pandemijska godina?

Od prošlog do ovog novembra, kada obično izlaze rezultati Coface-ove studije, mnogo toga se promenilo. O pandemiji ne moramo mnogo ni da govorimo, jer smo svi upoznati sa njenim uticajem na poslovanje i na život.

Međutim, ono što može delovati iznenađujuće je podatak da je u 2020. broj naših kompanija na ovoj listi porastao na 15 ali smo ipak zadržali svoj rang na desetoj poziciji. Za skoro pa dupliranje broja listiranih kompanija možemo da zahvalimo činjenici da smo imali jednu od najblažih recesija u Evropi, odnosno da pandemija nije mnogo usporila rast naše privrede.

Naše najbolje plasirano preduzeće je i dalje JP EPS Beograd koje je u 2020. imalo rast prometa od jedan odsto ali i rast neto profita od 252 procenta. Drugim rečima, prometovalo je 2,38 miliona evra. Broj zaposlenih je smanjilo za dva odsto.

U stopu ga prati NIS, kome je promet bio za 31 odsto manji, a profit čak za 133 procenta. NIS je u 2020. godini imao promet od 1,4 miliiona evra, što je znatno manje od onog iz prethodne godine koji je iznosio 2,08 miliona evra. Ipak, povećao je broj zaposlenih za 22 odsto.

Na trećem mestu nalazi se trgovinski lanac Delhaize Serbia kome je promet porastao sa 887 miliona na 944 miliona evra, odnosno za šest odsto. Ipak, profit mu je smanjen za 24 odsto, a broj zaposlenih veći za dva procenta.

Slede ih Tigar Tyres, Telekom Srbija, Elektrodistribucija Srbije, Mercator-S, Nelt Co, Infrastructure development and construction, JP Srbijagas.

Više informacija o poslovanju ovih preduzeća možete pogledati na sajtu Coface-a.

Foto: Pixabay

Чланак Coface: Srbija gotovo duplirala broj svojih preduzeća na listi najvećih kompanija CIE се појављује прво на Biznis i Finansije.